Poštovani građani Srbije u prepodnevnom delu ove sednice ja sam više puta obrazložio zašto ovaj zakon ne treba da predlože Vlada koja nije dostojna da predlaže ovaj zakon, a razlog nedostojnosti je skandalozno i sramotno ponašanje Aleksandra Martinovića, ministra u ovoj Vladi koji je kazao da ljudi koji nemaju decu ne treba ni da vode računa o deci i time uvredio i svoje kolege ministre, ali oni nisu našli za shodno da ga zbog toga izbace iz Vlade. I, time pokazuju zvaničan stav Vlade i zvanična politika Vlade Republike Srbije prema svim ljudima u Srbiji koji nemaju decu, ali i oni kojima jedno ili dva deteta. Podsetiću Aleksandar Martinović je obrazlažući taj svoj sramni predlog kazao da je minimum kojim on smatra minimum troje dece.

S druge strane, mi živimo u državi u kojoj se broj stanovnika za deset odnosno za jedanaest godina samovlašće i svevlašće Aleksandra Vučića smanjio za milion. To se nije dešavalo ni u ratnim razaranjima tokom ratnih godina u Srbiji, da imamo ovakav gubitak stanovništva, kakav imamo kod Aleksandra Vučića. Na sve to treba kazati da se godišnje u Srbiji ubije, odnosno izvrši samoubistvo 1378 ljudi. Četvoro ljudi, maltene dnevno oduzme sebi život dok se Srbija nalazi u zlatnom dobu do guše.

Izgleda da je došlo i preko guše i zato svake subote u Beogradu imamo desetine i desetine hiljada ljudi koji protestuju protiv ovakve mafijaške vlasti. Naravno, odmah žamor, odmah nervoza i odmah strah. I treba da se plašite jer dolazi vreme kada će se odgovarati za ove katastrofalne brojeve. Hvala.

Pravo na repliku, Milenko Jovanov. Izvolite.

Vrlo kratko, prosto zbog građana koji ovo gledaju, dakle, ovo je sada bilo za one koji nisu stigli da pogledaju prepodnevni prenos. I to otprilike sam kaže i to je suština onoga što oni danas rade.

Dakle, njih nije briga da raspravljaju o zakonu. Oni ne pričaju o tome da li je zakonsko rešenje dobro ili loše nego pričaju o tome da li je Vlada ovlašćena da predlaže zakon. A ko da ga predloži ako neće Vlada?

(Srđan Milivojević: Dostojna.)

Kolega Milivojeviću.

Dobro, da li je Vlada dostoja. I ona nije dostojna zbog toga što je jedan ministar ovde u sali nešto rekao pa se zbog toga izvinio. I to nam govori onaj ko je groktao i dahtao kada je Nevena Đurić dobila reč, ali nikome se nije izvinuo, nije mu palo na pamet, nego se kliberio, kikotao i cerekao i evo ga nastavlja, kao što čujete nastavlja, nema nameru da se izvini. To je razlika između nas i njih, kada pogrešimo kažemo izvini, oni nemaju nameru to da rade. Oni će da nastave da vređaju, oni će da nastave da grokću, oni će nastaviti da… kako ono kaže, ne da uživa nego oduševio se, ne, obradovao se kada je Nevena Đurić ustala da govori. Sada, on nama drži lekcije o tome šta je pristojno, šta nije i tako dalje.

Što se ovih činjenica i brojeva tiče, to ionako ne vredi odgovarati. To se onako šamara kako vam padne na pamet, milion ljudi otišlo, ne znam koliko je bilo, desetine hiljada je na ulicama. Jutros priča o deviznoj štednji, a devizna štednja bila s početka 90-ih, krajem 80-ih, znači, nema veze, piči Mile ko zna šta je kada bilo, svi ste vi krivi za ovo. Znači, jedna papazjanija, pa šta ko izvuče.

Samo ono što je sada bitno. Vidite, ja sam na jednoj od prethodnih sednica rekao da u ovoj zemlji izgleda od njih političkih nekrofila, koji jedva čekaju nekakvo stradanje ne bili za sebe izvukli neki politički poen niko ne može na miru ni da umre, jer čovek umre, a oni tu smrt zloupotrebe. Sada izgleda više ne može ni da se ubije i svaki samoubica sada dobro treba da razmisli pre nego što izvrši samoubistvo prvo da li to treba da radi, a ne treba da radi, jer to nije rešenje ni za šta, samo ostavlja veće probleme onima koji ostaju bez njega, ali i druga stvar, da će i to samoubistvo da bude iskorišćeno u svrhe napada i politikanstva ovih ljudi koji kada nemate politiku, onda dajte i samoubicama da se bavimo i to valjda može da im donese nekakav politički poen.

Jadno, bedno, dno dna, ali i dalje kopaju. Hvala vam.

Po amandmanu, Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ono tamo što grokće je iznelo podatak da se u Srbiji za godinu dana ubilo 1300 osoba, možda je to i tačno, ali je zaboravio da kaže da se 2011. godine ubilo 1500, da se na milion stanovnika tada ubilo 20 ljudi, samoubilo. Da je u Sloveniji na milion stanovnika se ubilo 300 ljudi, da je u Mađarskoj to bilo 321, ali eto on je izvukao podatak da kaže da se ljudi verovatno ubijaju zbog ove vlade, zbog vladajuće većine i tako dalje.

Non-stop iz konteksta čupa deo izjave Aleksandra Martinovića koji je možda nešto neoprezno rekao, ali ono što ovaj radi godinama, danima, frizira podatke i tako dalje, više nije za trpeti.

Dame i gospodo, moram da se suprotstavim i da kažem, da mozak ovog pojedinca nije dostigao mozak za onaj vrtić u Pećincima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Po Poslovniku, Biljana Đorđević.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća povredili ste član 107. – na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje, korišćenje uvredljivih izraza i tako dalje, iznošenje činjenica, to smo i danas već slušali više puta, iz privatnog života. Dakle, nismo ovde čuli ono tamo što grokće, i mislim da ste morali da upozorite poslanika da se tako ne obraća narodnim poslanicima u ovoj sali. Dakle, to je direktna uvreda svih nas, jer jedno ljudsko biće nazvao je – ono tamo što grokće. To ljudsko piće je takođe narodni poslanik ili narodna poslanica, vi i vaša dužnost je da brinete o svima nama i o dostojanstvu ove sednice. Hvala vam.

Potpuno ste u pravu, moja obaveza jeste da brinem o dostojanstvu ove Skupštine kada predsedavam, ali je to u okolnostima u kojima radim, uvažena koleginice nemoguće i za to nikada nije kriva samo jedna strana. Nisam nažalost čula taj uvod, oprostite mi na tome.
Da li želite da se izjasnimo? (Da.)
Glasaćemo, svakako.
Zoran Sandić, po amandmanu. Izvolite.