Zahvaljujem se doktore Orliću.

Ja bih postavio nekoliko pitanja što se tiču isto problema naših ljudi koji su socijalno ugroženi. Konkretno pitanja su u nadležnosti Ministarstva rada i socijalne politike, a tiču se naših ljudi koji ne mogu da ostvare pravo na socijalnu pomoć, a žive u seoskim područjima.

Pravila koja su trenutno na snazi glase da osobe, ljudi koji su radno sposobni, mlađi su od 65 godina, imaju više od 50 ari zemlje na selu, nezaposleni su, nemaju pravo na socijalnu pomoć. Ukoliko su stariji od 65 godina mogu da imaju do jedan hektar zemlje. Ljudi koji žive u područjima kao što je moje područje Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Kuršumlija, Medveđa i veliki broj takvih opština ima veliki broj takvih ljudi koji nemaju posla, žive u seoskim područjima, imaju više od 50 ari zemlje, mlađi su od 65 godina i nemaju pravo na socijalnu pomoć. Imamo situacije da ljudi koji se vode kao nezaposleni, žive u velikim centrima, imaju 35, 40 ari zemlje u centru grada ili blizu centru grada, oni mogu da ostvare socijalnu pomoć.

Da li je ista situacija u Svrljigu 50 ari ili manje od 50 ari ili 50 ari i manje od 50 ari u Beogradu, Novom Sadu, Subotici? Ti ljudi ukoliko su nezaposleni oni mogu da koriste socijalnu pomoć dok ljudi u ovim sredinama koji su u veoma teškoj situaciji, gde hektar zemlje ima veoma nisku cenu, gde se stvarno teško živi, tamo ti ljudi nemaju pravo na socijalnu pomoć.

Moje pitanje je da li postoji mogućnost da se to promeni, da se ne stavlja u isti koš mesto gde ljudi žive sa otežanim uslovima života, a to su područja četvrte, pete grupe nerazvijenosti, brdo planinska područja, područja gde je veoma veliki broj starih, a mali broj mladih ljudi, a gde ima potrebe da se pomaže tim ljudima kroz program socijalne zaštite, tzv. socijalna pomoć.

Mislim da je to potrebno da se nađe način i da se tim ljudima koji imaju i više od 50 ara zemlje da su radno sposobni, a ne mogu da žive od tog zemljišta da mogu da prime socijalnu pomoć, jer ti ljudi, a i stariji koji imaju više od 65 godina imaju u hektaru 10 ari, oni nikad neće od te zemlje da se odreknu zato što je to njihova dedovina. To je naše pravilo, to su naša ognjišta i nijedan od tih ljudi se neće odreći od te zemlje i ako sutra veoma teško živi i nema čak ni za osnovne uslove za život. Zbog toga moramo naći način da to promenimo.

Bitna stvar je i to pošto socijalna pomoć za ljude ide do devet meseci, za one koji imaju u kući, imaju otac i majka koji su ne zapošljeni, žive i imaju prava na socijalnu pomoć, imaju dva deteta, oni imaju prava na devet meseci. Ukoliko imaju dvoje, troje koji su radno sposobni i imaju dva deteta koja ne mogu da rade, oni mogu i godinu dana. Za ove ljude koji su radno sposobni, a imaju devet meseci socijalne pomoći, njima je potrebno da se nađe način da i za njih bude 12 meseci socijalne pomoći, da oni mogu od toga da žive.

Sa druge strane da nađemo način da lokalne samouprave u okviru svojih uprava te ljude zovu za javne radove kada treba, zimi da se čisti sneg, a u letnjem periodu da se čiste oko puta šančevi i sve ono što je potrebno za javna angažovanja takvih ljudi.

Mislim da bi to dalo rezultata i na neki način da se pomogne zajednici gde oni žive, a s druge strane njihovom aktivnošću imali bismo čistija mesta, imali smo određene stvari koje sutra se ne bi dešavale, a ti ljudi bi imali 12 meseci pomoći da mogu da žive.

Hvala još jednom i mislim da je to potrebno i neophodno za naše ljude.