Pravo na repliku.

Najpre, gospodine Orliću, molim vas da reagujete kada se izađe iz teme dnevnog reda, jer pola od ovoga što je gospodin Aleksić govorio apsolutno nikakve veze sa tačkom dnevnog reda nema. On čovek vodi kampanju unutar svoje stranke, ali nije tu publika koja treba da ga sluša. Ne treba on nama da se dokazuje, mada neki njegovi poslanici kažu da radi za nas, ali oni koji treba da ga slušaju u preuzimanju stranke, uglavnom nisu u sali. Ima svega jedan, dva, tri, četiri, pet… Ovaj se ljudi kada mu kažemo da je član Narodne stranke. Znači, četiri člana, ima svega četiri člana Narodne stranke ovde u sali i nema potrebe nama da drži monologe kojima se kandiduje.

Što se tiče „Ribnikara“, gospođo Brnabić, molim vas da saslušate ovo. Prošle subote roditeljima „Ribnikara“ opozicija nije dozvolila da se okupe i obrate na protestu „Srbija protiv nasilja“, piše udruženje roditelja iz „Ribnikara“. Najpre su roditelji do samog subotnjeg jutra držani u neizvesnosti da li će im stranke koje formalno organizuju protest dozvoliti da govore, a onda je usledilo uslovljavanje. Prvo, da može govori samo jedan, i to tako što će opozicione stranke ko, pošto su neki roditelji kontraverzni, jer su nekada bili aktivni u pokretu „Novi 6. oktobar“ koji se bori za tranzicionu pravdu. Tražili su kontrolu nad sadržajem nastupa, i to jednog predstavnika roditelja koga su odabrali. Kada su roditelji objavili na društvenim mrežama šta se desilo, usledili su brojni pozivi na sastanke pred sam protest uz uobičajeno etiketiranje da svako ko ne igra onako kako opozicija svira pomaže režimu koji samo što se nije srušio, pod znacima navoda. Na protestu su posle svega govorili neki drugi.

Posmatrajući samo reklamiranje, kažu roditelji, opozicionih lidera na protestima došli smo do zaključka da se oni, nažalost, pretvaraju u njihovu predizbornu kampanju, ukoliko to nije bio slučaj od samog početka, kažu roditelji. Dalje, kažu roditelji, organizatorima protestima nije stalo do dece, oni izgleda žele da se malo odmaknu od „Ribnikara“ dok se na mestu krvoprolića peru podovi, uklanjaju sveće i cveće i direktno krše nalazi prosvetne inspekcije, sprema se početak nove školske godine, a svi odgovorni ostaju na svojim mestima. Roditelji „Ribnikara“ nisu poželjni na protestu koji su građani pokrenuli zbog masakra u „Ribnikaru“ i Mladenovcu i, na kraju, posedujemo SMS poruke iz kojih se vidi šta su od nas tražili, koje su uslove postavili, ali zarad opšteg interesa ih nećemo objavljivati.

Ja ću vam ovo dati. Ovo je objavljeno na jednom od njihovih portala. Ovo su objavili njihovi mediji i ovo je nešto što govori o njima i svaki put kada vas pitaju nešto o „Ribnikaru“ slobodno im prenesite ovo. To je njihov odnos prema toj deci. To je njihov odnos prema svemu. Hvala vam.

Hvala.
Što se tiče vaše napomene, značajno manje od pola je imalo bilo kakve veze sa temom dnevnog reda. Tek posle, čini mi se, pet i po minuta mi smo čuli prvi pokušaj rečenice da ima veze sa temom dnevnog reda, ali kada ne bi govorili o tome bilo bi prazno, ne bi imalo šta da se kaže, kao što su i jutros te klupe bile prazne.
Nije pet, dvoje ukupno, odnosno dvojica narodnih poslanika iz cele te poslaničke grupe je došlo jutros, ne uključujući predstavnika predlagača, Aleksića, koji je bio odsutan kao i juče.
Reč ima Aleksandar Jovanović.

Dobar dan, zdravo živo!

Gospodina ministra, Batu, da pitam nešto pre nego što počnem, da li se slaže, da li bi, Bato, pristali da sada donesmo jedan poligraf laži da vas prikačimo, pre nego što mi odgovorite na pitanja, da vidimo šta će da se dogodi sa poligrafom? Pošto je vaš šef, kako ga vi nazivate ili predsednik vašeg božanstva odbio kada sam mu to predložio prošli put kada je bio ovde, da vidimo šta govori Bata Gašić i šta je istina od toga?

Pitanje za poslanike iz SPS, kolege iz SPS, pitanje za vas gospođo Brnabić i pitanje za vas Bato, zbog čega je Branislav Ružić, ministar prosvete, podneo ostavku? Koji su razlozi, zbog čega vaš ministar prosvete podnosi ostavku nakon tragedije u Ribnikaru?

Vidite ovako, gospodin Ružić je našao za shodno da to uradi, a vi gospodine Gašiću, da li se vi pitate nešto u svom životu uopšte?

(Više narodnih poslanika dobacuje sa mesta.)

Da, da, ja sam pijan.

Gospodine Orliću, slušajte dobro šta dopire sa ove strane. Da li vi čujete šta se dešava tu? A mene kažnjavajte za svako dobacivanje, a ovo što se dešava ovde? Da li se kaznili nekada nekoga ovde? Niste.

Vi znate Jovanoviću da kazne ne izričem ni vama ni bilo kome drugom kada jednom vikne. Nego, Jovanoviću, kaznu dobijete kada vam ukažem na to da to ne treba da radite, pa ponovite i treći put i peti put itd.

Ne znam ja ništa, vi sve znate. Dakle, da mi bilo ko ovde od prisutnih odgovori, čekajte, zašto Bata Gašić ne daje ostavku, a Ružić daje ostavku? Šta to vas, Gašiću, čini tako nezamenljivim?

Jovanoviću, hajmo bez direktnog obraćanja.

Dakle, ovako. Imam još jedno pitanje za vas, Bato. Pre više decenija dok ste fugovali pločice, da vam je neko došao i rekao: „Vidi Bato, bićeš ministar vojni, bićeš direktor BIA, bićeš ministar policije. Šta bi ste mu rekli tada?“ Vi ste, Bratislave Gašiću, sada ministar policije, a trebali bi da znate šta se dešava u ovoj zemlji i vi to vrlo dobro znate kada je u pitanju kriminal. Kriminal vam se događa, ponoviću vam to, u sred Žagubice, vaš prijatelj, ima on ovde još prijatelja, evo ga Veroljub Arsić, čuveni Safet Pavlović.

Kada smo otišli u policiju, nakon što je vukao narodne poslanice, nakon što je mene lično udario, kada smo otišli da održavamo Odbor za ekologiju gore, otišli smo u policiju, a sve vreme je tu šef policije Žagubice. Kada smo pitali: „Da li ti reaguješ na ovo?“ On se plaši tog Safeta Pavlovića više nego sve one žrtve koje je on isprebijao.

Vas gledam gospodine Gašiću, vas gledam gospođo Brnabić.

Vama ću se sada obratiti. Da li se sećate kada smo se videli pre dve godine u Pirotu? Na ulici, da, da, pošto niko od vaših ministar nije hteo da primi ljude koji su branili reke Stare planine. Sećate se tog našeg susreta, gospođo Brnabić, vi koji branite zakon, vladavinu prava, dok ste se šetali ulicama Pirota, mislili ste da će narod da padne u nesvest pošto se čuvena Ana Brnabić šeta, da bude sa svojim narodom. Za to vreme u Rakiti policija upada ljudima u kuće bez naloga. Odvodi masovno stanovništvo na poligrafe laži, pljušte pozivi za sud.

Za to vreme obezbeđenje investitora Belića, ta čuvena „Protekta“ prebija starce na štakama. Zašto? Zato što žele, sve što žele je da imaju vodu pored koje su se naselili. I šta se desilo? Gledam vas gospođo Brnabić, ako imate malo vremena da mi uputite jedan pogled, da vas pitam šta se dešava sa malom hidrocentralom u Rakiti? Znate šta se dešava posle rešenja Ministarstva za zaštitu životne sredine o uklanjanju tih cevi, nema države, nema zakona. Mi smo je srušili.

Pa se ponovo pojavljuje taj Belić, ovog puta pod zaštitom ne Zorane Mihajlović, nego gospodina Vesića, koji daje upotrebnu dozvolu za nešto što je čist kriminal.

Slušajte me sada dobro gospodine Gašiću. Taj Belić je probio, postoje objekti koje je gradila država 70-te godine, to su Bujičanske pregrade, koje služe kada dođe ova velika voda, kao što smo sada imali poplave, da blato i kamenje ne podave ljude u Zvoncu dole, to je selo nizvodno. E, taj Belić je cevima za malu hidroelektranu probio to. Za to se ide na robiju. To se po zakonu vodi kao ugrožavanja života i bezbednosti ljudi. Šta se dešava kada tražimo da nas primi Goran Vesić, da nas primi ta čuvena Aleksandra Damjanović? Šta se događa? Priča ovde da sam narkoman pred svima. To ste vi.

A vi, gospodine Orliću, trenutno pričamo, tema je nasilje. To što vi radite je masovno svaki dan ovde sprovođenje nasilja. Jako ste hrabri na tom dugmetu, ne skidate se ko dete sa trešnje. Delite kazne ovim ljudima ovde, a za ove se pravite blesavi. Evo, sad dok pričam, dopiru krici iz Savane.

Da vam kažem nešto…

Sada dok vi govorite, niko ne viče na način na koji vi vičete svakoga dana.

Da, da.