Vi opet nastavljate.
Hoćete još malo da razrađujete ideju o tome da se ljudi zbog političke pripadnosti ubijaju. Mnogo vam se sviđa ta ideja, pa biste i četvrti i peti put danas na istu temu.
Izričem vam opomenu Zečeviću.
Ovo vam je prva opomena, sledeći put kada budete imali želju da to dodatno radite i da tu ideju razrađujete na taj način biće i druga, a vi se slobodno ponašajte na najbolji mogući način koji je vama poznat, na najlepši mogući način, jer ovo što ste danas radili sa sve onim kliberenjem, klaćenjem, onim klanjanjem, ne znam šta ste radili, krstili ste dok govori vaš poslanik Nikolić, to je verovatno najpristojnije moguće ponašanje i najprikladnije u skladu sa temom ove sednice. Svaka vam čast.
Reč ima predsednica Vlade.

Hvala vam.
Sačekala sam da se javim i da saslušam nekoliko govornika, da pokušamo da efikasnije iskoristimo vreme tokom ove izuzetno važne rasprave, a onda mi se drugi put danas za redom desila jedna neverovatna stvar od strane određenih poslanika iz redova opozicije.
Koliko ste čuli, jutros mi je jedan od narodnih poslanika rekao ako imam vremena da ga pogledam, a onda kada sam ga pogledala, rekao mi je – šta me gledaš. Popodne, nakon pauze sam u prvom govoru narodnog poslanika čula kako se žali što on govori tek drugi put, a ja sam tokom dana govorila već osam puta, a onda je odmah na početku svog drugog govora rekao - premijerka je utihnula danas.
Dakle, kažu vam - pogledajte me, vi pogledate, a oni kažu – a šta me gledaš i onda kažu – premijerka mnogo priča, osam puta danas se javila za reč i onda vam u drugom govoru kažu – premijerka je utihnula danas.
Sada se čitava ova izuzetno važna tema svede na to da potpuno ne znate ni šta da radite, ni kako da se ponašate, ni šta da kažete, jer šta god da uradite i šta god da kažete, ništa to ne valja. Ako pričate, previše pričate, kada se ne javljate i slušate, onda ste utihnuli, ako zapisujete, što me ne pogledate, a kada pogledate, onda kažu - što me gledate. Danas je čitav dan takav.
Šta sam još čula evo samo danas i samo u poslednjih 40 minuta o sebi? Da sam besčasna, da sam splet nesretnih okolnosti, da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja nego životi dece.
Evo, gledala sam, sada preko šest nedelja ja svaki dan slušam od dela narodnih poslanika koji predstavljaju opoziciju da me baš briga za ubijenu decu i da mi je važnija fotelja od ubijene dece. Šest nedelja iz dana u dan slušate to i treba da izdržite i da odgovorite i da radite dalje svoj posao. Da li se na to svela politika i politička debata u Srbiji, da me je baš briga za živote ubijene dece?
Zamolila sam to na početku ovog zasedanja, ove sednice da ne radimo to, da možemo da se razlikujemo u stavovima koliko god želimo, da možete da mislite da ne radimo dobro svoj posao, da kažete da je sistem zakazao, da je sve u Srbiji uništeno, da je sve katastrofalno, da je REM kriv, da kao što je vaša narodna poslanica, koleginica iz vašeg poslaničkog kluba na kraju rekla, nismo mi krivi, mi smo dali dosta novca za filmove, ali oni su suviše agresivni, pa su krivi sada producenti, scenaristi, pa je kriv „Pink“, pa je kriv rijaliti, pa su krive igrice. Ko god da je kriv, u redu je da se razlikujemo, ali ponovo ja mislim da ne postoji osoba u ovoj našoj zemlji koju je baš briga za ubijenu decu.
Ponovo ću vam reći da ja o vama, narodni poslaniče, mislim sve najgore, sve najgore, ali iskreno mislim da vam je žao zbog ubijene dece, ali da politika u Srbiji spadne na to da možete da kažete meni da me je baš briga, da mi nije žao, da mi je više stalo do fotelje od ubijene dece, pa zašto onda mene sutra neko ne bi ubio ko psa na ulici? Pa, da li sam zaslužila da živim kada me je baš briga za živote ubijene dece?
Uvek pominjete ubijanje dece u „Ribnikaru“. Ubijena su deca i mladi ljudi i u Duboni i u Orašju, tako da, ne, nije me baš briga, užasno mi je teško. Užasno mi je teško, ali da li treba vama to da objašnjavam, da li vama treba da se pravdam, vama koji ne možete da shvatite da domen političke borbe nije napadanje doktora, profesora, psihologa ili to da domen političke borbe nije da se delimo na to da li je nekome baš užasno krivo zato što su deca ubijena, a nekoga baš briga? Meni to nije podela. Ja mislim da ne postoji osoba koju baš briga, ali, dobro, nastavite.
Ne znam koji sat je ovo razgovora i rasprave, ne znam u koji sat smo ušli, a da se stalno javljate i da čujemo samo isto, pa te isto i isto i besprizorne laži i besprizorne laži i besprizorne laži. Ne znam čemu to? Zbog čega to? Da li mislite da je to ono što je potrebno ovom društvu sada?
Pričate o Norveškoj i šta je uradio Stoltenberg, a šta je uradio ovaj, šta je uradio onaj. Znate šta niko u Norveškoj nije uradio? Niko nije rekao premijer je kriv, niko nije rekao kralj je kriv, pošto je kraljevina, pa nema predsednika. Niko to nije rekao. Niko nije bio dovoljno nečovek da tako nešto kaže. Niko to nije rekao, nije se usudio, a sigurno mu nije nikada palo ni napamet.
Da, postoji razlika velika između Norveške i nas i između norveške opozicije i naše opozicije.
Još jednom ću vam reći i molim vas, evo, ako možete da istolerišete da vam na to više ne odgovaram, da li ja mislim da je u redu to što radi „Pink“. Da li je u ovoj zemlji nebitno da li ja mislim kao predsednica Vlade ili bilo ko drugi kao predsednik Vlade da li misli da je u redu šta radi „Pink“ ili šta radi „Hepi“ ili šta radi „N1“ ili šta radi „Nova“ ili radi „K1“ ili Tanjug ili ko god? Nemam nikakvu ingerenciju nad tim, nikakvu, nijednu. Nikako se ne dotiče ne mogu posla, nego izvršne vlasti, ni posla ministra za informisanje i telekomunikacije. Nikako ni na jedan način nema tu ingerenciju.
Kažete mi da ja kažem – ne dam REM. Neću ja da smenim REM? Pa, kako ja mogu da smenim REM? Koji dan pričamo o tome, koji put, koji sat? Koliko puta treba da pomenem da ja ne postavljam REM. Ja sam predsednica Vlade. Ja sam predsednik izvršne vlasti. Ja nemam nikakve veze sa REM-om.
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
Ne mogu da ga smenim, nisam ga ni postavila, kao što ni vi ovde u Skupštini niste postavili sve članove REM-a, ali nema veze, valjda posle ovakve užasne tragedije, kada više ništa nije isto i kada niko od nas valjda nikada više neće biti isti, valjda je važno da besomučno ponavljamo neistine, poluinformacije zato što lepo zvuče, zato što valjda onda to hoćete da kažete da ja nemam odgovornost, a vi imate odgovornost, iako i ptice na grani znaju da izvršna vlast nema nikakve veze ni sa nacionalnim frekvencijama, ni sa REM-om…
(Tatjana Manojlović: Gde su medijski zakoni?)
…ni sa bilo kojom televizijom, ni sa programima na tim televizijama.
(Tatjana Manojlović: Šta je sa medijskim zakonima?)

Izričem opomenu Tatjani Manojlović.

Dakle, još jednom i, molim vas, obećavam da će meni biti ovo poslednji put da to pomenem – nemam nikakve ingerencije.
Da li mogu da kažem dam REM, ne dam REM? Ne mogu ništa da kažem. Da li želim da smenim REM ili ne, bilo bi van mojih ingerencija, tako da ako želite da nastavite da ponavljate te stvari zarad samopromocije, izvolite, zaista vama na pravu.
(Tatjana Manojlović: Medijski zakoni su vaša ingerencija.)

Da li ste me čuli, gospođo Manojlović, šta sam rekao malopre?

Samo da vam kažem sa čime se suočavamo ovde, poštovani građani Republike Srbije. Dobacivanje je stalno – medijski zakoni su vaša ingerencija.
Medijski zakoni jesu naša ingerencija. Naša ingerencija je da ih predložimo i uputimo Skupštini na usvajanje ukoliko želite.
Samo da vam kažem još jednu stvar, ni u tim medijskim zakonima, ni u medijskoj strategiji koja je usvojena, a kojom ti medijski zakoni treba da se vode, ponovo, sa REM-om nikakve veze nema izvršna vlast. Pročitajte medijsku strategiju.
Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja tražila od nas da mi kao izvršna vlast postavljamo REM. Vi želite da kažete da su medijska i novinarska udruženja u medijskoj strategiji tražila od nas da mi kao izvršna vlast dodeljujemo nacionalne frekvencije. Vi to želite da kažete. Vi zaista toliko nemate veze, pojma nemate toliko o toj materiji. Skandal.
(Tatjana Manojlović: Pročitajte.)

Manojlović, druga opomena.

Ministar Gašić je odgovorio, ali ja ću ponovo reći. Što se tiče tog kampa u Francuskoj i naknadne priče o tome gde je ko, kako spavao, sve je u redu. Vi kažete nadležne stručne službe nisu reagovale. Ako ne postoji prijava, a nije postojala nikakva prijava, ne znam kako bi nadležne stručne službe mogle da reaguju, osim ukoliko ponovo ne želite društvo u kome postoje stručne službe koje smeju da uđu u svaki dom, u okviru svake porodice, da ispituju decu, da ispituju roditelje o svakoj temi.
Ako se zalažete za takvo društvo, onda tako recite, ali ako se ne zalažete za takvo društvo, a verujem da se ne zalažete za takvo društvo, onda nemojte da pitate šta su radile stručne službe, zato što nisu imale ni jednu jedinu informaciju, ni jedan, jedini dokument po kome mogu da postupaju.
Reći ću vam da upravo u slučaju monstruma K.K, koji je počinio ovaj užasan zločin, postoji samo jedna, jedina prijava da je nad njim izvršeno neko nasilje. Samo da vam kažem i da se zahvalim i nije to takav slučaj. Još jednom kažem - nije da sistem nikada nije zakazao. U ovom slučaju nije zakazao. U mnogim drugim slučajevima da, desi se da sistem zakaže, zato što sistem čine ljudi. U slučaju ovog monstruma bila je jedna prijava za nasilje u okviru te škole glume.
Još jednom da vam ponovim, a rekla sam tri puta, ponoviću četvrti put, zarad tih ljudi i da ti ljudi čuju koliko su profesionalno uradili svoj posao. Ti ljudi iz te škole glume su to prijavili. Otišao je na Tiršovu, na Dečiju kliniku. Oni su ga pregledali. Videli su rasečenu donju usnu, onda su prikupili tim lekara, četiri različita lekara, različitih specijalnosti, ispitivali, pozvali roditelje, napravili čitav upitnik, napravili zvanični izveštaj. Imate zaveden zvanični izveštaj. Četiri lekara je u Tiršovoj radilo na tome. Taj izveštaj poslali centru za socijalni rad. Centar za socijalni rad pozvao i jednu i drugu porodicu, ispitivao i roditelje i jednog dečaka i ovog drugog monstruma, uradio procenu, napisao izveštaj. Ovaj monstrum se izvinio tom drugom dečaku. I jedni i drugi zaključili da nema potrebe za daljim praćenjem.
Dakle, desio se jedan incident. Iz tog incidenta reagovala je Tiršova, tim od četiri lekara, upitnik zvanični poslali centru za socijalni rad, centar za socijalni rad odmah obavio svoj posao i svi zajedno zatvorili slučaj.
(Narodni poslanik Ivana Parlić dobacuje iz klupe.)
Da, možemo sada da ganjamo te ljude iz centra za socijalni rad što 2021. godine nisu razumeli da se radi o monstrumu. Ja ne znam ko će sutra da nam bude socijalni radnik? Ko će onda sutra da se javi da bude socijalni radnik, kada ne postoji ni jedna indicija da će tako nešto da se desi. Jel sada njih da sudimo, jel njih da zatvaramo? Ko će sutra da bude socijalni radnik?
Što se tiče tog kampa u Francuskoj, pokažite mi jedan dokument. Ja vas na kolenima molim, pokažite mi jedan dokument koji je pokazivao gde nadležne službe nisu reagovale. Pokažite mi taj dokument i ja ću reći – da, sistem je zakazao. Pokažite mi dokument, molim vas. Ako nema dokumenta, nemojte da govorimo rekla-kazala o ovako užasnoj tragediji. Molim vas nemojte, zato što onda prebacujemo na neke nadležne službe, profesionalne službe za koje ja duboko verujem da se trude da rade najbolji mogući posao.
Užasna stvar i ja ne znam šta vi imate protiv te žene, lično, protiv prof. dr Milice Pejović Milovančević. Ja vas molim samo još jednom, molim vas, nemojte da provlačite tu ženu kroz blato. Ovo je druga za dva dana brutalna, notorna laž o toj ženi, druga. Juče ste rekli da je bila porodični prijatelj, blizak prijatelj porodice Kecmanović, tog malog monstruma. Netačno, notorna laž. Nije bila, ali pokušavate da uništite njen lični kredibilitet u užasno teškom trenutku kada je taj kredibilitet izuzetno važan zato što je deo najvažnijeg tima u ovom trenutku u Republici Srbiji, tima za mentalno zdravlje dece i omladine.
Danas ste me pitali - da li je tačno da je majka posle tog događaja u kampu u Francuskoj vodila svog sina upravo kod dr Milice Pejović? Nije tačno. Nije tačno, zaboga, zašto to radite? Nije tačno. Notorna laž, ali što ste se okomili na tu ženu. Šta sledeće treba da očekujemo? Da napadnete druge ljude, druge lekare u tom timu? Zašto radite to? Šta vam je ta žena skrivila? Jel je vi lično poznajete? Nemojte da lažete o toj ženi. Ta žena ništa nije skrivila. Ta žena daje sve od sebe. Ta žena je jedan od vrsnih stručnjaka. Ta žena je redovni profesor Medicinskog fakulteta. Šta ste se okomili na nju? Ostavite tu ženu po strani, ona nije deo političke borbe, ona nije političar, ona ne pripada ni jednoj stranci, ona nije simpatizer ni jedne stranke. Ostavite tu ženu, slagali ste još jednom o njoj brutalno. Brutalno ste slagali.
Pitam još jednom – zašto napadate tu ženu? Ostavite je da radi svoj posao, aman zaman. Molim vas još jednom i pitam – da li postoji nešto što je sveto? Da li postoji neka crvena linija? Ja sam monstrum kome nije stalo do života dece. Moja majka, moja porodica, moje dete, moji prijatelji, svi koji me znaju svaki dan slušaju, šest nedelja, o tome da sam monstrum koga baš briga za ubijenu decu. Čime sam to zaslužila? Zato što sam politički vaš protivnik? Zato me baš briga za ubijenu decu? Kako možete to da pričate? Ko normalan to može da izdrži?
Sada za narodnog poslanika koji je pričao o Aranđelovcu i o „Ribnikaru“. „Ribnikar“ kao posebna škola. Vi kažete – „Ribnikar“ je posebna škola, pa valjda je nama stalo do te škole zato što je to posebna škola, a sva druga deca, između ostalog deca i ministra i narodnih poslanika koja idu u školu, a ne idu u tu školu, nisu važna, nego je ovo posebna škola, pa smo zato rekli da je posebna škola. To je ogledna škola u prosvetnom sistemu Republike Srbije, ako se ne varam, od 1977. ili 1978. godine. Nije ogledna škola u našem sistemu, niti smo je mi proglasili za oglednu školu, niti smo je mi proglasili za posebnu školu. Jednostavno je takva, ogledna, iz raznih razloga, kao što je Matematička gimnazija ogledna škola.
Šta je problem sa tim? Šta nama zamerate? Šta nama tačno zamerate? Zašto nama kažete? Zašto meni kažete? Zašto ministru Gašiću kažete? Zašto nama kažete – e, dobro, a za ostalu decu je dobro da idu u škole koje imaju čučavce kao ve-ce? Kakva vam je to politika? Koji je to politički obračun? U nedostatku plana i programa nam imputirate da nas je baš briga, a pri tome ste Aleksandra Vučića dok je bio premijer zvali premijer za toalete, jer je rekao da neće ostati ni jedna škola u Srbiji koja ima poljski ve-ce.
Znate šta? Nisam sigurna i nisam tačno uhvatila na kom to zakonu ja radim i koji je to zakon koji ja pokušavam da proturim koji propisuje da li je rođeno dete, unuk ili unuka, ja ne znam kakav je to zakon i uveravam vas da takav zakon ne postoji. Ali, ne morate da koristite takve stvari opet kao neistinu. Imate suviše mnogo godina da bi se bavili takvim stvarima. Zaista, suviše mnogo godina da izgovarate takve neistine. Iz poštovanja prema vašim godinama neću vam ni reći šta radite, nema ni veze. Šta sam sve čula, ova stvar manje-više.
Nas su doveli na vlast da bi dovršili državnost takozvane "republike Kosovo". Sad ovako, na ovo moram samo da odgovorim u dva ili tri minuta. Dakle, optužujete nas da su nas valjda neki stranci doveli na vlast, čime nipodaštavate sopstveni narod koji je glasao za Aleksandra Vučića, koji ima legitimitet kakav nije imao ni jedan političar u modernoj istoriji Srbije. Tako da nipodaštavate i vređate sopstveni narod.
Dakle, 2,3 miliona ljudi je glasalo za Aleksandra Vučića. Vi ste uvredili tih 2,3 miliona ljudi zato što ste rekli da ga je stranac neki valjda instalirao na vlast da bi on dovršio državnost tzv. "Kosova".
Pod jedan, taj Aleksandar Vučić je napravio strategiju i onda sa čitavim jednim timom ljudi implementirao taj plan zahvaljujući kome je 29 različitih država povuklo ranije svoje priznanje nezavisnosti tzv. "Republike Kosovo". Da li mi tako dovršavamo državnost tzv. "Kosova" što lobiramo i što zemlje otpriznaju "Kosovo", jel? Toliko vaše reči imaju veze sa istinom i sa zdravom pameću.
Srbi na Kosovu i Metohiji u procentu od preko 90% glasaju za Aleksandra Vučića, godinama, i njih ste uvredili zato što ste rekli da oni glasaju valjda da se prizna državnost tzv. "republike Kosovo".
Istovremeno, šta vi radite? Šta vaša stranka radi? Samo da nađem tačan citat da ne bi bilo "rekla-kazala". Predsednica vaše stranke nakon izbora na svim nivoima poslednjih kaže, citiram – danas smo primili poziv od predstavnika opozicije i potvrdili smo da ćemo prisustvovati tom sastanku i da ćemo razgovarati o modelima tehničke saradnje u gradu Beogradu. Znate koje su to stranke? Stranka koja je za članstvo Srbija u NATO paktu, stranka koja je eksplicitno za to da priznamo nezavisnost tzv. Republike Kosovo. To su vaši preferirani koalicioni partneri. Dakle, vi se ne krijete, vi bi sa njima u koaliciju. Vi bi sa strankama koje su za NATO članstvo u koaliciju, sa strankama koje bi priznale tzv. Republiku Kosovo u koaliciju, a nama spočitavate nešto nama i Aleksandru Vučiću koji su izdejstvovali 29 povlačenja priznanja Kosova.
Pošto moram da završavam, reći ću sutra nešto o Aranđelovcu. Da vam kažem još jednu stvar samo. Vi kažete, ja sam Karađorđeve potomke nazvala fašistima. Ne znam da sam za vas ikada čula da ste Karađorđev potomak. Znam za Karađorđeve potomke, prezivaju se Karađorđevići, a koga sam nazvala fašistima, fašistima sam nazvala sve one koji baštine Ljotićevsku ideologiju. Ako se prepoznajete u tome, onda sam nazvala i vas. Karađorđeviće nikada nisam nazvala fašistima, a ne znam da ste Karađorđev potomak. Hvala vam.

Hvala svima.
Poštovane dame i gospodo, s obzirom na to da je u proceduru pristigao Predlog odluke o razrešenju člana Vlade, koji je podnela predsednik Vlade, Ana Brnabić, sa predlogom da se donese po hitnom postupku u toku sednice, podsećam vas da saglasno članu 168. stav 4. Poslovnika o svakom predlogu za stavljanje na dnevni red akata po hitnom postupku Narodna skupština prethodno odlučuje pod uslovom da sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Pre nego što pređemo na odlučivanje o stavljanju na dnevni red akata po hitnom postupku u toku sednice, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da u sali je prisutno 146 narodnih poslanika, dakle, prisutan je većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Predsednik Vlade je predložila da se po hitnom postupku uvrsti u dnevni red sednice tačka – Predlog za razrešenje člana Vlade, koji je podnela Narodnoj skupštini 22. juna 2023. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim sve narodne poslanike da se o ovom predlogu izjasne.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 135, nije glasalo – 24, od ukupno 159 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj Predlog i on je uvršten u dnevni red ove sednice.
(Srđan Milićević: Gde je aplauz? Nema aplauza?)
Vi morate da vičete i kad je glasanje i kad drugi govore. Šta god da se dešava u ovoj sali, vi morate da vičete i to sa „Gazele“, gde trenutno ležite, da odatle vičete i do ovde se čujete. Svaka vam čast.
Jovanoviću, šta mislite, jesmo li završili za danas? Jeste li izbegli treću meru?
(Aleksandar Jovanović: Dosta je bilo.)
Završili smo znači, po vašoj oceni, ali vi niste dobili treću meru, dobro ste se držali danas.
Nastavljamo sa radom u utorak u 10,00 časova.