Zahvaljujem.
(Srđan Milivojević: Replika.)
Nemate osnov za repliku.
Pažljivo smo slušali, niko vas nije imenom i prezimenom spomenuo.
Kažem da smo svi pomno slušali ovde, da vas niko nije spomenuo, nemate osnov za repliku.
Dakle, nemate osnov za repliku i jedino ako se niste negde prepoznali po nekom drugom osnovu.
Po amandmanu, možete.

Dakle, nisam ja Bilu Klintonu nosio dva miliona dolara zato što sam pametan, nego Aleksandar Vučić. Dao mu je dva miliona dolara da pobedi na izborima ne bi li ponovo bombardovao Srbiju, a Aleksandar Vučić dobio stan od dva ara. Nisam ja Tonija Blera uzeo za savetnika da me savetuje, nego je to uradio Aleksandar Vučić. Nisam ja doveo Gerharda Šredera da ovde govori na skupu SNS na dan kada ste ušli u izbornu kampanju, nego Aleksandar Vučić. Nisam ja izveo majku iz RTS-a neposredno pre bombardovanja, nego jedan drugi čovek, sram ga bilo na tome. Nisam ja poslao pilote sa neispravnim avionima da uđu u susret NATO avijacijama, nego vi. Ni akumulatore avioni nisu imali. Nisam ja angažovao Tonija Blera i stavio bedž sa likom Tonija Blera umesto bedža sa likom Vojislava Šešelja nego vi.

Dakle, sram vas bilo. Martinovićevim ušima da se pokrijete.

Marina Raguš, replika.

Vi ste sada opravdali sve ono što se dešavalo tokom NATO agresije. Za vas je RTS bio legitimna meta, koliko vidim.

Majka Aleksandra Vučića bila je dežurna tada kada je RTS pogođen, sram vas bilo, majka Aleksandra Vučića. Tada je u RTS-u, mi smo svi bili na terenu, za razliku od vas, i gledali da pomognemo svima onima koji su bili rušeni 78 dana, a vi ste pomagali lociranjem meta, legitimnih meta. Za vas je svaka kolateralna šteta opravdana, svako rasparčano telo opravdano.

Kako vas nije sramota uopšte da budete u ovom parlamentu? Da li vi znate šta ste radili? Da li ste zaboravili? Zaboravili ste kako vas je okupljala ekipa u Budimpešti, kako vas je plaćala, pa ste krili novce u točkovima džipova. Jeste li to zaboravili? Zašto? Da tom NATO agresijom Kosovo dobije takozvanu svoju državnost, da odmah posle 2000. godine pustite albanske teroriste.

Pa, taj Bil Klinton, Šreder i ekipa koja je bila oko njega, vas su doveli na vlast. Nismo vas mi srušili, dragi kolega, srušila vas je korupcija u vašim redovima,zato što ste onolike pare kolike ste dobili, umesto da završe u putevima, što radi Aleksandar Vučić, bolnicama, subvencijama domaćoj privredi, pomoći deci, majkama, dodacima za decu, kod vas su završavali u privatnim džepovima.

Šta ste zaboravili, sporne privatizacije? Zaboravili ste vaše tajkune, zaboravili ste sve one pare koje ste dobijali da bi ova zemlja bila razrušena, da bi Kosovo bilo oteto, da biste pustili teroriste koji sada vladaju.

Ja da sam na vašem mestu, nikada ne bih ušla u srpski parlament.

Zahvaljujem.
Gospodine Milivojeviću, za repliku nemate pravo.
Opet vreme ovlašćenog?
Mislila sam da ste se prepoznali u ovom nadimku lokator.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, u mojim rukama je knjiga „Sanaderova mačkica Aleksandar Vučić“, koju je napisao Vojsilav Šešelj, a koju su recenzirali mnogi koji ovde sede preko puta mene.

Tu se, između ostalog, kaže – gro novca za finansiranje petooktobarskog puča išao je ljudima iz vrha režima Slobodana Miloševića. Ja samo podsećam da su u vrhu režima Slobodana Miloševića bili Vučić, Nikolić i Šešelj. Vi to među svojim džepovima pogledajte šta vam je ko plaćao da biste srpsku vojsku i policiju proterali sa Kosova i Metohije i zamenili vašim saborcima iz oslobodilačke vojske Kosova i vašim gazdama iz NATO pakta koji ste ovako zdušno plaćali.

Nemojte nama koji smo branili ovu zemlju od vas i vaše izdajničke politike da bilo šta spočitavate. Nisam ja bio na vlasti, nisam ja kazao da će granica Srbije biti Karlobag-Ogulin-Karlovac-Virovitica, nego vi. I nisam ja položio kamen temeljac za veliku Albaniju, nego vi i Aleksandar Vučić. I nisam ja bio u koaliciji ni sa Haradinajem, ni sa Tačijem, ni sa Kurtijem, nego vi, Srpska lista je to bila.

Nemojte nama spočitavati ono što ste vi radili. Pored spomenika Bilu Klintonu, pa Aljbin Kurti će podići spomenik Aleksandru Vučiću. Pa, nema većeg izdajnika u istoriji Srbije. Hvala.

Marina Raguš, replika.

Rezultat vaše veleizdaje je da se posle 2000. godine ceo politički, vojni i policijski vrh našao u Haškom tribunalu. Kako? Tako što ste vi političke neistomišljenike uklanjali sa političke scene Srbije. I vi nekom nešto imate da pričate.

Srpska policija i srpska vojska borila se protiv terorista, ali ste zahvaljujući vašim lokatorima doveli NATO, presedan u novijoj političkoj istoriji sveta, gde su najrazvijenije zemlje zapada tukle jednu malu zemlju koja nije imala sredstva čak ni da se odbrani. Pa nije bilo dovoljno, pa ste u Budimpešti pravili spiskove koga sve treba hapsiti i izbaciti sa srpske političke scene.

O tome ko je Šešelj govori njegovih 12 godina samo u pritvoru u Hagu. O tome ko je Vučić govori i ono što je Vučić uradio posle 2012. godine. Sve što ste kao skakavci pojeli po Srbiji on je počeo da vraća. O tome ko smo svi mi, pa govori to gde ste vi, a gde smo mi. Ono što ste zabranjivali da se govori, kao što je NATO agresija, za vas je bila intervencija. Svako sećanje na ono što nam se desilo mi smo vratili, vi ste ubijali. Prevremeno ste penzionisali vojna lica. Uništili ste sve ono što je imao prefiks nacionalnog, ne nacionalističkog, nacionalnog u Srbiji i za ovih 12 godina vlasti to vam najviše smeta. Dokaz šta je Aleksandar Vučić, ko je i na koji način je podigao Srbiju, prvenstveno srpsku vojsku i policiju, vratio problem naše južne pokrajine na geopolitičku agendu, svedoči koliko je glasova dobio kao predsednik Republike, i to je ono što vas boli.

Vidim da ste redovni čitalac određenih knjiga. One knjige koje su o vama napisane, a prevedene na razne jezike i nalaze se od „Njujork tajmsa“ do „Vašington posta“, vama bi trebalo da zabrani ulazak u institucije države Srbije.

Po amandmanu, Tatjana Manojlović.
(Miodrag Gavrilović: Povreda Poslovnika.)
U redu, ali se, molim vas, sledeći put javite pre toga. Dogovorite se ko će da govori.

Koristiću vreme ovlašćenog po amandmanima.

Gospođo Raguš, te 1999. godine 16 mojih kolega iz RTS-a je stradalo pod NATO bombama, ali nisu oni samo stradali, oni su žrtvovani. Žrtvovao ih je taj sistem, a ministar informisanja je bio Aleksandar Vučić koji se upravo tada useljavao u stan koji je dobio od države, kupovao zavese i tepihe, dok su ti ljudi završili pod ruševinama.