Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, nastavićemo danas da razgovaramo o onome što nam se dešava u Srbiji, o potpunom raspadu sistema u državi.
Juče smo svedočili, takođe, neverovatnim izjavama predstavnika Vlade i već danas su stigli odgovori na to ne nas odavde, nego međunarodnih institucija i ambasada.
Juče je ministar unutrašnjih poslova gospodina Gašić rekao sledeće – mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke. Imamo slike sa aerodroma u Tirani kada je sleteo, imamo slike kada je ušao u Prištinu, imamo slike kada je ulazio u stan. Naše pitanje je stalno bilo i našim partnerima, prijateljima našim – dajte nam snimke satelitskih kamera. Kažu – ne može, bila je magla. Dakle, radi se o ubistvu Olivera Ivanovića i ovo je obrazloženje da je država Srbija otkrila ubicu navodnog, da se zna ko je i da ga skriva Nemačka, odnosno štiti ga Nemačka direktno.
Dobili smo od ambasade Nemačke demant i to ste verovatno videli, koja odbacuje optužbe ministra da je ubica Olivera Ivanovića pod zaštitom ove zemlje.
Ja sada moram da pitam naše službe kao prvo šta ste vi, gospodine Gašiću, kao tadašnji šef BIA-e preduzeli kada je Oliver Ivanović došao kod vas, obratio se i ukazao na probleme sa ugroženom bezbednošću njega lično?
Dalje, šta je sa snimcima sa kojima raspolažu naše službe bezbednosti na tom delu teritorije? Da li ih imate, pa ih krijete, ili ih nemate i time potvrđujete da apsolutno ne kontrolišete taj deo teritorije Republike Srbije? Manite se vi Tirane, magle, Nemaca. Šta naše službe bezbednosti rade? Da li je sever Kosova Srbija po vama ili nije? Da li vi to kontrolišete ili ne kontrolišete? To se od vas očekuje, a ne da govorite kako su Nemci ti koji kriju ubicu Olivera Ivanovića.
Dalje, ako već znate ko je ubica, kao što ste juče potvrdili i pokazali materijal, zašto Srbija do sada nije raspisala međunarodnu poternicu za tim ubicom? Šta se čeka? Raspiše se međunarodna poternica i tražite ubicu, ako ste otkrili da je on ubica. Umesto toga vi ste optužili nekog da ih krije.
Sledeće, zašto niste protiv njega pokrenuli sudski postupak da mu se sudi u odsustvu, ako već znate to? Očekujem da odgovorite na ovo, pre svega, zbog porodice stradalog Olivera Ivanovića, ali i zbog svih građana Srbije, jer reći – imamo ubice, znamo, na tako jedan paušalan način zaslužuje ozbiljne odgovore vezano za taj slučaj i za to što se dogodilo.
Dalje, juče je ministar Gašić rekao da su mene na Kosovu sačekali neki koji su osuđeni za trgovinu ili šverc droge, šta god. Evo je ta presuda, ministre Gašiću. Znate ko je među tim ljudima? Prvi koji je bio optužen je Zvonko Veselinović, prvi, broj jedan. Broj dva, Dražan Stojković. Broj tri, neki Strahinja Šuškić, ne znam ljude. Znate šta je problem? Oslobađaju se optužbe u ovoj presudi iz 2004. godine Okružnog suda u Kraljevu. Oni su oslobođeni, uključujući i Zvonka Veselinovića, a za koga mi ne odgovarate da li ima dozvolu za nošenje oružja ili ne, evo već dve nedelje. Niko. Niko od vas. Ćutite ko zaliveni.
Kada govorimo o školi, pitam – da li je škola „Vladislav Ribnikar“ imala akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, plan, projekat video nadzora, da li je to kontrolisano i kakvi su rezultati toga?
Ko je bio odgovoran za dete ubicu kada se sa zimskog kampa iz Francuske vratio zajedno sa drugarima i kada su roditelji i druga deca, a i nastavnici ukazivali na njegovo čudno ponašanje, da je bio sam u sobi sedam dana, da se nije ni sa kim družio, da je spavao u čudnom položaju? Šta su stručne službe uradile po tom pitanju? Šta je uradila porodica? Šta su uradile nadležne stručne službe iz škole?
Kažete ovde, svih ovih dana, da nemate odgovornost i da se nigde nije desilo da je iko podneo ostavku, pa pominjete i slučaj Brejvika i Norveške, pozivate se na to i kažete – pa šta, tamo se desilo, niko nije podneo ostavku.
Kao prvo, ostavku je podneo ministar policije i pravde zato što je imao objektivnu odgovornost. Vi je ne osećate, u tome je razlika. Nije ni on pucao, pucao je Brejvik, ali je on podneo ostavku.
Kao drugo, tadašnji norveški premijer, a današnji vaš prijatelj i prijatelj Aleksandra Vučića, Jans Stoltenberg, nakon tog masakra, plakao je sa narodom, narod plakao sa njim. U trenucima najveće nacionalne žalosti pronašao je reči saučešća i utehe. Plakao je izjavljujući saučešće porodicama preminulih, donosio je cveće na mesto zločina, održao govor koji je bio preko potreban celoj naciji, ujedinivši narod u bolu, emocijama, gestovima pokazivao da je jedan od nekoliko miliona Norvežana.
Šta ste vi uradili? Jeste li se upisali u knjigu žalosti u školi „Vladislav Ribnikar“? Hoćete li da odgovorite na to već jednom? Jeste li izjavili saučešće? Jeste li pokazali tugu? Ne. Vi ste pravili na „Instagramu“ sprdnju, vi, Siniša Mali i predsednik Aleksandar Vučić. Da, smejali se ljudima koji su zbog bola i tuge izašli na ulicu da se ne bi desilo to, smejali se ljudima koji su tu na ulici sa pokušajem da se otreznite i osvestite vaše odgovornosti u ovom slučaju. Šta vi radite? Ništa. Pričate kako niko nije kriv, to je moglo svuda da se desi, eto, desilo se kao saobraćajna nezgoda, roditelji izgubili decu, nisu se vratila iz škole, u Mladenovcu tragedija koja se dogodila i nemate vi nikakvu odgovornost.
Kriva je opozicija, ova strašno loša opozicija, ovi rušioci države, ovi izdajnici, ove hijene, ovi lešinari. Mi smo krivi. Jel da? Znate, hajde prvo da odgovorite na ova pitanja što sam postavio, pa da vidimo, možda do kraja sednice i shvatite da ipak imate barem malo odgovornosti i vi lično i ministar Gašić, a i drugi koji vladate danas u Srbiji. Hvala.
