Zahvaljujem se gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodna poslanici, 20. juna, dakle pre dva dana na Dunavu se desio jedan veliki ekološki akcident. Naime, iz broda na lokalitetu između Sremskih Karlovaca i Beške izlilo se verovali ili ne 25 hiljada do 35 hiljada tona po procenama različitih mazuta. Mazut je jedna frakcija nafte koja se dobija u refitikaciji u naftnim rafinerijama.

Tim povodom ću postaviti poslaničko pitanje i ministru pravosuđa, odnosno ministarki pravosuđa i ministru policije s jedne strane, s druge strane ministarki za zaštitu životne sredine. O čemu se zapravo radi? Ekološki akcidenti kada je u pitanju nafta dešavaju se i to ne bi bilo ništa toliko pogubno i toliko zastrašujuće, dešavaju se i na mestima gde se sirova nafta proizvodi, i tokom transporta sirove nafte, i tokom prerade nafte u rafineriji i tokom transporta gotovih proizvoda, međutim, brod iz koga se izlilo 35 hiljada tona mazuta nije brod koji je transportovao, nije bio u službi transporta proizvoda prerade nafte, već se po onome što smo mogli juče saznati iz sredstava javnog informisanja 35 hiljada tona nafte se izlilo iz rezervoara.

To otvara visoku sumnju da se zapravo radi o jednoj kriminalnoj radnji, prvo postavlja se pitanje – otkud brod sa bugarskom zastavom na teritorijama naših voda, na našoj teritoriji i odakle i kako je moguće da se tolika količina nafte izlije iz broda koji nije u isto vreme ni transportni brod za mazut ili za neku drugu frakciju nafte.

S druge strane mnogo interesantnije pitanje se postavlja za ministarku za životnu sredinu – šta je urađeno da bi se izašlo u susret ovakvom jednom teškom ekološkom akcidentu? Podsetiću građane da je nafta jedna strašno složena smeša različitih ugljovodonika, aromatičnih, NSO jedinjenja, ona je specifično lakša od nafte i zbog toga najveći svojim delom ona stvarno pluta po površini vode. Međutim, pojedine frakcije nafte su rastvorne u vodi, što znači da će ih voda rastvoriti i odneti i transportovati određena jedinjenja koja su toksična, kancerogena i ko zna kakva još u različite delove vodene sredine sve do sedimenata i zagaditi ne samo vode i sedimente nego i živi svet reke Dunav. U takvom situacijama kada imamo ovako jedan kompleksan problem, samo Ministarstvo za životnu sredinu ili Agencija za zaštitu životne sredine svakako nisu sposobni da sami rešavaju problem. Oni moraju da se u takvim situacijama obrate onim institucijama koje se profesionalno, dakle stručno i naučno bave tim problemom.

Koliko znam, Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija za zaštitu životne sredine nisu se obratili Hemijskom fakultetu. Na Hemijskom fakultetu u Beogradu istraživačka grupa koja se bavi upravo sudbinom naftnih polutanata u životnoj sredini a to podrazumeva i identifikaciju nafte, podrazumeva praćenje migracije, biodegradacije i procenu remedicionih tehnika za čišćenje različitih segmenata životne sredine od nafte ili naftnih derivata. To bi znao da se desilo budući da sam rukovodilac te istraživačke grupe.

Postavlja se otvorena sumnja da zapravo pitanje Hemijskom fakultetu i istraživačkoj grupi koja je do sada rešavala probleme iz slične oblasti skoro na svim rekama na teritoriji države Srbije, nije postavljeno iz prostog razloga što je rukovodilac takve jedne istraživačke grupe potpredsednik Demokratske stranke i poslanik poslaničke grupe Demokratske stranke u Republici Srbiji.

Dakle, trebamo da razdvojimo politiku od struke i ne trebamo da dovodimo te dve stvari u pitanje i nikako ne smemo da dođemo u situaciju da struka strada, u ovom slučaju, ovakav jedan ekološki akcident i ovakva jedna katastrofa koja se desila zbog nekakvih naših političkih trvenja.

S druge strane, sličan problem se desio i na izvorištu rekle Mlave, opet je voda u pitanju, opet zamućenje. Naravno, ne mogu u ovom trenutku da kažem šta je uzrok tog zamućenja, ali postoji osnovana sumnja da je do zamućenja izvorišta reke Mlave došlo zbog istražnih bušenja koja se rade u Homoljskom delu, u istočnom delu Srbije. Dakle, Ministarstvo za zaštitu životne sredine, Agencija za zaštitu životne sredine su dužni da daju precizno i jasno objašnjenje zbog čega je došlo do jednog ovakvog akcidenta kada je u pitanju ekološki biser na teritoriji naše države.

Zatim, poslaničko pitanje bih uputio samom predsedniku naše Skupštine, gospodinu Orliću, jer na osnovu člana 71. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine Republike Srbije grupa poslanika koji su članovi Odbora za obrazovanje predložili su osnivanje posebne sednice Odbora za obrazovanje i nauku gde bismo raspravljali upravo o ovim temama o kojima smo govorili ovih poslednjih mesec dana, a to je mesto gde opet pomalo oslobođeni od politike na najstručniji, na najbolji mogući način možemo da govorimo o onome što najviše tišti društvo naše poslednjih mesec dana.

To se nije desilo, dobili smo je dan odgovor sa pravnim obrazloženjima koja su teško razumljiva i smatramo da je na taj način naneta velika šteta jer bismo sigurno dali ozbiljan doprinos ako se ima u vidu da se u među ovih šest poslanika nalaze tri redovna profesora Beogradskog univerziteta sa velikim pedagoškim iskustvom. Zahvaljujem.