Reč ima ministar Bratislav Gašić.

Zahvaljujem gospodine, predsedniče Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, da, tačno je čitali ste isti transkript koji imam i ja, samo izvrnuto iz konteksta i svega onog ostalog što imate i za naše partnere. Nije sporno, međutim, papir sa kojim mašete čitavog dana je papir nemačke ambasade gde na pitanje „N1“ jutros da li nešto znaju o tome, oni odgovaraju da ne znaju. Pa, nisam uopšte ja ni pričao o tome. To je papir kojim vi mašete i tvrdite da je on verodostojan, ali idemo dalje.
Pitate me za kamere da li ih imamo? Pa, kako možemo da imamo iz ambasade, molim vas samo da odgovorim ako mogu, to je ista zamena teza kao što je bilo u Moroviću umesto kokoški, gajimo marihuanu i tad smo morali da objašnjavamo, da objašnjavamo, a ja sam kao ministar odbrane podigao to gazdinstvo koje je bilo uništeno i tačno znam šta imamo unutra i stalno ćete da ponavljate to. Molim vas samo mi dajte da odgovorim.
Kamere, radi se od DVR, da bi građani Srbije znali, koji je bio u sedištu političke stranke Olivera Ivanovića i koji su tzv. kosovski policajci izuzeli neposredno posle ubistva i za šta smo tražili da nam daju kamere da vidimo, jer je imalo i spoljno pokrivanje ulice, a ako ste bili, kažete bili ste u Kosovskoj Mitrovici, ja odlično poznajem ceo taj kraj, moglo je da se vidi tačno gde je vozilo otišlo, u kom pravcu, dakle i sve ostalo.
Citirali ste deo iz transkripta gde ja kažem – kriminalci mogu da kažu na suđenju šta god hoće, ali ja nisam spomenuo Mitića. On je svedočio vi to sad povezujete time, pa videćemo polako, nije Mitić, pa malopre ste citirali ne morate ponovo da se podsećate. Evo, odgovorili su vam za Koluviju, pa zar je moguće da možete tako da lažete Novi Sad, pa je bio u Jagodini, pa je neko njemu dao, ljudi nemojte da potcenjujete svoju državu, jer stvarno bez skrupula vršite zamenu teza jako bezobrazno. Vi možete da nazovete koga god hoćete sa te strane i da mu pretite ja ovde, premijerka, ne smemo nikoga da nazovemo kriminalcem dok se ne završi sudski spor i neko ne bude osuđen za delo koje je učinio. Znači, molim vas samo se manite tih zlonamernih zamena teza.
Čudi me, gledajući sve ostale iz vaše poslaničke grupe, pa mene čudi kako vi ne pobediste u subotu Vuka Jeremića, to mi je prosto neverovatno.
Samoubistva policajaca, molim vas, ostavićete mi za sledeći put da vam pročitam, u vaše vreme i za vreme vašeg režima koliko ste imali samoubistava. Nemojte ljudi da koriste ljudske tragedije i policajci su ljudi od krvi i mesa sa svim problemima svojim, sa svim svojim mukama i oni su ljudi. Zahvaljujem.

Da li po Poslovniku?

Član 27. treba voditi računa o redu na sednici i da vodite računa o svim članovima u ovom Poslovniku.

Naterali ste me da odem u stenogramsko odeljenje i da utvrdim da je Bakarec rekao kolegi Zečeviću – ubijaš penzionere u Aranđelovcu, a vi ste onda rekli, nije niko, govori vam sa ove strane, danas ste rekli da je neko ubica. Ja vas molim da se izvinite, jer mislim da ste najmanje dužni ovom domu to da uradite.

Znači, ovako, vi ste rekli da je neko nešto saopštio u Skupštini što može da bude tokom govora u mikrofon, da li je tako? Ja vas pitao da li je taj poslanik o kome govorite uopšte bilo šta govorio danas? Da li je dobio reč uopšte? I vi seli dole i šta mi sada pokazujete?
(Miodrag Gavrilović: Zvanični dokument, stenogram.)
I, šta mašete? Znači, kada hoćete nešto da kažete u ovoj sali, a da ima veze sa povredom Poslovnika, prvo smislite, kad smislite, onda kažite, tako da budete zadovoljni, a da ne morate stalno iznova i iznova sami sebe da korigujete i ispravljate i ne znam kome i ne znam šta dokazujete.
Kada se nešto saopšti u mikrofon, ja to možda mogu da čujem. To o čemu vi pričate, to je nemoguće, to je nemoguće. Znači, ne možete vi da ukazujete na povredu Poslovnika po tri, četiri puta dnevno i da svaki put sami sebe ispravljate i ukazujete na ne znam šta. To je prosto nemoguće.
I, šta sada hoćete? Da li treba da se glasa o ovome što ste sada rekli ili ne treba?
(Miodrag Gavrilović: Obavezno da se glasa.)
Obavezno da se glasa. E, a vi gledajte pa u utorak ispravite ovo što ste danas rekli, tvrdite nešto peto i tražite da se glasa i o tome. Pa, da se glasa i o tome, a u sredu onda ponovo ispravljajte sami sebe, pa da glasamo i o tome. Onda kada dođe dan za glasanje, vi se svi lepo pokupite i izađite napolje kao i svaki put. To se zove šegačenje sa Skupštinom Srbije, to što vi radite, a nije nikakav problem stavićemo mi to na glasanje samo se postarajte da bar dođete tu, da bar sednete tu da nas udostojite svog prisustva.
Po kom osnovu? Kakva replika? Hajde da vas čujem, imate dva minuta.

Pomenut sam u negativnom smislu jer je gospodin kojeg niste upozorili izneo niz laži o meni kao čoveku, o nekim nedelima i delima što je potvrđeno u stenogramu koju ste čuli.

Vi gospodine niste reagovali iako ste kao predsedavajući bili dužni da reagujete i da me zaštitite od brutalnih laži i izmišljotina koje su dolazile sa ove strane. Vi to niste uradili, a imali ste priliku da čujete šta je dotični gospodin rekao, ničim izazvano, meni. Ja sam samo dobronamerno vas upozorio da ne srljate dalje, da vam se ne daj Bože dese neke stvari koje su se nekad desile. Vi moju dobronamernost ste protumačili pogrešno. Hvala lepo.

Vi opet nastavljate.
Hoćete još malo da razrađujete ideju o tome da se ljudi zbog političke pripadnosti ubijaju. Mnogo vam se sviđa ta ideja, pa biste i četvrti i peti put danas na istu temu.
Izričem vam opomenu Zečeviću.
Ovo vam je prva opomena, sledeći put kada budete imali želju da to dodatno radite i da tu ideju razrađujete na taj način biće i druga, a vi se slobodno ponašajte na najbolji mogući način koji je vama poznat, na najlepši mogući način, jer ovo što ste danas radili sa sve onim kliberenjem, klaćenjem, onim klanjanjem, ne znam šta ste radili, krstili ste dok govori vaš poslanik Nikolić, to je verovatno najpristojnije moguće ponašanje i najprikladnije u skladu sa temom ove sednice. Svaka vam čast.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Sačekala sam da se javim i da saslušam nekoliko govornika, da pokušamo da efikasnije iskoristimo vreme tokom ove izuzetno važne rasprave, a onda mi se drugi put danas za redom desila jedna neverovatna stvar od strane određenih poslanika iz redova opozicije.
Koliko ste čuli, jutros mi je jedan od narodnih poslanika rekao ako imam vremena da ga pogledam, a onda kada sam ga pogledala, rekao mi je – šta me gledaš. Popodne, nakon pauze sam u prvom govoru narodnog poslanika čula kako se žali što on govori tek drugi put, a ja sam tokom dana govorila već osam puta, a onda je odmah na početku svog drugog govora rekao - premijerka je utihnula danas.
Dakle, kažu vam - pogledajte me, vi pogledate, a oni kažu – a šta me gledaš i onda kažu – premijerka mnogo priča, osam puta danas se javila za reč i onda vam u drugom govoru kažu – premijerka je utihnula danas.
Sada se čitava ova izuzetno važna tema svede na to da potpuno ne znate ni šta da radite, ni kako da se ponašate, ni šta da kažete, jer šta god da uradite i šta god da kažete, ništa to ne valja. Ako pričate, previše pričate, kada se ne javljate i slušate, onda ste utihnuli, ako zapisujete, što me ne pogledate, a kada pogledate, onda kažu - što me gledate. Danas je čitav dan takav.
Šta sam još čula evo samo danas i samo u poslednjih 40 minuta o sebi? Da sam besčasna, da sam splet nesretnih okolnosti, da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja nego životi dece.
Evo, gledala sam, sada preko šest nedelja ja svaki dan slušam od dela narodnih poslanika koji predstavljaju opoziciju da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja od ubijene dece. Šest nedelja iz dana u dan slušate to i treba da izdržite i da odgovorite i da radite dalje svoj posao. Da li se na to svela politika i politička debata u Srbiji, da me je baš briga za živote ubijene dece?
Zamolila sam to na početku ovog zasedanja, ove sednice da ne radimo to, da možemo da se razlikujemo u stavovima koliko god želimo, da možete da mislite da ne radimo dobro svoj posao, da kažete da je sistem zakazao, da je sve u Srbiji uništeno, da je sve katastrofalno, da je REM kriv, da kao što je vaša narodna poslanica, koleginica iz vašeg poslaničkog kluba na kraju rekla, nismo mi krivi, mi smo dali dosta novca za filmove, ali oni su suviše agresivni, pa su krivi sada producenti, scenaristi, pa je kriv „Pink“, pa je kriv rijaliti, pa su krive igrice. Ko god da je kriv, u redu je da se razlikujemo, ali ponovo ja mislim da ne postoji osoba u ovoj našoj zemlji koju je baš briga za ubijenu decu.
Ponovo ću vam reći da ja o vama, narodni poslaniče, mislim sve najgore, sve najgore, ali iskreno mislim da vam je žao zbog ubijene dece, ali da politika u Srbiji spadne na to da možete da kažete meni da me je baš briga, da mi nije žao, da mi je više stalo do fotelje od ubijene dece, pa zašto onda mene sutra neko ne bi ubio ko psa na ulici? Pa, da li sam zaslužila da živim kada me je baš briga za živote ubijene dece?
Uvek pominjete ubijanje dece u „Ribnikaru“. Ubijena su deca i mladi ljudi i u Duboni i u Orašju, tako da, ne, nije me baš briga, užasno mi je teško. Užasno mi je teško, ali da li treba vama to da objašnjavam, da li vama treba da se pravdam, vama koji ne možete da shvatite da domen političke borbe nije napadanje doktora, profesora, psihologa ili to da domen političke borbe nije da se delimo na to da li je nekome baš užasno krivo zato što su deca ubijena, a nekoga baš briga? Meni to nije podela. Ja mislim da ne postoji osoba koju baš briga, ali, dobro, nastavite.
Ne znam koji sat je ovo razgovora i rasprave, ne znam u koji sat smo ušli, a da se stalno javljate i da čujemo samo isto, pa te isto i isto i besprizorne laži i besprizorne laži i besprizorne laži. Ne znam čemu to? Zbog čega to? Da li mislite da je to ono što je potrebno ovom društvu sada?
Pričate o Norveškoj i šta je uradio Stoltenberg, a šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj. Znate šta niko u Norveškoj nije uradio? Niko nije rekao premijer je kriv, niko nije rekao kralj je kriv, pošto je kraljevina, pa nema predsednika. Niko to nije rekao. Niko nije bio dovoljno nečovek da tako nešto kaže. Niko to nije rekao, nije se usudio, a sigurno mu nije nikada palo ni napamet.
Da, postoji razlika velika između Norveške i nas i između norveške opozicije i naše opozicije.
Još jednom ću vam reći i molim vas, evo, ako možete da istolerišete da vam na to više ne odgovaram, da li ja mislim da je u redu to što radi „Pink“. Da li je u ovoj zemlji nebitno da li ja mislim kao predsednica Vlade ili bilo ko drugi kao predsednik Vlade da li misli da je u redu šta radi „Pink“ ili šta radi „Hepi“ ili šta radi „N1“ ili šta radi „Nova“ ili radi „K1“ ili Tanjug ili ko god? Nemam nikakvu ingerenciju nad tim, nikakvu, nijednu. Nikako se ne dotiče ne mogu posla, nego izvršne vlasti, ni posla ministra za informisanje i telekomunikacije. Nikako ni na jedan način nema tu ingerenciju.
Kažete mi da ja kažem – ne dam REM. Neću ja da smenim REM? Pa, kako ja mogu da smenim REM? Koji dan pričamo o tome, koji put, koji sat? Koliko puta treba da pomenem da ja ne postavljam REM. Ja sam predsednica Vlade. Ja sam predsednik izvršne vlasti. Ja nemam nikakve veze sa REM-om.
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
Ne mogu da ga smenim, nisam ga ni postavila, kao što ni vi ovde u Skupštini niste postavili sve članove REM-a, ali nema veze, valjda posle ovakve užasne tragedije, kada više ništa nije isto i kada niko od nas valjda nikada više neće biti isti, valjda je važno da besomučno ponavljamo neistine, poluinformacije zato što lepo zvuče, zato što valjda onda to hoćete da kažete da ja nemam odgovornost, a vi imate odgovornost, iako i ptice na grani znaju da izvršna vlast nema nikakve veze ni sa nacionalnim frekvencijama, ni sa REM-om…
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
…ni sa bilo kojom televizijom, ni sa programima na tim televizijama.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskim zakonima?)

Izričem opomenu Tatjani Manojlović.

Dakle, još jednom i, molim vas, obećavam da će meni biti ovo poslednji put da to pomenem – nemam nikakve ingerencije.
Da li mogu da kažem dam REM, ne dam REM? Ne mogu ništa da kažem. Da li želim da smenim REM ili ne, bilo bi van mojih ingerencija, tako da ako želite da nastavite da ponavljate te stvari zarad samopromocije, izvolite, zaista vama na pravu.
(Tatjana Manojlović: Medijski zakoni su vaša ingerencija.)