Hvala, predsedavajući.
S obzirom na loše cenu pšenice u Srbiji, na lošu cenu maline, na lošu cenu višnje kada je druga klasa u pitanju, s obzirom na nedostatak prerađivačkih kapaciteta, na nedostatak radne snage, na nedostatak struke na terenu koja bi potpomogla da se nagomilani problemi u poljoprivredi reše, ja ću postaviti nekoliko pitanja Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Naime, situacija u poljoprivredi je krajnje alarmantna. Cena pšenice za ovogodišnji rod iznosi 20 dinara po kilogramu. Negde na terenu kažu da će iznositi i između 18 i 20 dinara, a prinosi su dosta niži u odnosu na prethodnu godinu.
Ako uzmemo primer Mačve, prosečan prinos po hektaru je pet tona. Po ceni od 20 dinara, dohodak iznosi svega 100.000 dinara po hektaru. Za jedan hektar pšenice, kada se uključi gorivo, kada se uključe sredstva za zaštitu bilja, semenska pšenica, zatim, zakup zemljišta, odnosno arenda, kada se uključi vrša, proizvođač treba da izdvoji čak 160.000 dinara, što znači da su naši poljoprivrednici, kada je pšenica u pitanju, u minusu 60.000 dinara za jedan hektar.
Ništa bolja situacija nije ni u Sremu, ništa bolja situacija nije ni u Banatu. Poljoprivrednici su na protestima tražili da se cena pšenice u našoj zemlji uskladi sa cenom pšenice na relevantnim evropskim berzama, gde je 27 do 28 dinara.
Moje pitanje glasi – šta će Ministarstvo poljoprivrede uraditi po ovom pitanju? Da li će reagovati robnim rezervama i pomoći poljoprivrednicima da bar tako pokriju troškove proizvodnje?
Drugo pitanje – da li su se postigli dogovori, kada je malina u pitanju, između proizvođača, otkupljivača i hladnjačara?
Cena maline, koliko sam videla, po nekom dogovoru je 240 dinara, ali ja moram da obavestim da je cena na mnogim otkupnim mestima 180 dinara, što znači da su i u ovom slučaju naši poljoprivredni proizvođači, kada je malina u pitanju, u minusu.
O ovom problemu sam govorila dosta ranije u skupštinskoj raspravi, pre nekoliko meseci. Govorila sam da će do ovoga doći i ko je hteo, mogao je to odavno da vidi, a sad kad su malinari nezadovoljni, priča se da protestuju, jer oni zapravo hoće da ruše Vladu. To nije tačno. Ljudi protestuju zato što su očajni.
Moram nešto da naglasim, da se konačno kaže, to što je resorno ministarstvo poslalo zahtev Narodnoj banci da odobre moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu kako bi hladnjačari platili ono što su ostali dužni proizvođačima, ministarstvo ništa nije uradilo za proizvođače. Proizvođači malina su samo dobili svoj novac za prošlogodišnji rod. Oni su te pare trebali da dobiju dosta ranije. Tako da, molim ministarstvo da prestane da se hvali ovim potezom zato što su ljudi samo dobili svoj novac koji su trebali da dobiju još prošle godine.
Sledeće pitanje – kako mislite da rešite problem sa oblačinskom višnjom? Najveći deo ovog roda je druga klasa, a cena druge klase iznosi 37, 38 dinara.
Kada mislite da uključite struku kako bi se poboljšao prinos i kako bi se poboljšao kvalitet plodova?
Da li imate u planu da povećavate prerađivačke kapacitete koji predstavljaju usko grlo kada je višnja u pitanju?
Kada ćete početi da radite u službi poljoprivrednika? Kada ćete početi da ispitujete tržište i da konačno stabilizujete tržišta kada je poljoprivreda u pitanju?
Ako je već neisplativo gajiti malinu, gajiti višnju, sejati pšenicu, recite to ljudima, da lepo iskrče svoje zasade i da prodaju zemlju. Neka bar znaju na čemu su.
Na kraju, građani Srbije treba da znaju to što resorno ministarstvo ne radi svoj posao nije problem poljoprivrednika, već je to problem svih građana u Republici Srbiji. To ide iz našeg džepa. Toga će se građani Srbije setiti kada odu u prodavnicu ili kada odu na pijacu, kada plate jedan kilogram šargarepe 200 ili 250 dinara, kada kilogram luka plate 150 dinara, kada kilogram mesa plate više od 1.000 dinara i kada znaju da je inflacija kada su osnovne namirnice u pitanju više od 100%. Hrana u Srbiji je skuplja nego u Grčkoj, skuplja je nego u Španiji, skuplja je nego u Nemačkoj. Hrana je resurs budućnosti.
Molim ministarstvo da se uozbilji po ovom pitanju, da donese neke sistemske promene, da donese neke hitne mere kako bi naša poljoprivreda konačno profunkcionisala.
Stranka Zajedno ima jasan plan koji se ogleda u pogledu hitnih mera, u pogledu sistemskih mera, po pitanju PIO fonda, po pitanju profesionalnih poljoprivrednika, po pitanju robnih rezervi i po pitanju strategije kako da našu poljoprivredu podignemo konačno na noge. Hvala.
