Znate li koliko vama pripada kada ukazujete na povredu Poslovnika?

Molim vas da mi ne replicirate, nemate pravo na to.

Ne, samo vas pitam, da li, pošto štopujete vreme. Da li znate koliko vam vremena pripada da ukažete na povredu Poslovnika?

Nemate pravo da mi odgovarate… (Isključen mikrofon.)

Evo, ja ću da vam pomognem. Taj Poslovnik koji volite da podignete, ali ne volite da pročitate kaže – dva minuta. Vi govorili više od tri. Toliko na temu ko šta može, šta ne može, ko se čega i koga plaši, eto.

Sve vam je stalo…

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite?)

Što vi Gavriloviću vičete?

(Miodrag Gavrilović: Zašto to radite? To nije tačno.)

Što vi vičete sada? Kakav vi sad problem imate?

(Miodrag Gavrilović: Borim se za istinu.)

Borite se za istinu? Opet neke tegobe osećate? Hajde budite pristojni, nemojte da dobacujete sa mesta. Lazović je ukazivao na povredu Poslovnika, a ne vi. Vi kada budete hteli, vi podignite Poslovnik kao Lazović.

Šta je bilo, nemate Poslovnik?

(Miodrag Gavrilović: Dođite da vidite da li imam Poslovnik.)

Od onog dana kada ste ga bacali ovde, ne možete da ga nađete više, jel?

(Radomir Lazović: Evo ja ću mu pozajmiti.)

Opet nešto galamite? Slušajte, dogovarajte se vi i Lazović šta god hoćete, samo u tišini da ne smetate ostalima kojima se ovde nešto radi.

Šta ćemo, Lazoviću, za član 100? Hoćete da se izjasni Skupština? (Radomir Lazović: Nema potrebe.)

Nije ni važno, ionako ne znate ni šta piše, pa da, vama je svejedno.

(Dejan Bulatović: Poslovnik.)

Dejan Bulatović, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedniče Skupštine, ukazujem na povredu Poslovnika, član 106. i član 107.

Dakle, gospodine predsedniče, ovde smo doživeli i kad govorimo da se preti iza leđa, da prekidam govore, tu ste videli, najveći kukavičluk u Srbiji koji je viđen smo videli kada kolega pokušava da me prekida, da me napada sa leđa, a to je građani Srbije samo, pogledajte kako se Poslovnik krši na sve načine i pogledajte ovu vrstu demokratije, kako predsednik Skupštine ne da je tolerantan, nego je neverovatno tolerantan. Ja ne znam kako to više da nazovem. Hvala vam, evo i opozicija je to shvatila.

Mislim da ni gospodin Marijan Rističević ne bi shvatio ovaj stepen demokratije.

Gospodine Marijane Rističeviću, vi ste više puta ukazivali na neke elemente, neke medije koje podržavaju ove stvari, molio bih da to malo pojasnite. Nisam to razumeo kako to mediji funkcionišu u nezavisni u Srbiji, a gospodina koji mi sa leđa prilazi i rekao mi je, zamislite građani Srbije - ja ću doći ispred tebe, samo malo ja ću doći ispred tebe. A građani Srbije, to vam je to nasilje, to je ono što oni rade a govore da se bore protiv nasilja.

Sad zamislite da sam ja reagovao na način kako to oni rade i onda bi ispalo Dejan Bulatović je imao pravo da se odbrani. Ja shvatam da nemam pravo na odbranu. Ja moram da ćutim da me vređaju i da mi prete, da čak i da me tuku ovde u Skupštini, ali ja nemam pravo. Evo vidite kako dobacuju, građani Srbije, pogledajte šta rade.

Ali, dragi građani Srbije ovu povredu Poslovnika baš upućujem i vama da čujete kako se ponašaju. Ne daju dan da govorimo. Ne daju mi pravo da kažem ono što mislim i da zastupam svoje političke stavove, jer pobogu to nije… Ono što se desilo meni iza leđa to su radili fašisti, ubijali sa leđa i tukli sa leđa.

Nažalost, imamo u Skupštini priliku da vidimo kako nas sa leđa napadaju, prete da nas tuku. Hvala.

(Aleksandar Jovanović dobacuje.)

Šta je sad Jovanoviću?
Opet mora još nešto da se dobaci i da se vikne. Pustite druge da govore. Dobro. Pokušao sam malopre da reagujem, utičem na Jovanovića da se vrati na svoje mesto, a vidite i sami, gospodine Bulatoviću, nije to baš previše hrabro. Tako da nije to baš tako opasno kao što deluje kad se viče i kad se na buku i galamu pokušava da izazove efekat. Uvek se ovako završi.
Treba li da glasamo za 106?
Ne treba.
Povreda Poslovnika.

Zahvaljujem predsedavajući, i naravno član 107. Član 104. Ja sam vas i prošli put upozorio, predsedavajući, to je da Skupština Srbije nije mesto gde se presuđuje, niti je mesto gde se vode krivični postupci.

Ako mi dozvolite, ja ću vam pročitati član 3. Zakonika o krivičnom postupku - svako se smatra nevinim, inače odnosi se na prezumpciju nevinosti, svako se smatra nevinim sve dok se njegova krivica za krivično delo ne utvrdi pravosnažnom odlukom suda. Državni i drugi organi i organizacije, sredstva javnog obaveštavanja, udruženja i javne ličnosti dužni su da se pridržavaju pravila iz stava 1. ovog člana i da svojim javnim izjavama o okrivljenom i krivičnom delu u postupku ne povređuju prava okrivljenog.

Mi ovde imamo flagrantno kršenje, mi imamo vođenje kampanje od strane jednog nervoznog poslanika, gospodina Aleksića koji očigledno je došao u situaciju da mu se arhitektura, odnosno koncepcija kampanje koju je vodio sa pojedinim ljudima iz dela vlasti i pojedinim ljudima koji predstavljaju strani faktor, a to je u ovoj situaciji "Jovanjica", ruši i on je svestan svoje odgovornosti i smeši mu se zatvor, to je očigledno, zato što je ljudima tovario krivicu i tolikim ljudima nažalost uništio im živote.

Ali, znate šta mi ne možemo sebi da dopuštamo da slušamo presuđivanje. Ovde se ne vodi krivični postupak, vodi se u sudu. Znam da gospodin Aleksić koji je jedva sa srednjom školom pokušava da nešto postane, da bude lider, znam da pokušava u svojoj političkoj partiji da bude lider, ali ne može se na grbači drugih ljudi, tako što drugim ljudima tovarite nesreću da dolazite da postajete politički lider i ja bih vas zaista zamolio ubuduće da ne dozvolite da se ovde bilo kakvi krivični postupci vode, već da se to ograniči na sud, a medijsku kampanju koju oni vode, jasno vam je, pokazetelj je da su nervozni, da se tresu da ih boli istina i zato što im se svakako smeši zatvor. Zahvaljujem.

Glasali se za 104?
Ne treba.
Primenjujemo 103. Vi ste već bili.
Reči ima Nebojša Cakić.

Dame i gospodo, građani Srbije, zaista se osećam uskraćeno, jer zaista ne možemo da vidimo raskoš političkog talenta ministra unutrašnjih poslova. Kao da mu je zabranjeno da govori više, pa me to malo motivisalo da pobrojim šta je on to rekao prethodnih dana u diskusijama, pa da analiziramo malo to šta je rekao.

Najpre, rekli ste, gospodine ministre, da smo svi odgovorni, a sami ste se pohvalili da ste prvi u istoriji Srbije na sramotu Srba bili ministar odbrane i direktor BIA i ministar policije. Dakle, nismo mi svi krivi, ministre, za situaciju u zemlji. Upravo kada sam pobrojao sve ove funkcije na kojima ste bili ste vi lično, personalno najodgovorniji. Neću da brojim šta se sve dešavalo za vreme vašeg mandata, a vi da imate malo morala ne bi raspravljali, vi bi dali ostavku.

Zašto ste to radili? I to ste rekli sami, jer ste rekli da ste tu postavljeni zahvaljujući šefu i partiji, što bi jedna moja koleginica rekla – partiji bratiji i radite u njihovom interesu. Rugate se građanima, da, da, rugate se građanima, jer im kažete – niste me vi postavili, ne radim u vašem interesu, radim u interesu partije i bratije i tako se i ponašate. I to ste takođe rekli kada ste rekli – ja sam 34 godine privatni preduzetnik. Očigledno da i vaše ministarske funkcije su za vas privatno preduzetništvo i očigledno da dobro zarađujete od toga.

Takođe ste dali izjavu vezano za odnose sa Nemačkom. Pokvarili ste odnose sa najmoćnijom zemljom EU samo da bi partiju i bratiju opravdali da nije kriva za ono što i ptice na grani znaju da su krivi.

Sada bih ja pošto su svi pričali o ovim beogradskim temama da vas malo vratim u realnost kako ste bili i kada ste dolazili u Leskovac. Neću da vas podsećam na vrele noći u diskoteci sa gospodinom Cvetanovićem, a neću ni da vam govorim o tome ni kako ste zaposlili njegovog sina, a niste znali ko je, ali ste bili na njegovoj svadbi. Mogli ste da dođete, bio je tog dana protest u Leskovcu, da vam ljudi poruče šta misle o svemu tome.

Ono što je za mene bitno – 1. septembra 2017. godine ste, gospodine ministre, bili u Leskovcu kada je gospodinu gradonačelniku zapaljena vikendica na Vlasini. To je klasična mafijaška poruka. Ja ne znam kome upućena poruka – vama, njemu ili vama zajedno? Zamislite kada neko izabere da se zapali vikendica onog dana kada ste vi zajedno sa njim u Leskovcu i ovde kada nekog pogledamo mediji krenu u napad, napad, napad i tada član predsedništva SNS, gradonačelnik, upaljena je vikendica, trunka jedna u medijima srpskim se nije pojavila. Znate zašto? Zato što ste vi verovatno na vreme shvatili poruku…