Koleginice Nestorović, ako ste pratili sednicu shvatili ste da sam kolegu koji je govorio prekinuli i oduzela mu reč.
Hvala vam, a isto radim i sada.
Imate pravo na repliku, kolega Jovanoviću. Samo prvo da čujem da li želite da se izjasnimo o ovoj povredi Poslovnika? Ne? Hvala.
Aleksandar Jovanović, izvolite

Gospođo Brnabić, znate kad je Aleksandar Vučić primio mene, Deska, Aleksandra Panića i profesora Ristića? Nakon dve godine protesta i rata koji smo vodili za reke Stare planine i to radi uvek kad je frka, to sad isto radi. Kad mu izađe 100 hiljada ljudi na ulicu, on zove na razgovore.

A vas, od vas smo tražili godinama da nas primite, pa nas niste primili, pa tek kad sam vas sreo i kad je bilo ono gore pred Rakitu, razbijanje cevi, onda ste našli za shodno da nas primate.

A znate šta nam je obećao Aleksandar Vučić? Bili su tu i Antić, bili su tu i Puzović, bila je tu i Aleksandra Damjanović, ne smem da izgovorim kako se Aleksandar Vučić ponaša prema vama. Jel vi znate Gašiću kakav je Aleksandar Vučić kad se naljuti? Šta vam kaže? Da li vas psuje? Boga mi, ove ljude je psovao. Obećao je da će doći u Rakitu. I, gde je Aleksandar Vučić? Eno, čekaju ga ljudi gore u Rakiti. Slagao, kao što vi lažete ovde bez da trepnete, Nađite gde sam ja to malih hidroelektrana.

Kolega Jovanoviću, hoćete li da vam oduzmem reč kao kolegi Bakarecu?

Nađite taj papir, pa pokažite i govorite ovde, vama profesori smetaju. Vama smetaju akademici, vama je profesor Ratko Ristić lopov. Hajde, vi gospođo Brnabić da sednemo nas dvoje negde na TV duel pa da se ispričamo lepo, a ne da svaki dan sa „Pinka“ i sa „Hepija“ i odavde lažete, masovno trujete narod. Sram vas bilo!

Pravo na repliku, kolega Jovanov.

Ako laže koza, ne laže rog, jel?

Dakle, „Južne vesti“ tačka kom, datum 30. avgust 2018. godine, objavljen u 08. 32 časova naslov glasi, citiram – Ćutu Jovanovića optužuju da je hteo da gradi mini hidrocentrale, on kaže da je očekivao napade, autor Ljubomir, gore kod mene bi rekli Filipov, izvinjavam se, pogrešio u akcentu. Izvor „Južne vesti“, „Pirotske vesti“, „Plus onlajn“, kaže ovako.

Opet citiram – vođe njihove organizacije Aleksandar Jovanović Ćuta ishodovao svojevremeno dokumentaciju za hidroelektranu deravacionog tipa u parku „Priroda Stara planina“ koja je van prostornog plana grada Pirota za koji je dobio lokacijske uslove. Vodne uslove, sve je dobio na ime Dragiše Lilića iz sela Temska, rekao je Josić. Dodao je Jovanović, da je to učinio na tuđe ime da imaju mejlove koje je on slao ministarstvima gde je tražio energetsku dozvolu, to su oni mejlovi o kojima smo pričali.

Interesantno je, dalje citiram, da ona nije u prostornom planu, jer je locirana nizvodno od planiranog tunela Toplodorske reke, pa kada je krenuo ponovo priča da se gradi taj tunel, ko je prvi ustao da se bori protiv tog tunela, taj kome je ugrožena hidrocentrala, jer će ostati bez vode koja će otići u Zavojsko jezero, optužuje Josić.

Šta odgovora gospodin Jovanović? Kaže, citiram – čuo sam nešto, tačno je da sam pomagao bivšem prijatelju, pošto on ima i bivše prijatelje, bivšem prijatelju da preda i dobije papire za izgradnju male hidrocentrale od 50 kilovata koja je vodenica, nije derivaciona nego upravo ona koju je Vasić promovisao 2011. godine kada su ušli u prostorni plan grada i tako dalje. Dodaje da nema ništa protiv da se takva hidrocentrala gradi, jer je ona bez derivata i bez derivacionih cevi. Ja jesam tom čoveku pomagao da dobije dozvolu za vodenicu, ali ne za derivacionu hidrocentralu, on je dobio dozvolu za hidrocentralu, ali ona nije ni sagrađena, bukvalno vodenica, reka nastavlja da teče i tako dalje, objašnjava Ćuta.

Prema tome, čovek sam govori, rekao sam vam koje vesti, ko je pisao tekst, sve kompletno piše, čovek sam priznao, ti mejlovi o kojima govori su upravo ti mejlovi koje je on slao. Prema tome, jasno svakom kome želi da bude jasno.

Hvala, kolega Jovanov.
Ministar Gašić.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, postavljeno mi je pitanje, da li smem za sve ono što smo proteklih dve nedelje ili tri, vremena koje smo premijerka i ja proveli ovde u Skupštini da odem na poligraf, za sve ono što sam izrekao? Da, bez ikakvih problema, pod krivičnom, materijalnom odgovornošću. Evo, pred čitavim auditorijumom i ove Skupštine i gledaoca u Srbiji. Znači, bez ikakvih problema sve ono što je izrečeno ovde smem da odem na bilo koji poligraf.
Druga stvar, gospodine narodni poslaniče, ja ne znam otkud ovolika intimizacija da vi mene oslovljavate sa mojim nadimkom. Tako nešto mogu sebi da dozvole u ovoj sali možda Miroslav Aleksić ko me poznaje 25 godina, Srđan Milivojević koji me poznaje 50 godina. Vi, sigurno da ne, jedino ako ta intimizacija ne ide preko kruševačkog Rubina pa mislite da smo time isto.
Objasniću vam i zašto sam iz privatnog biznisa ušao 2008. godine u politiku, a jedan čovek je samo bio taj koji je uspeo da me ubedi da iz jednog lagodnog privatnog biznisa uđem i da se bavim i da se borim ovde i sa vama, samo da bih moja tri sina ostala da žive u svom Kruševcu, Kruševcu koji je u tom trenutku do 2012. godine bio razoren grad, uništen grad, sa 45 hiljada radnih mesta izgubljenih, privatizovanih svih mogućih firmi i da mi deca ne idu po belom svetu nego da ostanu u svom gradu, da grade svoje porodice u svom Kruševcu i da se bave privatnim biznisom u svom Kruševcu.
Mislim da sam u tome uspeo, a to najbolje mogu da kažu građani Kruševca, pre svega na nekim sledećim ili onim, vidite rezultate iz prethodnih izbora. Jedan čovek samo, Aleksandar Vučić, koga poznajem mnogo godina i sve ono što je u tom našem poznanstvu i druženju izgovorio i rekao, uvek je svoju reč i održao. To znaju i građani Kruševca i zato je njegov rezultat 65% u gradu Kruševcu, u Rasinskom okrugu je on i nešto veći, blizu 70% , rekao sam i prošli put da sam jako nezadovoljan jer mislim da Aleksandar Vučić treba da ima i imaće 78% u Rasinskom okrugu i u gradu Kruševcu, ali kada dođemo do izbora, naravno, građani Srbije, građani Kruševca, Rasinskog okruga reći će sve to.
Kruševac je danas jedan moderno uređen grad, sređen i urbanistički i privredno, grad u kome se radi, gde su vredni ljudi koji rade, gde je nekad bilo 35% nezaposlenih a danas 7,5%. Uz pomoć predsednika Republike i mog šefa, Aleksandra Vučića, radimo na tome da i tih 7,5% bude manje u narednom periodu i da građani Kruševca budu vrlo zadovoljni.
Pitali ste me kakav odnos imamo? Ja nisam čuo za ovih 25 godina Aleksandra da bilo koga psuje, pogotovo što znam i njegovu kulturu i njegov odnos da ne bi to uradio pred neznancem koji je došao da traži dozvolu za svog prijatelja za izgradnju hidroelektrane, tako da mislim da vam ta priča ne stoji.
Rekli ste malo pre – vi ste znali da otac monstruma iz Mladenovca ima „kalašnjikov“ i bombe. Znate, ja sam šest meseci…
(Aleksandar Jovanović: Niste to dobro čuli.)
Molim vas, ja vama nisam upadao u reč, slušao sam vas.
Ponoviću po ko zna koji put, vi sa te strane imate pravo da izgovorite šta god hoćete, imate prava, misleći da ćete da me uplašite, i mene i premijerku, da mi mlatite prstom, da mi pretite, da mi pretite da ću da odgovaram. Nemam nikakav problem sa tim, niti pred bilo kim da odgovaram ako sam nešto učinio protiv zakona. Nemojte da me plašite time, pogotovo ne vi, vi nećete moći da me uplašite nikad.
Kažem vam, vi ste izgovorili, uzmite stenograme pa pročitajte, „znali ste da otac ubice iz Mladenovca ima bombe i „Kalašnjikov“.“ Zar mislite, molim vas, da istog trenutka policija, čiji ja tad ministar nisam bio, ne bi istog trenutka učinila sve da se to nelegalno oružje uzme? Zar mu nije oduzeto legalno oružje u onom trenutku kada je prešao motorom preko noge policajcu? Pre četiri godine mu je oduzeto oružje. To sam vam pročitao ovde.
Dalje ste rekli – kakav ste vi to čovek, kakav ste vi to kreten kada ste masovnog ubicu stavili u zatvorsku jedinicu zajedno sa ostalima? Niste me nazvali tako, nego kažem, u kontekstu vaše rečenice. Pa, ne rukovodim ja, niti MUP sa zatvorskim sankcijama, to radi Ministarstvo pravde i oni određuju gde će ko od zatvorenika da bude u pritvorskim jedinicama dok traje taj sudski spor. Molim vas, ne možete da kažete – e, krivi ste za sve.
Morali ste da spomenete i mog velikog prijatelja i brata Safeta iz Žagubice, čoveka koji godinama unazad, i dok je bio u jednoj drugoj političkoj stranci, pre nego što je prešao u SNS, brat i prijatelj koji je osvojio u Žagubici 98% na svim mogućim izborima…
(Tatjana Manojlović: Tako što mlati ljude?)
(Aleksandar Jovanović: Tako što mlati ljude?)

Šta sad radite, Jovanoviću?
Da se smirite, Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Šta, bre, smiri se?)
Jeste čuli? Jel hoćete da kažete bilo šta, Jovanoviću? Umete da se javite za reč i, kao što ste primetili, dobijate reč bez problema. Jel morate da vičete iz klupa?

Vi hoćete meni sad da opredeljujete sa kime ću i koga ću da nazovem prijateljem i bratom, sa kime ću ja da se družim, koga ću da oslovim na taj način? Ne razumem, zašto dajete sebi to pravo? Šta treba, da se družim sa nekim dunjicama, višnjicama? Čime?
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)