Hvala vam.
Poštovani narodni poslaniče, poštovani gospodine Mirkoviću, žao mi je zbog toga što ste doživeli, ali nisam videla ponovo da se ovi kvazi borci protiv nasilja, da su se preterano uzbudili zbog toga.
Vidite, kao što sam rekla pre neki dan, deluje da u tom sistemu vrednosti kada jure nas, onda nije nasilje. Kada vređaju nas, onda nije nasilje zato što postoji valjda u njihovom koordinatnom sistemu, postoje građani prvog i drugog reda, a oni su građani prvog reda, oni smeju da zatvaraju saobraćaj, oni smeju da određuju slobodu kretanja, oni smeju da prete jurenjem i dok se bore protiv nasilja ništa od toga im nije sporno.
Vidite, poštovani narodni poslanik je govorio i rekao mi je, između ostalog, da opozicija ne odgovara za ponašanje Jove Bakića. Nisam ja ni mislila da opozicija odgovara za ponašanje Jove Bakića. Ja sam samo tražila da ukoliko se borite protiv nasilja zaista, i to u ovako delikatnom trenutku, da ćete vi te pozive osuditi, a posebno zato što dolaze od univerzitetskog profesora. I niste ih osudili. Niste čak iskoristili ni vaše obraćanje da osudite, već ste se izvlačili na to da niste vi odgovorni za njegovo ponašanje. Pa, nisam ni rekla da jeste.
Evo, ako nećete da osudite Milovana Brkića, zato što kažete da on nije valjda vaše društvo, iako je bio u vašem društvu, onda osudite Jovu Bakića. On jeste vaše društvo, u svakom smislu. Učestvuje sa vama na TV emisijama, na debatama, poštovan je, priznat, pozivan, sa najvećim poštovanjem dolazi i vi ga primate na te skupove protiv nasilja. Sve je okej, ali što ne osudite kada kaže da treba da se jurimo po ulicama? Toliko o borbi protiv nasilja.
Samo kratko za ova dva pitanja - da li je u Duboni ili Malom Orašju bilo policije? Naravno da je bilo, kao što postoje pripadnici MUP da čuvaju javni red i mir u svakom mestu u Republici Srbiji. Ali, ne mogu da budu pet, 10 ili 15 njih do zuba naoružanih uz svakog građanina Republike Srbije. Naravno da je nemoguće, nažalost, sprečiti u tom smislu ili prevenirati ovakve masovne zločine. Da je moguće, ne bi se dešavali širom sveta. Reagovali su odmah, uhvatili ga odmah. Ne znam kako očekujete da će jedan pripadnik MUP ili dva sprečiti ovakve stvari? Nisu bili na tom mestu u tom trenutku.
Konačno, za naoružanje, vi kažete - celo selo je znalo da je počinilac naoružan. Zašto nisu prijavili to pripadnicima MUP ili bilo kojoj nadležnoj instituciji? Nemamo nijednu prijavu.
(Aleksandar Jovanović: Kako nema, 15 prijava ima protiv njega?!)
Nama je juče došla anonimna prijava u vezi sa …
Gospodin narodni poslanik, koji je jedan od predvodnika tzv. protesta protiv nasilja, je najmanje nekonfliktna osoba koju ja znam. I to je valjda borba protiv nasilja. Verbalno nasilje je ovde od trenutka kada uđemo, do trenutka kada izađemo od strane boraca protiv nasilja. To su vrednosti koje baštinite.
(Narodni poslanici opozicije dobacuju s mesta.)

Ne znam da li imate svest da predsednica Vlade ne može da govori, zato što svi govorite u glas? Kolege, pobogu.

Juče nam je, da vam dam primer kako se postupa kada postoji bilo kakva prijava da je neko naoružan, pa čak i da ima legalno oružje, a da je opasan. Pripadnici MUP odmah izlaze na teren, odmah proveravaju i odmah deluju.
Juče je tužilaštvu stigla anonimna prijava u vezi sa jednom porodicom za koju su rekli da je naoružana, a ima potencijalno neki problem zbog kojeg su ti ljudi, koji su opet anonimno dojavili, zabrinuti. Odmah su izašli pripadnici MUP, ušli u stan, dobili nalog, napravili pretres, priveli ljude, razgovarali. Znate šta? Ništa nisu našli. Bila anonimna prijava. Da li se neko šalio, neko je želeo da im naudi, kako god, ali policija je svoj posao uradila, kao i tužilaštvo. Tako da, celo selo zna ne pomaže mnogo ako neko u tom selu nešto ne prijavi, a pripadnici MUP će po tome uvek postupati kao što postupaju.
Ostalo je još vremena. Osudite univerzitetskog profesora Jovu Bakića. Niste odgovorni za to šta kaže, ali osudite pozive na nasilje, makar od strane čoveka koji je svaki dan sa mladim ljudima, sa studentima na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Hvala.
(Aleksandar Olenik: Replika.)

Vas niko nije pomenuo. Nema osnova.
(Ivana Parlić: Niste bili u sali, kako znate?)
Što vi opet vičete iz klupe?
Stvarno ne znam šta vam je smešno i zabavno, Manojlović. Ni neću da vam govorim koliko je neprilično da se na ovoj i ovakvoj sednici zabavljate i smejete ceo dan.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala.

Na početku bih se osvrnuo na prethodno izlaganje narodnog poslanika prekoputa. Govorio je o nekim navodnim incidentima na skupu „Srbija protiv nasilja“. Ako je i dolazilo do nekih incidenata, te incidente isključivo su prouzrokovali vaši ljudi, vaši ubačeni elementi, vaši Miše Vacići i slični uposlenici vašeg ministarstva i vaših kancelarija.

Skupovi „Srbija protiv nasilja“ su dostojanstveni skupovi građana kojima je dosta sistemskog promovisanja nasilja u Srbiji. Shvatite to. Čujte te građane. I molim vas da se urazumite da možemo da uredimo naše društvo.

Ovih dana slušali smo premijerku, ministra Gašića, koji je, nažalost, otišao jer očigledno ima važnija posla, i ministarke o tome kako brane neodbranjivo, o tome kako sistem nije zakazao, iako je ubica u selima u okolini Mladenovca i Smedereva bio naoružan arsenalom oružja, automatskom puškom, bombama i pištoljima.

Još uvek nismo čuli odgovor kako je moguće da je imao to oružje. Tako opasno oružje ni po jednom našem zakonu ne bi smeo da ima. Kako onda sistem nije zakazao? Ako sistem nije zakazao, onda se moramo pitati kakav je to sistem, za koga on radi, koga on štiti? Građane, nažalost, očigledno ne štiti.

Gde je bio sistem u proteklih 10 godina da se pozabavi i skloni nelegalno naoružanje u našem društvu, da spreči nelegalnu trgovinu naoružanjem u našem društvu?

Srbija je, kao što smo mogli da saznamo, u prvih pet zemalja u svetu po količini rasprostranjenosti oružja. Istraživanje o naoružanju o malokalibarskom oružju u Srbiji iz 2018. godine kaže da je u Srbiji, pretpostavlja se, 2.719.000 komada oružja, od toga 1.186.000 registrovanog oružja, a milion i 500 i nešto hiljada komada neregistrovanog oružja.

(Rodoljub Stanimirović: Sve je to vaše naoružanje! Sve ste vi to doneli u Beograd!)

Samo malo, pričamo ovde o ozbiljnim stvarima.

Imamo u Srbiji 2018. godine dva miliona i 700 i nešto hiljada komada nelegalnog oružja. Dnevne novine „Danas“ traže od MUP da im dostavi podatke o tome koliko je oružja oduzeto od početka 2017. godine do 1. aprila 2023. godine. Za pet godina znate koliko je oružja oduzeto? Deset hiljada 745 komada oružja. Dva miliona imamo, a oduzeli ste za pet godina samo deset hiljada komada oružja.

Pa, što se niste bavili razoružavanjem društva u proteklih pet godina, ako već niste u proteklih 10 godina? Kako onda sistem nije zakazao? Gde je bio sistem da u konkretnom slučaju, kada se radi o ubici iz Mladenovca, reaguje, istraži njegova prethodna dela, njegove prethodne prekršajne i krivične prijave?

Čuli smo ovih dana, saznali smo i od ministra, da je počinilac imao jednu krivičnu prijavu, i to napad na policajca na službeno lice u vršenju dužnosti, da je imao dve prekršajne prijave, i to izazivanje tuče, nanošenja lakih telesnih povreda, oštećenja imovine motornom testerom.

Saznali smo, rekao je ministar da, prosto, on nije mogao da bude osuđen, jer je maloletnik. Svi znamo da je to netačno, čak je ministarka pravde morala da reaguje. Po Krivičnom zakoniku bio je maloletan, ali je bio odgovoran. On je za napad na policajca mogao da dobije vaspitnu meru u vidu zavoda, upućivanje u vaspitnu ustanovu, upućivanje u vaspitno-popravni dom, upućivanje u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje.

Vi sad možete reći, kao što ste rekli da je stručnjak centra za socijalni rad procenio da ne bi trebalo da se da jedna takva zavodska mera. Možete se vaditi da sistem nije zakazao, ali upravo se ovde radi. Vi prebacujete odgovornost sa jednog dela sistema na drugi deo sistema, a mi upravo o tome govorimo. Kada sistemski godinama smanjujete ulaganje u zdravstvo, u obrazovanje i centre za socijalni rad, kada te stvari koje bi trebale da brinu o našem društvu smatrate troškom, a ne ulaganjem u društvu, onda dolazi do pucanja sistema. Ali, znate čiji budžeti rastu svake godine od kad ste vi na vlasti? Budžeti policije, vojske i bezbednosnih službi.

Stoga, vratimo se na postupanje policije. Zašto policija se ranije nije bavila pitanjem koje oružje, legalno ili nelegalno, drži ubica i njegov otac u svojoj kući? Ministar je rekao da su mu ranije oduzeli lovačku pušku, privremeno, vratili su mu istu lovačku pušku i malokalibarsku pušku.

Hajde da krenemo od toga, realno, sistem nije radio, ali evo kaže ministar - mi smo znali i bili smo mu svojevremeno oduzeli lovačku pušku. Pa, zašto je onda bilo potrebno šest dana da Ministarstvo unutrašnjih poslova reaguje, pregleda kuću oca ubice, pronađe arsenal oružja i uhapsi ga? Zašto je bilo potrebno šest dana? Da li se u međuvremenu nešto dešavalo? Da li je u međuvremenu neko, kao i svih prethodnih godina, štitio penzionisano vojno lice?

Stoga, ono što jeste vređanje svih građana koji izlaze na skup "Srbija protiv nasilja", kada vi kažete da uprkos tome što su počinjena dva masovna ubistva, da je stanje bezbedno i stabilno. Kako je kada nije stabilno onda?

Reč ima predsednica Vlade.
Izvolite.

Hvala vam.
Ministar Gašić je otišao zato što treba da putuje u Priboj, treba da razgovara sa ljudima u Priboju zbog incidenta koji se desio, smrtnog ishoda i tenzija koje postoje u Priboju, da država bude tamo još prisutnija i da ti ljudi osete da smo tu za njih. Ja sam tu, tako da ja mogu da vam odgovaram na sva pitanja i, opet kažem, koliko god je potrebno, koliko god dana je potrebno, možemo i bez pauze, nikakav problem.
Vidite, kažete gde je bio sistem da smanji naoružanje. Ja ne znam sada da li se mi toliko ne slušamo ili vi izlazite, pa se vraćate, pa ne čujete sve, pa ste toliko zainteresovani, ali ovo što ću vam reći je, mislim, sigurno šesti put da pričam od kada je počela ova sednica na ovu temu, ali najmanje šesti put. Dakle, ovako, od 2012. godine opada trend broja komada oružja koje se drži i nosi. Godine 2008. je taj broj bio najveći. To je bilo 1.172.468. Do sada je 761.415, poslednji put kada smo podvukli crtu. Pre nego što je krenulo ovo razoružanje u okviru akcije, a u okviru koje smo do sada oduzeli, kao što sam rekla, građani su predali preko 35.000 komada oružja.
Vidite, to je odgovoran odnos države. Ja ću ponoviti još jednom kako izgleda neodgovoran odnos države u odnosu na odgovornu državu. Godine 2002. je bio masakr u Leskovcu, sedmoro mrtvih. U tom trenutku Vlada je tako adekvatno reagovala, toliko je to ozbiljno shvatila, tako su preduzeli ažurne mere da se od tada do sledećeg masakra 2007. godine broj izdatih dozvola u Republici Srbiji za držanje i nošenje oružja podigao za nekih 200.000. Kada se 2007. godine desio Jabukovac sa devetoro poginulih, ni nakon toga nije krenulo razoružavanje Srbije.
Većina poštovanih narodnih poslanika opozicije, većina, ne kažem svi, većina, ali hvala i vama što pokazujete na vaše kolege zato se makar razumemo i slažemo, većina je tada bila na vlasti i ništa nisu uradili, prstom nisu mrdnuli da razoružaju Srbiju, da podignu mere obezbeđenja, da učine da se ljudi osećaju bezbedno.
Nasuprot tome, mi smo od 2012. godine sistematski smanjivali broj dozvola izdatih za nošenje i držanje oružja i sada ćemo oduzeti 90% tog oružja.
Danas imamo određene medije na koje se i vi pozivate, a koji su već krenuli da kritikuju te mere, da kritikuju mere razoružanja. Danas imate tekst kako može da se tumači da je moratorijum na izdavanje dozvola za oružje od dve godine diskriminatorna mera. U tim medijima koji nas svaki dan kritikuju da nismo uradili dovoljno za bezbednost građana. Ne može biti i neće biti da je jedno i drugo. O tome pričam kada pričam o tom vrzinom kolu ludila. Nije važan ni jedan postulat, ni jedna vrednost, ništa, samo je važno da budete protiv nečega što vlast radi, bez obzira da li ste nešto drugo govorili juče, da li tu pričamo o političkoj opoziciji ili o medijima koji ih podržavaju, a opet koji se ponašaju kao politička stranka.
Konačno, da vam kažem za te ubačene elemente na protestima. Koliko god, vidim da vam je ta mantra zanimljiva, vi morate da shvatite da je nemoguće da mi ubacimo nekog na protest ako će onda da poziva na ubistvo nas ili predsednika naše stranke, a predsednika Republike Srbije, a pri tome je to osoba koja svakodnevno u svim svojim novinama, nastupima itd, govori sve najgore o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici.
(Narodni poslanik Tatjana Manojlović dobacuje sa mesta.)

Manojlović, koji put danas?

Šta je sad? On je blizak nama.
Da ne ulazimo ni u to, mislim da je narodu potpuno jasno, ali da kažemo ovako – ubačeni elementi na protestima koji su se sada pobili na tom protestu protiv nasilja. Pobio se Savo Manojlović iz „Kreni-pokreni“ ili kako ja volim da kažem, nakon onog ražnja od strane Zelenih, kreni-okreni, sa narodnim patrolama. Narodne patrole samo mi hapsili 2020. godine. Branio ih je Zoran Lutovac. Sad mi recite koji je naš tu od tih što su se tukli? Ove što smo hapsili, Savo Manojlović ili Lutovac? Koji je tačno tu naš od svih koji su se tukli i koji su ih branili? Neće biti baš da je tako.
Ako vam tako prija i ako vam tako odgovara, a vi onda samo tako i sutra, prekosutra, kad god imate sledeći protest dobrodošli. Kažem, ovo je demokratska zemlja, otvorena zemlja. Nikad nisam nazivala te ljude ruljom, to ste lagali, govorili ste neistinu. Molila sam samo da ne sprečavaju slobodu kretanja drugim građanima zato što je to nasilje nad svim drugim građanima. To je Ustavom zagarantovana sloboda, pravo građana na slobodno kretanje.
Samo to da ne rade, a ovo ostalo, što se mene tiče, ako vi želite na vašim protestima da imate Dejana Petra Zlatanovića, koji poziva na ubistvo predsednika, koji kaže – ko potpiše njega ubiše, ako želite Mlađana Đorđevića, Mladena Obradovića iz „Obraza“, ako želite Milovana Brkića, Srđana Noga, ovoga raspopa i ostale, izvolite ljudi, ovo je slobodna zemlja. Možete da se šetate sa njima koliko god hoćete, samo vam kažem da ti ljudi, možda, nisu protiv nasilja.
Na kraju krajeva, i taj protest vam organizuje kolega narodni poslanik koji je prvi pozivao na ubistvo Danila i Andreja Vučića, pa i to možete da podvedete, valjda, pod tu borbu protiv nasilja. Hvala.

Muamer Bačevac ima reč.
(Zoran Lutovac: Replika.)