Znači, ne samo da ste ušli u repliku nego ste je izveli do kraja.

Molim?

To što sam vam rekao. Dakle, upozorio sam vas da ne ulazite u repliku, a vi ne samo da ste to uradili nego ste je onda i izveli do kraja, što znači potpuno je besmisleno da se izjašnjavamo, ali hoću da vas pitam pošto mi je to obaveza – da li treba da se glasa za 108?
(Nebojša Cakić: Da.)
Vi uvek tražite to. Nikakav problem ja sa tim nemam. To će da vam bude omogućeno, ali pošto ste ovo iskoristili kao repliku primenićemo član 103.
Šta je sada replika zaista?
Dva minuta.

Hvala vam, poštovani predsedavajući.

Kratko ću da odgovorim ovom instaliranom Zelenskom, koji zamišlja da je Zelenski, vidi već sebe – gde će vam duša, tako ste vi rekli. A gde vam je bila duša kad ste 20 godina pljačkali taj Šabac? Gde vam je bila duša? I to ste igrali „šapca-lapca“, šapali ste i lapali i šakom i kapom, gde će vam duša?

Da vam pročitam ovo, vaš funkcioner Zlatko Kokanović, iz oka vam je ispao, 29. 10. 2021. godine, u izbornoj kampanji je sekirao neistomišljenike. Čime? Pa, sekirom. Sekirom je jurio ljude tamo. I vi pričate nešto protiv nasilja!

Vaša funkcionerka, lično vaša, iz oka vam ispala, Ljiljana Bralović, 27. 11. 2022. godine, ispred Vlade je Beograđanima pretila i deset puta je rekla – neka umre Beograd, pa je onda nešto recitovala tamo. Ali, svaka druga reč joj je bila – neka umre Beograd. Zašto vi hoćete da umre Beograd, zašto hoćete da ubijate Beograđane? Gde će vam duša?

Međutim, to pitanje vama – gde će vam duša, je potpuno izlišno. Vi da ste dušu imali, ne bi 20 godina krali Šabac. Drugo, izlišno je pitanje zato što vi duše nemate, bezdušnik, besramnik. Živela Srbija! Hvala.

Hvala.
Po kom osnovu sada?
Šta ste hteli? Opet povredu Poslovnika? Nećete uopšte. Dobro.
Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe.

Drago mi je da su građani imali prilike da vide kako izgleda ta priča o pruženoj ruci i želji da se razgovara.

Sa jedne strane i u prvoj rečenici se kaže da je ruka ispružena i da se čeka odgovor sa ove strane, a onda usledi salva najgorih uvreda, najgorih kleveta, najgorih laži, u želji da se kompletna vladajuća struktura, pre svih predsednik Vučić, Srpska napredna stranka, pokaže valjda odgovornim i krivim za ubistva koja su se desila.

Gospodine Jovanoviću, izvolite. Slušam ja vas.

(Aleksandar Jovanović: Izvolim, nastavi.)

Jeste mi dali reč?

(Aleksandar Jovanović: Nastavi.)

Nemojte, pustite ga, sad je u fazi da je predsednik Skupštine. Nemojte da mu objašnjavate da nije, posle će da se iznervira.

Predsedniče, jel mogu ja sad da nastavim? Hvala.

Dakle, to nije poziv za razgovor. Ako ćete na takav način da komuniciramo, onda jednostavno morate da očekujete politički odgovor na ono što radite. Zato što je laž, brutalna laž, priča o nekakvim privatizacijama i to je iks puta rečeno da je brutalna laž, ali ne vredi, valjda mora da se u toj agendi koja mora da se izgovori i to kaže.

Onda dolazimo do još jednog paradoksa, koji se ovde izgleda ponavlja, to je neko pravilo, već sam to primetio ali izgleda da to bukvalno mora tako da funkcioniše, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o korupciji pričaju o korupciji, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o nasilju pričaju o nasilju, oni koji najmanje imaju prava da pričaju o obrazovanju pričaju o obrazovanju, a sada o moralu u politici priča onaj ko je do poslednjeg nanosekunda branio vlast u Šapcu.

Dakle, vi ste snimljeni kako dogovarate da se sipa ricinus članovima biračkih odbora da biste ostali sami na biračkim mestima, da biste mogli da štelujete glasanje. Postoji snimak, audio zapis. Koliko ste puta oborili izbore u Šapcu, više ni sami ne znate. I sad vi pričate o moralu u politici. Nemojte.

Pružena je ruka, apsolutno smo za razgovor, ali to da nam pretite da ima mnogo nezadovoljnih ljudi, to znamo. Bili su izbori pre dve godine, znamo koliko ste dobili glasova.

Postoji jedan drugi problem. Znate, na tim izborima predsednik Vučić je dobio dva miliona i 300 hiljada glasova, a bilo je ljudi koji su glasali protiv njega i bilo je ljudi koji su glasali za druge kandidate. I sad vi nama kažete – ima ljudi koji nisu za vas. Da, znamo to. Pa? Nemojte da pretite time. A koliko ima na kojoj strani, koga ko podržava, to ćemo na izborima da proverimo, pre ili kasnije.

Predstavnik predlagača ima reč.

Hvala, predsedavajući.

Ja vidim da ovde replike traju po tri minuta, postavljanje pitanja umesto pet minuta sedam minuta, kada vladajuća većina postavlja, pa rekoh, da se ne mešam, ko zna koji rekord ćemo oboriti…

Kad vičete, Lazoviću, to tako ide. Ćuta Jovanović kad dobacuje minut, onda nadoknadimo minut. Kad dobacujete dva minuta, onda nadoknadimo dva minuta. Uvek je isto.

Nemojte da me prekidate. Nemate vi nikakvo pravo, gospodine, dok ja pričam da me prekidate.