Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Milenko Jovanov i Đorđe Komlenksi.

Pa, dobro, ovo smo već sve slušali, ne bih da ulazim uopšte u te više priče, zato što oni ljudi imaju svoju agendu koju moraju da ispucaju za jedan dan i to ne vredi, to šta god odgovarao, koliko god tražio argumente isto se hvata.

Međutim, ono što jeste interesantno, to pominjanje Aleksandra Vulina. Vidite, prvo, građani Srbije treba da vide kako u Srbiji postoje ljudi koji seire i raduju se kada se neki građanin Srbije nađe na udaru SAD ili bilo koje druge države. Recimo, ja se uopšte ne bih radovao da je bilo ko od njih, na bilo kakvom spisku, bilo čijem spisku i to je valjda razlika.

Sa druge strane, mi ovih dana dobijamo polako ali sigurno, stižu odgovori na pitanje, otkud te sankcije. Ovo o čemu on govori, to više niko i ne spominje, to uopšte nije tema. Za one koji su te sankcije uveli, znači govorim o njima, o ljudima koji dolaze iz administracije SAD, za njih to nije tema. A šta tema jeste? Kosovo - Rusija, Rusija – Kosovo, Kosovo – Rusija, Kosovo – Kosovo, Rusija, Rusija, Rusija. Eto, to su teme.

Prema tome, ta priča i te teze koje pokušava da brani, na ovaj način apsolutno ne stoje, a građani Srbije sami imaju prilike da vide šta je pravi razlog i da čuju i pročitaju šta je pravi razlog zašto je Aleksandar Vulin pod sankcijama. Dakle, ne zbog ovih priča koje oni pričaju, jer za to na kraju krajeva nijedan dokaz nije dat, niti se iko time više i bavi, nego pre svega i suštinski njegovog odnosa prema Ruskoj Federaciji. Ništa više i ništa manje od toga.

I ako je to razlog da se neko raduje, ja verujem, poznavajući Aleksandra Vulina dovoljno, da je on verovatno zadovoljan što je eto, svetskim učinio neke ljude, pa ako ih to čini srećnim, eto neka budu srećni i radosni, verujem da je to jedno dobro delo za današnji dan. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, količina lupetanja na koja su spremna određena gospoda kada dobiju instrukcije od portira Američke ambasade da ovde iznesu u Skupštini Republike Srbije, zaista se može meriti samo sa bezgraničnom glupošću koja ih krasi.

Ako znamo, a znamo, da američko Ministarstvo finansija kao dokaz između ostalog kao jedan od važnih pokazatelja kakve će odluke doneti uzima i to šta se o nekom piše na društvenim mrežama, onda stvarno može da bude jasno, odakle onolika salva gluposti, neistina, koje su botovi američke ambasade koji sede desno s moje strane lupetali u prethodnom periodu ne bi li po direktivi koju su dobili stvorili prostor da najveći lažovi na zemaljskoj kugli donesu odluku i učine izuzetnu čast Aleksandru Vulinu i da ga stave na svoju crnu listu i sankcije.

Podlije od ovoga što su Amerikanci uradili na račun Aleksandra Vulina moglo je da bude samo, ne daj Bože, da su ga pohvalili, jer od takve bruke i sramote neko ko je deklarisani srbofil, ko se bori za srpska prava, koga niko ne može da slomi, ko je u međuvremenu uspeo da službu kojom rukovodi dovede do savršenstva, da spreči novi Račak, nove Markale, da spreči nove podmetačine sa onim automobilom punim oružja koji je trebalo da posluži tim istih kforovcima, natovcima i njihovim slugama da izazovu sukobe na Kosovu i Metohiji i to je nešto što bezgranično žulja.

Čovek koji ima kičmu, koji iznad svega poštuje Republiku Srbiju i koji je idejni tvorac srpskog sveta i neko ko je izuzetno počastvovan time što se nalazi na crnoj listi SAD-a.

Hvala.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Nešić.
Reč ima Nikola Nešić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovani građani, poštovane kolege, ovim amandmanom želeli smo da poboljšamo položaj žena koje su u trenutku dobijanja deteta nezaposlene.

Naime, želim da skrenem pažnju da ukoliko žene koje su radile, a trenutno ne rade, a primale naknadu po osnovu nezaposlenosti, nakon porođaja one nemaju pravo na naknadu zarade i smatram da je jako važno da usvojite naš amandman.

Daću hipotetički primer. Žena može raditi 14 meseci, zatim ostati bez posla, tri meseca da dobije naknadu po osnovu nezaposlenosti, što znači da je radila pre toga ili godinu ili pet godina i nakon toga zatrudni i kada dobije dete, ona u tom trenutku ne radi, nezaposlena je, ona nema pravo na naknadu zarade i zato smatram da je važno da usvojite ovaj amandman.

Hvala vam.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Nešić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Ovim amandmanom podrazumevamo unapređenje položaja preduzetnica. Ne vidim razlog zašto se žene preduzetnice stavljaju u neravnopravni položaj sa svim drugim zaposlenim ženama koje imaju standardne ugovore o radu, pa se njima koeficijent dodatno deli sa 1,5 u odnosu na sve druge žene koje su zaposlene sa klasičnim ugovorima o radu.

Takođe, ono što je palo već sada na Ustavnom sudu, a to je vaša odluka da žene koje rade na standardnim ugovorima o radu prva tri meseca moraju imati minimum minimalac kada krene porodiljsko. Želimo da se taj status izjednači i ženama preduzetnicama. Znači, moraju da se izjednače statusi svim ženama i mora da se ukine ovaj koeficijent koji je sulud, jer te žene uplaćuju budžet ne samo za sebe, već i za svoje zaposlene, a zašto su onda ovom odlukom kažnjene.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Po amandmanu, narodna poslanica Biljana Đorđević.
Izvolite.

Koristiću vreme šefa poslaničke grupe.

Dakle, ja bih podržala ove amandmane kolege Nešića, ali bih rekla isto tako nešto malo i o samom zakonu. Vi ste pokušali da predstavite da je ovaj zakon nekakvo sjajno rešenje generalno, pa i ovi amandmani i da sakrijete da vi ispravljate nepravdu koju ste sami naneli, pre svega, mamama preduzetnicama onda kada ste ovaj zakon usvojili 2018. godine.

Ovo nije prva situacija kada je neka odredba ovog zakona oborena na Ustavnom sudu. To se desilo nekoliko puta i još uvek ima neustavnih i diskriminatornih odredbi u ovom zakonu. Jedna od njih je svakako da se roditeljski dodatak dodeljuje samo porodicama sa do četvoro dece. Dakle, to je ponavljam već treći zakon o kome ja danas pričam da ima posrednu diskriminaciju Roma među svojim odredbama, o kojima je govorio Komitet za ekonomska, socijalna i kulturna prava.

Dakle, vi ovde ispravljate jednu nepravdu koju ste sami naneli i mislim da je fer da prosto kažete – doneli smo jedan katastrofalno loš zakon 2018. godine i moramo da ga menjamo manje-više svake godine i moraćemo ponovo, a to da ćete morati ponovo jeste i sama ministarka za brigu o porodici potvrdila na Odboru za rad.

Nadam se da ćete zapravo doneti jedan sistemski mnogo bolji zakon.

Jedna od stvari koju bi mogli, recimo, da promenite je da vratite kako je bilo ranije. To bi rešilo neke od problema o kojima je govorio kolega Nešić, da ta formula za obračun naknada se smanji sa 18 na 12 meseci.

Ja ću podsetiti da kada ste usvajali ovaj zakon vaša argumentacija je bila da se borite protiv trudničke i porodiljske mafije. To je ono što ste vi govorili. Dakle, vi stalno donosite neke zakone i tražite nekoga ko pokušava da izigrava sistema, a u stvari vi sve vreme to radite.

Vaša briga o mamama se vidi u tome što i dalje imate niz diskriminisanih žena koje neće uživati zaštitu kao trudnice ili porodilje ili, prosto, kao majke koje brinu o deci.

Neke od tih žena su, recimo, žene koje su angažovane na nesigurnim poslovima, poput privremenih i povremenih poslova, koji vrlo često nisu ni privremeni, ni povremeni. Vi to vrlo dobro znate. Tako zapošljavate niz ljudi u ovoj zemlji i ucenjujete ih onda na razne načine ako je to vama potrebno.

Druga stvar, krajem 2022. godine, kada su se ovde usvajali poreski zakoni, dakle, i rešavalo se tzv. pitanje frilensera i frilenserki, ja sam tada rekla da nije u redu da se, prosto, reše pitanja obaveza koje frilenseri i frilenserke imaju prema državi, a da oni za to ne dobiju adekvatna prava, poput, recimo, prava na trudničko, porodiljsko ili odsustva za rada radi nege deteta.

Premijerka je tada rekla da govorim neistinu. Ja zaista mislim da bi bilo dobro da je uputite da pročita zakone koje je njena Vlada pripremala zato što se to ne rešava poreskim zakonima, niti može, ali svakako se nadam da imate na umu ovu veliku i rastuću kategoriju žena u ovoj zemlji koje na ovaj način obavljaju posao i da zapravo Srbija kao potpisnica konvencije o zaštiti materinstva ima obavezu da ne pravi razliku između mama po osnovu statusu zaposlenja, kakav je tip posla.

Na kraju krajeva, pročitajte malo i o tome koje se rasprave vode u samoj EU u kontekstu regulisanja platformskog rada.

Dakle, apsolutno je neprihvatljivo da vi tako lako namećete obaveze građankama i građanima, a da oni za to nemaju prava, da se još hvalite kako strašno mnogo brinete o trudnicama i porodiljama, a da pravite razlike i upravo diskriminišete različite kategorije žena.

Zahvaljujem.