Poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, moje prvo pitanje je za Ministarstvo finansija – kada će da pokrene postupak nadzora i zatvore one kladionice koje krše Zakon o igrama na sreću i nalaze se udaljenosti manjoj od 200 metara od škola u Beogradu?

Stranka slobode i pravde je 15. jula prošle godine predala gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću i Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija dopis sa lokacijama kojima se nalaze ove kladionice. Zahtevali smo od nadležnog organa da se proveri, pokrene prekršajne postupke i naloži zatvaranje onih objekata koji krše zakon.

Godinu dana ništa nije urađeno, a mi imamo ogroman problem, jer zavisnost od kocke pogađa preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, a najranjiviji su deca i tinejdžeri.

Iz Klinike za lečenje bolesti zavisnosti kažu da je svaki treći tinejdžer u Srbiji zavistan od kocke a najmlađi zavisnik ima samo sedam godina.

Veliki broj dece i mladih počinje da se klade tako što ulažu pare od užine, na velikom odmogu i idu u najbližu kladionicu, vrlo brzo postaju zavisnici, ulaze u probleme, dugove, prevare, krađe, drogu, kriminal, čitave porodice bivaju uništene.

Zato pitam Ministarstvo finansija - kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora kladionica koje krše Pravilnik o izgledu i sadržini postera sa obaveštenjem i upozorenjem o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću? Zakon se ne poštuje, a broj kladionica je iz dana u dan sve veći.

Čim se oslobodi neki lokal u kome su bili neki korisni sadržaji za građane, u njemu se otvori kladionica ili automat klub i došli smo u situaciju da u blizini škole više ne možete da nađete knjižaru, koja je potrebna đacima, ali na svakom ćošku niču kladionice.

U mom komšiluku konkretno u radijusu manje od 200 metara nalazi se jedna osnovna škola i jedan gimnazija i ima sedam kladionica. Ovde je prekršen Zakon i o udaljenosti kladionice od škole, ali i o udaljenosti samih kladionica i automat klubova.

Zato postavljam i treće pitanje Ministarstvu finansija – kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora i zatvori one objekte u kojima se priređuju igre na sreću, a koje krše zakon u kome se kaže da udaljenost između kladionica, automat kluba i kladionice ili igračnice ne može biti manja od stotinu metara?

Zameraju nam da se bavimo merenjem udaljenosti, jer njih ne brine to što je u poslednjih 10 godina duplo više ljudi koji se klade, a u kladionicama i kockarnicama ostave preko 600 miliona evra godišnje, što je 250 evra godišnje po svakoj porodici.

Ukinuli su porez na dobitke, pa kockarnice i kladionice danas zarađuju više nego ikad. Umesto da naplate porez kao sve uređene evropske zemlje, dodatni novac u budžetu bio bi dovoljan i za lečenje dece u inostranstvu i za finansiranje alimentacionog fonda i za pomoć roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i mnoge druge stvari koje su građanima potrebne. Ali ne, oni su ovim primerom pokazali da građani nisu važni, važan je samo interes moćnika bliskih vlasti.

U Srbiji obični ljudi jedva preživljavaju, imaju male plate, kupovna moć je sve manja, jer inflacija sve pojede, ne mogu da sastave kraj sa krajem, a vlast ih ubeđuje da plate i penzije stalno rastu i da su nikad veće. Ta ista vlast otima naše pare, davi se u korupciji i kriminalu, a živi na visokoj nozi.

Mi smo postali društvo u kome je instant zarada u redu, ne biraju se sredstva. U redu je i instant obrazovanje, jer što da učimo kada diploma može da se kupi i baš dobro dođe uz člansku kartu SNS da se instant i zaposli.

Zato ne čudi što u zemlji u kojoj sistem ne funkcioniše sve više ljudi, a posebno mladih posežu za kockanjem u nadi da će na lak i brz način doći do novca.

To je još jedan pokazatelj politike siromaštva i poremećenih vrednosti koju ova vlast promoviše.