Nekoliko rečenica koje bih rekao na samom početku mogu da posluže kao dobar uvod u dalju raspravu.

Naime, zašto obnovljivi izvori energije? Ne toliko da bi se povećala količina energije, nego da bi se na neki način sprečilo dalje zagađenje životne sredine. Dakle, energija i životna sredina su tu u vrlo jakoj interakciji, jer znamo danas na koji način proizvodnja struje doprinosi narušavanju kvaliteta životne sredine, danas sam o tome govorio. Recimo, termoelektrane sa svojim pepelištima, sa aerozagađenjem, zatim sa rudnicima, da li su površinskog kopa ili podzemnog, potpuno je svejedno. Hidrocentrale, koje na prvi pogled izgledaju kao da ne zagađuju životnu sredinu, a izgradnja jedne hidrocentrale u značajnoj meri narušava reljef jednog lokaliteta i s druge strane narušava biodiverzitet tog lokaliteta. O nafti i uglju kao fosilnim gorivima da ne govorimo, znamo u kojoj meri oni doprinose klimatskim promenama i efektu staklene bašte. Gas možda nije toliko loš, ali takođe sagorevanjem gasa se dobija ugljen-dioksid, koji doprinosi efektu staklene bašte. Nuklearke su te koje stalno prete sa akcidentima, jel tako, i setimo se samo 1986. godine šta se sve desilo u Černobilju.

I onda ideja za obnovljive izvore energije. Kakva je tu situacija? Možda vetroparkovi. Međutim, vetroparkovi su pomalo na neki način izvikani, ako tako mogu da kažem, bez obzira što danas imaju veliku primenu, recimo u Austriji i Nemačkoj, ali treba imati u vidu da i oni u značajnoj meri narušavaju kvalitet životne sredine, jer se vetroparkovima takođe uništava biodiverzitet lokaliteta na kome se nalaze.

Zatim, imamo možda, recimo, male hidrocentrale, o kojima se danas toliko govori i toliko toga je rečeno danas u Srbiji. Mislim da je otvaranje malih hidrocentrala u potpunosti osuđeno od stručne i naučne javnosti, iz prostog razloga što u značajnoj meri narušavaju kvalitet životne sredine tih lokaliteta, a s druge strane postavlja se pitanje da li uopšte ima uslova za male hidrocentrale u budućnosti, budući da je količina kišnih dana u godini u regionu Balkana sve manja i manja.

Dobijanje vodonika iz vode je nešto što je neka još i dalje daleka budućnost. Solarni paneli, to je možda ono o čemu treba razmišljati. Recimo, kao pozitivan primer možemo da navedemo Crnu Goru, koja danas, verovali ili ne, na dnevnom nivou izvozi oko dva miliona struje okolnim zemljama, pre svega Italiji.

Zatim, ono što stoji kao mogućni izvor jesu ostaci poljoprivrednih kultura. Naime, recimo, od ostataka paradajza, od ostataka duvana, od ostataka kukuruza, piralitičkim tehnikama mogu se dobiti i gasoviti i tečni proizvodi koji se mogu koristiti kao izvori energije, koji imaju slične karakteristike prirodnom gasu, kada govorimo o gasovitim proizvodima, a s druge strane, tečni proizvodi imaju karakteristike proizvoda prerade nafte i mogu se koristiti kao gorivo za motore sa unutrašnjih sagorevanjem. Ali ostaje nešto što se zove bio biočač, koji s druge strane ima karakteristike uglja, tako da su ti proizvodi potpuno iskoristljivi u budućnosti.

Ono što bih hteo da naglasim…

Ja vam molim samo, vreme je zaista isteklo. Završite rečenicu.

Ono gde bi trebalo tražiti šansu, to je u domaćim istraživačkim projektima na temu obnovljivih izvora energije i tu domaći srpski naučnici bi mogli u budućnosti da daju veliku ulogu i veliki značaj. Zahvaljujem se.

Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Olenik, Milivojević, Marković, Miladinović, Mitrović i Rakić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Možda se malopre nismo najbolje razumeli kada sam tražio brisanje ovih članova i zašto tražimo brisanje ovog zakona. Evo da vam dam malo jasnije pojašnjenje.

U dokumentu koji je zaveden pod brojem 132952/1-23, od 10. februara 2023. godine, u predlogu statuta akcionarskog društva u članu 7. tačka 7) kaže se: „Osnivač daje saglasnost na sledeće akte društva“. U tački 7. kaže se: „O raspolaganju, pribavljanju i otuđenju sredstava u javnoj svojini koja su preneta u svojinu društva velike vrednosti, koje su u neposrednoj funkciji obavljanja delatnosti od opšteg interesa utvrđenih osnivačkim aktom“.

Kada uđete na Statut AD EPS-a, ove stavke nema. Dakle, želite, gospodine čuvaru robnih rezervi, u zimskom periodu da prodate EPS. Evo dva dokumenta koja tu kažu. Nema te alhemije kojom to možete da sakrijete, jer postavlja se pitanje – kako je ovaj dokument, na koji su saglasnost dali sindikati i direktor, završio u ovakvom obliku? Kako je to moguće? Šta tajite? Šta radite? Šta pokušavate? Zašto se ponašate kao gubari i skakavci? Vi ste gori od termita. Posle skakavaca nešto ostane, a posle vas neće ostati ništa.

Kolega Milivojeviću, samo malo vokabular, molim vas.

Niste vi tema razgovora, niste vi tema pitanja. Ja se izvinjavam, gospođo Đedović, zbog upadanja vaših poslanika. Vas sam pitao, molim vas mi objasnite kako je moguće ovo.

Kolega Jovanov, Poslovnik. Izvolite.

Članovi 106. i 107, dakle, da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres i govornik je dužan da poštuje dostojanstvo. Takođe, član 107. stav 2. – nije dozvoljeno neposredno obraćanje drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza itd.

Ovo što ste sada imali prilike da vidite, ovo je bilo gospodsko vređanje. Pošto kad ja njima odgovorim na način, a neću im sada odgovoriti, evo da ih prosto častim ovog puta, na način na koji su zaslužili, onda oni su svojim medijima kukaju jedno šest dana i plaču i prave specijalne emisije – joj, Milenko nas vređa, vidite šta nam je rekao. Onda stave naslov, kaže – Jovanov prostački vređa opoziciji. E, ovo sad što ste imali priliku da čujete, e ovo je to gospodsko vređanje. Vi ste gubavci, vi ste skakavci, vi ste ovo, vi ste ono, to je, termiti, to je otprilike gospodsko vređanje. A kad ja njima kažem da su žuti ološ, da su ne znam ni ja šta, kad kažem onom da je raspala pijandura, kad im kažem takve stvari, e to je onda prostačko vređanje. Eto, to su te dve jako različite stvari, jer ovo ovako radi elita, a ovako radimo mi krezubi naprednjaci, koji eto tako ne znamo kao elita ovako uredno, lepo i gospodski da vređamo, nego ovako prostački, kako jedino umemo.

Neću tražiti da se izjasni Skupština o ovoj povredi Poslovnika, ali vas molim da ubuduće upozorite poslanika, koji očigledno nije u stanju da se kontroliše, do kasno je radio sinoć, a danas ne može da potrefi tačku dnevnog reda i onoga što uopšte raspravljamo, ne može da objasni svoj amandman, pa ga molim vas korigujte, da proba da se uokviri u ono o čemu raspravljamo. Hvala.

Poštovani kolega Jovanov, ja sam čak i to pokušala, ali očigledno je kolega poslanik bio glasniji od mene, mene niste čuli kad sam probala da upozorim.
Reč ima ministarka Đedović. Izvolite.