Znam, da govornik treba da priča o dnevnom redu.

Dakle, ako znate, zašto ne postupate po Poslovniku? Vi ste čuli šta je malo pre šta je gospodin Torbica izgovorio ovde, a vaš komentar na to je bio da vas je pomenuo, reko da ste ološ…

Žuti ološ, jel? Dakle, da ste poštovali…

Odgovoriću vam kada završite. Izvolite.

Šta sam ja? Kažite šta sam ja?

Ne dobacujte, molim vas. Imate minut i po još da obrazložite pa ću vam odgovoriti.

Ovo ovde, evo slušajte sad. Znači, ja sam „zeleni ološ“, šta sam još? Da čujem?

Ne ulazite u repliku sa poslanicima, molim i ostale.

Ne ulazim ja u repliku gospođo Kovač, vi ste u obavezi da vodite ovu sednicu u skladu sa Poslovnikom. Da li je vama normalno ovde da se malo pre gospodin Torbica obraća sa „ološem“? Da li je to normalno? To je za repliku? Ne, to je za opomenu. Neću da vas učim, vi dobro znate, počinjete lepo. Vidim da vam je zadovoljstvo da vodite ovu sednicu, taj osmeh koji ne možete da sakrijete sa lica.

Bravo gospođo Kovač, ja vas samo upozoravam da u članu 107. Poslovnika stoji da ste dužni da opomenete govornika koji se uvredljivo izražava u odnosu na druge kolege. Vama je to smešno, sve je u redu, ja sam za to ovde dobijao neke kazne, a ovom ovde, nije on ološ, ovaj Bakarec, nisi ti Bakarec ološ, tebe nešto otelo ovde i dovelo.

Ulazite u repliku, molim vas.

Molim?