Dva minuta, Lazović, izvolite.

Znate, dva minuta istine je jače i vrednije od sto sati ovoga što vi radite. Ne treba mi više od dva minuta.
Dovoljno je da kažem da nije taj Đorđe Dabić oko koga se ovde pokrenula rasprava, to je samo jedna osoba. Ljudi, šta ćemo sa slučajem Mladena Boškovića, pomoćnik predsednika opštine, koji premlaćuje tasta naočigled svoje bivše partnerke i njihove maloletne ćerke? Šta ćemo sa gospodinom Vladimirom Mandićem koji preti funkcionerom SNS koji pištoljem preti čoveku ispred ulaznih vrata? Šta ćemo sa Igorom O, članom SNS-a iz Odžaka koji je osumnjičen da je izvršio nedozvoljene polne radnje nad decom od tri-četiri godine u vrtiću u Odžacima, 30 dece. Da ne zaboravim još jednom da pomenem čoveka koji je Draško Marković, direktor za ljudske resurse, čuj, za ljudske resurse napada ljude stolicama po utakmicama.
Znate odakle sve to dolazi? Evo, pre neki dan nam se ovde ovaj advokat, izgleda da nema drugi advokat u ovoj zemlji nego taj jedan da brani sve i da govori u konekciji sa SNS, hvalio kako se s predsednikom tukao po tribinama.
Gde nam je Milutin Jeličić Jutka? Jel smo njega zaboravili? Gde nam je Safet Pavlović? Gde vam je predsednik opštine Grocka, Dragoljub Simonović, koji je zapalio kuću novinaru?
Ljudi, ne treba jedan slučaj da ilustruje ovo. Vi ste, bre, kriminalna organizacija, vi ste puni ovakvih ljudi. Vi ste puni nasilja, zadojeni ste mržnjom. To treba građani da znaju. Evo vam, deset primera sam dao. Jel treba još?
Kad smo kod USAID, kad smo kod stranih plaćenika, gde vam je radila premijerka do skoro nego na projektima USAID? Ko vam je dao… (Isključen mikrofon.)

Dva minuta.
Niste čuli.
Hoćete još da vičete?
Ovo što ste sad uradili mislim da se u literaturi prepoznaje kao onih čuvenih „dva minuta mržnje“. Poznat vam je taj izraz? Jeste.
Kad smo kod gde je ko, gde je vama više od tri četvrtine poslanika? Jel vi znate koliko vas ima sad u sali, svih grupa zajedno? Možda 20, daj bože da je 20. Gde su vam ti ostali?
Kako smo sada postali tihi, za razliku od one cike, dreke, vriske i urlanja malo pre, kako je sad lepo i tiho.
Idemo dalje.
Jeste se probudili? Dobro veče.
Reč ima Rozalija Ekres. Izvolite.
Možete na umivanje, sad samo slušajte, reč ima Rozalija Ekres.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, koleginice i kolege narodni poslanici, uvažena premijerko, članovi Vlade, ispred poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara pitanje najpre upućujem premijerki, Ani Brnabić.

S obzirom na izuzetan značaj socijalne zaštite i brige o deci, Savez vojvođanskih Mađara smatra da je neophodno da država nastavi sa merama podrške sa ciljem ublažavanja ekonomskih posledica, imajući u vidu trenutne svetske i domaće okolnosti.

Smatramo da je potrebna još izdašnija socijalna politika, jer rast cena hrane i energenata posebno ugrožava životni standard građana.

Deo tereta krize država je u prethodne dve godine preuzela na sebe i sprovela određene mere. Pružena je podrška penzionerima i u dva navrata isplaćena novčana pomoć u iznosu od 100 evra, kao i dodatnih 5.000 dinara građanima od 16 do navršenih 29 godina života.

Predlogom zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se uplaćuje novčana pomoć u iznosu od 10.000 dinara, a koji je sada u parlamentarnoj proceduri, predviđa se ciljana podrška namenjena pre svega deci predškolskog i školskog uzrasta. To je upravo ona grupa mladih ljudi koja prethodnim merama nije bila obuhvaćena. Pravo na novčanu pomoć imaju majke na koje se odredbe zakona odnose, a izuzetno pravo mogu imati otac, staratelj ili hranitelj.

Planirani početak prijavljivanja procesa za po 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti je 20. avgust, a isplata će biti realizovana jednokratno u septembru, kada se javljaju uvećani izdaci za ovu grupu lica.

Premijerku Brnabić pitam – kako ocenjujete efekte dosadašnjih novčanih pomoći građanima? Da li smatrate da su dale rezultat i doprinele određenom poboljšanju položaja kategorija lica koja su imala mogućnost da ih ostvare? Da li planirate dodatni vid socijalne podrške i u budžetu za 2024. godinu?

Reč ima predsednica Vlade. Izvolite.

Hvala vam.
Dakle, svakako je intencija da našim građanima dodatno pomognemo i da ih podržimo u vremenima opet ekonomske krize prouzrokovane i ratom na istoku Evrope, ali i posledicama inflacije, na sličan način i jednako odgovorno kao što smo to radili u doba pandemije korona virusa.
Zahvaljujući tim paketima pomoći građanima i privredi, tokom pandemije korona virusa, da vas podsetim, Srbija je bila samo jedna od deset zemalja na svetu u kojima je zaposlenost rasla, dok su u svim ostalim zemljama na svetu u stvari ljudi ostajali bez posla i rasla je nezaposlenost. Tako da je Srbija bila među deset najboljih zemalja na svetu po tom parametru, pre svega zahvaljujući merama podrške privredi, a dodatno smo bili u stvari proglašeni za najbolje na svetu po tome koliko nam je rasla zaposlenost tokom dve godine pandemije korona virusa.
Ja uvek smatram i to je nešto što smo mi razmatrali u to vreme i sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem, naravno ministrom finansija Sinišom Malim, da u kriznim vremenima takva vrsta pomoći i podrške nije važna samo finansijski, odnosno ekonomski, privredno, a svakako je važna i za građane, ali i za sveukupni BDP rast, odnosno ekonomski rast Republike Srbije zato što na kraju krajeva to sve ide i u potrošnju, pa smo zahvaljujući tome, recimo, 2020. godine imali pad od samo 0,9%, 2021. godine rast od 7,6%, kumulativno drugu najveću stopu rasta u Evropi nakon Irske, već je takođe to izuzetno važna psihološka mera, da ljudi prebrode ta teška vremena u ovom trenutku inflacije i naravno svakako krize koja ide sa tim faktorima o kojima sam nešto rekla na početku.
Dakle, planiramo zahvaljujući na kraju krajeva i inicijativi predsednika Aleksandra Vučića i ići ćemo ove godine u još jedno povećanje penzija, pa onda još jednu od 1. januara 2024. godine kumulativno ukupno preko 20%, povećanja plata ljudi zaposlenih u prosveti, takođe dva puta, jednom od oktobra, a drugi put opet 1. januara 2024. godine, kumulativno nešto oko 16%, medicinskih sestara i tehničara, dodatnu jednokratnu pomoć porodicama, odnosno za decu mlađu od 16 godina.
Vremenski mi želimo da to završimo u septembru, da isplatimo tu pomoć krajem septembra, što je i važno zbog početka školske godine. Nadam se da će taj predlog zakona koji smo već uputili Skupštini razmatranje biti na dnevnom redu. To naravno zavisi i od toga kada nam se ova sednica koja je u toku završi, ali nadam se da će biti odgovornosti da to usvojimo što pre, ali ti novci su već pripremljeni i spremni u budžetu Republike Srbije i onda da svi zajedno radimo na budžetu za 2024. godinu.
Vlada će na tome raditi avgust i septembar. U oktobru usklađivanje, već u novembru slanje Skupštini kako bi imali vremena, je li duplo vreme za razmatranje budžeta, kao što je to trenutno praksa koju već evo dve godine radimo, koju implementiramo i da onda zajedno vidimo kako možemo da dodatno napravimo budžet socijalno odgovoran, da imamo još veće izdvajanje u 2024. godini, ali svakako imamo to u vidu.
Na kraju krajeva, već smo pokrenuli pregovore sa sindikatima u okviru socijalnoekonomskog saveta o tome koliko treba da bude dodatno povećanje minimalne zarade i usklađivanje sa minimalnom potrošačkom korpom i kako da dođemo do onog potpunog pokrivanja minimalne zarade sa minimalnom potrošačkom korpom, a sve to uz uslov da javni dug nikada ni u jednom trenutku ne pređe 60% BDP-a.
U ovom trenutku naš javni dug je 51,4% našeg BDP-a. To je bilo podatak od jutros. Tako da smo zaista jako dobri u tom smislu i ja se nadam i da deficit ove godine da će biti značajno ispod 3%, kao što je i planirano. Na kraju krajeva i da je inflacija godišnja se spusti na 8%, pa onda da sve u svemu to bude jedan paket u kome zaista naši građani mogu da znaju i da su bezbedni i da uprkos svim ovim krizama mi i dalje idemo u tom smislu povećanja životnog standarda i kvaliteta života svih naših građana. Naravno, tu mislim i na prvom mestu i na penzionere i da idemo na onaj cilj da do 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 1.000 evra, a prosečna penzija 450 evra, ali hvala vam na ovom zaista konstruktivnom i ja mislim izuzetno važnom pitanju za sve građane Republike Srbije. Hvala.

Hvala.
Izvolite, gospođo Ekres.

Drugo pitanje ispred poslaničke grupe SVM upućujem ministarki za brigu o porodici i demografiju, gospođi Dariji Kisić.

Pre nedelju dana, tačnije 20. juna su na Paliću, predsednica Mađarske Katalin Novak i predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisali zajedničku političku izjavu o osnivanju strateškog saveta za saradnju između Republike Srbije i Mađarske.

Vezano za dalje jačanje saradnje u oblasti brige o porodici i demografiji ohrabruje nas izjava predsednice Mađarske, ranije ministarke zadužene za brigu o porodici, Katalin Novak, da je Vlada Mađarske, koja vodi veoma intenzivnu demografsku politiku i dalje spremna da nam prenese iskustva u rešavanju tih problema.

Srbija je već preuzela neka rešenja mađarske populacione politike i ugradili u izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Briga o porodici i deci i borba za bolju demografsku sliku jedan je od prioriteta Vlade Republike Srbije.

Demografske mere koje su na snazi u našoj zemlji su razgranate, počev od jednokratne pomoći za prvo dete u porodici u iznosu od 300 hiljada dinara, za drugo i treće dete po 100 hiljada dinara, preko roditeljskog i dečijeg dodatka, naknade boravka u predškolskoj ustanovi, kao i mogućnosti da majke dobiju državnu pomoć pri kupovini stana.

Pored mera Republike Srbije i AP Vojvodina, kao i mnoge lokalne samouprave utvrđuju dodatne mere za podsticaj nataliteta.

Ministarku Kisić pitam – da li će ministarstvo na čijem ste čelu pripremiti i predložiti i nove dodatne mere podrške populacione politike u narednom periodu? Da li ste spremate da učestvujete na Petom demografskom samitu u Budimpešti decembra ove godine, samitu koji je pokrenut 2015. godine sa ciljem stvaranja foruma za sve snage koje zastupaju interese porodice i streme zaustavljanju negativne stope nataliteta? Zahvaljujem.

Reč ima ministarka, dr Darija Kisić.

Poštovana narodna poslanice, gospođo Ekres, mnogo vam hvala na ovom pitanju koje se postavili i mogućnosti da i narodnim poslanicima, a i građanima Srbije predstavimo šta je to naša država uradila kada je u pitanju pronatalitetna politika, kada su u pitanju mere i aktivnosti koje su usmerene ka poboljšanju demografske slike u našoj zemlji.
Što se tiče naše saradnje sa Vladom Republike Mađarske na ovom polju ona je na visokom nivou. Praktično, intenzivno sarađujemo. Od 2013. godine znamo da je Mađarska sprovela čitav niz mera i aktivnosti i upravo sada praktično nakon više od 10 godina mogu da se vide rezultati svih ovih aktivnosti, tako da Mađarska jeste primer dobre prakse i hvala vam što ste istakli da smo i mi u prethodnom periodu sproveli kao uzor na mere koje je sprovela Mađarska, a da je i Republika Srbija takođe uvela neke mere koje jesu slične, neke mere koje su nešto drugačije, koje u svakom slučaju daju efekte.
Takođe, sigurno ste upoznati da i predstavnici mađarske Vlade su učestvovali na Prvoj konferenciji o porodici, prvoj Nacionalnoj konferenciji o porodici u Srbiji, a takođe i mi smo pozvani da predstavimo rezultate našeg rada i već smo sa zadovoljstvom se odazvali ovom pozivu.
Kada je u pitanju finansijska podrška porodice sa decom u Republici Srbiji ona je nikada veća i u toku ove godine iz budžeta Republike Srbije je opredeljeno 87 milijardi dinara.
Kada su u pitanju roditeljski dodaci, samo da vidimo koliko je to značajna finansijska podrška, koliko je veća nego što je bila pre 11 godina 2012. godine. Ona je tada iznosila, kada je u pitanju rađanje prvog deteta 31.000 dinara, a danas ona iznosi 345.000 dinara. Kada je u pitanju roditeljski dodatak za rađanje drugog deteta on danas iznosi 421.000 dinara, kada je u pitanju treće dete ono je nešto malo manje od dva miliona dinara koje se isplaćuje u jednakim mesečnim ratama 10 godina, a kada je u pitanju četvrto dete ova finansijska podrška je dva miliona 757 hiljada dinara.
Takođe, značajno je istaći da se isplata roditeljskog dodatka usklađuje na svakih šest meseci u skladu sa kretanjima potrošačke korpe tako da će i ove vrednosti biti nešto veće. Već za dve nedelje od 12. jula su nova usklađivanja tako će sve ove vrednosti da budu veće.
Takođe, država za svako novorođeno dete isplaćuje i paušal za nabavku opreme. Takođe, roditeljima, odnosno mamama je na raspolaganju, kao što ste vi rekli, još jedan vid podrške države, a to su subvencije za kupovinu prvog stana i znamo da sve majke koje su rodile dete od 1. januara 2022. godine, kada je na snazi ova podrška su imale u roku u periodu do godinu dana od rođenja deteta pravo na ovu vrstu subvencije i do sada je oko 300 majki ostvarilo ovo pravo.
Takođe, kada je u pitanju vantelesna oplodnja prošle godine je pomerena i starosna granica za vantelesnu oplodnju, sa dotadašnje 43 godine na 45 godina, tako da je još više žena dobilo mogućnost da idu na vantelesnu oplodnju.
Takođe, vantelesna oplodnja doniranim reproduktivnim materijalom je potpuno besplatna za sve one koji ispunjavaju uslove i drago nam je da već ima i potvrđenih trudnoća koje su začete ovim putem.
Vi ste već spomenuli i podršku države koju će dobiti sve majke u septembru mesecu, a odnosi se na isplatu od 10.000 dinara za svako dete koje je mlađe od 16 godina i već ste istakli da se to prevashodno odnosi na decu predškolskog i školskog uzrasta, a znamo od septembra i kakvi su novi izdaci i upravo je u tom smislu značajna podrška majkama.
Takođe, kada su u pitanju nove izmene Zakona o finansijskoj podršci porodice sa decom, nadam se već tokom sledeće godine pred vama će da bude i novi zakon, jer smo predložili nove izmene koje se prevashodno odnose na podršku majkama preduzetnicama, a koje se odnose na rođenje trećeg i više dece, jer do sada su majke preduzetnice imale porodiljsko odsustvo godinu dana, a novim izmenama će biti omogućeno da se izjednače sa majkama koje su u radnom odnosu. Znači, da imaju odsustvo dve godine i takođe novim izmenama zakona biće omogućeno da supružnici, odnosno partneri žena preduzetnica mogu nakon trećeg meseca od rođenja deteta takođe da koriste umesto njih porodiljsko odsustvo.
I na kraju, takođe bih istakla da smo prošle nedelje uspeli da realizujemo i naš konkurs koji je bio usmeren ka jedinici lokalne samouprave i dobili su 52 jedinice lokalne samouprave direktnu finansijsku podršku Ministarstva za brigu o porodici i demografiji. U pitanju je 400 miliona dinara koje će upravo biti usmerene ka podršci pronatalitetne politike, prevashodno usmerene ka adaptaciji, izgradnji dečijih igrališta, povećanju kapaciteta smeštaja u predškolskim ustanovama, u adaptaciji određenih dela škole koje prevashodno namenjene ne samo za igru, nego za različite nastavne aktivnosti.
Takođe, za nabavku i kupovinu knjiga za svu decu u određenim lokalnim samoupravama, tako da videćemo. Već od septembra će se videti rezultati svih naših aktivnosti. I kao što znamo da pad prirodnog priraštaja i negativni demografski trend se nije desio od juče, da je praktično počeo pre više od nekoliko decenija, znamo i da sve mere i aktivnosti koje su sada usmerene u ovom smeru ni ne mogu da se vide tako brzo. Međutim, sa ponosom ističemo da su rezultati primene naših mera već počeli da se vide. Sa radošću smo videli početkom godine da su već počeli da se vide rezultati primene ovih mera kada smo videli da u januaru ove godine je nekoliko stotina dece više rođeno u odnosu na isti period prethodnih godina. Takođe, kontinuirano do ovog momenta vidimo takav trend, tako da ukoliko ne porast trenda, onda sigurno možemo da kažemo da je zaustavljen negativan trend.
Obzirom da i te kako planiramo da ulažemo u pronatalitetnu politiku, nadamo se da ćemo uskoro moći da kažemo da je ne samo zaustavljen trend pada, nego da ćemo moći da kažemo da se radi o porastu broja stanovnika, kao što smo na osnovu rezultata poslednjeg popisa registrovali u dve beogradske opštine, to su Voždovac i Zvezdara, kao i što smo registrovali u dva grada, Novi Sad i Novi Pazar.