Bez vikanja.

Poštovani građani Republike Srbije, ta pristojna tolerantna Srbija koju predstavlja ovaj poslanik, dakle ne pričam generalno, opet da budem sasvim jasna da ne bi vaši mediji to zloupotrebili, izvukli iz konteksta, koje predstavlja ovaj gospodin poslanik, kaže ljudima sa kojima se ne slaže ili koji mu se ne sviđaju iz bilo kog razloga, ne mora da objasni, da su splet nesrećnih okolnosti.
Eto, toliko o pristojnosti, normalnosti, toleranciji, demokratiji, itd. Hvala vam što smo makar to utvrdili.
(Aleksandar Jovanović: Što sebe…)

Treći put, Jovanoviću.
Sledeća mera je mera oduzimanja reči. Ako hoćete to, samo nastavite.

Vidite, mi jesmo mnogo drugačiji od vas i ja hoću da iskoristim ovu priliku da se izvinim na pogrešnom terminu koji sam iskoristila. Profesor Ratko Ristić ne uzima pare. Bila je loša terminologija. Iskoristila sam pogrešnu reč. Može da se protumači uvredljivo i izvinjavam mu se zbog toga.
Dakle, on je svakako bio plaćen za svoj posao kao član Revizione komisije, primio je platu, odnosno nije plata, pošto nije bio zaposlen, tu već nadoknadu, naplatio je svoj rad. Nije uzimao pare, vi ste u pravu, ja se izvinjavam. Nije korektan termin tako da se izvinjavam.
Naplatio je svoj rad u Revizionoj komisiji da gleda tehničku dokumentaciju za male hidroelektrane i dao kao član Revizione komisije saglasnost da mi, odnosno Ministarstvo građevine izda građevinsku dozvolu za najmanje pet malih hidroelektrana na Staroj planini i to je istina.
(Aleksandar Jovanović: Nema ih.)
Moguće da ih nema, vi ste u pravu, moguće da ih nema zato što ste nakon toga vi tim investitorima pretili da ćete prebiti, razbiti, polomiti, uništiti njihove male hidroelektrane, za koje su oni imali građevinske dozvole, a protiv nas protestvovali zašto smo izdali te građevinske dozvole sa čovekom koji je davao saglasnost da se izdaju te građevinske dozvole i kao stručno lice nama rekao – da, u redu je projektno-tehnička dokumentacija, dajte saglasnost za te male hidroelektrane.
Tako da tu dolazimo do jednog zaista izuzetno zamršenog slučaja. Ali, ono što sam kao fakat rekla, kao fakat stoji. Dakle, bio je član Revizione komisije, davao saglasnost, na osnovu te saglasnosti izdavali smo građevinske dozvole, ali nisam trebala da iskoristim termin – uzimao pare. U pravu ste i ja se iskreno, zaista se iskreno zbog toga izvinjavam.
(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Jovanoviću.

Kažete da sam se tajno dogovarala sa Rio Tintom u Londonu. Poštovani građani Republike Srbije samo da razumete koliko je to tajno bilo. Bilo je toliko tajno da je bilo najavljeno kao sastanak u mom protokolu, da su mediji snimili taj sastanak u sedištu Rio Tinta u Londonu i da sam ja dala izjavu za RTS nakon tog sastanka sa Rio Tintom u Londonu.
(Aleksandar Jovanović: Koliko ih je bilo?)
Eto, toliko tajno mi radimo stvari. Toliko tajno. Zato što nismo imali, niti imamo bilo šta da krijemo. Ali nemojte da govorite neistinu da je bilo tajno zato što mogu da demantujem to i da dokumentujem koliko nije bilo tajno ništa što smo radili sa Rio Tintom nije bilo tajno, ni jedna jedina stvar. Sve je bilo dokumentovano, propraćeno medijima i mediji obavešteni da bi se šira javnost u Republici Srbiji obavestila.
Ko mi je zakazao taj sastanka? Pa, zakazao mi je Boris Tadić, Oliver Dulić, Vuk Jeremić i svi ostali koji su 2004. godine doveli Rio Tinto u London, dali im dozvole i za istražne radove, pa i dozvole za bušenje bušotina velikog prečnika, kao i sve vaše ovde kolege koji su do tada osam godina podržavali Rio Tinto dok mi nismo došli na vlast. Osam ili devet godina podržavali Rio Tinto, mazili Rio Tinto, davali im sve dozvole, davali im ne iz Ministarstva energetike, već iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, davali dozvole za bušotine velikog prečnika.
Eto oni su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom zato što je Rio Tinto već zaista bio kao kod svoje kuće, pošto je u tom trenutku slavio punoletstvo u Republici Srbiji, a mi na vlasti 18 godina nismo bili.
Nismo bili 2004. godine, 2005. – ne, 2006, 2007, 2008. a koliko se sećam dozvole Ministarstvo za zaštitu životne sredine je dozvole za bušotine velikog prečnika izdalo 2009. godine. Tako da vaše kolege i vaši koalicioni partneri su mi ugovorili sastanak sa Rio Tintom. Hvala vam na tome.
(Aleksandar Jovanović: Vaš koalicioni partner…)

Jovanoviću, jel hoćete sami sebe da rešite tih muka da se obraćate dalje danas?
Pravo na repliku Ivana Parlić.

Hvala, predsedavajući.

Pošto se današnja sednica pretvorila u hajku na borce za zaštitu životne sredine, lepo je što se premijerka izvinila zbog izraza – uzimali pare. Lepo je se izviniti i ja sam rekla da sipate otrov. Šta znači sipanje otrova? To znači kada se Narodna skupština koristi za jedan ozbiljan politički projekat SNS i SRS, čiji ste naslednik, a to je projekat idiotizacije javnog mnjenja, pa onda takvoj publici se obraćate vrlo neučtivo, dovodite ih u zabludu, sluđujete građane Srbije, širite agresiju.

Ne morate vi, gospođo Brnabić, da psujete, niti vi, niti predsednik, ima ko da psuje za vas. Psuje „Informer“, psuje „Kurir“, psuje Marić, psuje „Hepi“, svi oni čije frekvencije tražimo da se oduzmu.

Što se tiče izraza – uzimaju pare, evo imate priliku pred građanima Srbije svi koji su doveli Rio Tinto treba da odgovaraju bez obzira ko je vlasti da su pripadali, učinite sve što možete da taj projekat definitivno se zaustavi, ne samo formalno nego stvarno.

Kada smo ponovo kod izraza – uzimaju pare, pa recite da li ste vi ili predsednik uzeli tu čuvenu milijardu eura koja se pominje u javnosti, koju čak pominje i Rio Tinto? Znači, ko je uzeo pare? Recite sada ovde pred svima da znamo.

Kada smo kod izraza – uzimati pare, Rio Tinto je najveći slučaj državne korupcije. Nema potrebe da se iko pravi lud. Rio Tinto je tako uporan ovde zato što postoje ozbiljne indicije da se radi o najvećem slučaju državne korupcije. Znam da me gledate zbunjeno, ali bojim se da je neko od vas uzeo pare, kada smo kod tog izraza.

Ako zaista mislite da nešto rešimo u zemlji, to je prva stvar koju treba da rešimo, da se zaustavi projekat Rio Tinta. To je prvo što treba da uradimo.

To je bilo tih dva minuta.
Pravo na repliku.

Ja više ne bih znao zaista kako i na koji način da odgovorim na neke stvari, prvo, jer moja neka prethodna pitanja prvo da budu raspravljena.

Dakle, pošto treba da govorim u ime SNS i da odgovorim poslanici Parlić, koja je govorila maločas, međutim, ono što jeste problem, predsedniče Skupštine, to je da mi konstantno prisustvujemo sad već nekoliko dana unutarstranačkim raspravama u Narodnoj stranci.

Sad, oni se međusobno kandiduju i sad međusobno se nadgornjavaju, a mi sa tim nemamo ništa. Niti mi njih biramo, niti smo mi članovi njihovog glavnog odbora. Oni to umesto da rade u svojoj stranci, oni to rade ovde. Koriste televiziju itd.

Evo, vidite, Ivana Parlić kaže kako su bili neki predlozi koje je davao Vuk i koje je davao Miroslav Aleksić i kaže – sve Vukove predloge podržala je većina, Bora Novaković je ostao u manjini. Crni Boro, opet u manjinu. Reći ću vam iz prve ruke, a pazite sada ovo, kaže – reći ću vam iz prve ruke, znači ona nam daje insajderske informacije sa sednice glavnog odbora Narodne stranke koja je bila zatvorena, kaže – Vuka hoće njegovi, znači Vukovi, ali neće ga – službini, Đilasovi i Vučićevi.

(Ivana Parlić: Šta nije jasno?)

Nije jasno ko je službin, ko je Đilasov, kome je kolega Vučić. Ja želim da podržim naše kolege. Međutim, drugi je problem mnogo veći. Vaše rasprave su počele da prave posledice i na našoj poslaničkoj grupi. Znači, mi smo se sada podelili. Sada postoji jedna grupa koja podržava Aleksića, evo Marijan podržava Aleksića, kao kolegu poljoprivrednika, postoji grupacija koja podržava, pa ti si Boro valjda sa Aleksićem, valjda to ide u paketu.

Kaže, danas da si ti inicijator cele priče. Kaže tvoj odbor u Novom Sadu se raspao, 20 ljudi izašlo. Jedan deo podržava Jeremića, a Đukanović uporno vodi kampanju za Ivanu Parlić. Molim vas ljudi, rešite to van nas, nemojte nas da uključujete u to. Imaćemo poteškoće, poslanici se dele na tabore, a bili smo monolitni do sada. Hvala lepo.