Poštovane dame i gospodo, narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Trećeg vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Trinaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije konstatujem da je prisutno 102 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja prisutnih u sali, molim sve poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u elektronske jedinice sistema.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema utvrđeno da je u sali prisutno 152 narodnih poslanika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Milija Miletić.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Poštovane kolege, ja ću postaviti pitanje koje se tiče velikog broja naših sugrađana, naših ljudi. Pošto smo mi u prethodnih tri ili četiri godine doneli zakon vezano za penziju, odlazak u penziju, gde u okviru zakona ima i taj deo koji glasi, vezano za one koji odu do 65 godina u penziju, da ima određene sankcije, odnosno kazna koja je 0,4% za godinu.

Veliki broj naših ljudi su stekli uslove za penziju, otišli u penziju pre tih 65 godina sa punim radnim stažom, odnosno 40 godina, možda i neka godina više, i sada tim ljudima ide ta sankcija, ta kazna, do kraja svog života.

Pošto to jeste nešto o čemu smo i ranije govorili, bilo je govorkanja da će ovaj deo kada čovek napuni 65 godina, da njemu te sankcije, odnosno to umanjenje od tih 5, 10, 20% koliko je umanjenje u okviru toga koliko je rano otišao u penziju, da će biti ukinuto, ali do sada to nije urađeno.

Moje pitanje je da li će postojati da mogućnost da se taj deo ukine, da naši ljudi koji odu ranije u penziju, pre 65 godina, koji su stekli jedan od uslova, a to je radni staž 40 godina, da od 65 godina oni više nemaju te sankcije kada napune tu starosnu granicu?

Još jedna bitna stvar jeste – da li postoji mogućnost da ti naši ljudi koji odu u penziju ranije, recimo, imaju 60 godina života i 40 godina radnog staža, dobiju penziju, dobiju rešenje, da li postoji mogućnost da se ti ljudi ponovo zaposle, da ponovo krenu da rade na određenim poslovima, da rade godinu, dve, tri, četiri, pet ili šest godina, odnosno do 65 godina i da im se za taj staž u kojem rade uveća penzija, odnosno da nema tog umanjenja? Da li će to važiti u narednom periodu?

Ja sam imao neke informacije gde je o tome govoreno, da postoji ta mogućnost da onaj ko ode u penziju, ko ima dovoljno radnog staža a nema godina života, može ponovo da se zaposli i da ponovo krene da radi i da posle, kada napuni 65 godina, sa tim radnim stažom nema više tog umanjenja odnosno te sankcije do kraja svog života.

Mislim da je to ispravno i bilo bi najispravnije i najbolje, da kada čovek napuni 65 godina više nema problema i da mu se ne umanjuje penzija. A i ovo je rešenje, kada neko napuni 60 godina, kada krene da radi, da do 65 godina može da radi, da mu se uplaćuje socijalno, penziono i zdravstveno, šta mora, i da normalno ode u penziju sa 65 godina, sa punim penzionim stažom.

To je veoma bitno za naše ljude, jer veliki broj ljudi koji dolaze sa teritorija koje su u teškoj situaciji, gde ima manjak radnika, odnosno veliki broj nezaposlenih, a ima dovoljno penzionera koji su otišli ranije u penziju, gde su firme bile u nekim problemima i otišle u stečaj, da ti ljudi mogu da nastave da rade. Velika je potreba za tim i mislim da ćemo na tome morati mnogo ozbiljnije da radimo.

Još jedna od bitnih stvari jeste da se obezbede bolji uslovi za upošljavanje, za privređivanje u područjima koja su nerazvijena, kao što je opština Svrljig, gde je veliki broj takvih na jugoistoku Srbije. Tim ljudima, tim privrednim subjektima mora da se da veća pažnja, da se da veća stimulacija, da kroz program razvojne agencije Srbije, kroz program Fonda za razvoj, kroz Ministarstvo privrede, da se njima olakšaju uslovi za privređivanje, da se oslobode određeni porezi i da ti ljudi tamo mogu da se zaposle i da te opštine kroz upošljavanje mogu lakše da funkcionišu, da se pune budžeti, kao što smo rekli, da su transferi nepromenjeni od 2013. godine. Hvala još jednom.

Hvala vama.
Reč ima Robert Kozma.

Hvala, predsedniče Skupštine.

Pitanje za Đorđa Milićevića, v. d. ministra prosvete, šta je bilo presudno pri odluci Ministarstva da se odloži sprovođenje državne mature?

Svi znamo da način na koje je Ministarstvo prosvete planiralo da sprovede državnu maturu, da je to nužno vodilo ka neuspehu i to je sada ozvaničeno. Međutim, zarad građana, da li je pravi i konačni razlog za odlaganje državne mature to što softverski sistem, koji je plaćen 100 miliona dinara, na kraju ne radi.

Ministarstvo prosvete u oktobru 2021. godine zaključilo je ugovor sa kompanijom „Komtrejd sistem integrejšn“ i kupila softver za pregledanje testova na državnoj maturi i to je platilo Ministarstvo 1,7 miliona evra. Na kraju, ispostavilo se u junu 2023. godine da softversko rešenje za unos, skeniranje i pregledanje testova ne radi.

Pre samo nekoliko dana je probno testiranje iz maternjeg jezika moralo da bude prekinuto jer softver nije funkcionisao. Odmah da bude jasno, ne radi se o nekoj visokotehnološkoj stvari, nego tome da nije funkcionisalo skeniranje testova i unos u bazu podataka.

Zarad građana, pored ovog softvera koji ne radi, a plaćen je 1,7 miliona evra, Ministarstvo prosvete je na državnu maturu od 2019. godine potrošilo skoro četiri miliona evra i to iz fondova pretpristupne pomoći EU. Četiri miliona evra i plus ovih 1, 7 miliona evra su povučeni, plaćeni, a državna matura na kraju nije sprovedena i nije urađena, nego je odložena. Došli smo u situaciju da se državna matura odlaže za 2025/2026 godinu.

S obzirom na način na koje je Ministarstvo prosvete i planiralo da sprovede državnu maturu, ova je i dobra stvar. Svaka čast svim roditeljima, svim đacima, svim nastavnicima i obrazovnim stručnjacima koji su ukazivali da način na koje ministarstvo prosvete radi nije dobro i da nužno vodi ka neuspehu.

Odmah da bude jasno, državna matura može biti dobar koncept i ona se uspešno sprovodi u zemljama EU. Međutim, neuspeh Ministarstva prosvete je u tome da ne razume državnu maturu, ne razume kako treba da je sprovede, ima u potpunosti odsustvo volje da isplanira, uzimajući u obzir i potrebe škola i potrebe nastavnika i đaka, ali i fakulteta.

Zbog toga, mi konstantno ne uspevamo da sprovedemo državnu maturu na koju smo, nažalost, bacili četiri miliona evra, a sada i ovih 1,7 miliona evra na softver koji ne radi.

Takođe, moram da pitam predsednicu Vlade Republike Srbije, da li Vlada Republike Srbije planira da u potpunosti ukine Ministarstvo prosvete? Vi ste to nagovestili vašom odlukom o prekidu školske godine, koja se završava danas, 6. juna. Izgleda da se državni sekretari, pomoćnici ministara, ali i obrazovni stručnjaci ništa ne pitaju, niti da imamo obrazovnu politiku, nego je na snazi suludi pi ar Vladinog Saveta za kreativne industrije.

Pri ovoj odluci o prekidanju školske godine, niste konsultovali ni nadležne u Ministarstvu prosvete, ni struku, ni direktore škola, ni nastavnike, ni roditelje, ni đake. Stotine hiljada građana na protestima „Srbija protiv nasilja“ tražilo je ukidanje, između ostalog, rijalitija sa nasilnim sadržajem. Umesto toga, Vlada Republike Srbije ukinula je škole.

Šta je Vlada Republike Srbije poručila ovim nastavnicima, ovom odukom? Poručila je da je za Vladu Republike Srbije, da su nastavnici nebitni.

Na njih ste prebacili sve obaveze da sprovedu ovu suludu odluku, ali oni p po vama ne moraju ništa da se pitaju o svom poslu. Za vas nastavnici su prosto tu da sprovode vaše odluke, bez obzira kakve bile, bez obzira kako ih donosili.

Moram da pitam – da li je Vlada razmišljala kako to utiče na položaj i integritet nastavnika? Da li ste se zapitali da li ovakvom odlukom vi poboljšavate ili degradirate položaj nastavnika i kako će nastavnici moći ubuduće da rade svoj posao ako kontinuirano, sistemski vi svakom vašom olukom degradirate položaj nastavnika i direktora škola?

Hvala vam.

Reč ima Danijela Nestorović.

Poštovani narodni poslanici, ja bih pre svega postavila, ajde da kažemo, i pitanja, možda čak i zatražila obaveštenje.

Naime, svedoci smo da je Vlada Republike Srbije 26. maja donela Odluku i stavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju preduzećima koja su u javnoj svojini Republike Srbije. Osnovno pitanje, pošto je ovaj zakon previše obiman da bih sada o njemu pričala i da bih postavljala pitanja pojedinim ministarstvima vezano za ovaj zakon, osnovno pitanje za Ministarstvo privrede – zašto od Agencije za sprečavanje korupcije nije zatraženo mišljenje o proceni rizika od korupcije prilikom sastavljanja i podnošenja ovog predloga Skupštini?

Naime, kao što je svima dobro poznato, ovaj zakon zapravo govori o privatizaciji 23 javna preduzeća, o kompletnoj njihovoj imovini koja će biti zapravo dostavljena i omogućeno određenim investitorima koji će ulagati u takva akcionarska društva upravljanje nepokretnom i pokretnom imovinom ovih javnih preduzeća. Rizici od korupcije su preveliki i zaista bih volela da što pre, pre nego da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru i krene rasprava o njemu, da dobijem odgovor na ovo pitanje, odnosno da se zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.

Moje sledeće pitanje se odnosi na nešto što je nevezano za ovu temu, ali je svakako u sklopu brige o građanima Republike Srbije, pre svega za ministarku zdravlja, Danicu Grujičić – da li je zatraženo mišljenje, odnosno izveštaj medicinske ustanove Zdravstvenog centra Gnjilane o zdravstvenom stanju i o radnjama koje su zdravstveni radnici preduzeli prilikom povreda i lečenja Momčila Vučkovića iz sela Donja Bodriga na Kosovu?

Naime, kao što je opšte poznato, saznali smo iz medija da je pomenuti imenovani gospodin preminuo nakon nesavesnog lečenja od strane tih lekara, pa bi ovaj izveštaj bio jako dragocen u daljem toku i u borbi njegove porodice za ostvarenje pravde imenovanog.

Sledeće pitanje se odnosi, zapravo može biti i pitanje upućeno Vladi, odnosno objašnjenje od Vlade – ko je sa srpske strane ostvario aranžman sa albanskim prevoznicima sa Kosova za kontramiting „Srbija nade“? Kako je ostvareno i na koji način je plaćena ta usluga albanskim prevoznicima, tj. njihovim firmama za prevoz Srba sa Kosova u Beograd?

Takođe, ta pitanja upravo upućuju na ono o čemu sam pričala u prvoj tački, s obzirom da nam je svima opšte poznate retorika predsednika vezana za nemogućnost saradnje sa kosovskim institucijama. Kako je došlo do ove saradnje i na osnovu kog aranžmana je ostvarena ova saradnja? Hvala.

Reč ima Radmila Vasić.

Hvala, predsedniče.

Postavljam pitanja Narodnoj skupštini, Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima – šta ste preduzeli i šta preduzimate da se iz šiptarskih zatvora na KiM oslobode Srbi Radoš Petrović i Dušan Obrenović koji su nezakonito uhapšeni u Zvečanu, brutalno pretučeni i nalaze se u zatvorskoj bolnici?

Da li će i kada biti održana sednica Narodne skupštine o KiM na kojoj će se govoriti o nasilnom zauzimanju severa KiM i o francusko-nemačkom sporazumu?

Da li će predsednik Republike Srbije posetiti KiM i pružiti podršku Srbima?

U čije ime se predsednik Republike Srbije sastao sa predsednikom Ukrajine, Zelenskim, i zbog čega je ugrozio bezbednost naše zemlje tim susretom?

Da li ćete i pored protivljenja građana, struke, a zbog širenja „Beograda na vodi“ srušiti „Sajam“ i uništiti zaštićeno kulturno dobro koje predstavlja identitet našeg grada?

Da pojasnim građanima – ideju o uzurpiranju ovog prostora na „Sajmu“ započela je bivša vlast još 2009. godine, a sada to nastavlja da radi SNS. Ako je ideja o rušenju „Sajma“ bila pokrenuta 2009. godine kada je gradonačelnik grada bio Dragan Đilas, postavlja se pitanje – ko sve stoji iza najveće perionice novca, projekta „Beograd na vodi“?

Da li ćete, kada i zbog čega srušiti stari Savski most, koji je preživeo Nemce u Drugom svetskom ratu, ali vi ste rešili da ga srušite, iako se Beograd guši u totalnom saobraćajnom kolapsu?

Da li ćete prihvatiti predlog stručnjaka da u neposrednoj blizini izgradite novi, još jedan preko potreban most bez rušenja starog Savskog mosta, koji bi se kasnije koristio kao pešačka zona? Građani traže da poništite Odluku o rušenju starog Savskog mosta. Da li ćete prihvatiti zahtev građana?

U okviru kampanje „Jedna je majka“, koju je pokrenuo Srpski pokret Dveri tražimo da se sredstva iz republičkog i lokalnih budžeta ne troše na preskupe i nepotrebne projekte, poput izgradnje nacionalnog stadiona, već da se preusmere na uređivanje porodilišta, sprečavanje nasilja, brigu o porodiljama i deci, brigu o porodici, pozivam građane da svojim potpisom podrže ovu akciju, da li ćete podržati ovaj predlog?

Tražim povlačenje Predloga zakona o privrednim društvima gde predlažete da 23 najvažnija javna preduzeća, poput nacionalnih parkova Tara, Fruška Gora, pređu iz javnog preduzeća u a.d, čime bi se otvorio put ka privatizaciji i potpunoj rasprodaji Srbije.

Da li ćete povući ovaj Nacrt zakona iz procedure i da li vi poslanici vladajućih stranaka želite da učestvujete u rasprodaji Srbije ili ćete to zaustaviti?

Udruženje radnika akcionara Fabrike kablova Jagodina, koje ima 2.400 članova, a zastupa nezakonito poništena prava 7.000 radnika, pre četiri meseca vam je poslalo inicijativu sa predlogom da Vlada Republike Srbije donese odgovarajući podzakonski akt kako bi se isplatila potraživanja radnika u subjektima privatizacije kojima je istekla važnost UPPR-a po svim osnovama u skladu sa Zakonom i radu i shodno članu 94. Zakona o privatizaciji.

Ovim aktom bila bi omogućena neposredna realizacija i isplata evidentiranih potraživanja radnika nakon više od osam godina od obećanja, a odnose se na dugovanja po osnovu neisplaćenih zarada, jubilarnih nagrada, prevoza, otpremnina za odlazak u penziju, nepovezanog staža.

Zašto niste odgovorili ovim radnicima iz Jagodine – kada će Vlada Republike Srbije doneti ove akte i ispraviti ovu višegodišnju nepravdu?

Kada ćete pokrenuti postupak protiv direktora ovog preduzeća, Ratka Vučurevića, koji je na ovoj funkciji od 2013. godine zbog zloupotreba službenog položaja, uništavanja imovine preduzeća i koji danas ima 76 godina i 11 godina je u penziji, ali je i dalje direktor?

Tražim da uputite sve inspekcijske kontrole, kao i da UKP ispita sve nezakonite radnje ovog direktora i njegovim pomagača i da nam o tome dostavite izveštaj.

Ko pred zakonom garantuje sigurnost svih vakcina koje su zakonom prema kalendaru vakcinacije označene kao obavezne? Da li proizvođač garantuje da je vakcina apsolutno bezbedna za upotrebu? Ko je prema Zakonu o zaštiti stanovništva dužan da ispita kontraindikacije pre vakcinacije? Ako ne postoji mogućnost da se utvrde eventualne kontraindikacije sa sigurnošću, na osnovu čega je vakcinacija uvedena kao obavezna?

Još jedno pitanje, zašto pre zatvaranja Doma zdravlja u Železniku niste otvorili privremene ambulante za 25 hiljada građana koji su ostali bez medicinske pomoći?

Naime, Dom zdravlja u Železniku zatvoren je još u oktobru 2022. godine.

To je bilo pet minuta.

Da završim rečenicu i hvala vam.
Po neki sitni radovi su započeti u maju ove godine. Građani pitaju – kada će Dom zdravlja u Železniku biti ponovo otvoren i kako ćete i gde do tada obezbediti pružanje primarne zdravstvene zaštite građanima? Hvala vam.