Zahvaljujem.
Juče je poginuo radnik u Nišu. Obrušila se zemlja na njega dok je radio u kanalu. Pre dva dana na snimku na mrežama vidimo ženu na 11. spratu koja pere prozore bez ikakve zaštitne opreme u „Beogradu na vodi“. Pre dva meseca, žena je pala sa zgrade Generalštaba. Nemački paviljon koji ste pre neki dan tako varvarski srušili, radnici su uklanjali bez ikakve zaštitne opreme. Mi smo prijavili inspekciji rada, niko se danima nije pojavljivao.
Jednom nedeljno pogine radnik u Srbiji. Pre neki dan smo mogli da gledamo taj snimak „Beograda na vodi“. Koliko ljudi je poginulo gradeći upravo taj „Beograd na vodi“ i koliko ljudi će poginuti pokušavajući da ovom bezakonju i nebezbednim uslovima rada zarade minimalnu platu?
Nikad epilog, nikad odgovornost da neko podnese. Samo statistika smrti, i samo bezimene žrtve ovog režima. Zato pitanje za ministra Selakovića – kada će pojačati inspekciju rada koju je najavio? Zašto ne zaposli hiljadu inspektora rada umesto hiljadu policajaca koje se planira? Kada će oni početi da rade, a ljudi će prestati da ginu, jer će ako ovako nastavi imati goru statistiku nego prošle godine, koja je bila katastrofalna?
Jedno pitanje za Ministarstvo finansija – Aleksandar Vučić, mada ne znam zašto on, ali znamo da je zbog želje da se ugase protesti najavio povišice plata. Prva povišica čeka zaposlene u predškolskim ustanovama septembra, a sledeća u januaru. Međutim, dobar deo zaposlenih u predškolskim ustanovama će zaobići ova povišica. U Beogradu ovi zaposleni primaju ispod minimalca. Servirke, spremačice i tehničko osoblje ne samo da neće osetiti ovo povećanje, već će i dalje raditi za 30 hiljada dinara, koliko ministar otprilike plati jednu flašu vina.
U vrtićima je ogromno nezadovoljstvo zaposlenih, pre svega zbog loših uslova rada, na šta godinama ukazuju. Konstantno se krše propisani normativi, grupe su prekobrojne, postoji manjak zaposlenih, a tehničko osoblje često pomaže u čuvanju naše dece i o bezbednosti istih.
U Beogradu se planira potpuno uklanjanje kuhinje u predškolskim ustanovama, otpuštanje kadrova i prelazak angažovanih firmi za ketering, čišćenje i druge usluge. Otpustiće se ljudi koji decenijama rade sa našom decom, samo da bi vaše firme dobile koji milion više. Ovim mizernim platama oni u stvari teraju pomoćno osoblje iz naših vrtića.
Zato pitanje za Ministarstvo finansija – kada ćete povećati plate tehničkom osoblju u vrtićima i zašto su oni zanemareni? Da li zanate koliko važan posao rade čuvajući i brinući o našoj deci, o higijeni, o ishrani i zdravlju i kada ćete podići koeficijent čija primanja ne dobacuju do minimalca, 10,68 - koliko otprilike imaju kuvarice?
Pitanje za Ministarstvo kulture – Zašto Ministarstvo kulture sa već toliko smanjenim budžetom, koji je ove godine samo 0,66% , uporno kasni sa raspisom konkursa, a još više sa rezultatima ostatak procedura dodelnih javnih sredstava? Primera radi, sredstva po ovogodišnjem konkursu za savremeno stvaralaštvo još uvek nisu distribuirana, stoga prošlo je više od pola kalendarske godine, što znači da će čiji programi planirani konkursom, morati da budu završeni, odnosno, izvedeni u drugoj polovini godine.
Takođe, da li stvarno ne postoji način da se konkurs za dodelu javnih sredstava efikasnije organizuje, kako po datumima raspisivanja i objavljivanju rezultata, tako i po pitanju transparentnosti rada i komisija? Iako je budžet za kulturu mali, sramno mali, neke organizacije dobijaju pozamašna sredstva ovim konkursima i važno je da podaci o odabiru tih projekata budu javno dostupni u vidu obrazloženja za podržane, odnosno, nepodržane projekte.
Šta se dešava sa informisanjem javnosti o tome kako se raspodeljuju sredstva iz diskrecionog fonda ministarstva? Da li su sredstva koja su dodeljuju po diskrecionom pravu usklađena sa strateškim prioritetima kulturnog razvoja zemlje i koji su to iznosi i koje organizacije i akteri koji su ih dobili ove godine? To su sve pitanja za Ministarstvo kulture.
Za Ministarstvo spoljnih poslova. Sudbina kurdskog političkog aktiviste koji je već dve godine u zatvoru u Srbiji je neizvesna. Ovaj čovek Edževit Piroglu, je bio direktor Udruženja za ljudska prava i član Socijalističko demokratske partije, a inače, protivnik Redžepa Tajipa Erdogana, odnosno turskog predsednika. Dospeo je na crnu listu turskog režima, koji optužuje njega za terorizam. On se nalazi u sprskim zatvorima.
U junu 2022. godine Ujedinjene nacije su pozvale Srbiju da se uzdrži od izručenja gospodina Edževita Piroglua Turskoj republici.
Po našem Ustavu i po našim zakonima ova osoba pod hitno mora biti puštena na slobodu. Hvala najlepše.