Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao ovu Šolakovu pešadiju, koja je protiv toga da se građani koji su iz nužde pravili nelegalne objekte, zato što su ih oni masovno otpuštali, zato što su bili nezaposleni, zato što su morali da sklone porodice od mraza, snega, vetra, kiše, sunca, oni su sada protiv da se oni priključe na električnu energiju, odnosno, da mogu da imaju priključak za gas, vodovod itd.

Pitam ih, s obzirom da je ovaj koji njima diriguje, ovaj tajkun Šolak, najbogatiji čovek u Srbiji, pitam ih kako se to Šolak priključivao na EPS-ovu infrastrukturu. Hajde, neka nam šolakčići objasne kako je to Šolak po kom zakonu koristio stubove EPS-a, da širi svoju mrežu, da širi svoj kapital, da širi svoje prihode. Da li je tu bilo neke naknade za korišćenje EPS-ovih stubova i EPS-ove mreže, a prilikom širenja njegovih imperija. Još nešto, ono što, verujem ministar Vesić zna, nije se Šolak priključivao samo na EPS-ovu mrežu, već na mrežu termoelektrane u Beogradu, koliko se sećam, naravno, nelegalno, bez ikakvih uplata za korišćenje infrastrukture te kompanije.

Još nešto, ono što je neoprostivo, gospodin Šolak i SBB, a ovde SBB ima svog predstavnika, ima menadžera iz SBB koji ovde zastupa, dosta neuspešno, svog gazdu, dakle da ih pitam da li je tačno da se Šolak priključivao u zgradama na strujna brojila građana, stanara? Da li je tačno da po 10 godina, evo ministar je tu pa neka on kaže, da li i po 10 godina koristio tuđu struju neovlašćeno, pa, je recimo građanin Ž. Jovanović, konstatovao jednom kad mu je isključena struja, nije koristio stan odjednom mu je isključena struja, ustanovilo se, Gradsko stambeno ustanovilo da se Šolak nelegalno priključivao, ne samo na zajednička brojila stanara, već i na individualno građaninu se zakačio jedan milioner zakačio na sat. Danas njegov menadžer priča o tome ovde kako građani ne treba da dobiju priključak zato što su nelegalno gradili, a Bože moj, Šolak je kao gradio nelegalno.

Sada sam dokazao da su oni stručnjaci za bezakonje. Njihov šef emituje nezakonito kršeći zakone o elektronskim medijima, Konvenciju o prekograničnoj televiziji, kršeći sve te zakone, Zakon o marketingu, dakle, on krši sve te zakone, i prihoduje stotine miliona evra godišnje ovde, a nelegalno emituje program u Srbiji, pri tome nije registrovao emitovanje, nije registrovan kao emiter, jednostavno, tvrdi da on reemituje program iz Luksenburga, itd, krši sve zakone i pri tome dnevno emituje 200 hiljada sekundi reklamnog prostora nezakonito, uzimajući regularnim medijima koji su registrovani na teritoriji Republike Srbije deo hleba koji oni zarađuju svojim reklamama, jer mediji koji reemituju program nemaju pravo da emituju domaće reklame, što on uporno čini godina, i pri tome, krši sve zakone. Priključuje se na struju građana ,sirotinje, da bi uvećao što više svoj kapital.

Danas ovde imamo njegove zaštitnike, zato što su oni ovde u Skupštini zahvaljujući tome, što ih on pušta u nelegalne svoje televizijske kanale, i nelegalno emituje program, pri tome oni koriste taj njegov program da bi se politički promovisali i većina njih, verovatno, i ne bi bila ovde da nije Šolaka i zato su oni zahvalni. Ova šolakova pešadija, i moje dok oni rade za svog gazdu, da ja radim za državu da se borim za prava države Srbije da postoji. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Gavrilović. Izvolite, gospodine Gavriloviću.

Hvala.

Predloženo je predlogom promene zakona da zakon stupi na snagu odmah, i to je još jedna stvar koja nas dovodi do pitanja zašto se žuri, odnosno zašto radimo suprotno onog što Ustav predlaže, koji kaže da to može da bude osam dana, a mi sada kažemo, i imamo pred sobom predlog da to treba da bude odmah. Šta je to što je posebno hitno, što Ustav nam nalaže da treba da bude hitno, da bi se pridružilo da bi se to odmah i primenilo.

Ono što postavljam kao pitanje, gospodin Vesić, nadam se da će se udostojiti da odgovori bar na neko od pitanja. Da li ćete ovim zakonom koji ćete imati, ako stupi na snagu odmah, 15 dana vremena da napravite podzakonske akte, i nakon toga samo 30 dana vremena za građane da reaguju po njemu. Znači, imaćete 45 dana od dana kada budemo proglasili zakon, vremena da se ovaj zakon faktički i konzumira.

Ono što je problematično u svemu ovome da li zanate i na koji način ćete informisati građane o ovome? Da li ćete rešiti problem svih onih građana koji su protestovali? Da li je ovo dovoljno vremena da možete da napravite jednu dobru analizu i da kažete da posle ovoga neće više biti ovakvih problema, ili ćemo da ostanemo u ovim problemima, zato što će određeni ljudi biti informisani, na vreme se javiti, i uspeti da legalizuju ono što je nezakonito.

Ponavljam, zašto ne napravite pred nama ovde javnu odrednicu šta je to što ćete dozvoliti da uđe u legalizaciju, a šta ne? Šta je to po vama savesno, a šta je nesavesno? Odnosno, da li će biti nagrađeni oni ljudi koji su unapred znali da će ovakav zakon da se donese?

Reč ima ministar Goran Vesić.

Slušajući predlagače amandmana, stekao sam utisak da su svi poslanici Narodne skupštine za usvajanje ovog zakona, jer svi žele da rešimo problem ljudima koji žive u objektima koji nemaju struju i vodu. Jedino što ne žele svi da glasaju za zakon. Pa će onda glasati protiv zakona, a onda će sutra da pričaju tim istim ljudima da su baš oni hteli da im se reši problem, a oni su morali da budu protiv zakona, jer ništa drugo nisu mogli da urade, a inače ne može drugačije da se reši, nego izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju.
Moram da kažem da je to baš, baš licemerno. Ako se podržava ideja da se problem sa priključenjem, znači sa dozvolom na priključke za komunalne usluge ljudima reši ovim zakonom, onda se glasa za zakon. Onda se kaže iako se ne slažem sa tim da li je rok 30 dana ili sedam dana ili 45 dana, imam primedbe, bar ću na ovaj način omogućiti ljudima da se reši. Jer, ako se ne glasa sa zakon, onda smo protiv ovakvog rešenja, što je takođe legitiman politički stav. Samo hajde da budemo jasni i da budemo precizni, iskreni šta želimo, a ne mi smo protiv zakona, glasaćemo, ali zato smo da se reši problem. Kako da se reši problem, pa to vi znate, neću mi time da se bavimo, to je ispod našeg nivoa.
Tako da molim da oni koji zaista žele da se ovaj problem reši, ipak da glasaju za ovaj zakon. Naravno ne ulazim šta je politika bilo koga, svako ima pravo da bira svoju politiku, samo ne mislim da je to pošteno pričati ljudima, da ste da se reši problem, a onda biti protiv zakona.
Takođe, čuo sam više puta da se pominje ozakonjenje. Hajde da raščistimo to. Niko neće biti ozakonjen na osnovu izmena i dopuna ovog zakona. Znači niko neće biti ozakonjen. Ozakonjenje ne proces koji se obavlja po ovom zakonu, omogućavanje nekome da se priključi nije ozakonjenje. To je humanitarna mera, to je mera na koju nas je upozoravao i Zaštitnik građana više puta, jer su mu se građani obraćali. To je mera koja proističe iz presuda Suda za ljudska prava u Strazburu, jer je evropska praska da su struja, voda i komunalne usluge osnovno ljudsko pravo. To je mera koja je takvog karaktera i to nema nikakve veze sa ozakonjenjem, apsolutno nikakve.
Drugo, prihvatili smo amandman poslanika Komlenskog i upravo taj amandman vrlo jasno kaže ko je predmet ovih izmena i dopuna. U tom amandmanu se kaže da se u to porodično stambeni objekti u kojima žive porodice i koje to treba da dokažu. Znači, nikakvi poslovni objekti to je odgovor između ostalog na pitanje gospodina Rističevića da li će biti priključen SBB. Neće niko ko je poslovno ko je pravno lice, ovde se radi reč o fizičkim licima, ovo su porodično-stambeni objekti ljudi koji žive sa svojim porodicama u tim objektima. Inače, priključenje nije bilo moguće 2018. godine po istom ovom zakonu. Znači, sada se samo omogućava ljudima da se priključe.
Bilo je pitanje – zašto se žuri? Pa, ja ne znam, evo pitajte građane iz udruženja „Hoćemo struju u 21. veku“ koji nemaju struju, zašto im se žuri? Eto, zato se žuri. Zato što postoje građani koji nemaju struju i kojima to treba da omoguće, njih pitamo zašto im se žuri. Možda oni mogu da čekaju, pretpostavljam da mi ovde možemo da čekamo, a nisam siguran da baš oni mogu da čekaju.
Bila je priča oko toga ko je primio te građane. Ja sam ih primio šest puta i tražio sam rešenje sa njima. Na kraju smo, pokušavali smo da rešimo izmenom, znači uredbom, pokušavali smo da rešimo na različite načine, na kraju se pokazalo da izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju jedini mogući način po zakonu da se reši ovaj problem. S tim u vezi kad već pričamo o uredbama, pošto vidim da je to bio pitanje, jer to pitanje iskreno da kažem, može da postavi samo neko ko nema apsolutno nikakvo pravničko znanje a to je - da li će uredba biti suprotna zakonu? Stvarno ne mogu da verujem da to pitanje može bilo ko da postavi. Uredba bliže razrađuje proceduru u skladu sa zakonom i ne može sve da se napiše u zakonu i zato postoje podzakonski akti, upravo zato da bi se rešila sama procedura.
Čak je bilo pitanje – da li ćemo mi moći za 15 dana da napišemo uredbu? Pa, mi već radimo na toj uredbi, zajedno sa Ministarstvom energetike, zajedno sa ODS-om, zajedno sa EPS-om, zajedno sa najvećim samoupravama gde ima najviše, zajedno sa njihovim vodovodima i kanalizacija, zajedno sa najvećim toplanama. Radimo na tome i siguran sam i one će biti kao što sam zakon kaže doneta 15 dana po stupanja ovog zakona na snagu.
A u uredbi možete da stavite različite rokove, pošto je bilo ovo takođe primedbi, odnosno straha da li će se tokom letnjih meseci, tokom vremena kada su građani na odmorima ovo rešavati. Neće, zato što će rokovi biti takvi da će sasvim sigurno, sasvim sigurno se to dogoditi tih 30 dana posle godišnjih odmora.
Bilo je pitanje koje takođe nije beznačajno i mislim da treba jasno da ga razgraničimo, 30 dana nije rok za priključenje. To mislim da je upravo jedan poslanik amandman podneo, mislim čak poslanik Komlenski, izvinjavam se ako sam pogrešio, 30 dana nije rok za priključenje, 30 dana je rok za prijavu, a priključenje se vrši kasnije po proceduri koji propisuju javna preduzeća i koja naravno i cene tehničku mogućnost priključenja. Znači, ti građani koji će dobiti mogućnost da se priključe neće imati bilo kakav drugi postupak priključenja nego što imaju svi drugi građani koji su priključeni. Tačno onoliko koliko imaju drugi građani u istom postupku plaćanja svih taksi koje moraju da se plate po zakonu preduzeća će ih priključivati.
Znači 30 dana je samo rok za prijavu, ko će od ovih građana koji ispunjava uslove da živi u tim stanovima moći da se priključi, a naravno kada dobije mogućnost da se priključe oni svoje odnose rešavaju ugovorima se nadležnim preduzećima koja distribuiraju struju, zatim gas, daljinsko grejanje, vodu ili gde ima priključak na kanalizaciju. To je ono što takođe želim zaista da razjasnim.
Takođe, bila je jedna priča koja je isto vrlo ovako zanimljiva, a to je ko će zaista moći da se priključi. E, sada da vam kažem, postoje ljudi koji ne mogu da ostvare pravo na priključak, a pri tom nisu recimo, bespravno gradili pre godinu dana ili pre dve godine, ili pre pet godina, nego su gradili pre 50 godina.
Recimo, neko pomenuo ovde neka Obrenovačka sela, tamo gde se gradi infrastruktura, recimo postoje sela gde su kuće izgrađene pre 20, 30, 50 godina i nema plana, nikada niko nije doneo plan i to će biti posle tema jednog drugog zakona o kome ćemo pričati, kako ćemo naterati lokalne samouprave da donose planove, ali to sada nije tema ovog zakona, pa neću pričati, ali i to smo predvideli. Onda ti ljudi nemaju građevinske dozvole, a nisu ništa gradili pre godinu dana ili pre dve godine i oni ne mogu da ostvare pravo na priključenje upravo zato, ništa nisu krivi za to. Prema tome, oni će takođe moći da se priključe.
A to da se građevinskom mafijom nazivaju ljudi u Busijama, Ugrinovcima, običan narod koji je gradio od muke, ko je pobegao, eto samo najbolje govori o onima koji to pričaju. Oni su baš građevinska mafija.
Bila je priča da li će biti aboliran neko od investitora ko je pobegao. Pa, neće biti zato što se ovo odnosi samo na ljude koji žive ne na investitore. Po ovom zakonu investitor ne može da ostvari nikakva, ništa, samo onaj ko živi u stanu i može da dokaže da živi u tom stanu ili kući sa svojom porodicom, imenom i prezimenom. One koji su neki investitori prevarili. Možda se desi, imate slučajeva gde su ljudi kupili stanove u zgradi koja je bila legalna i onda investitor dozidao jedan sprat i proglašen je ceo objekat nelegalnim, koji takođe sada će moći da se priključe.
Prema tome, zaista bih voleo, ali stvarno bih voleo da o ovim problemima pričamo trezveno i pričamo o tome koliko će problema ovo rešiti. Reši će probleme mnogim ljudima i ovim se ne prejudicira njihov zakon za ozakonjenje, ne prejudicira se odluka o ozakonjenju, ovim se samo omogućava da ljudi koji žive u nelegalnim objektima ostvare svoja osnovna, ljudska prava, a to je pravo na struju, na vodu, na kanalizaciju tamo gde postoji, na gas ako je sproveden ili eventualno na građevinsko grejanje. Tako je da će veće prihode imati sama preduzeća, jer će ti ljudi normalno plaćati cenu usluga koju koriste i to je potpuno normalno.
Pričalo se o broju nelegalnih objekata. Pa, da vam kažem, ministar, jedan od prvih ministara posle 2000. godine, Dragoslav Šumarac je u ovoj Skupštini, doduše ne u ovoj sali, već u drugo sali, 2003. godine kada je donošen prvi zakon pričao o milion nelegalnih objekata. To je inače isti onaj ministar, bivši ministar Šumarac koji je podržao jedan drugi zakon koji će doći posle ovog, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ali to neće niko da kaže, jer on je dobar kada napada nas, ali kada kaže da smo nešto dobro uradili, onda nije dobar. Isto kao i novinar „Danas“ Miša Brkić, kada kaže da su odredbe zakona dobre, onda nije poželjan. Znači pričalo se tada o milion, to je rekao tadašnji ministar, 2003. godine, milion nezakonitih objekata.
Prema tome, ozakonjenje, odnosno nelegalna gradnja nije problem koji se dogodio juče ili pre dve godine ili pre pet godina, ili pre deset godina, to je problem koje ovo društvo mori duže od jednog veka i to je problem koji ćemo morati zajednički i to će nas čekati na narednim sednicama da pronađemo rešenje. Tako da bih molio da se ne meša ozakonjenje sa privremenim priključcima.
Bilo je pitanje koliko će trajati priključak, pa do rešenja o ozakonjenju, vrlo jednostavno. Kada neko reši, dobije ozakonjenje, tada naprosto se ispunjava sve uslove da taj priključak preraste u trajni. Znači, do rešenja završetka ozakonjenja priključak traje. Ne traje ni dva dana, ni pet dana, ni mesec dana, nego traje dok se ne reši pitanje ozakonjenja. Prema tome, taj priključak traje.
Drugo, čuo sam istovremeno da se traži brisanje svih članova i skraćenje rokova. Zaista ne znam kako je moguće i jedno i drugo. Rokovi su kratki upravo zato da se ne bi ovaj zakon zloupotrebljavao, da bi zaista ljudi kojima je to preka potreba, a među njima je i mnogo izbeglica, i interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, o tome je pričala jedan poslanica ovde.
Znači, i oni koji su nažalost izbegli prvo privremeno, ali to traje bogami više decenija, da ti ljudi mogu da reše probleme i to je samo problem da budu priključeni kao svi drugi ljudi na struju i na vodu. Ništa ne dobijaju u smislu da se rešava njihovo ozakonjenje i zato sam bio siguran, ali skoro potpuno siguran da će ovaj zakon svi podržati.
Mogu da razumem da se neko ne slaže sa rokom ili kaže - dali ste kratak rok ili treba da bude duži ili može neko da kaže treba da bude kraći, ali ovo je zaista humanitarna mera i to nema nikakve veze sa politikom i to je nešto što je osnovno ljudsko pravo i što je naša obaveza kao društva da to podržimo.
Opet vam kažem, to nema veze i to je zaista ružno pričati, pošto će korisnici ovog zakona biti ljudi koji nemaju sada ni struju, ni vodu. Jedna poslanica je pričala o detetu iz Grocke. Znači, to je zaista nije u redu te ljude nazivati tajkunima, jer vrlo jasno i precizno… Zato smo i prihvatili amandman gospodina Komlenskog, iako je bilo jasno na šta se odnosi, pošto je on to dodatno precizirao, da bude jasno na koga se zakon odnosi - na one koje žive u porodično stambenim objektima, koji mogu da dokažu da tu žive i ni za koga više i dobijaju pravo da legalno imaju struju i vodu i ništa više. Znači, ne rešava se problem ozakonjenja.
Bilo je nekih drugih pitanja. Recimo, bilo je pitanje, i to ću samo u dve rečenice, pošto nije tema, oko pomoći koja se desila zbog poplava. Formiran je štab na nivou Vlade Republike Srbije. Opštine su bile dužne da formiraju komisije, da proglase vanredno stanje, da popišu sve znači. U međuvremenu se obezbeđuju sredstva i Vlada Republike Srbije će dodeliti sredstva opštinama preko Ministarstva za javna ulaganja i preko tog ministarstva će biti novac podeljen opštinama koje će onda isplaćivati građanima.
Bilo je pitanja o tome zašto su neki direktori u VD stanju? To je, inače, pitanje za Ministarstvo privrede, nije pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kao što je bilo pitanja zašto su neki ljudi zaposleni u lokalnoj samoupravi u Sekretarijatu za urbanizam. To je takođe pitanje za lokalne samouprave.
Bilo je pitanja o urbanizmu o lokalnim samoupravama, to je pitanje za lokalne samouprave. Sada, kada dođe drugi zakon na dnevni red tokom dana, to je Zakon o planiranju i gradnji, videćete kako će moći Vlada da interveniše kada lokalne samouprave ne budu radile posao i po pitanju inspekcije i po pitanju izdavanja dozvole. U ovom trenutku to nije moguće, osim po pravu nadzora i to što je moguće, to se radi.
Prema tome, ono što želim da kažem, to je da ovaj zakon rešava problem desetina hiljada porodica koje žive bez struje, vode ili nemaju legalne priključke. Ovaj zakon ne prejudicira ozakonjenje. Ozakonjenjem ćemo se posebno baviti.
Ovaj zakon je humanitarnog karaktera, u skladu je sa evropskom praksom koja podrazumeva šta je osnovno ljudsko pravo, u skladu je sa presudama suda iz Strazbura ne u slučaju Srbije, već nekih drugih zemalja, u skladu je sa onim što je od nas tražio Zaštitnik građana i sa onim što su od nas tražila udruženja građana koji upravo okupljaju te ljude.
Prema tome, glasanjem protiv ovog zakona, koji je zaista humanitarnog karaktera, znači da mi ne želimo da pomognemo tim ljudima.
Zaista ne mogu da verujem da nećemo ovaj zakon doneti jednoglasno. Mogu da razume da se ne slažemo oko nekih drugih zakona, da postoji ideološke razlike, ali oko ovog zakona ja zaista ne verujem da je moguće da imamo bilo kakve razlike i zato pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon, jer ovaj zakon zaista rešava životne probleme.

Zahvaljujem ministru Vesiću.
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu Zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na 3. tačku dnevnog reda – PREDLOG ZAKONA O PRIVREMENOM REGISTRU MAJKI I DRUGIH LICA KOJIMA SE UPLAĆUJE NOVČANA POMOĆ.
Primili ste amandmane koji su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste, takođe, izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Nebojša Novaković i dr Nenad Mitrović.
Da li neko želi reč?
Reč ima gospodin Lutovac.
(Srđan Milivojević: Ja sam se prijavio?)
Izvinite, a ko koristi Lutovčevu karticu?
Gospođo Rakić, vi?
Gospođa Rakić ima prednost, s obzirom da je jedan od predlagača amandmana, gospodine Milivojeviću.
(Dragana Rakić: Odustajem.)
Odustajete.
Po amandmanu, Srđan Milivojević.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, mi danas imamo na dnevnom redu Zakon o privremenom registru majki i drugih lica, kojim se usklađuje novčana pomoć.

Na taj zakon ja sam podneo sledeći amandman. Smatram da ovaj zakon i ovaj amandman treba da se brišu iz razloga nedostojnosti predlagača zakona.

Posle obraćanja ministra državne uprave i lokalne samouprave Aleksandra Martinovića 4. jula 2023. godine, kojim je uvredio sve one koji nemaju decu rečenicom: "Hoćete li sada da nabrojim ko od vas nema decu, niti je u braku, nego umesto dece hrani kuče, mače, zlatnu ribicu itd.", smatram da je neprimereno i licemerno da ovakav zakon predlaže Vlada u kojoj je ministar Aleksandar Martinović.

Šta mislite o brzi o deci vi ste nepogrešivo pokazali više puta. Ovo je Milan Bojović, SNS batinaš iz Batajnice koji je u sred velikih tragedija davio dete. On je član upravnog odbora Nacionalne službe za zapošljavanje i uz to je savetnik za bezbednost u Jugoimport - SDPR-u.

Još uvek nemamo odgovor na poslaničko pitanje dokle je stigla istraga protiv ovog bahatog pojedinca koji je onako brutalno davio dete dok su zapanjena deca zapomagala i to snimala. Evo, još jedanput te slike.

Kako mogu ovakav zakon da predlažu oni koji za vaspitača u vrtiću u Odžacima predložili pedofila, člana svoje stranke, koji je seksualno napastvovao decu ispod pet godina? O kakvom je tu moralnom karakteru reč, o kakvoj je moralnoj strukturi tu reč najbolji svedoči taj primer i zato smatram da ovaj zakon ne treba da bude na dnevnom redu dok je ova Vlada.

Reč ima Biljana Ilić Stošić.

Poštovana predsedavajuća, uvaženi ministri, uvažene kolege, dragi građani, pre svega želim da naglasim da ću zdušno i u dobroj volji podržati Predlog zakona o privremenom registru majki, ali neću, naravno, podržati ovaj amandman.

Zakon ću podržati više nego ponosna što pripadam odgovornoj vlasti koja u trenucima najveće globalne krize pronalazi način da svojim građanima pomogne.

Građane ne bi trebalo ni podsećati. Pamte oni dobro sve pakete finansijske pomoći još od vremena pandemije, pomoći kako privredi, tako i porodicama, gde spada i ovaj paket pomoći koji neće biti poslednji, uverena sam u to.

Naravno, građane bi trebalo podsetiti na zlurade i ponižavajuće komentare onog dela manjinske Srbije kojima deset hiljada ne znače ništa, jer ne dele sudbinu najvećeg broja ljudi, već žive od raznih privilegija u vidu inostranih donacija za projekte koji baš ni malo ne mirišu na patriotske. Da, da, većini naših građana deset hiljada dinara uvek dobro dođu, pa su ljudi već planirali na šta će ih potrošiti. Verovatno na patike, ranac, možda neku trenerku.

Avgust i septembar su najskuplji meseci u godini, osim za one koji će se baškariti po elitnim turističkim destinacijama, osim za većinsku Srbiju koja će ih na izborima oceniti, kao i do sada, brojem glasova za eventualni prelazak tzv. socijalnog cenzusa od 3%.

Ono što je najvažnije, građani znaju da ovo nisu predizborni bajke u stilu 1.000 evra od akcija, nego će obećana pomoć zaista stići u dogovoreno vreme, baš kao i sve do sada, rečeno i učinjeno. Hvala vam.

Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milivojević, Miladinović, Marković i Manojlović.
Da li neko želi reč? (Da)
Tatjana Manojlović ima reč. Izvolite.