Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nikola Nešić i Đorđe Miketić.
Da li neko želi reč?
Reč ima Nikola Nešić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovde bih hteo da istaknem novinu koju je Goran Vesić uveo dok je bio u Beogradu, a to je pojam fazne izrade, a onda je u fazi uveo etape i onda je tako uklapao u više planske akte.

Želeo bih da takođe kažem da to radi na vrlo jedan netransparentan način jer sve što je radio ne vidi se. Zašto? Zato što postoje dokumenta koja je podigao, koja su javno dostupna, a još su iz 2016. godine.

Ovim putem želim da skrenem pažnju, ukoliko je moguće, da javno budu dostupna poslednja dokumenta Plana detaljne regulacije, i to faze 1 etape 1 i etape 2.

To je primer kako gospodin Goran Vesić izdvaja i uklapa niži planski aktu u viši planski akt, i to podeljeno. Kažem, po fazama, po etapama, kako to odgovara njemu, kako to odgovara investitorima, kako to odgovara njihovih bliskim prijateljima, bez da vodi interes o javnom interesu, da vodi računa o građanima Republike Srbije. Time je prekršio i član 41. Zakona o planiranju i izgradnji upravo radeći na ovaj jedna skriveni način.

Gospodine Vesiću, vama se obraćam, i nadam se da ćete ispraviti, u perspektivi, ovaj vid vođenja politike koji je zaista skriven od svih nas, od očiju javnosti.

Hvala.

Reč ima ministar Vesić.
Izvolite.

Izmene i dopune Zakona o izgradnji podrazumevaju Centralni registar planskih dokumenata. U tom Centralnom registru biće dostupni svi planski dokumenti sa teritorije Republike Srbije. Tako da je to korak napred, ako pričamo o dokumentima.
Nego, zaboravih malopre, pitao me je gospodin Obradović u vezi postavljanja ovih privremenih objekata. Ne znam zaista o čemu se radi, ali mogu da vam kažem koja je procedura.
Znači, to su privremeni objekti. Oni po zakonu ne mogu da budu veći od 10,5 kvadrata. Da bise postavili takve objekte morate da donesete, tj. da izmenite postojeći plan privremenih objekata, koji se inače donosi na svakoj gradskoj opštini posebno, uz saglasnost Gradskog sekretarijata za urbanizam, Zelenila, Zavoda za zaštitu, zavisi u kom se nalazi. Ukoliko se izmeni plan to je onda moguće, ali o tome mora da se izjasni skupštine opština jer naprosto to podrazumeva izmenu samog plana.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Biljana Đorđević, Robert Kozma i Jelena Jerinić.
Reč ima Robert Kozma.
Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.

Mi smo ovim predlogom amandmana hteli da omogućimo i da garantujemo učešće građana u procesu izrade plana, i to u svim fazama, i zato smo zahtevali da odluka o stupanju u proces izrade plana mora odmah da definiše i način uključivanja građana u raniji javni uvid i način uključivanja građana u izradu elaborata za rani javni uvid i način uključivanja građana u izradu nacrta plana.

Zašto je ovo bitno? Građani su proteklih 10 godina bili često poslednja brana samovolji vlasti, kada se radi o urbanističkom planiranju i tzv. urbanističkom razvoju. Oni su vrlo često morali da se organizuju kako bi zaštitili poslednje zelene površine u svojim komšilucima, tako da bi zaštitili jedinu zelenu površinu između njenih zgrada jer, eto, neko je mimo propisao izdao građevinsku dozvolu i lokacijsku dozvolu da tamo može da nikne novi poslovno-stambeni objekat.

Građani su vrlo često morali da se organizuju upravo da bi se pobunili protiv takvih građevinskih dozvola, ali i da bi se pobunili protiv izmena u planovima detaljne regulacije kojima bi se to omogućilo.

Takođe, građani su u poslednjih 10 godina bili jedina brana samovolji vladajućeg režima kada se, na primer, radi o uništavanju Savskog nasipa. Mi svedočimo tome da na Savskom nasipu godinama imamo nelegalne objekte, vikendice. Podsetiću, tamo se nalazi i vikendica bivšeg predsednika Republike, Tomislava Nikolića. Tu su građani takođe morali da se organizuju da bi zaštitili obalu, utvrdu i da bi se izborili za svoju bezbednost.

Takođe, građani često moraju da se organizuju, kao i različite inicijative da bi zaštitili zaštićeno kulturno područje ili kulturno dobro, na primer Kalemegdan.

Upravo za vreme vlasti u gradu sadašnjeg ministra oni su imali ideju da izgrade gondolu na Kalemegdanu. Tada npr. samo da obavestim ministra, upravo jedan plan koji ste izmenili, plan detaljne regulacije nije bio u skladu sa planom generalne regulacije i eto vam primera kada niži plan ne poštuje viši plan.

Ono što se desilo jesu inicijative, kao i građani, morali organizovati kako bi zaštitili uništavanje Kalemegdana, našeg istorijskog, kulturnog, arhitektonskog nasleđa, kako bi zaštitili da se ne poseče 155 stabala čiji je nalog za seču dalo „Skijališta Srbije“. Takođe, građani su se zajedno sa inicijativama kao što je „Evropa nostra“ izborili da se skrene pažnja svetske javnosti na to da ste želeli i da nisu odustali od toga da uništite ovo zaštićeno kulturno dobro. hvala.

Na član 10. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Milenković Kerković, Obradović, Vasić, Puškić, Jakovljević, Kostić.
Reč ima Tamara Milenković Kerković.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Mi smo takođe i na ovaj član podneli amandman, svesni svih ovih negativnih praksi kojih smo se nagledali prethodnih deset godina, kako u Beogradu, tako i u gradu iz koga dolazim, u Nišu. Mada moram da kažem da Niš prednjači čak i nad praksom Beograda i čak nad praksom gospodina Vesića dok je upravljao ovim poslovima u gradu Beogradu, jer mi zaista u Nišu imamo jednu avangardu kršenja zakona, ali nažalost ta avangarda postaće sada legalizovana kroz ovaj zakon.

Sve zloupotrebe koje sam videla i protiv kojih se borim godinama u Nišu i građani kao poslednja grana da se ne otima više od građana Niša, zaista su jedina brana. Dok je gospodin Vesić u kulturnom dobru od izuzetnog značaja omogućavao da se gradi stambeno naselje, sa druge strane mi u Nišu imamo situaciju da je na ranohrišćanskoj nekropoli izdata građevinska dozvola za gradnju zgrade, a da je decembra meseca 2021. godine došlo do smene direktora Zavoda za urbanizam, gospodina Miroljuba Stankovića, zbog toga što nije hteo da izda građevinsku dozvolu za gradnju na ranohrišćanskoj nekropoli.

Nakon toga građevinska dozvola je izdata i tamo je trebalo da počne da se radi stambena zgrada. Dakle, ti najsramniji načini da se uništava kulturno nasleđe će biti omogućeni ovim zakonom. Zbog toga smo mi tražili da se tačno navede koja ustanova tačno treba da donese studiju zaštite nepokretnog kulturnog dobra.

Takođe, isto se odnosi i na ovo otimanje koje pominjem od strane Tesla parka, ali je tu nešto drugo i tu se sada radi o uništavanju zelene površine i omogućavanju da se od brda napravi jedan betonski vodopad. Hvala.

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav Janković.
Vlada i Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj i infrastrukturu i telekomunikacije prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Predlagač želi reč.
Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Došli smo i do člana 10. zakona. Ovaj član definiše dokumenta prostornog i urbanističkog planiranja. Predlog je da se doda novi stav koji glasi – odlukom o izradi planskog dokumenta propisuje rok za izradu studije koji ne može biti duži od 12 meseci, ako organizacija nadležna za poslove zaštite nepokretnih kulturnih dobara ne izradi studiju u propisanom roku smatraće se da izrada studije nije potrebna, a postupak izrade planskog dokumenta nastaviće se u skladu sa odredbama ovog zakona.

Ovo je predlog da se ovim amandmanom predlaže iz razloga efikasnije izrade planskih dokumenata. Svi učesnici u izradi planskih dokumenata moraju da pokažu jednu vrstu ozbiljnosti, jednu vrstu odgovornosti. S jedne strane, podiže se stepen odgovornosti za one organizacije i institucije koje se bave zaštitom kulturnih dobara, a s druge strane želimo da definišemo rokove vezane za zaštitu.

Ono što želim da napomenem da sam zakon propisuje procedure izrade studije zaštite kulturnih dobara. Odnosi se pre svega, na sve radnje i postupke koji su vezani za restauraciju, konzervaciju i revitalizaciju kulturnih dobara, a sve u cilju povećanja ukupne, da kažemo, kulturne zaštite koja postoji na prostoru Republike Srbije.