Zahvaljujem.
Da li želite da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi? (Ne.)
Zoran Zečević, takođe, povreda Poslovnika?
Replika, onda prvo Nebojša Zelenović, ukoliko nema više.
Izvolite.

Hvala.

Mislim da je fino kada kaže Milenko Jovanov da ste lopov. To mu dođe kada stiže iz njegovih usta kao neki kompliment. To je ono što bi rekli najbliže što možete da dobijete. Kad kažete lopov je lopov, da, znači ja sam ojadio Šabac. Sipao sam ricinus u neke čajeve, donosio sam burek Dušanu Petroviću, priznao sam Kosovo i ojadio sam crkvu. Eto, gospodo, šta dobijete kada argumentima pokažete da se sprema organizovana pljačka, možete biti izdajnik, protivnik crkve i sve ovo drugo. Prosto natovare vam.

Neće da kažu istinu, na primer da je u Odeljenju za urbanizam, a to zna gospođa Damnjanović, u Šapcu radilo samo devet ljudi i bio najbrži i najefikasniji sistem izdavanja građevinskih dozvola i upotrebnih dozvola, pa smo dva puta dobili nagradu za to kao najbrži i najefikasniji sistem.

Neće da kažu da kod nas sijalica javne rasvete košta 60 evra, evo čuli ste koliko košta po Srbiji, od 600 do 1.200 evra. Kako je moguće da u tom Šapcu koji sam ja ojadio košta najjeftinije sijalica javne rasvete? Neće da kažu da je kod nas koštao kvadrat asfalta 9 evra po kvadratu. Prvi put kada ste došli u Šabac i počeli da radite koštalo 36 evra po kvadratu isti taj asfalt. Četiri puta skuplje. To nećete da kažete. Trebalo bi i to da kažete, pošto se sve to zna. Malo ste poskupi, a malo se i otima. U ovom slučaju, gospodine Vesiću, malo više. To su činjenice.

Kaže, ojadili ste Šabac. Mi smo računali kalkulaciju u 2012. godini, mi smo u Šapcu uštedeli 100 miliona evra, uštedeli, a pri tome nam je država dugovala 30 miliona evra. Uštedeli tako što nismo zapošljavali rođake i familiju i stranačke funkcionere, nego smo imali 1.000 ljudi manje zaposlenih u javnom sistemu nego što je imao bilo koji drugi grad slične veličine.

U tom trenutku kada smo mi imali negde oko 1.200 ljudi, Pančevo je imalo 2.400, Leskovac 2.800. To vam je između 1.000 i 1.200 ljudi.

Vreme za repliku je potrošeno.

Mi smo uštedeli između 10 i 12 miliona godišnje manje za svoje građane. Tako se vodio grad i taj grad može to da pokaže. Ko god ne veruje može da dođe u Šabac da vidi. Mogli ste da ste došli u Šabac, uzmite mi od vremena, da ste došli u Šabac na te izbore koji kažu da sam ja pokrao, na tim izborima je bio i Vesić i Milenko Jovanov. Šta će Vesić i Milenko Jovanov na izborima u Šapcu, lokalnim izborima, tamo neki nebitnim u jednom gradu, prosečnom? Zato što su se svi uprli sa svim dežurnim kriminalcima koje su tada upregli da pobede na tim jednim izborima, jer su to bili jedini izbori, pravi izbori u Srbiji te godine.

Potrošili ste i vreme ovlašćenog.

Ja sam vas tužio, a ne vi mene i taj će sud jednom kada uzme taj predmet morati da presudi. On ne može drugačije da presudi da ste vi pokrali izbore.

Vreme. Zahvaljujem.
Milenko Jovanov će odgovoriti. Samo da brišem listu pošto mi nije jasno na osnovu čega Zečević traži reč.
(Nebojša Cakić: Ja tražim repliku.)
Vas nije spominjao niko.
(Zoran Zečvić: Replika.)
Zečević, dva minuta.

Imenom i prezimenom. Hvala predsedavajuća.

Poštovani građani, vidite u ove sitne sate kolika je panika zavladala u redovima naprednjačke kriminalne grupe koja želi da usvoji ovakav zakon na štetu građana Republike Srbije i koja će ogromno zemljište sa ogromnom vrednošću, bez ikakve nadoknade podeliti svojim prijateljima tajkunima.

Međutim, oni to neće pokloniti džabe, nego će oni platiti to zemljište koje dobijaju navodno džabe, ali će ga platiti gospodinu Vesiću i ekipi oko njega. Umesto da plate državi Srbiji i svim građanima, oni će to platiti pojedincima.

Što se tiče reakcije gospode ovde, oni su svesni da glasanjem za ovaj zakon ulaze u sistem organizovanog kriminala. Svako ko bude dao svoj glas za ovakav zakon koji je protiv građana i protiv države, on će indirektno učestvovati u organizovanom kriminalu.

Ja gospodina Jovanova razumem što on to mora da radi. Razumem i njegovu reakciju i njegovo ponašanje, jer ja njega ponekad posmatram i kao doktor. Ja vidim da on ima neke hormonske probleme, tako da recimo kako dolaze sati, tako gospodinu opada nivo muškog hormona, raste mu nivo ženskog hormona, pa onda se i prema meni tako i ponaša kao jedna obična mahaluša i ženturača...(Isključen mikrofon)

Profesore, da biste izneli te kvalifikacije neko mora da traži vaše usluge.
(Zoran Zečević: To je moja obaveza.)
Možda kada sedite u ambulanti, a sada ste u Skupštini.
Vaša je obaveza da se ponašate u skladu sa pravilima. Prvo, imate obavezu da ne vičete na mene i to ne samo obavezu. Kažem, prvo imate obavezu da ne vičete na mene. Ja sam potpuno ne osetljiva na visinu tona.
(Zoran Zečević: Nemojte ni vi na mene.)
Molim vas da se ponašamo u skladu sa Poslovnikom, ako već nećemo u skladu sa godinama.
Kolega Milenko Jovanov, replika.
(Nebojša Cakić: Replika.)
Ne vičite kolega Cakiću. Samo polako, samo malo strpljenja.

Vidite kako je to interesantno, on se pita otkud mi u kampanji u Šapcu, ali mu ni na koji način ne smeta da on sa Bastaćem dođe na vrata kuće ili stana u kome živi Goran Vesić, da mu tamo mitinguje i pravi ludilo i to je bilo okej i to je bilo smešno. Šta je smešno? Ja stvarno ne znam šta je tu smešno?

Što se tiče ovoga što sisa prst srednji, ja stvarno nisam kvalifikovan da to ocenjujem, ali bih svašta mogao da pomislim i svakakve bih tu verovatno eseje mogli da pišu oni koji jesu, dakle šta treba čoveku u tim godinama da gura srednji prst u usta i da ga sisa, šta on time, kakve svoje potrebe time zadovoljava, svesne, podsvesne. Šta taj prst predstavlja itd, to je stvarno nešto što ne znam da li ima veze sa mojim hormonima, nadam se da nema i nadam se da ti hormoni nisu ni na koji način nisu izazvali takvu reakciju kakvi god bili, ali da je normalno - nije.

Još je manje normalno, niste predsedavali, niste bili u sali, da se čovek iz čista mira okreće i viče „majmune, majmunčino itd“. Evo i sad ponovo dobacuje.

Dakle, kasno jeste za neke, za nas nije. Meni nije kasno, možemo da radimo još nekoliko sati bez ikakvih problema kao što pretpostavljam i da hoćemo, tako da ne vidim da je toliko kasno i da su sitni sati kao što kaže, ali očigledno da je došlo vreme da se nešto, da ne kažem sad izraz do kraja, ali tiče se tog srednjeg prsta i stavljanja usta i da očigledno da nema mogućnost da to obavi ovde pa nervoza nastaje, ne zna šta će itd.

U svakom slučaju…

(Ivna Parlić: Predsedavajuća, vi ovo dozvoljavate?! Pa prekinite ga!)

Šta je problem?