Vi znate da nemate više vreme od grupe.

Na član 17. amandman je podneo Branimir Jovančićević.

(Dragana Rakić: Imam i ja jedan amandman.)

Drugi amandman je Dragana Rakić, sama.

U članu17. nekoliko stvari bi trebalo da se izmeni.

U prvom redu, umesto – monitoring rada, svakako bi trebalo da piše – kontrola procesa. To je mnogo ispravnije. Zatim, podatke o načinu merenja ispuštanje emisije u vazduhu zameniti rečima – podatke o analizama vazduha nakon emisije.

Konačno, u pretposlednjem pasusu treba brisati kao potpuno nepotrebno – a ukoliko je neophodno, primenjuje se odgovarajuće tehnike predtretmana.

Međutim, iskoristio bih priliku da konstatujem jednu stvar.

Danas smo kritikovali jednu domaću kompaniju, to je „Eliksir“ i kritikovali smo jednu kinesku kompaniju. Neću da merim čiji je greh veći, po mom mišljenju, možda je isti, možda je jedne veći, druge manji, itd, međutim, činjenica je da predstavnici vlasti retko kada uzimaju u zaštitu domaće kompanije. Nekako, po pravilu, se kao oprženi javljaju za reč i uzimaju u zaštitu kineske kompanije. Uopšte ne znam zbog čega se to dešava, ali to je jedan opasan proces koji se dešava u Srbiji.

Dobro se sećam reči svoga oca koji mi je više puta objašnjavao, pričao i opisivao kako je tekla okupacija Užica, u kome je on tada živeo kao mladić, u periodu 1941-1944. godina. Ono što sam ja video posetivši Majdanpek dva puta, strašno me je podsetilo na ono što mi je otac pričao o okupiranom Užicu.

Jednostavno, mi u poslednje vreme prema nekim kineskim kompanijama se ponašamo suviše snishodljivo i dopuštamo im da previše rade na našoj teritoriji, u našoj državi i sa tom praksom mora da se prekine. Zahvaljujem se.

Na član 17. amandman je podnela Dragana Rakić.

Poštovane građanke i građani Srbije, koliko je SNS i koaliciji okupljenoj oko nje stalo do Zakona o upravljanju otpadu govori to što smo raspravu o ovom zakonu počeli noćas, negde oko jedan sat izjutra, i to u praznoj sali, bez resorne ministarke. Sinoć resorna ministarka Irena Vujović nije bila prisutna ovde, a raspravljamo o zakonu iz njene oblasti, a nema je ni danas ovde.

Gde vam je ministar Nikola Selaković? Ni njega noćas nije bilo kada smo obavili raspravu o Zakonu o zaštiti na radu. Koliko znam, komemoracije se ne održavaju u ponoć. Jedino što Nebojša Selaković radi – ide po komemoracijama, što je pozitivno, ministar i treba da ide na komemoracije, ali pre svega treba da ode na komemoracije radnika koji su prošle godine i ove godine izgubili svoje živote na gradilištima.

Problem Srbije, ponavljam, to sam već više puta rekla, nisu loši zakoni, naši zakoni su solidni i u velikoj meri već usklađeni sa zakonodavstvom EU. Problem Srbije je što ne poštuje postojeće zakone, a to znači da neće poštovati ni ove zakone koje mi ovih dana usvajamo.

Problem Srbije je što zakon ne važi podjednako za sve. Ne važi za firme koje su bliske vlasti, ne važi za firme u vlasništvu porodice Vučić, porodice Mali, porodice Kisić, porodice Brnabić.

Građani Srbije će živeti bolje kada zakon konačno počne da važi podjednako za sve, a pre svega za ljude na vlasti.

Za 11 godina pretvorili ste Srbiju u jednu veliku deponiju, a to što je Srbija danas velika ekološka deponija je posledica pre svega toga što je ona jedna velika politička i društvena deponija. Danas je Srbija država razorenih institucija. Jedini šalter koji radi u Srbiji je šalter Aleksandra Vučića i zato on ima svu odgovornost i odgovaraće kada zakoni počnu da se primenjuju u Srbiji.

Neću ništa da komentarišem, samo da naglasimo, verovatno je bio lapsus, Nikola Selaković je ime ministra.
(Dragana Rakić: Nebitno. Ministri su nebitni. Nebitna su imena.)
Pravo na repliku, Milenko Jovanov. Izvolite.

Do kasno smo radili, pa se maslo pogube imena. Nisu ljudi navikli da rade uopšte, pa sad kad treba da rade malo duže, onda je problem što se radi.

(Dragana Rakić: U ponoć?)

Nije Nikola Selaković bio na komemoraciji, imao je delegaciju iz Azerbejdžana i to smo vam sinoć rekli, ali ne vredi. Bili su na večeri.

Neću tolerisati dobacivanja ni sa jedne strane.
(Dragana Rakić: Znači, na splavu?)

Nisu bili na splavu, bili su u nekom restoranu, a ja vidim da ste vi na brodu koji se zove „Titanik“ i tučete se samo ko će biti kormilar. To vam je jedina tuča i to vam je najbitnije.

Međutim, nešto drugo je ovde važno, a to je priča o tim komemoracijama, pošto su njima, kao što sam rekao, daske mrtvačkog sanduka daske koje život znače. Samo im je to u glavi, pa su tako juče prizivali smrt Aleksandru Vučiću, poželeli mu da se raduju tome da umre i to je bila jučerašnja aktivnost sa to „Titanika“. Ostavite se više tih komemoracija i ne znam šta vam je više tu smešno. Puštali ste balone kada je umro Milošević, sada želite da puštate balone i kada umre Vučić.

Malo ste se preračunali. Predsednik je u dobrom zdravlju, danas će da poseti jugoistok Srbije, a vi time samo pokazujete, tom mržnjom koju sejete i danas ovde i preko društvenih mreža, gde svakog ludaka podržavate koji poželi smrt Vučiću, snajper ili nešto slično, koliko ste nemoćni i jadni. Ne možete da ga pobedite i nećete ga pobediti nikad. A kad sam bude otišao, onda ćemo videti da li ćete i tada biti sposobni da pobedite ono što je on stvorio i ono što je on napravio i što se zove SNS u okviru neke šire koalicije, ovako ili onako, videćemo.

Do tada, samo se vi tucite oko toga ko je kormilar na „Titaniku“. To vam je jedina bitka i najvažnija, a tonete polako ali sigurno 2,2; 2,1; 2,0; 1,9, dubina je sve veća a vidim da vi uživate.

Ukazivanje na povredu Poslovnika, narodna poslanica Tatjana Manojlović. Izvolite.

Povreda Poslovnika, tačka 106, stav 1 – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, a pošto je već izašao iz toga, da poručimo mi iz DS – Vučiću želimo brz oporavak, dobro zdravlje i dug život i da odgovara za sve što je učinio loše državi Srbiji. Odgovaraće u skladu sa zakonima i Ustavom ove zemlje.