Po amandmanu, Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Naša poslanička grupa koalicija NADA je podnela amandman na član 3. tačka 6a koja u predlogu glasi: „Držalac otpada jeste proizvođač otpada, fizičko ili pravno lice ili preduzetnik koji poseduje otpad“.

Mi amandmanom predlažemo da se ove reči „poseduje otpad“ menjaju rečima „da ima faktičku vlast nad otpadom“. Taj ste amandman prihvatili. Svakako, to je i naš kolega Zoran Stojanović jako lepo obrazložio na grupi. Tako da vam se zahvaljujemo što ste, eto, prvi put prihvatili amandman naše koalicije NADA.

Gospodine predsedniče, ovaj Predlog zakona o upravljanju otpadom donosimo opet da bismo ovu oblast, to sam i u načelnoj raspravi istakla, uskladili sa direktivama i propisima EU.

Mi svi u Srbiji znamo, i to sam istakla, gde sve imamo divlje deponije, i na obalama reka i na ulazu i izlazu iz grada i u akumulacionim jezerima, tako da, kako se kaže kod nas u Srbiji, po tome se vidi kakav je domaćin. Kada uđete kod nekog u dvorište i vidite kako je sređeno, vidite kakav je domaćin. Isto tako, da neko uđe u Srbiju i vidi na sve strane divlje deponije, vidi kako nam je država uređena.

Ko je nama branio da mi donosimo adekvatne zakone, da regulišemo divlje deponije, da u svakom okrugu ili, kako god, regionu imamo regionalne deponije? Više puta je to strategijom predviđeno, na kraju malo toga je urađeno. Sada je strateški dokument umesto strategije program i taj program trebalo bi da reguliše upravljanje otpadom od, čini mi se, 2021. godine ili 2023. do 2031. godine. Znači, ove godine koje su pred nama treba ovo da regulišu, ali ja sam vam to istakla i u načelnoj raspravi, uglavnom ste teret, finansijski teret primene ovog zakona svalili, da tako kažem, na lokalne samouprave. One će imati obavezu da izdvajaju i staklo i metal i papir i tekstil i kabasti otpad. Za sve to im trebaju posebni kontejneri, posebna vozila. To puno košta. Lokalne samouprave ionako nemaju prava, ionako su u dugovima.

Kada se budžet usvaja nikada im, bar za zadnjih šest, sedam godina, nismo povećali ni dinar za neke namene, a sada, ovim Predlogom zakona, toliko im stvaramo nove finansijske poteškoće i nove namete.

Zato vas molim da malo pogledate da li je ovo realno, pogotovo da li je realno i da ispunimo sve one ciljeve koje je program predvideo do tamo neke 2033, 2034. godine.

Na kraju, i to bih da naglasim, da bismo ovaj zakon, da se ne nadovezujem na kolege koje su govorile da nama ovde dolazi prljava tehnologija, kada su strani investitori u pitanju, da mi vrlo često zatvaramo oči pred tim, da imamo zagađivače, i to opasne zagađivače i vazduha i vode i zemlje, da sada treba nekih 250 plus 30 inspektora rada koji bi trebalo da kontrolišu sve ovo, odnosno sanitarnih inspektora, pardon. Da li će moći da stignu da kontrolišu sve ovo što novi Zakon o otpadu, upravljanju otpadom predviđa? Tako da, bojim se da će i ovaj zakon ostati prazno slovo na papiru. Hvala.

Dalje po amandmanu Nebojša Bakarec.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, poštovana gospođo ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, poštovani građani, naravno ja ću govoriti o zakonu i o ovim amandmanima.

Znači, tema je trenutno Zakon o upravljanju otpadom, pošto neki povremeno zaboravljaju šta je tema.

Samo, pre nego što pođem, ja bih morao da primetim, pošto sedim non-stop ovde, znači da primetim da nešto provejava iz opozicije. To je strašna mizoginija. Znači, mržnja prema ženama i mržnja prema ministarki Đedović. Znači, ona je prozivana i vređana zbog svog bračnog statusa, potpuno bez razloga. Sad joj prebacuju neke modne zamerke.

Gospođa Đedović je ekspert iz oblasti energetike. Decenijama radi u privatnom sektoru i ima pravo da bude dobrostojeća osoba jer je sve zaradila svojim radom. Da li neki njen odevni detalj je ovakav, da li se nekome sviđa, to nije tema ovde u Skupštini.

Znači, vređaju je non-stop i sad su pokrenuli treću stvar, upravo ovi ženomrzci, pitanje njenog državljanstva. Gospođa Đedović je ministarka Srbije. ona nije bila kandidat za predsednika Srbije. Ona se ne predstavlja kao veliki patriota, nacionalni lider, šef ne znam čega. Kažem – nije se kandidovala za predsednika Srbije. Ona kao i bilo ko drugi ima pravo da ima koje god želi državljanstvo, u skladu sa zakonima ove zemlje.

Za nju ili za mene važe jedni standardi, a za ove velike nacionalne lidere, kandidate za predsednike države važe, pazite, drugi standardi jer oni kažu da su najveće patriote, da im jedino Srbija na srcu, da Srbiju najviše vole, a upravo koalicioni partner od ovih malopre što su ovu mržnju izneli ima francusko državljanstvo, ali on tvrdi da je veliki nacionalni lider, patriota i da mu je jedino Srbija na srcu, a ima francusko državljanstvo. Već decenijama obmanjuje javnost.

Ovaj drugi kandidat navode, kako beše, srce, gde mu je srce, mislim u petama, ali taj primerak ima hrvatsko državljanstvo. Ja sam rođen u Hrvatskoj pre 60 godina. Nikada nisam imao hrvatsko državljanstvo. Nikada ga neću ni imati. Mogao sam da tražim devedesetih, ali nisam hteo. Neću ga nikada imati. Jedino koje mi je potrebno je srpsko.

Amandmani, slušao sam ovde, koliko, četiri dana, i juče i danas do tri ujutro, katastrofalni su. Oni govore da opozicija ne zna da podnese amandmane i podneti su samo zato da bi dobili vreme. To je regularno, ali su vam onda amandmani katastrofalni, ali recimo na ovaj zakon je jedna samo stranka podnela oko 60 amandmana, čija je sadržina – briše se svaki član. Znači, da nemate sadržinu, da ne možete ništa kvalitetno da kažete o ovom zakonu koji je praktično napisan nov zato što je toliko obiman, izmene i dopune, i da nemate šta da kažete o amandmanima.

Jedino možete da pričate virtuelne priče o stanju u ekologiji u Srbiji koje sa istinom nikakve veze nemaju.

Dakle, namera je da se osavremeni zakon, da se uskladi sa drugim aktima, da se popune pravne praznine, da se preciziraju pojmovi. Čuli ste od gospodina Milimira da je osnovni zakon donet 2009. godine. Sve ovo je moralo da bude deo ovog zakona.

Kada govorimo, deo opozicije govori stalno pominju neki „Eliksir“. Nekima od njih je eliksir vinjak. Ja da podsetim, vinjak nije eliksir. Vinjak je otrov. Vinjak je psihoaktivna supstanca, a ovi drugi koji su plasirali taj „Eliksir“ pa njihov šef, ovaj šabački dahija je stvorio sve preduslove za rad te fabrike. On ako nešto postoji mora za to da odgovara.

To me podsetim na onu pesmu, sećate se dobrog hita, „Laboratorije zvuka“, one pesme „Ljubite bez razlike“. Znate kako ide refren? „Kupio je Gerovital, popio je ceo litar, ali ipak nije postao hitar“ i ovom primerku, trsteničkom dahiji upravo to savetujem – da kupi Gerovital, popije ceo litar, možda će postati umno hitar, mada sumnjam.

Dakle, živim u Beogradu 53 godine, odbornik sam u gradu Beogradu i sada ću vam reći koja je istina o životnoj sredini i upravljanju otpadom. U direktnoj vezi sa ovim zakonom je problematika upravljanja otpadom u Beogradu i grad Beograd je u svom lokalnom planu upravljanja otpadom koji je naravno usklađen sa ovim zakonom predvideo unapređenje sakupljanja i odvoženja otpada, povećanje ponovne upotrebe i reciklaže otpada, izgradnju postrojenja za tretman otpada, uključujući i postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada i sanaciju postojeće deponije i izgradnju nove sanitarne deponije u Vinči koja je završena 99%.

Izveštaj o upravljanju otpadom u Beogradu uveliko govori o Centru za upravljanje otpadom, kako se danas zove Vinča, tj. o izgrađenoj novoj sanitarnoj deponiji u Vinči i najvažnije o postrojenju za proizvodnju energije u Vinči i drugim postrojenjima, pošto ima pet tamo u oblasti koje su rešene i o obimnim pripremama u Beogradu za široko rasprostranjeno reciklirane, sortiranje i reciklažu otpada.

Dakle, građani moraju da znaju da je u Vinči završeno 99%.

Postrojenje za energetsko iskorišćenje komunalnog otpada je 99%. završeno postrojenje za energetsko iskorišćenje deponijskog gasa i sistem za sakupljanje deponijskog gasa kao drugi deo je u izgradnji i biće uskoro dovršeno. Postrojenje za prečišćavanje, to je treći deo, otpadnih i procednih voda je završeno i uskoro se pušta u rad. I ovo postrojenje će pročišćenu otpadnu vodu sa stare i sa nove deponije ispuštati u Ošljanski potok, ali prečišćenu i čista voda će onda odlaziti u Dunav. Puštanjem u rad ovog objekta proceddne vode više neće zagađivati Ošljanski potom i naravno Ošljansku baru i naravno Dunav.

Postrojenje za reciklažu otpada, od građenja i rušenja, to je četvrti deo, je završeno pre godinu i po dana, i postrojenje za reciklažu građevinskog otpada je počelo sa radom 17. avgusta 2021. godine, i ono ima kapacitet prerade preko 200 tona godišnje. Nova sanitarna deponija kao peti deo obuhvata je takođe, završena i odlaganje komunalnog otpada na novu sanitarnu deponiju je počelo 2. avgusta 2021. godine, i komunalni otpad koji danas sakuplja JKP Čistoća sa teritorije 15 opština se odlaže na novoj deponiji po svim propisima i u skladu sa svim normama EU i Srbije.

Dakle, do skoro najveća neuređena deponija u Evropi, u Vinči, dobila je novi izgled. Umesto da se to kao što se već decenijama radilo, 50, 60 godina i taj problem niko nije rešio, samo gomilao otpad, dakle, od otpada se dobija energija. Deponija koja je bila ekološka bomba, danas je sanirana i u toku su pripreme za njeno ozelenjavanje one stare deponije, koja će biti pošumljena, i koja će ličiti na park.

Dakle, u novom postrojenju je već počelo spaljivanje otpada, od juna će raditi punim kapacitetom. Energane u Vinči će od juna snabdevati 10% beogradskih domaćinstava toplotnom energijom i 5% domaćinstava električnom energijom. Inače, ovakve sanitarne deponije kakva je ova u Vinči postoje širom Evrope. Dakle, u Evropi ima 500 ovakvih spalionica, u Japanu postoji 1200 spalionica. Japanska firma je bila partner u ovom poduhvatu zajedno sa Francuskom. U Kopenhagenu u centru grada postoji spalionica. Dakle, koristi za građane su jako velike, ekološke, socijalne, dakle, podigla se ekološka svest u Beogradu.

Završavam sa ovim. Srbija ima tu nesreću i to smo videli u ovoj raspravi tokom ovih četiri dana, da postoje Srbiji koji više vole tuđu zemlju nego svoju. Videli smo da desni sektor opozicije više voli Rusiju i da ima gazde u Moskvi, dok levi sektor, voli naravno, zapad i Ukrajinu i ima gazde u Briselu i Vašingtonu i Kijevu. Između ta dva ekstrema je ona većinska Srbija i ogromna većina Srba, srećom najviše voli Srbiju, ne Ukrajinu, ne Rusiju, ne SAD, ne EU. Mi iz SNS nemamo gazde u inostranstvu mi služimo Srbiji.

Srbija je danas jaka zahvaljujući predsedniku Vučiću, danas je jaka, jedinstvena i ujedinjena zbog predsednika Vučića. Aleksandar Vučić nam je vratio dostojanstvo. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Reč ima ministarka Đedović.

Poći ću od Bora i nekih zamerki koje su iznete, a koje mislim da je važno za naše građane da čuju.
Danas je prosečna plata u kompaniji „Ziđing Majning grup“ preko 110 hiljada dinara, a 10 hiljada ljudi je zaposleno u tom preduzeću, od čega su preko 90% naši građani. Više puta sam bila na licu mesta i pričala sa meštanima i sa ljudima koji tamo žive, da bi pronašli određena rešenja za njihove brige o kojima smo otvoreno, jasno razgovarali u više navrata i na licu mesta i u Ministarstvu. Pronašli smo već određena rešenja, na određenim drugim radimo. U jednom selu su mi rekli da je prvi ministar koji je ikada posetio zapravo ja. Nažalost, što ranije to nije činjeno ni devedesetih godina, ni dvehiljaditih godina, jer mislim da je važno da imamo dijalog sa našim građanima, sa ugroženima potencijalno, od bilo kog projekta, od bilo koje investicije.
Mi svakako radimo na tome da imamo što više investicija bilo domaćih, bilo stranih, zato što su one neophodne pre svega, za naš dalji ekonomski razvoj, a onda i za obezbeđenje zaposlenja. Svi ti meštani sa kojima sam pričala, svako, ili bar po jedan član, a obično su više, obično su to dva, ili tri člana porodice rade u toj istoj kompaniji i imaju interes da pronađu održiva rešenja. To je nešto na čemu ćemo nastaviti da radimo i mislim da je jako bitno da građani znaju da nema ni prvog, ni drugog, ni trećeg reda građana, da apsolutno mislimo o svim građanima naše zemlje, a pre svega onima koji su ugroženi na bilo koji način. Tako da, imali smo i diskusije sa sindikatima, predstavnicima radnika grupe „Ziđin Majning“, našli smo određena rešenja, potpisali smo kolektivni ugovor 2. februara, apsolutno smo u stalnoj komunikaciji, kako sa predstavnicima zaposlenih, tako i sa meštanima. Iznalazimo rešenje što se tiče preseljenja određenih sela koja su ugrožena daljim ili su već bila ili to jesu, ili će biti potencijalno ovim projektom, i naći ćemo održiva rešenja koja će apsolutno poštovati sve međunarodne standarde.
Ja te međunarodne standarde jako dobro poznajem zbog svojih prethodnih angažovanja i profesionalnog iskustva i mislim da je zaista sramno što nemate ničim drugim da se bavite, nego se bavite mojim životom lično. Zaista nemam komentar na tu temu. Verovatno znate, a možda i ne znate da sam 25 godina radila u privatnom sektoru čime se ponosim i mislim da je bitno da ljudi koji su ostvareni profesionalno se priključuju radu javnih institucija, Vladi, drugim javnim preduzećima, jer je to jedini način da stvorimo održim sistem za naš javni sektor. Znači, ljudi koji su se dokazali na odgovornim pozicijama za koje im je bitno znanje, iskustvo, reference mogu onda da rade u interesu države.
Pošto nemate čime drugim da se bavite, bavite se mojom garderobom, bavite se mojim životom, jer nemate ništa drugo da nađete. Zaboravili ste da kažete da pričam pet jezika i da sam nagrađivana više puta u svetu, ne u Srbiji, za svoj rad i za projekte na kojima sam radila, da imam magistarski rad, ali nažalost nemate bolje argumente nego da pričate o mojoj garderobi. Pre svega iznosite neistine, zato što ne vidite dobro ili niste dobro informisani, ali neću komentarisati to zato što ne želim da se spuštam zaista na vaš nivo, nego želim da pričam o važnim stvarima, o važnim temama za građane Republike Srbije i pre svega o važnim zakonima koje donosimo u zadnje dve nedelje o kojima razgovaramo.
Što se tiče činjenice da je Srbija izuzetno bogata zemlja mineralima i rudnim resursima, mi jesmo zemlja sa rudarskom tradicijom i treba da nastavimo to da budemo, da zagovaramo, branimo i radimo na održivom rudarstvu i da radimo na tome kako da ostvarimo da ceo proces, odnosno lanac vrednosti koji proizilazi iz rudarske industrije se završi i kompletira u Srbiji. To je ono što će nam dati dodatu vrednost.
Kada pričamo o baterijama i kada pričamo o električnim vozilima treba da znamo da će potrebe za kritičnim sirovinama samo da rastu, pa će tako zbog pre svega karbonizacije modernog sveta i razvijenog sveta koji je svoje ciljeve postavio jasno, da se od 2050. godine se ne oslanja na fosilna goriva nego će morati da pređe na čiste tehnologije, a za čiste tehnologije neophodni su mineralni resursi. Srbija ima tu sreću da njime raspolaže.
I da, treba da razmišljamo o tome da imamo fabrike električnih automobila u našoj zemlji, koje će biti motor razvoja naše privrede i koje će biti izvor zaposlenja za sve naše građane. Da, o tome treba da pričamo. I koliki je uticaj tih potencijalnih fabrika na rast našeg BDP-a. A zakone Republike Srbije ćemo nastaviti da unapređujemo, kao što to radimo u prethodne dve nedelje, da bi oni bili više usaglašeni sa evropskim standardima i da bi mogli, naravno, i više da brinemo i da regulatorni okvir postavimo, da zaštitimo našu životnu sredinu i da zaštitimo naše prirodne resurse.
Kada pričamo o energetici, ne postoji izvor energije koji nema uticaja na životnu sredinu, i to znaju svi. Znači, to deca u školi nauče verovatno već u osnovnoj. Ono što mi treba da radimo i radimo na tome je kako da minimiziramo uticaj negativni koji izvori energije ili u ovom slučaju takođe i rudarske industrije imaju na našu životnu sredinu. Dosta smo u tome postigli i dosta u tome postižemo i nameravamo da nastavimo tako. Pa tako kada pričamo i kada pričam sa meštanima Krivelja i ostalih opština u Boru, i te kako znam koji su međunarodni standardi koji treba da se ispoštuju da bi se sproveli određeni procesi, pre svega u interesu građana. Nastaviću to da radim i nastavićemo to da radimo u okviru Vlade Republike Srbije.
Opet pominjemo „Elektroprivredu Srbije“, kao da je odjedanput ona najvažnija tema i najvažnija briga za opozicione partije u Srbiji. Ona je pre svega briga svih građana, jer je u interesu svim građanima Srbije da ona posluje profesionalno i efikasno i to je ono što pokušavamo da uspostavimo. I pokušavamo da nađemo način da upravljanje našim energetskim preduzećima bude profesionalno, uz adekvatne plate koje moraju i da prate tu profesionalnost. Mislim da treba da se približavamo tržišnim platama da bi mogli da zadržimo najkvalitetnije ljude u našim javnim preduzećima, od inženjerske struke, mašinske, elektrotehničke, građevinske, jer je to nešto što svakako će predstavljati budućnost. To je ono što su evropske zemlje razvijene počele da rade pre 20 i 30 godina, pa danas imaju energetske kompanije koje su evropski i svetski giganti.
I da treba da povećavamo plate u javnom sektoru je apsolutna činjenica, na tome smo radili, u tome smo uspeli i zato su plate toliko i povećane u prethodnih deset godina. I želimo da nastavimo tim trendom. Ja pričam pre svega o energetskim kompanijama, ali mislim da je to bitno za sva javna preduzeća, jer ako su ljudi adekvatno plaćeni u tim javnim preduzećima, oni će biti efikasniji i produktivniji i moći će zapravo da imaju alternativu da rade u javnom sektoru, a ne samo da odlaze u privatni sektor. Da, imam privilegiju da sam došla iz privatnog sektora i, da, jesam svoje ambicije profesionalne ostvarila i dokazala pre svega samoj sebi i na to se ponosim i koliko mogu u tom smislu da doprinesem radu Vlade Republike Srbije, ali pre svega radu energetskog sektora.
Što se tiče, da se vratim na EPS, zatvorenog akcionarskog društva, da, ideja je da ono bude zatvoreno akcionarsko društvo, da se ne bi akcijama trgovalo, da ne bi bile predmet špekulacije i da se time vrednost ne dovodi u pitanje i dok se „Elektroprivreda Srbije“ ne stabilizuje pre svega. Zato smo krenuli tim putem koji mislim da je jako odgovoran, jer smo time i pokazali volju i želju da država ostane i bude 100% vlasnik ovog preduzeća i da nastavi da ga razvija i da njime pre svega pokuša da uvede određene promene koje su u interesu svih zaposlenih i svih građana.
I nećemo se, što se tiče privatizacije, voditi apsolutno primerima. Znamo svi koliko je privatizacija napravljeno od 2003, 2004. godine naovamo, pre svega nažalost neuspešnih. Privatizacije ukoliko su uspešne mogu da budu jako korisne, ali što se tiče našeg energetskog sektora, ne nameravamo, i to je više puta rečeno i ja ga potvrđujem, da ga privatizujemo, već da ga ojačamo, da bude snažniji, da bude bolji, da može da ima najkompetentniji kadar i da može njime adekvatno da se upravlja. To zahteva vreme, ali ono što jeste najbitnije je da smo se uhvatili u koštac sa tim i da su u prvih šest meseci ove Vlade već temelji za ono što želimo da postignemo postavljeni.
Godine 2007. se pričalo o svojinskoj transformaciji „Elektroprivrede Srbije“ i meni je drago da se ona nije desila, da se nije uspelo u tim pokušajima tada, 2011. godine, moram da podsetim, doneta je odluka da dođe do pravne forme, odnosno do promene pravne forme „Elektroprivrede Srbije“. Znači, to je bilo davne 2011. godine.
Ova Vlada sad to sprovodi u delo i sigurna sam da ćemo biti uspešni u tome, nastavićemo da pričamo sa svim zaposlenima, predstavnicima legitimnih zaposlenih i nastavićemo da pričamo pre svega sa svim rudarima koji su zaposleni u tom sektoru, da bi mogli adekvatno da zaštitimo ta radna mesta jer bez tih radnih mesta nema ni proizvodnje električne energije za našu zemlju, nema sigurnog snabdevanja i na tome ćemo nastaviti da radimo kao na najvažnijem prioritetu i jednom sigurno od najvažnijih prioriteta ovog ministarstva. hvala vam.

Po amandmanu, Branimir Jovančićević.

Po amandmanu, samo jedan minut.

Dakle, pomenuli ste, ministarka, kao primer očuvanja životne sredine električne automobile. Ja ću vas samo podsetiti jednu stvar. Dakle, iza ove čiste bele utičnice koju vidite na zidu znate šta se krije? Krije se rudnik u Lazarevcu, krije se aero-zagađenje Beograda šest meseci, krije se pepelište sa radionukleotidima. Da bi proizveli jedan električni automobil potrebni su vam različiti metali, među kojima su litijum, aluminijum, kobalt i nikl.

Imajući u vidu količinu tih metala u svojim rudama, potrebno je 50 tona rude da bi se napravio jedan električni automobil. Naravno da je to isplativo i ekološki održivo u razvijenim zemljama koje ne razvijaju te rudnike da bi napravili električni automobil. Ali ako ćemo mi biti izvoznik rude, na primer litijuma, za proizvodnju električnog automobila, onda vaša teza o zaštiti životne sredine upotrebom električnih automobila apsolutno ne stoji, bar na teritoriji naše zemlje. Zahvaljujem se.

Po amandmanu, Gorica Gajić.

Hvala, predsedniče.

Gospođo Đedović, ja hoću da vam verujem da hoćete da od EPS-a napravite uspešno i profitabilno preduzeće i izvoznika električne energije, što u poslednje vreme nije, da ćete dovesti profesionalni menadžment, ali se nadam da će to biti domaći stručnjaci, a ne stranci. Nešto se pitam, pa gde ste vi do sad bili, ovih 10 godina, kada je EPS upropašćen, devalviran, kada je dolazilo partijsko rukovodstvo, nesposobno i nestručno, kako se neko nije setio vas, kada imate tako dobro profesionalno iskustvo u stranim kompanijama i da li je to profesionalno iskustvo, izvinite što vas pitam, iz oblasti energetike ili iz neke druge oblasti?

Hoću da vam verujem da nećete da prodajete EPS. Evo, hoću da vam verujem, ali bojim se da za par godina, ako ovde vi budete ili ako mi budemo ovde iz koalicije NADA, a možda mi budemo na vašem mestu, a vi budete na našem mestu, šta ćemo onda ako se to desi? Ja sam uvek smatrala da svaki resor u Vladi treba da vodi stručnjak koji mnogo dobro poznaje taj sistem. Da li je to sistem energetike, sistem zdravstva, sistem obrazovanja, izgradnje itd, nekako mi je to uvek ulivalo poverenje da neko ko dolazi iz samog sistema, ko ima iskustvo u tom sistemu 10, 15, 20 godina, da nekako ima i to potrebno profesionalno znanje kako funkcioniše tako veliki sistem, recimo kao što je sistem EPS-a.

Ja bih volela da se vi vrlo brzo snađete u tom sistemu, da imate dobre savetnike, koji će da vas uvedu kako po dubini funkcioniše taj sistem, ali opet kažem, nekako imam zadršku, kad znam posle ove pravne transformacije da ste samo vi jedan član u Skupštini EPS-a i kada još uvek traje procedura da li će u Nadzornom odboru u kome nema nijednog iz reda zaposlenih biti bar jedan iz redova sindikata.

Moram da se vratim na diskusiju kolege Bakarca. Ja ne znam zašto mi ovde, malo-malo pa u poslednjih par nedelja ili mesec-dva dana, potenciramo ko čije državljanstvo ima. Gospodo, jel to veliki greh da neko ima nemačko, francusko, slovenačko državljanstvo? Koliko znam, kolega Atlagić ima hrvatsko državljanstvo, prima hrvatsku penziju, zasluženo, zarađeno, to nikakav greh nije. Da se ne vraćamo u srednji vek, kada je Uroš Nemanjić bio oženjen Jelenom Ažujskom, kada su mnogi naši srpski vladari u srednjem veku, a isto tako i u 18. i 19. bili oženjeni stranim princezama, pa su bili uspešni vladari i uspešno su radili na jačanju države Srbije.

Imamo kralja Petra Prvog koji je imao francusko državljanstvo, koji je jedan od najvoljenijih srpskih kraljeva, koga je narod zvao naš kralj Pera, za čijega vakta je Srbija doživela preporod, bila je pravna država, uspostavila je temelje pravne države.

Ja vas molim, mnogi naši učeni ljudi su u 18. i 19. veku, pa i u 20, odlazili na zapad, na istok, gde god, stekli neko stručno znanje i vraćali se u Srbiju da to znanje prenesu novim srpskim generacijama, da li na fakultetu, da li u privredi. Valjda nam to treba da služi na ponos i diku, a ne da se prozivamo ko koje državljanstvo ima?

Molim vas da to ostavimo po strani i da se bavimo onim od čega naš narod živi i šta naš narod očekuje ovde od nas poslanika. Hvala.