Morate da mi oprostite, imam 53 godine i slabiji su mi refleksi nego nekad kada sam bio mlađi. Totalno ste me izbacili iz koloseka.

Pa, pošto ste me izbacili iz koloseka, ja se zahvaljujem na ukazanom vremenu.

Kolega Milivojeviću? U sistemu ste.
Ostajete mi u sistemu do daljnjeg. Teško vas je propustiti. Opustite se slobodno. Samo vi pratite šta ja čitam i vi i ja nećemo imati problem.
Na član 14. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite, kolega Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, radi se o formulaciji – ženska telad od priplodnih krava prvotelki. Dakle, to je samo termin koji treba uskladiti sa prethodnim amandmanom koji je Vlada usvojila i zato sam zahvalan Vladi što smo terminološki to ispravili, tim pre što korisnik podsticaja ima obavezu da kravu prvotelku, to sam precizirao takođe amandmanom, i žensko tele u odgajanju čuva određeno vreme, a o tome koliko će to trajati će biti određeno pravilnikom koji donosi ministarstvo, odnosno ministar.

Na kraju, uz ovo dobacivanje, da kažem, ovaj što ima kravu belku, koji je zaboravio da je nahrani, moram da kažem, kod njega izgleda ovako – čim je nauči da ne jeda u dužem roku, ima da mu ugine. Zato je moj savet, kao stručnjaku za stočarstvo, da ipak pokuša da nahrani svoju belku, pa će ona dati više od tri litre mleka, a verovatno će doći do 30 litara. Hvala.

Hvala.
Na član 14. amandman sa ispravkom je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Vlada i Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu prihvatili su amandman, sa ispravkom, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman, sa ispravkom, postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Bulatović.
Izvolite, kolega Bulatoviću.

Ovo je odlično što je amandman 14. prihvaćen od strane ministarstva i to je ono što je dobro.

Što se tiče mog amandmana prema članu 14, odnosio se na član 22. zakona, u stavu 1. broj: „25.000“ mesa se u broj: „50.000“, ali razumem tu situaciju, da nije moguće baš u ovom trenutku računati na 100% promene u tom stavu.

Ono što ja želim da kažem je da je jako važno za budućnost, za poljoprivredu, kada je stočarstvo u pitanju, jeste da imamo taj podsticaj za žensku telad od kvalitetnih priplodnih junica i to jeste budućnost poljoprivrede i zaista u tom pravcu treba da razmišljate u budućnosti, jer zaista sredstava imamo, obzirom da znamo koliko je opredeljeno sredstava iz budžeta prema Ministarstvu poljoprivrede.

Ja se zaista nadam da ćete to opredeliti na sve one strane gde gori situacija u poljoprivredi, a to je ratarstvo, stočarstvo, povrtarstvo, sve ono što čini poljoprivredu.

Zaista, ulažem sve nade da ćete razumete da poljoprivreda jeste nešto što je temelj Republike Srbije i da nam je svima cilj, zaista, ono što su stari od davnina govorili – bogat seljak, bogata Srbija, bogata zemlja. Oduvek se znalo da je taj seljak proizvodio hranu za vojsku, za građane, za bolnice. Dakle, svi smo vezani za poljoprivredu i to je ono što govorim čitavu deceniju.

Kada pričam i bavim se tom temom, poljoprivreda je srž svih ljudi u Srbiji i zato bi trebali svi zajedno maksimalno to da razumemo i da guramo tu priču u tom pravcu. Hvala.

Na član 14. amandman je podneo narodni poslanik Miloš Parandilović.
Izvolite.

Sve vredno pomena u državi Srbiji, ali bukvalno sve, izgradio je taj srpski seljak u opancima. I slobodu nam je vratio u prva dva balkanska rata, i u Prvom svetskom, a kako smo mu se mi kao narod odužili, možemo videti na primeru toga kako srpsko selo danas funkcioniše. Od 1944. godine i Broza pa naovamo, srpsko selo je sistemski uništavano i od nekoga ko je imao jednu od prvih agrarnih reformi u Evropi za vreme kneza Miloša, dospeli smo do toga da nam je danas svako četvrto selo pusto, da je preko 200 hiljada kuća praznih i to je jedna poražavajuća činjenica.

Mi danas pričamo da li treba da uvodimo internet u selo. Ne kažem, to u načelu jeste dobro, ali prvo moramo da znamo koja je struktura srpskog stanovništva na selu, odnosno stanovništva koje živi na selu, a to su bake i deke, nažalost. Većina srpskih sela je pred umiranjem, pa je pitanje koliki je njima internet danas prioritet.

Ono što mislim da je Ministarstvo za poljoprivredu prvo trebalo da uradi, jeste da uvede minimalnu cenu otkupa, koja postoji u svim uređenim zemljama u svetu, da srpski seljak kad poseje, konkretno, na primer, malinu, zna koja je to minimalna cena za koju može da proda svoj proizvod, a ne da se moli bogu da ga proda uopšte. Znamo jednu vrlo bitnu stvar, da postoje hladnjače od prošle godine sa malinama koje i dan-danas nisu prodate. Priča se o ceni od 150 dinara. Dakle, ako se tako igramo sa srpskim seljakom, da je cena maline jedne godine 500-600 dinara, pa onda sledeće godine padne na 150, onda mi ne možemo očekivati ništa ozbiljno.

Dakle, ponavljam, sve vredno pomena u državi Srbiji izgradio je srpski seljak i to je stub ove države. Ako srpsko selo ne sačuvamo, a bojim se da nam umiru i manji gradovi, pitanje je kakvu mi perspektivu kao narod imamo. Hvala.

Hvala.
Po amandmanu, kolega Zoran Tomić. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Kad je kuća puna, lako je govoriti šta treba da se radi i kako raspodeliti sredstva. Bilo je teško kada se desila kriza, 2008. i 2009. godine, kada su se tadašnji predsednik države i ministri smejali i narodu govorili – to je razvojna šansa Srbije. Pa, kad se ispraznila kasa, oni se još dodatno zaduživali da bi isplaćivali plate i penzije i da bi populističkim merama probali da kupe glasove 2012. godine na izborima. Šta kažu posle – lako ćemo to da vidimo za vraćanje, nećemo mi.

Kako onda mislite da se reši bilo koji problem? Prvo je bilo potrebno zakrpiti rupe u budžetu. I to smo uspeli da uradimo. Sada pokušavamo da stavimo čitav sistem na stabilne noge, upravo da bismo tom srpskom seljaku pomogli.

Znate, na mnogim naučnim seminarima priča se o problemima poljoprivrede. U periodu do pre 2012. godine nije imao ko to da sluša. Stalno se govorilo i govori, stalno se studentima priča o problemu usitnjenosti parcela, o problemu zastarele mehanizacije, o problemu nedovoljnog znanja koje možda imaju ti ljudi.

Šta je urađeno pre 2012. godine? Ništa. I ono što je postojalo, nije moglo da se sačuva, raskućilo se. Srećom, narod je 2012. godine odlučio da se dese promene u Srbiji i zahvaljujući tome mi danas imamo i dvostruko veći BDP nego što je bio 2012. godine, imamo mogućnosti da se ulaže više u poljoprivredu, a znate i sami ste rekli koliko puta se više sredstava danas izdvaja za poljoprivredu nego u vaše vreme.

Danas, kada u zakonu stoje jasne odrednice da su sve ovo minimalni iznosi za podsticaje a da će naravno oni biti u skladu sa mogućnostima i u skladu sa planiranjem budžeta uredbom donešene, vi, naravno, kritikujete. Lako je, kažem, da se tuđim parama i novcem igrate.

Samo me interesuju te projekcije koje ste davali, treba ovoliki ili onoliki iznos. Kako ste proračunali, koju ste metodologiju za to koristili, pošto znate odlično na odborima da kritikujete i uvek da pitate o metodologiji. E, baš i mene i narod Srbije interesuje koju metodologiju ste koristili kada ste ovo predlagali ili ste išli na ono – eci, peci, pec, pa ne znam, ti ćeš 20, ovaj 15, pa šta se prihvati, odokativna metoda, kao što ste vodili politiku u Republici Srbiji.

Priča o mehanizaciji, pa, uništili ste IMT-e, uništili ste u Kruševcu „14. oktobar“ koji je bio važan i za građevinsku industriju, ali i za poljoprivredu, a tadašnji direktor koji je to uradio na nagradili mestom gradonačelnika na mesto Kruševca na dve godine.

Tako ste se vi brinuli o poljoprivredi i građanima, „22.juli“ prehrambenu industriju koja je proizvodila i mesne nareske i proizvode pre 2000-te godine, ste vi oterali u stečaj i ugasili, žuti, ne mi. Tako ste vi vodili računa o poljoprivredi.

Kažete - prazne kuće, pa, kada se desila kriza ljudi šta su mogli drugo da rade, kada su ostali i bez posla mnogi su otišli u poljoprivredu tada su obećavali enormna sredstva da ljudi počnu da se bave poljoprivredom, pa su ih izigrali i onda su ljudi odustajali od poljoprivrede. Tada, ne znam, bile su mere - bavite se gajenjem puževa da ih izvozimo u Italiju i na kraju je taj posao propao, a u Boru su nudili da se gaji kikiriki.

Znate, pričate da nama nedostaje neka adekvatna strategija razvoja poljoprivrede, a šta ste vi radili, koju ste vi strategiju imali i znali koji deo Srbije treba i šta da se ulaže i koji iznos sredstava i šta podsticati, a šta ne?

Vidite, dokle god se to radilo pešačkim putem pomoću papira, kako tražite, naravno da je postojalo problema, naravno da postoji raskorak o vremenu kada je potrebno primiti prijave, odraditi analize i na osnovu dobijenih podataka kreirati adekvatnu strategiju. Sa E-Agrarom sistemom što jeste ideja, da se dođe do ažurnih podataka, da na osnovu toga može efikasnije i brže da se utvrde korekcije u merama koje treba da se podstiču, jer je i ministarka rekla ovde da je najmanji problem Ministarstvo i da nekoliko puta godišnje otvori, raspiše konkurse, da se ta podsticajna sredstva dodele, to je najmanji problem, a i naravno šta vas brine, a i građane Srbije zloupotrebe tih mera. Sa sistemom E-Agrar imaćete mogućnost bolje kontrole i trošenja sredstava i kako ta gazdinstva funkcionišu i koje rezultate ostvaruju…

Kolega Tomiću, samo završite misao. Vreme je isteklo.