Reč ima Đorđo Đorđić.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam pitanje za ministra Sinišu Malog i za premijerku.

Znači, 8. juna u obraćanju predsednika države i premijerke, dobili smo informaciju da će biti povećanje u prosveti od 1. septembra i 1. decembra, medicinskim sestrama i spremačicama takođe od 1. septembra i 1. decembra, penzionerima od 1. oktobra i 1. januara, i da će svako dete do 16 godina dobiti po 10.000 dinara. Moje pitanje je gde u budžetu za koji se glasalo ovde u Skupštini i gde piše, gde je naznačeno ovo povećanje plata i penzija i na kojoj poziciji ste planirali ta sredstva.

Potpuno je jasno da povećanja koja se pominju su definitivno u znaku smirivanja tenzije i izbora koji nam dolaze, koji niko ne zna kada će biti. To što radite po mom dubokom uverenju, to je pogrešno i ubeđen sam da nikada ne biste davali ovo povećanje i ove novce, da se nije desila ova tragedija i da se nisu desili ovi ljudi na ulicama.

Takođe me interesuje čime ste se vodili kada ste odlučivali do kog uzrasta ćete davati novac? Zašto deci do 16 godina, zašto ne svim punoletnima? Koji je razlog? Da li je ponovo neka podela?

Moram da proširim pitanje i da konstatujem da stalno pričate o tome kako je plata 2012. godine odbijala prosečne 204 evra, a danas je 450 evra. Gde? Gde je plata prosečna 450 evra? Da li znate da se 2012. godine mogli za 1.000 dinara da kupite više namirnica nego danas 2023. godine i vi svi to znate. Stalno pumpanje cifara kako je BDP toliki i toliki i kako nam cvetaju ruže, kako smo treća ekonomija Evrope. Pa, sami ste svesni da to nije tačno.

Vlada u 2023. godini planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, javne finansije će biti u dodatnom problemu zbog realnog pada BDP od najmanje 10% zbog čega će naš javni dug biti 35,5 milijardi evra. Iz kojih realnih sredstava mi ove povišice dajemo i od kojih realnih sredstava dodeljujemo deci po 10.000 dinara?

Mislim da je toj priči je došao kraj, da ljudi vide kako žive, da to što ih vi ubeđujete svaki dan da oni žive bolje od onoga kako se oni osećaju, mislim da je tome zaista došao kraj. Ljudi su u Srbiji očajni i teško žive i moram da vam kažem još nešto, inflacija je zvanično 15,7% ali niko u Srbiji ne zna više da pročita niti račun od struje, niti račun od telefona, niti račun od komunalija, niti znamo zašto plaćamo odvodnjavanje, niti znamo koliki su nam porezi, to su realnosti. To je istina, to je čista istina.

Reći ću vam još nešto vrlo kratko. Jedno dete će dobiti 10.000 dinara, ali knjige za osnovnu školu roditelj mora da izdvoji za te knjige 25.000 dinara, za šest noćenja na ekskurziji u Lepenskom Viru mora da izdvojite 32.000 dinara, užina je mesečno 7.000 dinara, a Vlada Srbije daje 10.000 dinara. Pitam vas, iako je svakom potreban svaki dinar i da li je to pomoć ili milostinja? Ja mislim da ovaj narod neće pristati nikada na milostinju i pozvaću ministra Sinišu Malog da izađe iz cipela iz „Beograda na vodi“ i da prođe Srbijom i da vidi kako običan čovek živi.

Na kraju, pitanje za ministarku poljoprivrede, uvažena ministarko, prošle godine cena pšenice otkupne bila je 35 dinara, ove godine je 18 dinara. Po hektaru srpski seljak mora da izdvoji 75 hiljade dinara za setvu, za radove 49 hiljade dinara po hektaru i arenda je 30 hiljada dinara što je ukupno 150 hiljada dinara, ako se sa mnom slaže drug Atlagić, izvinite, Rističević.

Pitam vas, prinos bi trebalo da bude do 6,5 tona, kako će srpski seljak da preživi i zašto država Srbija uvozi nekvalitetniju pšenicu iz Ukrajine i zašto je srpski seljak ponovo na udaru? Hvala vam.

Reč ima Snežana Paunović.

Hvala predsedniče.

Poštovane kolege, uvaženi građani Srbije, problem kosmetskih nealbanaca malo je veći od političke demagogije, iako je ona lakša za slušati, to moram da priznam.

Sticajem okolnosti ili ne, moje se pitanje takođe odnosi na kosmetske Srbe i njihov status, ali iz jednog drugog ugla koji je teži za nijansu. Ne znam pojedinačno gde je ko prijavio prebivalište, ali moram da objasnim pre nego što postavim pitanje MUP o čemu se zapravo radi kada govorim da je taj problem kompleksniji, drage kolege, nego što ga vidimo.

Status raseljenog Srbina koji smo dodelili stanovnicima Kosova i Metohije, koji su 1999. godine najpre morali da napuste tu teritoriju, a onda i 2004. godine kada se dogodio pogrom i sve ove godine kada se nama ta migracija dešava, istina uglavnom iz enklava koje su južno od Ibra jer su bile pod većim pritiskom u odnosu na sever Kosova i Metohije je jedan status koji je teško odbranjiv i danas već te ljude gura u ozbiljan problem.

O čemu naime govorim? Kada izgovorimo kritiku na račun odlaska u Brisel, što je onako politički pojam, mogao bi da bude, moramo da znamo da je 2008. godine uprkos cifri od preko 200 hiljada raseljenih Srba, Kosovo samoproglasilo nezavisnost. Ono kao takvo, kao jedna kvazi tvorevina kompletna, ima nekakve prepisane zakone, ima nekakve uredbe koje donosi. Potpuno se slažem da su ništavne, da su nedemokratske, da se kose sa elementarnim pravima na život svakog čoveka, odnosno svakog Srbina ili još bolje svakog nealbanca na Kosovu i Metohiji. To što ćemo mi komotno u Beogradu ustati danas i reći – e, kriva je država Srbije i predsednik Republike koji želi da ide u Brisel je, oprostite mi na iskrenosti, glupost.

Šta će se dogoditi u Briselu i šta se događalo sve ove godine? Znam da je to nepravda i znam da su to dvostruki aršini i mislim isto što i svi vi, samo ne znam kako tačno da EU zavrnem uši i kažem – pa, nemojte to više da radite, jer svaki apel nije urodio plodom.

Dakle, tamo je doneta odluka da će vizna liberalizacija za tzv. Kosovo stupiti na snagu 1. januara 2023. godine. Šta to znači, uvažene kolege za raseljene nealbance, da ne kažem Srbe sa Kosova i Metohije? Znači, da zvanični Brisel ne vidi tu kategoriju, da oni nemaju nikakav status jer su pasoše dobili u matičnoj državi od koordinacione uprave, jer je prebivalište jednog ozbiljnog broja još uvek ostalo na Kosovu i Metohiji, kao što je i moje i neću ga promeniti do sudnjeg dana, uprkos svim prozivkama koje se dešavaju, boravište ne ostavlja mogućnost dobijanja dokumenata koja će biti tretirana viznom liberalizacijom koju ima država Srbija.

Kada je u pitanju tvorevina Kosovo, raseljeni Srbi koji svaki put, verujte mi na reč, kada se dogode bilo koji izbori na tzv. Kosovu, zbog broja traže pravo glasa, nikada ga ne dobiju. Dakle, mi smo kategorija koju su izbrisali de fakto, a sada im Brisel pomaže objašnjavajući da će vize za odlazak u zemlje EU raseljeni Srbi dobijati na način što će tražiti za one koji su priznali Kosovo u Prištini, a za one koji nisu u Beogradu.

Da Li stvarno mislite da u parlamentu Srbije treba da razgovaramo o statusu, o prebivalištu i boravištu bilo kog pojedinca na ovaj način na koji razgovaramo ili ćemo da kao odgovorni ljudi i narodni poslanici zamolimo ministra unutrašnjih poslova da se razmisli na koji način prevazići ovaj problem, a ne dovesti ljude u situaciju da moraju da promene svoje prebivalište da bi mogli da dođu do dokumenata?

Dakle, gospodo, o raseljenim Srbima i nealbancima sa Kosova i Metohije probajte da ne govorite na način na koji danima već govorimo o onima koji su izloženi torturi svakodnevnoj, a to je kao predmetu na kome se zarađuju politički poeni.

Hvala.

Reč ima Nebojša Bakarec.

Hvala vam.

Poštovani gospodine predsedniče Skupštine, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, ja imam pitanje za Ministarstvo finansija. Kolika će biti posredna i neposredna finansijska korist po Srbiju zbog toga što smo pobedili i dobili da organizujemo Svetsku izložbu EKSPO 2027. Tako je juče odlučila Generalna skupština međunarodnog biroa za izložbe.

Pobeda je izvojevana u žestokoj konkurenciji nad Španijom, SAD-om, Argentinom. Osvajanje EKSPO 2027 je fantastična vest i šansa za Srbiju i sve njene građane. To je kolosalan uspeh Srbije. To je ogromno priznanje Srbiji. To je dokaz da je Srbija na pravom putu, na Vučićevom putu.

Članovi našeg tima, predvođenog ministarkom nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Jelenom Begović i gradskim arhitektom Markom Stojčićem, su uložili neviđenu energiju u rad i znanje. Naša država već sutra kreće u velike radove nedaleko od mesta gde će se graditi nacionalni stadion u surčinskoj opštini i taj deo Surčina, ali i Novog Beograda i celog donjeg Srema će doživeti neverovatan razvoj i procvat.

Procene su da će oko 2,6 miliona turista posetiti EKSPO 2027. Direktan ekonomski efekat će biti 1,1 milijarde evra, ali postoji i indirektan ekonomski efekat - turizam, hotelijerstvo i ugostiteljstvo Beograda i Srbije bukvalno će da procveta.

Aerodrom Beograd i naš nacionalni avio-prevoznik „Er Srbija“ će doživeti finansijski bum. Ovo je melem za Srbiju u ovim teškim danima u vezi Kurtijevog terora nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Pobeda i dobijanje EKSPO 2027 je sjajna vest. Svet nam je dao najveće priznanje zbog našeg napretka, stabilnosti i činjenice da smo faktor mira na Balkanu, a podsetiću da su i neke zemlje regiona glasale za nas da dobijemo ovu izložbu.

Hvala svim azijskim i afričkim zemljama. Ovo je dokaz koliko svi cene Srbiju, koliko je Srbija ekonomski jaka, koliko je uzletela i napredovala zahvaljujući predsedniku Vučiću i SNS.

U ovu pobedu uloženo je mnogo rada i truda. Ovo će biti ogroman doprinos rastu BDP-a u godinama pred nama i daljem jačanju ekonomskih aktivnosti. Srbija je pobedila i pobeđivaće uvek.

Ukazana nam je velika čast i ogromno poverenje u Srbiju i ovo će biti još jedan veliki i ekonomski korak unapred.

Podsećam da kroz koji dan otvaramo obilaznicu oko Beograda koju smo jedino mi uspeli da izgradimo i završimo u poslednjih 40 godina i kroz godinu dana i vi sigurno, dragi poslanici i vi pripadnici drage nam opozicije, svi zajedno provozaćemo se prvom linijom metroa u Beogradu.

Ova EKSPO pobeda je ogroman izazov i mi ćemo raditi mnogo više da bismo mogli da opravdamo poverenje celog sveta koje smo dobili. Izgradićemo potpuno nove fantastične sajamske komplekse, nove smeštajne kapacitete za predstojeći EKSPO, a novoizgrađeni stanovi, to je jako važno, će posle izložbe dobiti prenamenu i biće dodeljeni ugroženim kategorijama stanovništva, sigurno pripadnicima institucija koje su esencijalne za državu i onima koji nemaju rešeno stambeno pitanje.

Dakle, radimo, gradićem praktično potpuno novi deo grada, a time gradimo i budućnost Srbije.

Pokazali smo da u političkom smislu, u svakom smislu možemo da dobijemo podršku u svim delovima sveta i da pobedimo zemlje poput Španije i SAD.

I, po stoti put, samo kratko, demantovaću, i malopre smo čuli od pripadnika opozicije sve ove grube neistine u vezi saobraćajne nesreće na naplatnoj rampi u Doljevcu, nikakve misterije tu nije bilo. Sudski je sve dovršeno. Krivac je kažnjen.

Nikada nisu nedostajala dva minuta. Ni minut snimka nije nedostajao. To je veštački izazvana afera, a sve što smo govorili više od četiri godine evo juče je potvrdila vaša novina, vaša draga novina, naša draga novina, Šolakova novina „Nova S“. Citiram, udarna pesnica Jelena Jelovac kaže – na snimcima se jasno vidi, pošto su dostavljeni svi snimci, izuzev satelitski, kojih nema, iako i to tražite. Kaže, na snimcima se jasno vidi da je snimano u kontinuitetu, bez prekida. Zabeležen je trenutak sudara i sve što se nakon toga dešavalo sa prednje i zadnje strane automobila. Dakle, to nisu snimci na kojima nedostaju dva minuta. Kraj afere.

Međutim, ja sam čuo već primedbe opozicije. Opozicija kaže da nisu dostavljeni Maksarovi satelitski snimci. Pa, nema tih snimaka. Ne postoje satelitski snimci ni iz jedne ove naplatne rampe u svetu.

Završavam. Srbija je danas jaka. To i vi znate. Zahvaljujući predsedniku Vučiću danas je jaka, jedinstvena i ujedinjena zbog predsednika Vučića. Aleksandar Vučić je, kao što to naša opozicija i priznaje, hvala im, vratio dostojanstvo Srbiji. Predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, lepi Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti.

Hvala vam.

Živela Srbija!

Hvala vam.
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Veroljub Stevanović, a sprečeni su da prisustvuju i narodni poslanici Aleksandar Marković i Radomir Lazović.
Nastavljamo pretres o 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju predsednik i članovi Vlade Republike Srbije, koje ovom prilikom pozdravljam.
Reč ima predstavnik predlagača.
Izvolite.
(Boško Obradović: Replika!)

Da li ima pravo na repliku gospodin Obradović?

Dao sam vam reč.

Poštovane kolege poslanici, poštovani predstavnici Vlade, nastavićemo danas da razgovaramo o onome što nam se dešava u Srbiji, o potpunom raspadu sistema u državi.

Juče smo svedočili, takođe, neverovatnim izjavama predstavnika Vlade i već danas su stigli odgovori na to ne nas odavde, nego međunarodnih institucija i ambasada.

Juče je ministar unutrašnjih poslova gospodina Gašić rekao sledeće – mi tačno znamo ko je ubica i tražili smo od nemačkih organa, pod čijom je zaštitom u ovom trenutku taj čovek, da nam daju podatke. Imamo slike sa aerodroma u Tirani kada je sleteo, imamo slike kada je ušao u Prištinu, imamo slike kada je ulazio u stan. Naše pitanje je stalno bilo i našim partnerima, prijateljima našim – dajte nam snimke satelitskih kamera. Kažu – ne može, bila je magla. Dakle, radi se o ubistvu Olivera Ivanovića i ovo je obrazloženje da je država Srbija otkrila ubicu navodnog, da se zna ko je i da ga skriva Nemačka, odnosno štiti ga Nemačka direktno.

Dobili smo od ambasade Nemačke demant i to ste verovatno videli, koja odbacuje optužbe ministra da je ubica Olivera Ivanovića pod zaštitom ove zemlje.

Ja sada moram da pitam naše službe kao prvo šta ste vi, gospodine Gašiću, kao tadašnji šef BIA-e preduzeli kada je Oliver Ivanović došao kod vas, obratio se i ukazao na probleme sa ugroženom bezbednošću njega lično?

Dalje, šta je sa snimcima sa kojima raspolažu naše službe bezbednosti na tom delu teritorije? Da li ih imate, pa ih krijete, ili ih nemate i time potvrđujete da apsolutno ne kontrolišete taj deo teritorije Republike Srbije? Manite se vi Tirane, magle, Nemaca. Šta naše službe bezbednosti rade? Da li je sever Kosova Srbija po vama ili nije? Da li vi to kontrolišete ili ne kontrolišete? To se od vas očekuje, a ne da govorite kako su Nemci ti koji kriju ubicu Olivera Ivanovića.

Dalje, ako već znate ko je ubica, kao što ste juče potvrdili i pokazali materijal, zašto Srbija do sada nije raspisala međunarodnu poternicu za tim ubicom? Šta se čeka? Raspiše se međunarodna poternica i tražite ubicu, ako ste otkrili da je on ubica. Umesto toga vi ste optužili nekog da ih krije.

Sledeće, zašto niste protiv njega pokrenuli sudski postupak da mu se sudi u odsustvu, ako već znate to? Očekujem da odgovorite na ovo, pre svega, zbog porodice stradalog Olivera Ivanovića, ali i zbog svih građana Srbije, jer reći – imamo ubice, znamo, na tako jedan paušalan način zaslužuje ozbiljne odgovore vezano za taj slučaj i za to što se dogodilo.

Dalje, juče je ministar Gašić rekao da su mene na Kosovu sačekali neki koji su osuđeni za trgovinu ili šverc droge, šta god. Evo je ta presuda, ministre Gašiću. Znate ko je među tim ljudima? Prvi koji je bio optužen je Zvonko Veselinović, prvi, broj jedan. Broj dva, Dražan Stojković. Broj tri, neki Strahinja Šuškić, ne znam ljude. Znate šta je problem? Oslobađaju se optužbe u ovoj presudi iz 2004. godine Okružnog suda u Kraljevu. Oni su oslobođeni, uključujući i Zvonka Veselinovića, a za koga mi ne odgovarate da li ima dozvolu za nošenje oružja ili ne, evo već dve nedelje. Niko. Niko od vas. Ćutite ko zaliveni.

Kada govorimo o školi, pitam – da li je škola „Vladislav Ribnikar“ imala akt o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, plan, projekat video nadzora, da li je to kontrolisano i kakvi su rezultati toga?

Ko je bio odgovoran za dete ubicu kada se sa zimskog kampa iz Francuske vratio zajedno sa drugarima i kada su roditelji i druga deca, a i nastavnici ukazivali na njegovo čudno ponašanje, da je bio sam u sobi sedam dana, da se nije ni sa kim družio, da je spavao u čudnom položaju? Šta su stručne službe uradile po tom pitanju? Šta je uradila porodica? Šta su uradile nadležne stručne službe iz škole?

Kažete ovde, svih ovih dana, da nemate odgovornost i da se nigde nije desilo da je iko podneo ostavku, pa pominjete i slučaj Brejvika i Norveške, pozivate se na to i kažete – pa šta, tamo se desilo, niko nije podneo ostavku.

Kao prvo, ostavku je podneo ministar policije i pravde zato što je imao objektivnu odgovornost. Vi je ne osećate, u tome je razlika. Nije ni on pucao, pucao je Brejvik, ali je on podneo ostavku.

Kao drugo, tadašnji norveški premijer, a današnji vaš prijatelj i prijatelj Aleksandra Vučića, Jans Stoltenberg, nakon tog masakra, plakao je sa narodom, narod plakao sa njim. U trenucima najveće nacionalne žalosti pronašao je reči saučešća i utehe. Plakao je izjavljujući saučešće porodicama preminulih, donosio je cveće na mesto zločina, održao govor koji je bio preko potreban celoj naciji, ujedinivši narod u bolu, emocijama, gestovima pokazivao da je jedan od nekoliko miliona Norvežana.

Šta ste vi uradili? Jeste li se upisali u knjigu žalosti u školi „Vladislav Ribnikar“? Hoćete li da odgovorite na to već jednom? Jeste li izjavili saučešće? Jeste li pokazali tugu? Ne. Vi ste pravili na „Instagramu“ sprdnju, vi, Siniša Mali i predsednik Aleksandar Vučić. Da, smejali se ljudima koji su zbog bola i tuge izašli na ulicu da se ne bi desilo to, smejali se ljudima koji su tu na ulici sa pokušajem da se otreznite i osvestite vaše odgovornosti u ovom slučaju. Šta vi radite? Ništa. Pričate kako niko nije kriv, to je moglo svuda da se desi, eto, desilo se kao saobraćajna nezgoda, roditelji izgubili decu, nisu se vratila iz škole, u Mladenovcu tragedija koja se dogodila i nemate vi nikakvu odgovornost.

Kriva je opozicija, ova strašno loša opozicija, ovi rušioci države, ovi izdajnici, ove hijene, ovi lešinari. Mi smo krivi. Jel da? Znate, hajde prvo da odgovorite na ova pitanja što sam postavio, pa da vidimo, možda do kraja sednice i shvatite da ipak imate barem malo odgovornosti i vi lično i ministar Gašić, a i drugi koji vladate danas u Srbiji. Hvala.