Poštovani građani, vi znate dobro kako je došlo, poštovani građani, vi jako dobro znate šta se odigralo, kako je SNS uspela da dođe na vlast.

Znate li šta izgovarate Zečeviću? Jeste li svesni šta izgovarate?

Uspela je tako… (Isključen mikrofon)

E ovako, pošto očigledno nećete da slušate, da vam pomognem da me čujete malo bolje. Ne radi vam mikrofon, Zečeviću, vičete u prazno Zečeviću, ne radi vam mikrofon.
Znači ovako, govorite na sednici koja je sazvana zbog toga što se dogodilo teško nasilje. Govorite na sednici…
(Zoran Zečević: Niste vi moj vaspitač.)
Nemojte da vičete, Zečeviću.
(Zoran Zečević: Nemojte vi da vičete na mene. Niste vi moj tata.)
Da li imate neki problem sa elementarnom pristojnošću, Zečeviću?
(Zoran Zečević: Ja sam za vas gospodin.)
(Boško Obradović: Nemate pravo da ga isključujete.)
Da, imam pravo. Znači, neću da dozvolim nikome da smatrajući da je mnogo pametan poziva na krvoproliće, jeste. Primirite se.
Biće Zečeviću ponovo uključen mikrofon kao što je bio i Ćuti Jovanoviću, ali da se razumemo oko nečega.
Vi verovatno smatrate da je to jako duhovito, ali da prizivate na krvoproliće, da govorite o tome šta se desilo onda kada su ljudi ubijani zbog toga što je to bila neka vrsta političkog obračuna u to vreme, ali krvavog obračuna, Zečeviću, dakle, to je sve samo nezanimljivo. To je sve samo nezanimljivo.
(Boško Obradović: Javite se za reč.)
Ako možete da se suzdržite od toga i vi, Obradoviću, da se suzdržite od dobacivanja.
(Boško Obradović: Niko ne dobacuje.)
Ako možete da se suzdržite od toga Zečeviću, prijavite se za reč ponovo, uključiću vam mikrofon i trudite se da ne pokušavate da budete ni vickasti, ni duhoviti na taj način, jer to je sve samo ne smešno i sve samo ne prikladno, bilo kada Zečeviću, a pogotovo na ovakvoj sednici.
(Zoran Zečević: Za vas sam gospodin Zečević.)
Vi kada zaslužite poštovanje drugih ljudi možda ga i dobijete. Jeste li se prijavili za reč? Hajde da pokušamo ponovo.

Jeste dozvolili? Jeste.

Hvala vam puno.

Samo da vas podsetim, vi niste moj vaspitač, niste moj učitelj, niste moj nastavnik, niste moj profesor, jer ste sva ta prava nastavnicima i učiteljima i profesora oduzeli, a sebi ste dali prava. Dobro. U redu je. Hvala puno.

Svaki nastavnik ili profesor koji ne radi u skladu sa vašim pravilima koje vi namećete, on automatski dobija otkaz u školama, a kao potvrda toga jeste i jedan profesor u Prokuplju koji je dobio otkaz ovih dana samo zato što mu je brat u Srpskoj stranci Zavetnici, radi se o bratu Marka Ristića, i želeo bih da premijerka proveri to što sam ja sada rekao da ne ispadne da sam i to slagao.

Želim, gospodo, nešto drugo da vam kažem. Kada ste trebali da dođete na vlast kao SNS istorija je potvrdila da niste uopšte trebali, jer sve ovo što danas vi radite mogli ste da uradite i kao SRS, jer sada se dokazalo da tu nema neke velike razlike, jer i sve ono što vi sada radite to aktuelna radikalska vlast podržava, sve te stvari.

Kada ste trebali da dođete na vlast imali ste dva zadatka. Prvi zadatak je da dovršite državnost Kosova kao države i kada su dušmani srpskoga naroda birali ko će to da uradi oni su jednostavno odabrali vas su odabrali iz mnogo razloga.

Da biste tada, ja sam svedok toga, da biste tada zadovoljili onaj deo naroda koji je nacionalno opredeljen, šta ste vi tada uradili na čelu sa Aleksandrom Vučićem i mnogi od vas? Otišli ste u severnu Kosovsku Mitrovicu i tamo ste se u crkvi zakleli da ćete poništiti takozvane Borkove Briselske sporazume. Na taj način ste obmanuli jedan ogroman broj patriotskih opredeljenih ljudi koji su shvatili šta vi radite, pa vas boli što sad svi ti isti ljudi prelaze u ovu našu patriotsku opoziciju. To je vaš problem.

Drugi problem koji je bio za vas problematičan jeste ta grupacija ljudi koji su ostali bez posla kroz takozvane privatizacije i koji su očekivali od vas, jer ste im obećali da ćete da završite 24 pljačkaške privatizacije. Umesto toga da rešite 24 pljačkaške privatizacije i da ljudi dođu do svojih poslova i do novca, zarada i da im se poveže radni staž, vi ste uradili sledeću stvar - sve aktere tih privatizacija među kojima se najviše isticao vaš ministar, gospođo Brnabić, koji je kod vas ministar finansija, u to vreme kreator tih pljačkaških privatizacija, Siniša Mali, i tu ste obmanuli ljude i dobili ste ih za svoje potrebe za glasanje. Međutim i ti ljudi su shvatili da ste ih obmanuli i da ste ih prevarili, a onda ste krenuli sa vašim pričama i sa vašim frazama.

Ja želim građane da podsetim da ste 2014. godine izašli sa parolama vašim, evo ja ću i da vam pročitam - budućnost u koju verujemo. Zamislite, 2014. godine je, poštovani građani, naprednjaci govore o budućnosti u koju verujemo. Današnja sadašnjost je tadašnja budućnost i sada jako dobro vidimo kakva je budućnost.

U poslednjih 10 godina vaše vladavine toliko se našem narodu desilo tragedija, toliko nesreća, posebno sa ove dve nesreće 3. i 4. maja koje su nam se desile, da su u srcu i duši svakog normalnog čoveka napravili teške duboke rane koje teško mogu da zarastu, a vi te rane sa vašim ponašanjem i sa vašim diskusijama i sa vašim smehom i sa vašim cirkusom svaki dan produbljujete i produbljujete i produbljujete.

Doživeli smo to što nikada nismo doživeli da je dete od 13 godina pobilo decu. Koju decu? Svoju decu. Gde? U takozvanoj elitnoj školi. I to je pobilo dete od elitnih roditelja. Vi ste proglasili tu školu elitnom, vi ste proglasili te roditelje elitni. Mi ostali smo obični. Naša deca mogu da idu u toalete sa čučavcem, a vi ste pravili elitne škole, pravili ste elitna društva, elitnu decu. To je vaša politika.

Još nešto da vam kažem, gospodo naprednjaci, to dete, nesrećni Kosta imao je dve godine kada ste vi došli na vlast. On je rastao i razvijao se u sistemu koji ste vi gradili. Taj sistem je doveo do toga da je dete od 13 godina…

Poštovani ministre Gašiću, pitam vas – da li je moguće da dete od 13 godina izvrši toliko profesionalan zločin ili je možda u pitanju nešto drugo? Ja neću da aludiram na bilo šta, ali za mene kao čoveka je nemoguće da je dete došlo na tu ideju i da je dete moglo na takav način. Ko stoji, gospodine Gašiću, iza tog deteta? Da li roditelji, da li društvo, da li mafija, da li sekta, da li neki vaši prijatelji iz inostranstva? Ko stoji iza toga?

Ja vas pitam, kao čovek vas pitam. Za mene je to nemoguća misija da je dete moglo to sve da uradi. U formiranju svakog čoveka ima dva faktora. Dva faktora postoje. To je jedan genetski ili genotip i jedan fenotip. Genotip je ono što svi mi nasleđujemo od svojih predaka i kada budem drugi put imao malo više vremena objasniću vam šta znači genotip, objasniću vam šta znači deda, objasniću vam šta znači nasledstvo. Sve ću da vam objasnim i vi ćete to kao bistri ljudi da shvatite.

Ono drugo što se zove fenotip to je ono, poštovani građani, što društvo čini. Vi ste napravili sistem bez sistema. Znači, sistem bez sistema ste napravili i zato ja moram da vas pitam – da li će, gospodine Gašiću, vaše službe, ja se nadam, da će vaši inspektori uraditi pravi i profesionalni nalaz povodom svih ovih stvari?

Znači, ja želim u to da verujem, ali, gospodine Gašiću, da li će posle veštaci, da li će posle politika da utiče na promenu nalaza, odnosno činjenica u tim nalazima kao što se mnogo puta do sada dešavalo, gospodine Gašiću, da pojedini nalazi završavaju u fiokama, da pojedini veštaci ispravljaju određen stvari i da to sve dobija sasvim drugi tog.

Da bi to potvrdio ja mogu da vas pitam kao čoveka – da li ste znali, da li ste, gospodine Gašiću, kao direktor BIA znali da postoji klan Belivuk – Miljković koji radi to što radi? Da li ste znali? Ako ste znali, šta ste čekali da ga hapsite tek posle pet, šest godina od maksimuma njihovog dejstva?

Ako niste znali, gospodine Gašiću, šta je druga varijanta, onda je to problem. Onda ja vas pitam kao čoveka – ako niste znali, a svaki klinac u Beogradu je znao i u kafićima se pričalo šta radi taj klan i šta se sve dešava, da ja sada ne prepričavam oko toga, onda se postavlja pitanje – za šta nama služi BIA? Za šta nam služi BIA?

Da li je možda njen osnovni zadatak BIA da prati nas opozicione poslanike i opozicionare da ulazi u naše živote i u naše kuće, naše stanove, jel to zadatak? Ako je zadatak, evo pitajte mene sve što vas interesuje ja ću vam reći. Ne treba da me prisluškujete, ne treba da me pratite, sve ću da vam dam. Sve što treba da vam dam.

Gospodine Gašiću, sve to nije smešno. Ja cenim sve što ste uradili vi za vaš Kruševac, ja to cenim, ali samo da vam kažem samo jednu stvar. Malopre ste rekli da ste se borili da vaša deca ostanu u Kruševcu. To je lepo. Ali za razliku od vas, recimo ja se borim i da moja deca i da tuđa deca ostanu u Aranđelovcu i da se vrate oni koji su pobegli zbog Mikice Milojevića i vama sličnih koji se vodili politiku, e ja se za to borim i tu je neka razlika. Znači, molim vas…

(Tamara Milenković Kerković: Šta je ovo ovde, jel ovo ludilo negujete ovde?)

(Ivan Kostić: Šta je ovo predsedavajući?)

(Boško Obradović: Tišina bre.)

(Tamara Milenković Kerković: Hoćete da prekinete više?)

(Ivan Kostić: Šta se derete? Smirite se malo ljudi.)

(Boško Obradović: Pa, smirite se. Ima li pravo jednom da govori da ga ne ometate. Šta ti nije jasno?

(Boško Obradović: Ćuti malo čoveče.)

(Tamara Milenković Kerković: Jel umete da prekinete da ne urlate?)

Šta vam je bre? Alo? Šta vam je ljudi?

(Tamara Milenković Kerković: Jeste vi šef te grupe, ili šta ste?)

Predsedavajući, jel dozvoljavate da se normalno radi ovde?

(Narodni poslanici viču u glas.)

Jel možete da nastavite?
Ako mogu svi da dozvole da se nastavi.

Gospodine, hoćete mi vratiti vreme gospodine?

Jel možemo?

Gospodine Gašiću, ja vas pitam iskreno kao čovek da li ćete sa te pozicije da se borite za sve gradove i za svu decu u Republici Srbiji? Ako se borite onda dajte malo borite se i za Aranđelovac. U Aranđelovcu vaše kolege iz MUP rade u objektu koji je građen pre 50 godina.

Vatrogasci rade u propaloj zgradi gde gledaju da li će da im se sruše plafoni na glavu. Pa, da li ćemo da kažemo da je Aranđelovac gospodine Gašiću, jednako vaš i sva ostala deca, kao i Kruševac. Ja vas cenim i poštujem i cenim i poštujem vaš rad i smatram da Srbija ništa ne bi dobila vašom ostavkom ili razrešenjem zato što bi gospođa Brnabić možda na vaše mesto dovela kadrove koji sada rade u Ministarstvu spoljnih poslova i na taj način oštetila to ministarstvo, kao što je recimo Jelena Milić, da dođe Jelena Milić na vaše mesto ili možda bi na vaše mesto mogao da dođe, da ga umirite i Šormaz. Znate, gospodine, nemojte to.

Znači, još jedno pitanje da postavim. Vi sedite u Vladi koja želi da donese sledeće zakone. Evo, već u domovima zdravlja, u dečijim dispanzerima dolaze obrasci na kojima piše roditelj 1. i roditelj 2. Gospodine Gašiću, ukida se otac i majka to ću da vam potvrdim. Uvodi se roditelj 1. i roditelj 2, pa vas ja pitam šta će biti sa dedama i babama da li ćemo možda gospodine Gašiću, da li ćemo ja i vi gospodine Gašiću da se zovemo deda ili možda da nas stave da budemo baba? Ja stvarno ne mogu da verujem. Šta ćemo da radimo?

(Narodni poslanici viču u glas.)

Ja vas molim, vi gospodine Gašiću, kao i ja imamo unučiće, sa njihovim rođenjem mi smo znali da li imamo unuka ili unuku, po novom zakonu koji gura gospođa Brnabić vi nećete znati da li ste dobili unuka ili unuku, dobili ste unuče. Tek posle 16 godina vi ćete saznati da li vam je unuk ili unuka. Jel želite da budete učesnik u tome gospodine Gašiću? Da sedite u takvoj Vladi?

Sledeća stvar koja vam se sprema usvojiće se zakon da će našu decu moći da usvajaju bračni parovi po celoj EU, a po EU bračne parove čine dva muškarca ili dve žene ili muškarac i žena. Hoćete da dočekate i to gospodine Gašiću? Da našu decu love centri za socijalni rad i da ih rešavaju.

Gospodine Gašiću, šta je sa predmetom ukradene bebe? Zašto je to stalo? Da li se možda u tim istražnim radnjama došlo do nekih doktora koji su nedodirljivi. Moj prijatelj Radiša Pavlović 20 godina juri da pronađe svoje blizance, svoju decu, gospodine Gašiću. To je greh što mi radimo.

Znači, sedite u Vladi koja ima cilj da nam razbije porodicu, da nam ukine sve moguće vrednosti, pa vi se danas postavljate u tu poziciju gospodine Gašiću i ako mi odgovorite delimično na ta pitanja i ako vi i dalje mislite da možete kao čovek da sedite u takvoj Vladi, ja se zahvaljujem. Hvala vam neka vam je srećan rad, nastavite dalje, ali vrlo brzo… (Isključen mikrofon.)

Hvala.
Sa onim prvim, to je bilo preko 20 minuta.
Sada ćemo da vidimo šta su sve povrede Poslovnika. Verovatno ima jedan ili dve.
Svašta ste ispričali, a toliko ste se potresli zbog ovog događaja da ste u ovih više od 20 minuta posvetili možda ceo jedan minut. Toliko vas je potreslo sve.
Reč ima Dragan Nikolić.