Zahvaljujem.
Poštovane kolege, uvažene koleginice i kolege, ja bih počeo ovo današnje izlaganje sa jednom čuvenom rečenicom premijerke – da probam da razumem, kako da razumem, a ima i te kako veze sa tačkom dnevnog reda i sa anketnim odborom.
Dakle, ja ću sad pročitati šta je izjavio advokat Đukanović malopre, od reči do reči. Kaže: „Igrom slučaja Aleksandra Vučića sam upoznao na stadionu. Ne verujem da se on toga seća. Bila je strašna tuča na Zvezdinom severu. On i njegov brat žestoko su se tukli sa jednom grupom navijača. Bio sam član stranke tada. Pravo da ti kažem - bilo je neverovatno kako su se oni držali. Masa je na njih nagrnula, a on sa društvom i bratom, ne da su se držali, nego su im čak posle i ti navijači sa kojima su se tukli prišli i rekli – ovo nikada nismo doživeli. Svaka čast. Prišao sam mu i pokazao člansku kartu stranke. Njemu je bilo drago. Nije znao ko mu prilazi. Kasnije sam mu ispričao tu priču. Mislim da ima oko 25 godina, možda i jače, koliko se baš poznajemo. Mnogo mu hvala što je učinio za mene lično, jer da nije pitanje da li bih ja uopšte postojao, što me je bacio u vatru i dao priliku da se dokažem“.
Sad ja moram vas da pitam – jel ovo neka nameštaljka za predsednika ili se vi zaista ponosite nasiljem? Ako se vi zaista ponosite nasiljem, pa što smo mi onda došli danas ovde da pričamo ozbiljno?
Mi smo došli fino, sa idejom da pričamo o tome kako, a podsetiću i šta je tema, kako da se utvrde činjenice i okolnosti koje su dovele do strašne tragedije i masovnih ubistava u školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca. Zato smo mi došli.
Odmah da vam kažem – ovaj zahtev su podneli opozicioni poslanici sa idejom da se razgovara, sa idejom da se debatuje, sa idejom da se izađe iz teške krize u kojoj se država našla. Zahtev za anketnim odborom je naša pružena ruka, gospodo, naša pružena ruka da se zajedno dođe do rešenja.
Šta smo dobili mi za uzvrat? Hijene, nasilnici, lešinari, oni koji hoće da likvidiraju porodicu predsednika i ne znam ti ja šta sve već.
Zašto ste vi pristali na anketni odbor? Šta vi hoćete? Šta je vaša ideja? Zašto ste vi pristali na anketni odbor ako mi nedeljama već, sedmica slušamo ovo što dobijamo od vas? Da li smo se zaista zbog toga skupili?
Sad me baš pitala jedna novinarka – da li će ovaj anketni odbor uopšte da da neke rezultate? Mi i dalje verujemo nekako da je ipak možda nešto moguće uraditi, ali ako se tome odgovorno pristupi i ako se zaista počne razgovarati o razlozima i povodima i činjenicama koje su dovele do strašne tragedije.
Vi ste rekli ovde u više navrata, to je ponovio i moj uvaženi kolega Lazović, da sistem funkcioniše. Pošto sistem funkcioniše, čemu onda sve to i služi?
Dakle, kada govorimo o uzrocima, kada govorimo o tome šta taj anketni odbor treba sve da utvrdi, ja ću jednu stvar kojom verujem da možda možemo da doprinesemo, a da pokažem da sistem ne funkcioniše.
(Nebojša Bakarec: Kako si krao u Šapcu.)
Hvala vam, gospodine Bakarec, na tome što dobacujete dok ja govorim. Vi ste se baš iskazali u ovim sedmicama. Svaka vam čast. Vi ste primer za jednu pristojnu debatu. Vi ste uzor mladima i onima koji gledaju ovu Skupštinu kako izgleda kada se obavlja rasprava na kulturan i dostojanstven način. Svaka vam čast. Sjajno. Sramite se.
Dakle, mi nismo mogli da čujemo iz raznih izveštaja, a verujem da bi možda anketni odbor to mogao da utvrdi, koliko ima streljana u Srbiji, koliko ima tačno streljana u Srbiji i da li one sve imaju dozvolu zarad, a onda kad to utvrdimo da utvrdimo kako te streljane izveštavaju o svom radu i koga izveštavaju. Kada to utvrdimo da onda vidimo ko vežba da puca u tim streljanama, a nije vojnik, nije policajac, nije predstavnik bilo koje službe, ove ili one, nego su prosto to neki građani, pa da onda utvrdimo zašto ti ljudi vežbaju gađanje.
Razumeo bih lovci, pa sad ima tu neka posebna procedura za lovce, ali mi ovde govorimo o tome da ne postoji sistem koji će nadzirati kako i ko upotrebljava oružje.
Činjenica da se desila ova tragedija, a da je u njoj izvršilac dečak od 13 godina koji je vežbao gađanje sa svojim tatom, pa zar to nije već samo po sebi dovoljno alarmantno da se neko u nekoj nadležnoj službi zabrine kako je moguće da se to dešava, pa da o tome ta streljana obavesti neku službu, policijsku ili koju god, pa da onda ta služba obavesti dalje neku socijalnu službu, pa da to onda možda dođe drugim kanalima da neko počne da se bavi tom porodicom.
Da li vi danas znate koliko dece vežba gađanje u Srbiji u streljanama? Jel znate? Pa, ne znate. Naravno da ne znate, i to vas ništa ne zabrinjava. Izađete ovde i prosipate prazne priče kako je sve u redu. Nije, ljudi, sve u redu. Aman. Nije u redu.
Koja je procedura? Evo, sad vas pitam – koja je procedura? Možda to neko može da odgovori, možda vi to znate. Koja je procedura kada gađanje vežba maloletna osoba u prisustvu svog oca? Koji organi su nadležni tačno i kako ti organi dalje rade svoj posao u skladu sa zakonom i koja institucija na kraju daje nekakvu finalnu odrednicu prema takvoj jednoj pojavi?
O tome mi hoćemo da pričamo u anketnom odboru, baš kao što hoćemo da pričamo i o obrazovanju i kako mi verujemo da kroz obrazovanje i ulaganje u obrazovanje ovaj sistem može da se promeni, ali vi kažete da mi nemamo potrebe da se sastajemo, jer koliko smo mogli čuti svih ovih dana – gubimo vreme i da je ovo nekakav pokšaj zloupotrebe da se zaboga ugrozi predsednik ili ko već je tu označen od strane vas kao žrtva. Kako može nasilnik da bude žrtva? Kako je to moguće?
Na sve to čujemo razne pokušaje izlaza iz ove situacije. Jedan od poslednjih pokušaja koje smo čuli jeste da će premijerka da podnese ostavku, pri čemu sa zahteva protesta mi nismo mogli da čujemo taj zahtev. Sada kaže premijerka – ja ću da podnesem ostavku jer to je, valjda, nekakav, kako bih rekao, lični čin nje, ali kaže – ne da mi Vučić, rado bih ja to uradila, ali mi ne da Vučić.
Sada ja ne znam sa koje pozicije Vučić nastupa pošto on više nije predsednik stranke. Ne znamo da li je šef. Kao predsednik nema nikakva ovlašćenja, pa me interesuje kakve veze ima to da li će Ana Brnabić lično podneti ostavku sa tim šta o tome misli Aleksandar Vučić, osim ako on i dalje nije šef iako je podneo ostavku?
Što ne podnese ostavku? Kao nekakva visoko moralna osoba ne podnese ostavku. Šta se premišljate? Što se premišljate? Onda kaže na sve to, i to je jedna od stvari koja je dosta zabrinjavajuća, a pokazuje još jednu dozu besprizornosti, to je ova poslednja aktuelna stvar koja se pojavila sa privatizacijom 23 javna preduzeća i sa činjenicom da ćete vi da privatizujete i Kopaonik i Taru i Đerdap i Frušku goru i kaže premijerka - da smo želeli da prodamo mi smo mogli to već da prodamo. Što niste prodali? Kakva je to izjava, šta to znači? Šta to znači - vi ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate Kopaonik? Kome ćete da prodate „Skijališta“? Kome ćete da prodate Vinču? Kome? Kome ste vi to namerili da uradite?
Onda se čudite što se ljudi bune i što se ljudi brinu. Kako da se ljudi ne brinu, kako da se ne brinu, gospodo? U čije će ruke da padnu sva ta dobra? U čijim rukama je naša bezbednost? U čijim rukama je naša sigurnost? Ko o tome odlučuje?
Ukinuli ste školu pre tri dana jednostranom odlukom. Videli ste da se neki sindikati priključuju protestu - Srbija protiv nasilja, evo danas advokati, uskoro akademska zajednica - šta ćete, hoćete da ukinete sudove, advokaturu, tužilaštvo. Hoćete da zabranite fakultetima da rade, kao što ste ukinuli školu? Hoćete sutra lekarima kada se i oni pridruže protestu da zatvorite bolnice, gospodo? Jel to vaša ideja? Hoće li tako da izgleda Srbija?
Srbija vam je jasno iz subote u subotu rekla - dosta je. Ne može više ovako. Doteralo do kraja. Ispunite zahteve protesta, sve zahteve protesta, da bismo mogli dalje da razgovaramo o svim drugim stvarima. Samo je to bitno i to je vrlo jednostavno i naravno građani će vas privoleti da to i uradite. Hvala.