Milivojeviću, evo već sada, na samom početku sednice da vas obavestim, pošto ste vikali sve vreme dok je govorila gospođa Avramov…
(Tatjana Manojlović: Svih sedam minuta.)
Vikali, dobacivali, pravili buku…
(Tatjana Manojlović: Svih sedam minuta.)
Šta ste rekli, gospođo Manojlović?
(Tatjana Manojlović: Sedam minuta.)
I vi, gospođo Manojlović, se pridružujete Milivojeviću u tom lepom ponašanju. Svaka čast na tome!
Dakle, prvo vama da kažem, sledeće vikanje i dobacivanje danas tokom sednice kada bude govorio bilo ko podrazumevaće meru, pošto ste se već kvalifikovali za to.
Gospođo Manojlovića, mislim da vi ne treba u tome da ga pratite.
Pošto više niko ne želi da se obrati po članu 287, nastavljamo sa radom.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da se javi za reč? (Da.)
Reč ima Zoran Lutovac.
Preostalo vreme je tri minuta i 27 sekundi.
Izvolite.

Najpre da primetim da u naprednoj Srbiji pet minuta traje sedam minuta i deset sekundi i da primetim da se predsednik Skupštine uvek uspava kada govori neko od naprednjaka. To je valjda zato što je u mladosti naučio da se uspavljuje uz bajke.

Ova sednica je započeta kao redovna. Kao takva je morala i da se završi, a onda smo naišli na jednu pravnu gimnastiku, koja bi trebalo da ovu sednicu pretvori u vanrednu sednicu, a jednostavno je morala da se završi kao redovna sednica.

Šta je bila svrha ove pravne gimnastike? Bilo je rasplinjavanje i sednice i diskusije i anesteziranje protesta.

Mislim da, i ponavljam po ne znam koji put, vi očigledno ne razumete svrhu i smisao ove sednice.

Svrha i smisao ove sednice jeste da se utvrdi odgovornost i da se olakša onima koji su odgovorni da tu odgovornost podnesu pred građane. Nije svrha ove sednice da građani slušaju jedne te iste propagandne poruke, da slušaju jedno te isto što su imali prilike da slušaju i do sada. Dakle, utvrđivanje odgovornosti, ispunjavanje zahteva. Umesto toga, sednica se koristi za negiranje odgovornosti.

Treba da raspravljamo o nekom tehničkom izveštaju REM-a, umesto da raspravljamo o članovima i članicama REM-a, o njihovoj odgovornosti. To je svrha i suština ove sednice. Zbog toga je ova sednica trebalo da se održi, da se utvrdi odgovornost.

Odgovornost je prvi korak ka stvaranju uređene normalne države. Otuda ovi zahtevi. Oko njih nema pogađanja i nema rasplinjavanja.

Mi smo predložili jedan zaključak u kojem je utvrđeno šta je sve razlog, povod za utvrđivanje odgovornosti članica i članova REM-a: ne vrši osnovu ulogu definisanu Zakonom o elektronskim medijima, nedosledno primenjuje i krši Zakon o elektronskim medijima, pokazuje pristrasnost i zavisnost u delovanju, ponovo dodeljuje nacionalne frekvencije televizijama koje su u prethodnom periodu na različite načine kršile zakon.

Ono što mogu da vam kažem, da se u dečiji program računalo to kada Aleksandar Vučić pomene svog sina Vukana ili svog starijeg sina koji se igra u pesku sa svojim drugarima iz kriminogene sredine. To nije dečiji program, kao što nije obrazovni program kada nam Olivera Zekić kaže da je prikazivanje odsečenih glava …

Tri i 27, kraj.
Znači, ne samo da nastavljate sa potpuno necivilizovanim ponašanjem, to se odnosi na ono što pričate, nego ste sada upravo i podržali divljačko dobacivanje Srđana Milivojevića, dok je govorila gospođa Avramov. Učestvujete u tome, pravdate to. Svaka vam čast.
(Zoran Lutovac: O čemu pričate?)
O tome što ste upravo uradili. Fantastično se ponašate, i vi gospodine Lutovac i cela vaša poslanička grupa. Svaka vam čast na tome.
Da li ste primetili za ovih, koliko ste imali, tri i po minuta, kako vama niko ništa nije dobacivao, ni jednu jedinu reč, ni jednu jedinu reč? E, sada da li zbog toga što su baš svi u ovoj sali neuporedivo pristojniji od vas ili zato kada god vi govorite spava cela sala, vaša grupa, pa svi redom, neću da ulazim u to, ali samo primetite razliku.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov.

Ovo je nastavak kampanje koja se danima već vodi. Videli ste i čuli otprilike da ne može razgovor o tački dnevnog reda od tri minuta o izveštaju REM-a da prođe, a da se ne pomenu deca predsednika Vučića. Ovo govori čovek čiji je lider tražio da ta deca završe u šahtu. I nije vam dosta.

Zašto spominjete i Vukana Vučića? Šta vam je to dete skrivilo? Dokle mislite? Kada je kraj?

Pravite umobolne konstrukcije danima, kako Aleksandar Vučić priča o tome da ima dinastiju, itd. Ne priča o tome, nego priča o tome da ste rekli da ćete da mu ubijete i sina Danila, koji ovih dana pišete kako treba da završi pod lipom, i Vukana, koga ste i sada spominjali, koga je vaš ideolog Milovan Brkić rekao da ga treba zaustaviti na aerodromu kao tada dvogodišnje dete ili nekoliko meseci je imao, ne znam ni koliko je dete imalo starosti tada, da mu se sudi, jer i ono je krivo.

Šta ste izgovarali za Milicu Vučić, neću ni da izgovorim ovde, jer je sramota. I nastavljate, vi tako fini, vi tako obrazovani, vi tako kulturni, vi tako nenasilni, nastavljate da se bavite decom predsednika Republike. Sram vas bilo! Ima li kraja tome? Kada ćete da osudite vašeg lidera koji je tražio da Danilo završi u šahtu? Imate li pravo, imate li hrabrosti da ga osudite ili ćete na to da ćutite? I vi ste se našli da pričate o deci predsednika. To vam je duhovito, jer vi ste jako duhoviti, samo se to ne primeti. To su te vaše pametne dosetke, pa sad kao nisam ja o tome ni govorio, nego ste se vi sami učitali. Ma nemoj. Treba da vas je sramota. Stidite se ovoga što radite. Ostavite više decu na miru.

Vi ste verovatno mislili da ne mislim ja ozbiljno kada vam kažem ono što sam vam rekao.
Izričem opomenu Srđanu Milivojeviću zbog dobacivanja.
Reč ima Nebojša Bakarec.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

(Srđan Milivojević: Simo, jesi li me čuo, Simo?)

Ja se sada vama izvinjavam što vama ovaj gospodin koga ste upravo opomenuli, koji se divljački ponaša, dobacuje vam, vređa vas, ja vam se izvinjavam.

Dakle, govornik koji je govorio pre gospodina Jovanova je otišao sa sednice, to moram da podsetim, 25. maja i rekao je, sa još ovim lažnim ekolozima, dve grupe su napustile sednicu, rekao je da se više neće vraćati, rekao je da neće učestvovati u daljim tačkama, u daljem radu, da neće glasati, ni učestvovati u raspravi o smeni Gašića, da je sve to besmisleno i da se više neće vraćati. Dakle, 25. je to rekao, 26. su se već vratili.

(Srđan Milivojević: Simo, ti misliš da ćeš ovako da nas ućutkaš?)

I upoznajem sad gledaoce da opet dobacuje ovaj poslanik žute stranke, vređa predsednika Skupštine, vređa sve nas.

(Srđan Milivojević: Tebe je nemoguće uvrediti.)

Upravo je dobio opomenu. Ne znam šta on hoće da postigne.

Dakle, ali ovaj njegov šef, šef stranke, malopre je pomenuo stvaranje uređene i normalne države, da su oni za to. Ja vas pitam, cenjeni gospodine poslaniče, cenjeni šefe žute stranke, da li je to zalaganje za stvaranje uređene i normalne države kada vi i vaša potpredsednica 6.12. u zgradi Skupštine Srbije, posle sednice, pretite smrću i šamaranjem poslanicima SNS i gospodinu Milenku Jovanovu? I vaša potpredsednica, ova gospođa baš koja sedi do vas je rekla – jurićemo vas po ulicama. Nije stilska figura. Ona misli ozbiljno će nas juriti po ulicama, ozbiljno će nas ubijati. Nije stilska figura.

Dakle, podsećam vas da se ovde radi o kršenju Krivičnog zakonika i to čl. 138. i 138a. A vi ste, uvaženi poslaniče, posle toga, na te njene pretnje smrću, pretili gospodinu Jovanovu – zavaliću ti šamarčinu. Jel to vaše zalaganje za stvaranje uređene i normalne države?

(Zoran Lutovac: Zavariću.)

Evo, opet sad vi dobacujete, pojašnjavate da ste rekli da ćete mu zavaliti šamarčinu.

(Zoran Lutovac: Zavariću, sa r.)

Jel to vaša borba protiv nasilja?

Ovaj što je član vaše stranke, ali nije izabran na vašoj listi, podsetiću vas da je pretio mučenjem, silovanjem i smrću sinu i bratu predsednika Vučića. On je na svom Tviter nalogu 8.12. 2021. godine napisao stravičnu objavu – Andrej i Danilo pronađeni u šahtu kao Gadafi.

Juče, tj. u subotu ste kao sigurno vaše zalaganje za stvaranje uređene i normalne države, vi i vaši simpatizeri ste nosili ovu sliku. Dakle, to je stvaranje uređene i normalne države, gde se predsednici države vešaju. I rekli ste – to je protest protiv nasilja, nema nasilja. A, onda ste rekli kad je ova slika objavljena – to je provokator, to je podmetnuti čovek iz BIA. Onda su mediji objavili da je on priveden i da se radi o vašem višedecenijskom simpatizeru i članu, vi kažete ugledni novinar, filmadžija itd, koji je ovo nosio. Dakle, nije niko podmetnut, nego vaš čovek nosio ovo.

Sad ja vas pitam jel ovo vaš doprinos stvaranju uređene i normalne države?

Završiću sa ovim. Moram da vas podsetim, pošto ste pominjali i decu, danas je kraj školske godine. Juče ujutru, opet da vas podsetim, su mali maturanti Srbi iz OŠ „Vuk Karadžić“ u Zvečanu, istupili pred vojnike NATO, KFOR-a i iza bodljikave žice su čitali svoje poruke mira, sastave i pesme. I nosili su potresan transparent – Zvečan je večan. Jedna devojčica, naša srpska Ana Frank, je pročitala svoju kratku pesmu. Citiram devojčicu od 14 godina, iz Zvečana: „Opet su mamine oči bez nade, opet su noćas stavili barikade. Opet se deca bude uz zvuk sirene, oči od straha širom otvorene. Opet su vrata na školi zaključana, opet nema nastave ovog tmurnog dana.“

Dakle, to je svakodnevica na Kosovu i Metohiji, geto za Srbe, jedna vrsta konc logora, a albanski fašizam koji je doneo Kurti nikada jači i vi sve to podržavate. Izjasnite se o tome.

Živela Srbija! Hvala vam.

Povreda Poslovnika, izvolite.

Poštovani predsedniče, reklamiram povredu Poslovnika, član 106. stav 3 – tokom govora i izlaganja narodnog poslanika nije dozvoljeno dobacivanje.

Mi smo bili u prilici u prethodnih nekoliko minuta da konstantno čujemo dobacivanje poslanika Srđana Milivojevića. Ja nisam siguran da je to bio on. Zašto nisam siguran? Iz prostog razloga što on za sebe kaže da je čovek od reči, da nikad nije slagao. Ako ćemo verovati u njegovu reč, on je i dalje na Gazeli. Pre dve nedelje, tokom protesta, on je, citiram ga, evo, i sada dobacuje, rekao: „Ja vam dajem reč, moja reč nešto vredi, odavde se nećemo pomeriti dok nam ne ispune sve zahteve“. Prošlo je dve nedelje, a on je nakon te svoje date reči, pola sata nakon toga otišao i ostavio te ljude koji su se tamo okupili.

Sada, poštovani predsedniče, pitanje za vas, samo da definišemo i da ustanovimo, da li je to Srđan Milivojević po ko zna koji put slagao ljude ili se ovde dešava nekakva zloupotreba, pa se čuje njegova glas ili je njegova kartica zloupotrebljena? Mada svako ko vidi i ko posmatra ovaj prenos još jednom može da bude uveren i siguran da njegova reč vredi pa, eto, kao jedna kap kiše.

Ne tražim da se o ovome izjasnimo. Hvala.

(Srđan Milivojević: Replika.)

Bez vikanja.
Dakle, svaki put kad viče Srđan Milivojević dobiće ono što je propisano Poslovnikom.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Jel to sad?
(Srđan Milivojević: Replika.)
Učinilo mi se da je to sad.
Tako da, verovatno je, ako je to bilo vaše pitanje, on taj koji je dobio opomenu, jeste. Da li je isti taj trenutno na Gazeli? Ja sam siguran da jeste. Uopšte ne sumnjam u to.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Ne treba da glasamo za član 106.
Reč ima Zoran Lutovac, dva minuta.

Najpre da kažem da je predsednik sam taj koji pominje i svoju decu i sebe i svoju porodicu, a ne mi. Ja sam pomenuo u pozitivnom kontekstu, jer da on ne pominje svoju decu mi ne bismo imali dečji program.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Molim vas, obratite pažnju, dobacuju.

Dakle, u pozitivnom kontekstu. Sasvim je neprimereno da bilo ko pominje predsednikovu decu u negativnom kontekstu. To apsolutno nije primereno, bilo čiju decu.

Ono što vi radite ovde to je najbolje opisao veliki naš pesnik Novica Tadić. Ukratko ću pročitati neke njegove stihove. „Čudovišni lažovi, čudovišni novi lažovi stare laži dolaguju, okruženi svetlom svitom slepih sledbenika, put mi pokazuju, put u bezdan“. Dakle, ovo su stihovi Novice Tadića, koji su vrlo aktuelni i dan danas.

Što se tiče napuštanja sednice, upravo ovi stihovi se odnose na ono što je govorio jedan od govornika ovde. Mi smo rekli da ćemo taj dan napustiti sednicu i napustili smo je. Rekli smo da je to upozorenje, da ova sednica ne ide tokom kojim je krenula da ide, nego da ide tokom kojim bi trebalo da ide, da se utvrđuje odgovornost.

Suština ovih protesta, suština zahteva jeste utvrđivanje odgovornosti. Bez političke odgovornosti nema uređenog društva. Nema uređene države. Bez uređene države mi ne možemo kao društvo da opstanemo. Dakle, odgovornost, uređena država i društvo pravde. To su ciljevi, a ispunjavanje ovih zahteva iza kojih stoje građani, uporno stoje, je put ka tome.