Dakle, nije ovde važno to što nam predavanja o nasilju drži čovek koji proganja poslanicu koja sedi s moje desne strane, dakle Jelenu, po Aranđelovcu, zajedno sa svojim sinovima. I za to ima asistenciju kompletne tamošnje strukture, gospodine Gašiću, molim vas i na to da obratite pažnju, jer mu asistira policija u tome što radi. Neće da izađe na teren, neće da da asistenciju inspekcijskim službama itd, pa vas molim da o tome povedete računa, kada već govorimo o prethodnom govorniku. Nisu bitne ni činjenice da je to čovek koji je ovde tokom sednice gurao srednji prst u usta, obraćajući se poslanicima itd. Ni to nije važno.
Ovde je rečeno nešto mnogo strašnije. Ovde je dovedeno u pitanje da je monstrum mali ubio sve one svoje drugare u školi. Ovde je teorija zavere da je to uradio neko drugi upravo preneta i ja to tumačim isključivo i jedino onako kako može da se tumači, kao zahtev ove poslaničke grupe, dakle, Zavetnici, da se taj pusti iz pritvora, jer šta on traži u pritvoru, jer on to nije ni mogao da uradi.
Mi smo ovde imali, gospodine Gašiću i poštovana premijerko Brnabić, odbranu Veljka Belivuka. Sada prelazimo na novi deo priče. Ovo je sada odbrana Koste K. Ovo nije on uradio. Čuli ste, ponovljeno, objašnjavao čovek pet minuta zašto on to nije mogao da uradi. E, to je problem i to je sporno, iz više aspekata. Prvo, da nam to sve priča čovek koji nas na početku ukori kako mi nemamo osećaja prema roditeljima, prema onom. Pa kakav vi osećaj imate kada tako nešto možete da kažete? Nekome je decu pobio, a vi kažete – ne, ne, nije on. A ko je? Ko je? Marsovci. Ko je? Klimajte glavom, samo nemojte prst u usta da stavljate. To je stvarno odvratno. Dakle, klimanje glave je u redu, a srednji prst u usta, nemojte ovde. Nemojte ovde.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje.)
Đurđica, molim te, Đurđica, ti si tvoju porciju dobio danas. Sada budi miran. Celo pre podne si bio na tapetu, tako da sada odmori. Odspavaj malo, kao juče što si spavao. Odspavaj. Evo, ponovo Ćuta Jovanović, očigledno mu nije dovoljno ovo što je pre podne proživeo, a ne spava mu se, izgleda kao juče što je spavao. Hoćeš da nastaviš, da stanem ja, nije nikakav problem?
(Aleksandar Jovanović: Sedi, hajde.)
Evo, hoćeš li ti da uzmeš reč?
(Aleksandar Jovanović: Hoću.)
A šta je, popodne si opet umislio da si, a šta sada misliš, da si predsednik Skupštine, jel? Jesi to?