Poštovani predsedniče, poštovana premijerko, poštovane ministarke u Vladi, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, uzimajući u obzir da je ovo sednica koju je zahtevala opozicija, da je dnevni red onakav baš kakav su oni želeli i da se ovde pred svima nama danas nalaze ljudi koje su i pozivali, ali i prozivali u danima unazad, ja sam očekivao mnogo konstruktivniju raspravu. Sa druge strane, očekivao sam nekakve predloge, očekivao sam da ćete nam konačno reći šta biste vi to bolje uradili, međutim, od toga ništa, već ste sve pretvorili u nekakvo sitno politikanstvo.
Da se sve to moglo očekivati i naslutiti, bilo nam je jasno već u četvrtak, jer dnevni red koji ste vi predložili i želeli, za taj dnevni red niste glasali. Takođe, onda su pojedini od vas napustili ovo zasedanje, rekli su da ih to ne zanima, iako ste vi tražili ovo zasedanje, a i kada ste govorili i diskutovali, ništa sem brutalnih napada i pretnji na račun svakog od nas, ništa niste drugo ni rekli.
Dok ste diskutovali, napali ste sve i svakoga, pa ste tako uspeli da napadnete, o tome smo već čuli danas, i Milicu Pejović Milovančević, vrhunskog stručnjaka, ali taj sam napad govori mnogo o vama. Međutim, ja vama želim da postavim jedno pitanje koje će vas progoniti sve dok ne shvatite šta ste uradili. Da li ste svesni da ste provlačenjem kroz blato te žene mnoge druge stručnjake koji bi želeli da pomognu svojoj zemlji u bilo kojoj oblasti, a posebno u ovakvoj situaciji, doveli do toga da se zapitaju da li to da urade, da kažu sebi – da li mi to treba u životu da me tamo neko u Skupštini danima proziva? Da li ste svesni šta radite svojim postupanjem i diskusijama u ovom parlamentu? Da li ste svesni koliku štetu činite samom društvu? Niste i briga vas. Niko ni danas nije uputio izvinjenje toj ženi. Ono što me posebno zabrinjava, što je malo ko i od kolega stao u njenu zaštitu. Zašto? Pa da ne bi i on prošao kroz toplog zeca kakvog ste priredili toj ženi i nema reči o tome.
Ono što je dobro jeste što su građani ovih dana mogli da vide kome je zaista stalo da diskutuje o ovim temama, ko razume važnost svake ove teme i ko je spreman na to da ovde diskutuje i satima i danima. Dobro je što građani mogu da vide i to da vas u sali u petak nije bilo više od četvoro, slovom i brojem, iako ste vi insistirali na ovoj sednici.
Međutim, napravili ste jedan uspeh i sada ću vam, već su vam čestitali na tome, ali ja ću vam čestitati iz svog ličnog ugla. Naime, u poslednjih 20 dana tolika količina pretnji, optužbi na račun svih nas, optužbe na račun Vlade, pojedinih ministara je zaista bila neverovatna. Upućivali ste pretnje što na ovim skupovima protiv nasilja, gle ironije, upućivali ste pretnje ovde u Skupštini, upućivali ste pretnje u emisijama gde ste gostovali uživo i postigli ste efekat. Čuli ste kroz šta je prošao Dejan Vuk Stanković, ali, poštovana premijerka, dozvolite da se i ja pridružim vašim čestitkama, evo ja vam, kolege, čestitam u moje lično ime, pošto sam i ja u petak prošao kroz toplog zeca kog ste servirali svima nama, ne ovako kao Dejan Vuk Stanković, već verbalno.
Naime, u petak dok smo napuštali Skupštinu, silazili niz ove stepenice, okupilo se dvadesetak ljudi koje je pozvao da se okupi iz skupštinskog restorana čovek koji želi da Andrej Vučić i Danilo Vučić završe u šahtu kao Gadafi, okupilo se dvadesetak ljudi i dobacivali su sve i svašta poslanicima. To šta su izrekli Milenku Jovanovu i Marini Raguš zaista ne mogu da citiram i ponovim.
Ono što je posebno interesantno, obratite pažnju. Jedan čovek je dobacivao poslanicima – brže, brže, dok je drugi njega dopunio rečima – Mirkoviću, navikavaj se, jer kad te stignemo nećeš moći ni da hodaš.
Sada vas pitam, vidim da vam je drago, smešno, svaka čast. Dakle, ovo je vama smešno. Dakle, borite se protiv nasilja, smejete se ovome što ja sada izgovaram, dok vaše pristalice to meni izgovaraju. Dakle, da bi neko stigao, morao bi da me juri i tu dolazimo do toga da one poruke koje vi servirate, gospođo u prvom redu, koja se uporno smejete, ono što ste rekli nama u hodnicima da to nije stilska figura, već da ćete nas stvarno juriti po ulicama, eto zaživelo je. Eto, zaživelo je.
Pa, vas sada pitam kolege, ne mogu reći poštovane, kolege – šta će to meni da se desi kada me stigne, taj ili neko drugi i zašto ja neću moći da hodam? Stavićete me u kolica, tolike ćete me prebiti ili polomiti noge, da neću moći da hodam ili ćete ubiti, mene?
I, da se razumemo, možda je taj čovek mene samo prepoznao, zato što sam u četvrtak postavljao pitanje ili je znao za mene, ali ta sudbina i to što ste vi svima nama uputili kao pretnje, čeka svakoga od ovih ljudi koji sede oko mene, pa i one ljude, klimate glavom, vi baš obraza nemate, vi baš obraza nemate. Dakle, i smejete se. Zašto sada ne pitate vašu koleginicu, šta je smešno? Neverovatno je i to da se ovakva sudbina sprema i onim ljudima koji samo podržavaju SNS. Ja vam na tome čestitam.
Kažete – ljubav. Sa tog skupa se šalju poruke ljubavi, onakve kakve je slao Miroslav Brkić ili kako se već zove, Milovan Brkić, on.
Samo dobacujte, nećete mene poremetiti, verujte mi. Dakle, čovek koji kaže – da Aleksandru Vučiću mora da se otkine glava, da klinci moraju da uzmu puške i da oni sami reše situaciju u zemlji. Taj čovek, to je poruka ljubavi i mira.
Rekli ste da ćete biti odgovorni organizatori. Evo, ja vas pitam – šta se desilo na „Gazeli“ i ko je učestvovao u svim onim tučama koje su se tamo dešavale? Imali ste tri tuče na mitingu protiv nasilja. Ljudi, to se nije nigde desilo. Tri tuče ste imali. Pričate o skupu protiv nasilja, a na snimku se čuje – drži ga, uhvati ga, udari ga, prebi ga, ubi ga.
Zašto se kao organizatori niste oglasili i rekli – to nisu poruke koje želimo da šaljemo. Tri tuče ste imali samo koje su zabeležene. Vi ste ih objavljivali. Pričate o tome, pravo na slobodu kretanja. Pitam vas – šta je sa ljudima koji su se tada nalazili na „Gazeli“ ili negde duž autoputa. Onaj ko se zatekao u kolima u tom trenutku, znate kroz šta je prošao? Šutirali su mu kola, lupali po krovu, čak su se i bacali na haubu. Imate snimak gde žena kaže – ali ja samo želim da idem kući, gde joj drugi čovek dobacuje, kaže – mi smo ti dozvolili ovde da prođeš, ako nećeš ostani tu.
Ko ste, bre vi ljudi da nekom dozvoljavate ili ne? Ko ste, bre, vi? Terate ljude da voze u suprotnom smeru da na taj način ugroze svoj život i život drugih učesnika u saobraćaju, a oni koji to odbiju ostanu okruženi vama, dok se vi iživljavate nad njima i nad tim kolima. I, dalje vam je smešno. Lepo, lepo.
Pričali ste ovde i sa time ću završiti, pošto još mnogo kolega iz naše poslaničke grupe želi da diskutuje. Govorili ste ovde i razne termine upotrebljavali. Kažete – laž. Pa, vi ste osuđeni sudskom presudom da ste lažovi, pojedini od vas i ovde govorim samo o narodnim poslanicima.
Pričate o mržnji, pa kuda ćete veću mržnju nego da pozovete na silovanje premijerke, moja koleginica Marina Raguš je čitala taj tvit, ali samo da znate, poštovana koleginice Raguš, u tom trenutku to nije bio bio običan član neke stranke, bio je gradski odbornik u Skupštini grada Beograda.
Kada sam ja kao šef odborničke grupe tražio da se o tome diskutuje, podneo predlog za dopunu dnevnog reda da se usvoji zaključak kojim se osuđuje takvo ponašanje, lider vaš je rekao da ne želi da učestvuje u tome, jer je on odreagovao u afektu. Zamislite, molim vas. Sada, umesto taj čovek da bude isključen iz političkog života, on je avanzovao i narodni je poslanik i sedi 10 metara od vas. Koliko to morbidno može da bude? I, vi pričate o nekakvom nasilju, nekakvim vrednostima. I, ne stidite se.
Pričate o tome, pričate o nasilju, evo vam ga poslanik, sedi tu, u drugom redu, osuđen za nasilje, tukao policajca u Vrbasu, šest meseci ili dve godine uslovno, osuđen. Vama je smešno, ali verujte, to je žalosno. I, žalosno je što vi niste svesni svojih postupanja.
Pričate o agresiji, pa tri puta ste se na nas zaletali ovde, tri puta. Pa, šta je, ako nije agresija, sve ono što radite ovih dana? Šta je ako nije agresija ovo što upravo sada radite?
Pričate o nemoralu vi koji ove dve tragedije, koje su zavile celu zemlju u crno, koristite kao nekakvu pozornicu za izvođenje vaših bolesnih političkih predstava u kojima samo želite da profitirate i obračunate se sa Aleksandrom Vučićem, jer ste svesni da rezultatom i idejama, programom, vizijom, nikada ne možete da ga nadmašite i nikada da ga pobedite i vi pričate o tome.
Pričate o korupciji, pa pola vas ovde ima presude da ste učestvovali do lakata umešani u korupciju i vi pričate o tome. Jedan od vaših lidera čak i CIA spominje u svojim konferencijama. Okupi se 15 ljudi i priča o nedelima koje je vršio. I, vi imate obraza da nekome nešto spočitavate ili da o nečemu pričate.
Vi hoćete da preuzmete vlast. Vi hoćete da vladate Srbijom, ja to znam, znaju to i svi ljudi, ali imate jedan malo veći problem što to neće građani Srbije, jer vas takve kakvi ste, neće izglasati ni da vodite jednu mesnu zajednicu, jer em niste sposobni, em niste ni pošteni dovoljno da u mesnu zajednicu bilo koju zasednete.
Zato poštovani građani, ja vas pozivam da 26. maja se okupimo, u petak, ovde ispred Narodne skupštine. Dođite na miting jedinstva. Dođite na skup – Srbija nade, jer Srbija neće i ne sme da stane. Hvala vam i živela Srbija.