Poštovani narodni poslanici, ja bih pre svega postavila, ajde da kažemo, i pitanja, možda čak i zatražila obaveštenje.
Naime, svedoci smo da je Vlada Republike Srbije 26. maja donela Odluku i stavila u skupštinsku proceduru Predlog zakona o upravljanju preduzećima koja su u javnoj svojini Republike Srbije. Osnovno pitanje, pošto je ovaj zakon previše obiman da bih sada o njemu pričala i da bih postavljala pitanja pojedinim ministarstvima vezano za ovaj zakon, osnovno pitanje za Ministarstvo privrede – zašto od Agencije za sprečavanje korupcije nije zatraženo mišljenje o proceni rizika od korupcije prilikom sastavljanja i podnošenja ovog predloga Skupštini?
Naime, kao što je svima dobro poznato, ovaj zakon zapravo govori o privatizaciji 23 javna preduzeća, o kompletnoj njihovoj imovini koja će biti zapravo dostavljena i omogućeno određenim investitorima koji će ulagati u takva akcionarska društva upravljanje nepokretnom i pokretnom imovinom ovih javnih preduzeća. Rizici od korupcije su preveliki i zaista bih volela da što pre, pre nego da ovaj zakon dođe u skupštinsku proceduru i krene rasprava o njemu, da dobijem odgovor na ovo pitanje, odnosno da se zatraži mišljenje Agencije za sprečavanje korupcije.
Moje sledeće pitanje se odnosi na nešto što je nevezano za ovu temu, ali je svakako u sklopu brige o građanima Republike Srbije, pre svega za ministarku zdravlja, Danicu Grujičić – da li je zatraženo mišljenje, odnosno izveštaj medicinske ustanove Zdravstvenog centra Gnjilane o zdravstvenom stanju i o radnjama koje su zdravstveni radnici preduzeli prilikom povreda i lečenja Momčila Vučkovića iz sela Donja Bodriga na Kosovu?
Naime, kao što je opšte poznato, saznali smo iz medija da je pomenuti imenovani gospodin preminuo nakon nesavesnog lečenja od strane tih lekara, pa bi ovaj izveštaj bio jako dragocen u daljem toku i u borbi njegove porodice za ostvarenje pravde imenovanog.
Sledeće pitanje se odnosi, zapravo može biti i pitanje upućeno Vladi, odnosno objašnjenje od Vlade – ko je sa srpske strane ostvario aranžman sa albanskim prevoznicima sa Kosova za kontramiting „Srbija nade“? Kako je ostvareno i na koji način je plaćena ta usluga albanskim prevoznicima, tj. njihovim firmama za prevoz Srba sa Kosova u Beograd?
Takođe, ta pitanja upravo upućuju na ono o čemu sam pričala u prvoj tački, s obzirom da nam je svima opšte poznate retorika predsednika vezana za nemogućnost saradnje sa kosovskim institucijama. Kako je došlo do ove saradnje i na osnovu kog aranžmana je ostvarena ova saradnja? Hvala.