Zahvaljujem.
Ja bih najpre podržala nekoliko prethodnih amandmana, pogotovo profesora Jovančićevića i ono o čemu sam takođe govorila i u uvodnom obraćanju kada smo kao predstavnici, kao zamenica šefa poslaničkih grupa govorila i o Zakonu o bezbednosti na radu i Zakonu o upravljanju otpadom, dakle da dobrim delom, konkretno, posebno ove izmene i dopune Zakona, i ne samo ovi pomenuti članovi, nego i neki drugi, kao da su pisani za nečiji interes. Naravno, vi ćete reći – to u zakonu ne piše. Ne pišu imena kompanija, ni ne mora da piše. Dakle, videćemo kako će se primenjivati.
Jadna od stvari o kojima ja sada u ovom trenutku želim da govorim jeste činjenica da se u ovim izmenama i dopunama Zakona između ostalog brišu neke odredbe koje su važne i koje dodatno unose sumnju.
Dakle, reč je o tome kako se procenjuju kapaciteti postrojenja za upravljanje otpadom? Da li se oni uzimaju u obzir kod konkretno količini i vrsti otpada, način skladištenja, tretmana, ponovnog iskorišćavanja, odlaganja otpada, planiranja, namene, prostora i mogućnosti izgradnje rada, postrojenja u skladu sa urbanističkim uslovima, uslovima životne sredine? Isto tako bih istakla i blizinu zaštićenih prirodnih dobara i odlike predela.
Dakle, mi smatramo da pored raznih drugih sumnji vezanih za ove izmene i dopune Zakona, dakle, ovo takođe unosi sumnju da kada Ministarstvo, recimo samo daje saglasnost na tehničke ili tehnološke uslove za izgradnju i rad postrojenja za upravljanje otpadom, neće voditi onda računa o ovim stvarima, o tome gde su prirodna dobra, kakvi su urbanistički uslovi, kakvi su uslovi zaštite životne sredine.
Na to posebno sad jedna kontekstualna stvar ukazuje i činjenica da smo javnu raspravu o ovom zakonu imali pre više od godinu i po dana. U isto to vreme, dakle možemo da kažemo sa načinom na koji vi vodite javne rasprave, nekada zapravo se one ni ne održavaju. Ovde ih je bilo, pa je onda bilo jedne pauze, pa ste onda menjali nešto sa tim zakonima, ja o tome neću detaljno, kolege već jako dugo o tome govore.
U to isto vreme, bila je javna rasprava o jednom drugom zakonu, ali njega pred nama nema. Dakle, reč je o zakonu kojim se, zapravo prenosi se SEVESO 3 direktiva u naš pravni poredak. Tog zakona pred nama nema, a u tom zakonu se zapravo strožije uređuje kako kada vi dajete saglasnost na izgradnju postrojenja, pogotovo za preradu opasnog otpada, morate da vodite računa o tome da li su vam u okolini neka naselja, vrtići, možda železnica, pogotovo ukoliko je reč o nekakvom zaštićenom području.
Dakle, reč je o toj bezbednosti, razdaljini koja se posebno u toj direktivi, Evropskoj direktivi ističe. Ja ne vidim razlog zašto, recimo, to niste uneli i u ovaj Predlog zakona, pogotovo ne da iz starog zakona, iz osnovnog teksta zakona izbrišete nešto što makar nalikuje na kakvu-takvu brigu o tome, o toj bezbednosnoj razdaljini u odnosu na nešto što bi kada se da dozvola za postrojenje moglo da ima opasne posledice.
Dakle, mi možemo da imamo različite vrste udesa. Imali smo različite incidente upravo i sa kompanijom „Eliksir“, od izlivanja amonijaka, fosforne kiseline itd.
Naravno, država je opet tu stala i zato je rekla nije kompanija ništa kriva, ali nije ni država često kriva. Nije se ni tragalo za tim ko je odgovoran. To dosta govori o tome kako se uopšte razume odgovornost za ove stvari. Vama će biti puna usta toga ako se nešto poboljšava, a zapravo ključne stvari se iz ovog zakona brišu i između ostalog maskira se jedna potpuna centralizacija korupcije.
Vi trenutno zaista kontrolišete većinu i lokalnih samouprava i tačno je da u tom smislu i kada, recimo, u ovom zakonu između ostalog predložite da Vlada donosi regionalne planove za upravljanje otpadom jednako i da ih donosi lokalna samouprava, vi ih kontrolišete. Tako kada ste dogovorili nešto to ćete uspeti da nametnete i svojim partijskim poslušnicima koje vode lokalne samouprave, ali neće to doveka trajati, neke će se stvari promeniti, ali čak i tako mi se zalažemo za decentralizaciju i za to da i vaši ljudi na lokalu imaju koliko toliko slobode da kažu kada nešto nije dobro za njihovu opštinu i kada možda mesto gde ste odlučili da smestite postrojenje možda zapravo šteti njihovoj životnoj sredini.
Kada promenite takve odredbe zakona, pritom se pravite ludi na spominjanje da su one vrlo, vrlo problematične. Jedino što možemo da vam kažemo jeste da ćemo insistirati na tome i tražiti da takve stvari budu razotkrivene onda kada zapravo se dokaže da su ove odredbe pisane konkretno za određene kompanije. Za sada toliko sa moje strane. Hvala.
