Poštovani građani, moram da vam kažem nešto. Ja sam navikao, nekad gledamo sport, većina nas voli sport, pa vidite, na tim utakmicama postoje oni komentatori. Neki ljudi su izgradili svoje velike karijere, bili su bravurozni u tim komentarima, prateći fudbal, boks, košarku, tenis, razne sportove. Bili su poznati kao komentatori koji su davali neki svoj lični pečat tim utakmicama, izazivali kod velikog broja ljudi jedno oduševljenje sportom, pobedama i slično.
Ali, da će Narodna skupština da ima komentatora koji će svaki čas nešto da dobacuje, komentariše, prepričava, govori nam ko je šta rekao, daje svoje verzije onoga što je realnost, kako bi mogla da izgleda, to da bi vama nekako na neki način izmanipulisao ovo što se ovde dešava, e, to nisam verovao. Evo, danas, a bogami i u zadnje vreme, taj komentator se javlja u liku predsedavajućeg ove Skupštine. No, da se ne bavimo njime, i previše smo se njime bavili.
Želeo sam da mom kolegi Nebojši Zelenoviću ponudim jedno moguće tumačenje na njegovo vrlo dobro pitanje – zašto već danima gledamo da se u javnosti govori o svemu, osim o zahtevima protesta „Srbija protiv nasilja“? Evo i ovde smo imali prilike da vidimo koliko puta smo imali pogrešna tumačenja, izvitoperena tumačenja, bežanje od onoga što je zaista u tim zahtevima, pa smo išli od toga da neko želi nekog da ubije, pa smo išli ka Rusiji, pa smo išli ka Americi, pa smo išli ka tome da je ovde sve zahtev, o svemu možemo da pričamo, sem o onome što je zaista zahtev ovog protesta.
Gospodine Zelenoviću, želim da vam ponudim moje tumačenje zašto je to tako. Ja mislim da se ova vlast najviše, građani, plaši onoga što vi radite, što mi radimo, što zajedno stvaramo na ulici, a to je borba da dođe do raskidanja sa odvratnim nasiljem kojem je naše društvo izloženo već godinama.
Dakle, oni žele, o svemu će da pričaju, nude izbore, nude da se pregovara, nude lažne konsultacije, pozivaju na dijaloge, a u istoj rečenici govore da ste lešinari, da ste ološi, da ste najgori od svega što postoji. U istoj rečenici vam nude da biramo nova rukovodstva, premijerka ubi se nudeći svoju ostavku, samo niko je ne želi. Zamislite tu osobu bez svoje volje. Premijerka države ne može da podnese ostavku, jer joj neko ne da. Ljudi, javite hitno tužiocu, neko sprečava premijerku, ona nema svoju volju. Odmah javite neka pravosudni organi krenu da rade. Bojim se da neće biti tako, bojim se da je u pitanju nešto drugo. Žele da pobegnu od zahteva protesta, a kako ne bi bilo nikakvih dilema, šta je u tim zahtevima, da ne biste izvrtali ponovo, evo da vam kažem.
Građani okupljeni na ulicama u protestu „Srbija protiv nasilja“ zahtevaju oduzimanje nacionalnih frekvencija televizijama koje sluđuju građane i šire mržnju kao što su Pink i TV Hepi. Smenu svih članova REM-a koji svojim nečinjenjem omogućavaju nesmetano širenje mržnje i nasilja. Gašenje štampanih medija i tabloida koji objavljuju lažne vesti, podmetačine i kontinuirano kršenje novinarskog kodeksa. Smenu rukovodstva RTS-a, hitno ukidanje programa koji promovišu nasilje, nemoral i agresiju na televizijama. Zahtevaju se i ostavke Bratislava Gašić, Aleksandra Vulina i Branka Ružića koji je već podneo ostavku. Dakle, ljudi nemojte više izvitoperavati ono što traže građani okupljeni na ulici.
Zašto mi ne možemo da razgovaramo o ovome, najbolje pogledajte kako izgledaju izveštaji vaše Vlade, REM-a i ostalih, pogledajte ko predstavlja taj izveštaj i kako to izgleda.
Umesto da pričamo o ovom nasilju koje dolazi sa „Pinka“ i „Hepija“, da kažemo svi šta imamo, da vidimo da nije možda, da ne ispadne možda da sam ja u pravu, da pored nas ima još neko ko misli da ne treba s pištoljem voditi program uživo, da možda ima još neko ovde u ovom domu ko misli da ne treba da se na televiziji prikazuje kako najbolje ubiti čoveka, a da vas policija ne provali. Ako nećete o tome da pričate, onda diskusija izgleda tako što pustite čoveka koji će sve to da izokrene i da napada svakoga ko mu se nađe u vidokrugu.
Jel to dijalog na koji vi pozivate? Ako je to dijalog na koji vi pozivate, molim vas, dozvolite mi da kažem da to nije dijalog. Ako pozivate na dijalog o tome koliko je oružja dostupno građanima, nemojte nam, brate, vređati inteligenciju da nam ministar Gašić priča da je 57.000 oružja oduzeto za šest meseci, a u prethodnih šest godina je oduzeto 11.000. Pa šta vi mislite, šta se desilo? Jel to gospodin Gašić u poslednjih pet dana postao supermen? Jel on superheroj? Kako je došao do tih cifara? Ja tvrdim ovde da je to još jedan način da se dijalog izbegne, da pobegnete i da građane ubeđujete sve vreme kako je sve u redu. E pa nije u redu, i to ne tvrdim ja, to tvrdi 100.000 ljudi na ulicama ovog grada, to tvrde ljudi na ulicama Srbije.
Da se ne bih javljao svaki čas, da se osvrnem malo i na ovoga što je govorio, predstavnik vlasti.
Dakle, gledajte, gospodo, gospodin Zelenović izneo je jedno dosta, rekao bih, važno pitanje – zašto se predsednik bije po stadionima? Zašto je na šipci? Zašto je on jedan od tih huligana? Zašto on promoviše nasilje? Zar to nije nešto što bi neko, ako ima odgovor, trebalo da ponudi? Zašto ne skoči neko od vas i kaže – ali nije tako, nije tako, Zelenoviću, ti grešiš, sve si pogrešno razumeo. Nego, šta je urađeno? Urađeno je, ja se javljam da odgovorim, a umesto odgovora – e, sada ćeš da čuješ kakav si ti u stvari. Pa nije on pitao kakav sam ja, Nebojša Zelenović, recite mi vi kakav sam ja čovek, nego je pitao nešto bi trebalo da interesuje sve ljude u ovoj državi – zašto nam se predsednik bije po stadionima? Jel ima neko da ga to ne zanima možda? Jel to nije relevantno pitanje, građani, zar ne? A šta ste vi odgovorili? Zelenović je ovakav ili onakav, on u Šapcu ne znam šta radi. Pa svakako nije to pitanje bilo. I tako vam izgleda svaki put kada bežite, kada se sakrivate, kada nemate šta da kažete.
Da vam kažem nešto i o tom mostu u Šapcu. Kada su se građani skupili da protestuju u blokadi povodom „Rio Tinta“, povodom groznog projekta koji će trovati generacije u ovoj državi, znate šta se desilo? Pojavili se neki batinaši i policija se našla, a da ne pomenem i da su se ti isti batinaši dovezli javnim automobilima iz lokalne samouprave. I gledajmo sad situaciju, s jedne strane batinaši, u sredini policija, mirni okupljeni građani na mostu, jedan vestern događaj, vestern situacija. I znate šta uradi policija? Policija se skupi lepo i pobegne. Načelnik policije naredi – sklonite se, ljudi, da batinaši biju narod, to im je posao. I znate ko jedini odgovara o tome, ko je jedini na sudu danas zbog toga? Moj kolega Dobrica Veselinović, a vidim da ima još ljudi ovde, Borko Stefanović, koji u tom slučaju odgovarali za to što su snimali kako policija beži pred batinašima. E, to vam je taj most u Šapcu koji pominjete.
Da pokažem želju, dobru volju i jednu molbu, da nastavim u nekom drugom pravcu ovo, hteo bih da se još jednom osvrnem na ono što je gospođa Jeftić Branković rekla ovde – pozvala je da se govori o sistemu vrednosti kod dece i njegovom urušavanju, pozvala je da se zapitamo da li možda pokazujemo deci pravi primer, mi kao narodni poslanici. Ja bih to voleo da vidimo. Ja bih voleo da tako nešto vidimo, ali moram da vas razočaram, u ovom domu sede ljudi koji su organizovali bakljade po krovovima i napadali decu drugih ljudi, organizovali su verbalne, doduše, a koliko još da čekamo da ne ispadnu možda i fizički.
Još nešto da vam kažem, gospođo, ovde na ovom mestu, na mestu gde sedi ministar Gašić, čuli smo od njega da je organizovao bakljade za rođendan predsedniku. Pa ste li vi ljudi svesni, bre, čime se vi igrate? Pa jedan je predsednik odbora, drugi je predsednik, jedan drugome organizuju bakljade, proslavljaju rođendane sa bakljama. Pa dokle, bre, to ide? I vi pričate nešto o nasilju? Bravo, bravo! Evo, bravo!
