Hvala.
Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem.
Mogu samo da dodam vezano za ovo što je moj uvaženi prethodnik upravo rekao, a to je – a u kojoj to zemlji se kapitalne investicije ne finansiraju iz kredita?
(Gorica Gajić: Ali, da se kaže, ministre, tako.)

Bez vikanja iz klupe, još jednom.

Čekajte, a ko o tome ćuti?
Naravno, i kažemo i pohvalimo se time što danas kada uzimamo te kredite, uzimamo ih po neuporedivo nižim kamatnim stopama nego što su ih uzimali oni koji iza tih kredita nisu ostavili ništa. Dakle, nisu ostavili ništa.
Ja moram nešto ovde da kažem, baš apropo toga, ko je uzimao kredite i koje šta ostavljao iza sebe. Ljudi, u vreme sankcija ova država je izgradila autoput od Niša do Leskovca, u vreme sankcija izgradila je jednu stranu autoputa, skoro do granice sa Mađarskom, u vreme sankcija izgradila je autoput do Pančeva. Kada su te sankcije prošle i kada je došlo tzv. oslobođenje, niste mogli kroz ravnu Bačku da podignete autoput, gde nije trebalo da dignete ni jedan jedini nadvožnjak, ni jednu jedinu petlju, ništa od toga da napravite, niste uspeli za deset godina da napravite autoput do Horgoša. I onda nama koji smo uspeli da završimo i Koridor 10 u potpunosti.
Priča ovaj čovek o onome o čemu su govorili drugi poslanici, napadajući ovu Vladu.
(Borko Stefanović: Nije tačno.)
Jeste tačno.

Bez dobacivanja.

Ako niste slušali ili niste bili tu, to je vaša stvar.

Gospodin Stefanović je tek došao, nije čuo.

A onda ovu istu vlast napasti rečima – sva zaklinjanja u to da nećete ići u privatizaciju EPS-a.
Hajde ovako, da se razumemo. Mi smo rekli neće se ići u privatizaciju, nismo se zaklinjali. Tako ste nas napadali pre devet godina da ćemo da privatizujemo Telekom, organizovali ili pokušavali da organizujete proteste oko toga, iz razno-raznih tajkunskih firmi, medija, uglova, konglomerata medijskih, koji nemaju sedište u Srbiji, već imaju sedište van Srbije, a bave se isključivo Srbijom, pokušavali tu firmu da miniraju. Danas Telekom ne da samo radi u Austriji, ne da radi u Crnoj Gori, u Republici Srpskoj, počeo je u Severnoj Makedoniji, počeo je da radi u Švajcarskoj. To je valjda potvrda kvaliteta i snage te firme.
Kada ste rekli da smo se zaklinjali, neko drugi se zaklinjao. Neko drugi je u vreme kada nije moglo da se uđe u ovu zgradu zato što je bila opljačkana i spaljena, položio zakletvu u Sava centru, na Ustav Savezne Republike Jugoslavije, a onda tu istu zakletvu prekršio jednim potpisom 12. marta 2002. godine na Beogradski sporazum, u prisustvu nekadašnjeg generalnog sekretara NATO, koji je tada došao ovde kao specijalni izaslanik EU za spoljnu politiku i bezbednost, Havijer Solana, o njemu je reč. Dakle, onaj koji se zakleo na Ustav države da će je braniti, da će je čuvati, da će taj Ustav poštovati, je jednim svojim potpisom taj Ustav pogazio.
Da ne pričamo o ovoj devetoj rupi na svirali i izručivanju naših ljudi kao vreća Haškom tribunalu.
Ali, kada je reč o zaklinjanju, onaj ko se zakleo na taj Ustav, jednim potpisom je Ustav pogazio. Kaže veliki, možda i najveći srpski pesnik Petar II Petrović Njegoš: „Gleda majmun sebe u zrcalo“. Čista auto-projekcija. Nemojte vi nama da pričate o kršenju zakletve, vi koji ste prisustvovali, ne prisustvovali, koji ste bili deo sistema kome ništa zakletva nije značila. Napadati predsednika Vučića, ovu vlast, ovu Vladu da se zaklinje da neće nešto privatizovati, pa onda to privatizujete.
Ljudi, da li ste vi svesni, ovde je neko danas nas napao za nalaženje strateškog partnera za RTB Bor. Niste vi. To su neki drugi, koji su i juče isto o tome pričali.
Danas je prosečna plata u RTB Bor preko 1.000 evra. To nam pričaju oni koji su poručivali da se seje kikiriki i da se zatrpaju borske rudničke jame.
Mi se navodno zaklinjali. Još jednom, nismo se zaklinjali. Oni koji su se zaklinjali, oni su svoju reč pokazali koliko vredi. Nije vredela ništa. Da li smo mi privatizovali NIS ili onaj ko se zaklinjao? Ko je to uradio? Kaže se - samo 49% vlasništvo „Srbijagasa“. Pa, „Srbijagas“ ima takvu strukturu, on je naš svega 49%. Isto iz nekog prethodnog vremena priča.
Priča se o tome da je Vlada nestabilna zato što je dovedeno u pitanje poverenje trojice ministara. Koliko je Vlada nestabilna, toliko se videlo na glasanju o poverenju ministra, gde je opozicija pokrenula to pitanje, gde je 61 poslanik opozicionih stranaka potpisao tu inicijativu, a od 61, glasanju prisustvovalo 43, a od tih 43, šestoro nije glasalo za to, dakle, nije podržalo inicijativu koju su potpisali.
Na kraju, od 61, dvadeset petoro nisu uopšte došli na glasanje. Eto koliko se drma Vlada i koliko je Vlada nestabilna. Toliko da onaj ko je potpisao i tražio da se smeni ministar Gašić, ma nije mu to ni važno, nije došao ni da podigne ruku. To više govori o stabilnosti Vlade, o nestabilnosti onih koji su tražili njegovu smenu.
Još nešto. Nemojte molim vas da nam pričate o tome da je navodno nasilje nad zakonom i demokratijom manir ove vlasti, o tome što je neko ovlašćen. Dakle, niko nije doveo nikoga sa ulice. Imate ovlašćeno obezbeđenje. Da li je to negde pripadnik MUP, da li je to po zakonu angažovana određena firma koja pruža fizičko-tehničko obezbeđenje nekog objekta, došao, rekao nekome da može da uzme svoje lične stvari i napusti radne prostorije.
Hoćete da vas podsetim kako je to izgledalo u vreme kada su neke stranke kojima ste pripadali ili pripadate to činile, kada su ministrima i zvaničnim funkcionerima sa čarapom na glavi i dugim cevima u rukama upadali u kabinete i izmarširali ih napolje?
(Gorica Gajić: To je vaš koalicioni partner.)

Bez dobacivanja.

Dakle, to nije bio manir te vlasti da vrši nasilje nad zakonom i demokratijom. Nemojte nam, molim vas, pričati o tome.
Ono što je za mene najvažnije kao člana ove Vlade, i to moram na kraju ovog svog obraćanja da kažem, u jednom ne mogu nikako, takođe, da se složim, a to je priča o navodno tome da je ova vlast prihvatila nemačko-francuski papir. Manite se toga. Ako ste zaista neko kome je Srbija na srcu, kome je Kosovo i Metohija na srcu, onda se ne pričaju sitne i tričave priče, nego se gleda kako državi da se pomogne u najtežem trenutku kada je u pitanju naš narod i naša država na Kosovu i Metohiji, kako da zbijamo redove, kako da budemo zajedno, kako da budemo sabrani, kako da budemo jedinstveni, oko čega da se okupimo, pa da se okupimo oko naše države. Samo Srbija može da pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji i samoj sebi. I u ovim teškim geopolitičkim momentima, kako to da uradimo?
Da li vi zaista mislite da ovu državu vode glupi ljudi koji će vam izlaziti u čitavu javnost sa strategijom o tome šta će, kako će i gde će raditi? Jedna od najvećih gluposti koja može da se čuje, i to zvoni, zvoni već duže vremena, to je ta priča o navodnoj izdaji Kosova.
Ljudi, to je takva budalaština, to je takva glupost. Jel vi mislite da je neko posle 11 godina borbe, stvaranja manevarskog prostora da se borimo za naš narod, toliko glup da uradi tako neku stvar?
Dajte, molim vas, da se koncentrišemo i orijentišemo na to kako da pomognemo našem narodu, kako da pomognemo našoj državi, kako da zaštitimo Srbe na Kosovu i Metohiji u nemogućim uslovima. Jel mislite da ćemo to uraditi tako što ćemo se međusobno optuživati, pričati kojekakve gluposti, petparačke priče iz žute štampe?
Zaista se trudim da svakoga uvažavam, poštujem maksimalno što mogu, ali ovo što sam vam rekao, ne obraćam vam se lično, to znam da je nije dozvoljeno, apelujem na ono što jeste, a nadam se da postoji makar određena doza patriotske svesti. Možemo mi da se razlikujemo u svemu politički, ali ovde smo svi zajedno, da li neko kao član Vlade, neko kao član Narodne skupštine, da branimo Srbiju. Svako od nas je ovde položio zakletvu.
Dajte da pokažemo još jednom, a možemo, retke su to, nažalost, bile situacije, istorijske, ali kada se pokaže koliko možemo da budemo jedinstveni. Ima vremena, bavićemo se našim međupolitičkim razlikama, oko toga ne sme da postoji razlika.
Zato vas molim, malo pre kada ste govorili o stanju bezbednosti, o stanju u prosveti, pa bio sam i ovde prisutan, bio sam prisutan i u Srbiji, slušao koliko puta je predsednik Vučić pozivao na razgovor, koliko smo čekali i dalje otvoreni za svaki konstruktivan predlog, šta i kako da se radi da se to stanje poboljša. To nije posledica, znate, nečega što je trajalo pet, deset ili petnaest godina. Sve pojave u našem društvu su slika i prilika svih nas i mi smo slika i prilika toga. Ne može jedan deo da bude sjajan, a drugi da bude nikakav. Zato vas molim da ako o nečemu pričamo, dajte da pričamo ozbiljno.
Apsolutno sam uveren, a vi ste počeli sa pričom o EPS-u, sa pričom o zaduživanju. Sačekao nas je kredit koji je podigla jedna druga stranka koja je bila na vlasti za izgradnju jedne deonice auto-puta „Miloš Veliki“, sa abnormalno visokom kamatnom stopom. Od tog novca izgrađen je jedan put iz njive u njivu, i to toliko loše da je morao da bude opet rekonstruisan kada je sve zatvoreno, kada je sve završeno, izvinite, a onda je ova vlast auto-put „Miloš Veliki“ dovršila u ovom trenutku do Pakovraća.
Taj kredit je ova vlast vratila gotovo dve godine pre roka koji je bio potpisan, reč je o Ugovoru o kreditu koji je bio zaključen sa Azerbejdžanom, na takav način da je rukovodstvo Azerbejdžana, na čelu sa predsednikom Alijevim, reklo da im se nikada nije dogodilo da je neko vratio dug gotovo dve godine pre predviđenog roka.
Vidite, tačno je, gradi se iz kredita, ali je takođe ozbiljna razlika između onih koji to grade u poslednjih desetak godina i onih koji su nekada to pokušavali da rade je što iza nas koji smo u ovih desetak godina na vlasti ostaju i putevi i mostovi i pruge. Da ne pričamo, niste pomenuli to, koliko dugo u Srbiji nije jedan jedini metar pruge nove napravljen, a danas prisustvujemo tome, ne samo da je urađena brza pruga do Novog Sada, nego se gradi do granice sa Mađarskom.
Još jednom – uvek sam tu da razgovaramo racionalno, dobro, na korist svih građana Srbije, ali i sa legitimitetom onoga što svako od nas iz svog obavljanja državnih funkcija i iz svoje političke zaostavštine nosi. Hvala vam na pažnji.