Gospođo Gajić, ja bih se složila sa vama u svakom smislu da je to samo značilo pominjanje toga gde je ko išao na letovanje, ali mislim da je ovde reč o tome da se otišlo na nekakvu ekskluzivnu lokaciju koja je teško prihvatljiva za bilo koga od nas. Tako da, u tom smislu, javnost bi trebalo obavestiti o takvim stvarima, jer znamo da u prošlosti su Mauricijus i ostala ostrva bila vrlo atraktivno mesto za pojedine narodne poslanike.
Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika?
(Gorica Gajić: Ne.)
Ne. Zahvaljujem.
Gospođo Manojlović, nemate osnova za repliku.
Rekoh da je Poslovnik o radu lako štivo za leto, pa malo pokušajte o tome da razmislite.
Prelazimo na sledeći amandman koji su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski i Bojan Torbica.
Da li neko želi reč?
Reč ima Đorđe Komlenski. Izvolite.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovim amandmanom pokušavamo da ovaj inače dobar predlog zakona bude još za nijansu bolji po našoj oceni i da donese benefite kada su u pitanju majke i druga lica koja primaju novčanu pomoć na odgovarajući način. Neće se mnogo toga promeniti usvajanjem ovog amandmana, ali mislim da će se jedan deo toga relaksirati i omogućiti.

Ono što je jezivo, a to je nešto o čemu sam zaista od 3. maja na ovamo izbegavao da govorim, i zaista i danas mi je jako teško da govorim, bez obzira što je prošlo neko vreme od tragedije koja je zadesila Srbiju. Ja sam šokiran i preneražen time gde je kraj zloupotrebi dece koja su izgubila svoje živote u onoj velikoj tragediji, nesreći koja je zadesila Srbiju. Da li je neophodno da ponovo danas njihovim roditeljima, njihovim školskim drugovima, bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda, osim sa željom da se steknu neki bezvezni politički poeni, ponovo to stavljamo u kontekst kojem tu mesto danas ovde nije?

Da li je normalno da Aleksandru Martinoviću govori neko ko je pokušao da toj deci, tim anđelima ukrade pravo da budu i tih 40 dana žrtve, da budu jedine žrtve, da sebi dozvole da u tom periodu, koji je period tuge i ćutanja, otimaju pravo roditeljima da svoj bol nekako uspeju da stave tamo gde mu je mesto da bi mogli da nastave da žive? Ne. Oni nastavljaju dalje.

Ovo danas što slušamo je izgleda bes, jer su i roditelji preko svojih advokata, koji zasigurno prenose njihovu volju, jer znam sve te moje kolege koje su podnele zahtev u ime roditelja, kada je u pitanju Anketni odbor, da prestane sa radom, prenose volju, oni su besni danas na te roditelje zato što im ne dozvoljavaju da od toga prave politički egzibicionizam i da nastavljaju da zloupotrebljavaju onu nesreću koja je njih zadesila.

Prema tome, uvažene kolege, prekinite sa tim pričama, prekinite vi koji niste dostojni da Aleksandra Martinovića, bez obzira na omašku koja mu se desila, uzmete i spomenete uopšte u ovom domu, jer je za mnoge od vas on takav humanista i takav znalac i čovek koji radi svoj posao besprekorno da je besprizorno više to zloupotrebljavati na način na koji to radite, pogotovo vi koji ste ostali da patite što se nije desio 6. oktobar, vi koji ste sastavljali spiskove u noći 6. oktobra 2000. godine za likvidaciju, na tim spiskovima su se nalazila i moja maloletna deca. Sram vas bilo, postidite se, aman, ljudi, ućutite više i prestanite da tu tragediju i tu decu zloupotrebljavate. Dosta je i previše toga bilo. Ja nisam kršten, ali vi niste normalni.

Po amandmanu Nataša Tasić Knežević.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici i građani, Predlog zakona o registru majki i drugih lica kojima će se uplaćivati novčana pomoć je imao u vidu da će ovakva pomoć biti neophodna kako bi se ublažile ekonomske posledice nastale usled kovid krize, kao i krize izazvane poremećajem na svetskom tržištu.

Predlogom ovog zakona predviđa se ciljana novčana pomoć, pre svega, majkama dece predškolskog i školskog uzrasta. Jednokratno će biti isplaćeno 10.000 dinara za svako dete na koje se odnosi Predlog zakona, i to u septembru mesecu. Sredstva se mogu uplatiti na račun majke, oca, staratelja ili hranitelja, ukoliko gore pomenuti nemaju svoj račun. Članom 6. je predviđeno otvaranje posebnih namenskih računa licima kojima se novac uplaćuje, te smatram da je izuzetno bitno da se ovaj zakon primeni. Zamolila bih sve građane Srbije da apliciraju za ovaj vid pomoći.

Drugi izuzetno bitan zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojima se iz budžeta izdvaja 87 milijardi dinara. Predložene izmene i dopune zakona prvenstveno treba da poboljšaju materijalni status preduzetnica na osnovu fleksibilnih oblika rada. On ima za cilj uklanjanje institucionalnih uslova rada kojima se ograničava žensko preduzetništvo.

Želim da istaknem da je ova mera od izuzetnog značaja za sve preduzetnice, a posebno za one koje pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, jer pomažu da se one dodatno osnaže i osamostale.

Takođe, jedan od važnijih razloga zašto je ovaj zakon bitan je činjenica da Vlada Republike Srbije zajedno sa civilnim sektorom, jedan od njih su „Mame su zakon“, uspeli da doprinesu da preduzetnice budu vidljive i pomognute ovim merama, što nas dovodi do zaključka da je saradnja neophodna i plodonosna, kada su ovakvi zakoni u pitanju.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u čl. 63. do 66. i članu 69. kojim je utvrđeno pravo na slobodu odlučivanja o rađanju, pravo deteta, pravima i dužnostima roditelja, posebna zaštita deci, porodici, majke, samohranog roditelja i deteta, kao i socijalna zaštita građana i porodice. Korekcijom, izmenama je omogućena izmena i utvrđivanje ukupnog iznosa i načina isplate naknade po osnovu rođenja deteta, kao i posebne nege deteta.

Prepoznavanje petog i šestog deteta koje je predsednik Republike Srbije najavio želim da pohvalim i nadam se da će se i on uskoro naći pred skupštinskom procedurom, jer se one odnose i na najugroženije članove našeg društva kod nas, pa ste samim tim poslali jasnu poruku da Vlada Republike Srbije ne isključuje romsku nacionalnu manjinu i da merama podrške želi da podrži sve porodice.

Dosadašnjim mamama je na raspolaganju je još jedan vid podrške države, a to su subvencije za kupovinu prve nekretnine. Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Vlada Republike Srbije dodeljuje subvencije majkama za kupovinu te nekretnine. Dodela ovih subvencija deo je pronatalitetnih mera koje sprovodi država Srbija u cilju podsticanja rađanja i podrške roditeljstvu. Ovo pravo može ostvariti majka novorođenog deteta pod uslovom da prvi put stiče u svojinu kuću ili stan na teritoriji Republike Srbije. Do sada je 331 majka ostvarila ovo pravo, čime su svojim porodicama i deci obezbedile mesto za život i bolje uslove života. Maksimalni iznos sredstava koji se može odobriti za ove namene je 20 hiljada evra.

Imamo jedan amandman koji je jako bitan, a tiče se nacionalnih manjina, a koji želim da podržim. Vezan je za očuvanje i zaštitu pokretnih i nepokretnih dobara nacionalnih manjina tj. Roma u ovom mom slučaju. O njemu želim da pričam, jer znam da svaki pomak unapred za kvalitet života Roma i njihovo potpuno uključivanje ravnopravno i ravnomerno u naše društvo ide sporo, teško i uz dosta prepreka. Međutim, to ne znači da treba da stagniramo i da ne idemo napred, već treba da se trudimo da učinimo boljim mestom za život za sve nas.

Za dokaz koliko je teško primeniti promene za bolje na Rome, čak i kada postoje propisi, podsetiću vas na temu legalizacija neformalnih naselja i sporosti i sve teškoće da se obezbede priključci za struju. U romskim naseljima se koristi struja slabog napona i zimi često dolazi do požara baš u tim naseljima zato što, kada se uključi jedan aparat, on napravi kratak spoj i na taj način, usled požara, dolazi do stradanja, pogotovo dece i starijih.

Za dokaz koliko je dobar ovaj amandman i koliko je dobar ovaj zakon, a da je vezan za kulturu, reći ću vam…

Gospođo Tasić, moram da vas prekinem i kada stignemo do tog amandmana i do tog zakona onda se javite još jednom.

Može, nije nikakav problem. Hvala.

Reč ima Tatjana Jovanović.
Izvolite.

Poštovani građani Srbije, uvažena predsedavajuća, članovi Vlade, obraćam se ovom domu povodom Zakona, odnosno predloga zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se upućuje novčana pomoć, ali istovremeno imam potrebu da kažem da ćemo na ovom plenumu zapravo raspravljati o čitavom setu zakona koji se u suštini odnose na osnaživanje same porodice.

Porodica, kao osnovna ćelija društva, jeste jedan od najbitnijih elemenata. Ona mora biti zdravlja i mora zadovoljavati sve one usluge, odnosno sve one funkcije koje jedna porodica ostvaruje, naročito prema deci.

Reći ću i to da ovaj trenutak jeste dosta kritičan, ne samo za našu, već i za sve ostale zemlje, obzirom da se nalazimo u jednoj globalnoj krizi, a svakako o ovome trebamo reći na način da je periodu u kome se sada nalazimo prethodila i kovid infekcija koja je trajala izuzetno dugo, imala je oblike pandemije, što je svakako između ostalog urušavalo i same porodice.

Ovaj zakon je jako bitan zato što obuhvata decu koja su starosti predškolskog i školskog uzrasta, pri čemu sveobuhvat se praktično svodi na 1.200 dece, pri čemu je jako bitno da su deca koja su u starosnom dobu od 16 do 29 godina, čak u tri navrata u prethodnom periodu imala mogućnost da dobiju novčanu pomoć od strane države, što je njima svakako značilo.

Ovo je uvremenjen zakon u smislu da je prijavljivanje za novčanu pomoć u periodu, odnosno razdoblju od 20. avgusta do 20. septembra, znači u vreme kada je porodica izložena najvećem materijalnom pritisku, obzirom da se povećavaju troškovi za grejanje, u to vreme se sprema zimnica, a ono što je jako bitno i počinje školska godina.

Ono što imam posebnu potrebu da kažem, to je da se poseban značaj odnosi i za porodice koje su nepotpune ili gde ne postoji majka, zato što nije živa ili je nepoznata, pa za ovaj zakon mogu da se prijave i očevi koji vrše svoje roditeljsko pravo, zatim porodice koje su hranitelji. U suštini, zakon je predvideo sve one mogućnosti i izazove na koji način da ih reši i da oni koji trebaju da dobiju ovu vrstu pomoći to i urade.

Ono na šta bih ja svakako apelovala, to je da mas-mediji, lokalne samouprave i svi oni koji mogu da informaciju plasiraju u javnost i da pogotovo ta informacija o dobijanju ove vrste novčane pomoći bude dostupna posebno u ruralnim sredinama, učine napore, pogotovo i lokalna zajednica preko svojih lokalnih medija.

U tom smislu, pomenuću i „Južne vesti“ koje pokrivaju Jablanički okrug, gde postoji mogućnost da se ove informacije plasiraju na adekvatan način i da dođu do svih, ali svakako to jeste i lokalna samouprava koja mora da one građene koji ne barataju informacijama iz ruralnih sredina i koje po pravilu imaju mnogo dece, zaista se potrude da ovu pomoć i dobiju.

Posebno je ovo značajno zbog toga što postoje porodice sa velikim brojem dece i obzirom da svako dete ima pravo na ovu vrstu novčane pomoći, to će biti značajan materijalni podstrek.

Međutim, kada govorimo o porodici koja jeste osnovna ćelija društva, ne smemo da se ne osvrnemo i na našu bližu prošlost i ono što se dogodilo početkom maja meseca. U tom smislu, osnaživanje porodice, ne samo sa materijalnog aspekta, već i sa svih ostalih je značajno. Treba pomenuti i nagoveštaje koje smo dobili od strane ministra Siniše Malog, da će uskoro u delu zdravstvenog sektora, u prosveti, u nekim drugim sektorima doći do povećanja plate, već od 1. septembra, povećanja penzija, što jeste za svaku pohvalu.

Ono što moja primarna profesionalna vokacija nalaže i o čemu sam više puta pričala je i to ekonomsko osnaživanje porodice, zapravo mentalno osnaživanje porodice. U tom smislu, pomenula i poslaničko pitanje na koje sam dobila odgovor od strane Ministarstva zdravlja, ali ne i od ministra finansija. To je formiranje centara za mentalno zdravlje, koje će svakako doprineti da dostupnost mentalnih usluga bude velika na vrlo jednostavan način, kako roditeljima, tako i deci i svima ostalima koji se bave problematikom metalnog zdravlja.

U tom smislu sam govorila i o Pravilniku o radu, koji je još 2015. godine usvojen, kada je na čelu Ministarstva zdravlja bila uvažena profesorka Slavica Đukić Dejanović. U tom smislu bi zaista bilo potrebno da se razmotri i odvajanje materijalnih sredstava za ovu vrstu zaštite mentalnog zdravlja.

U svakom slučaju, smatramo da čitav niz zakona koji su na dnevnom redu na ovom plenumu će doprineti da se sa više aspekata osnaži poruka porodica. Pošto SPS baštini, između ostalog i one vrednosti koje se tiču socijalne politike, a ovo jeste socijalno-ekonomski odgovorna politika, u danu za glasanje, glasaćemo za sve ove zakone. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, demografska situacija u Srbiji baš nije sjajna, ali s obzirom na zatečeno stanje, polako broj rođenih u 2022. godini u odnosu na 2021. godinu je porastao i to je jedini broj u regionu koji raste.

Takođe je broj novorođenih u januaru ove godine bio, čini mi se, za 500 više nego u januaru prethodne godine. Broj umrlih takođe u odnosu na neke prethodne godine pada, tako da je to neki dobar pokazatelj da populacione mere koje preduzima Vlada Republike Srbije i ova vladajuća većina daje rezultate. Dakle, smisao ovog zakona je da se podrže majke i da na određeni način te populacione mere doprinesu da ovi pokazatelji još budu manji.

Mi smo zatekli takođe u ono vreme staru naciju i nezaposlenost 26%. Dakle, 26% je bila nezaposlenost, a nacija je bila stara. To je bio pokazatelj da nemamo privredu, bio je jasan pokazatelj da nemamo privredu. U ovom trenutku nezaposlenost je pala ispod 9%. Gotovo da nezaposlenih nema. To dokazuje i pokazuje da je Srbija stala ekonomski na noge, odnosno da ono što smo zatekli smo promenili i da u ovom trenutku Srbija ima ekonomiju, ima privredu s obzirom da smo počeli da zapošljavamo i stranu radnu snagu jer nemamo dovoljno radnika da bi naša ekonomija imala dovoljno zaposlenih, odnosno da zadovolji svoje potrebe.

Moram da vas podsetim da se novac ne štampa, novac mora u privredi da se zaradi. Prema tome, ove populacione mere treba da doprinesu da sutra naše penzije ima ko da zaradi, dakle da se stanovništvo zanavlja i da u ovom trenutku Beograd, Novi Sad i Niš su gradovi koji ne gube stanovništvo, ali ni oni nemaju neki poseban natalitet. Ja se bojim da iscrpljujemo stanovništvo iz unutrašnjosti.

Izgubili smo u poslednjih deset godina, kako kažu, pet stotina hiljada stanovnika i to je odlika jedne stare nacije zato što smo i zatekli i sad ima daleko više starijih osoba od 65 godina nego mlađih od 15 godina, što je još uvek loš pokazatelj i moramo učiniti sve da zamolimo naciju. Ovih pet stotina hiljada koje smo izgubili nismo izgubili u velikim gradovima, dakle izgubili smo u unutrašnjosti u ruralnim sredinama.

Dakle, veliki gradovi na određen način iscrpljuju već inače starije stanovništvo u ruralnim sredinama. Moram da vas podsetim da to stanovništvo u selima i manjim sredinama su čuvari teritorije. Ukoliko nestane tog stanovništva i te teritorije ostanu nenaseljene, pitanje je samo vremena kada će neka druga nacija zauzeti te teritorije. Zato bez obzira na boju stranačku, bez obzira na stranačko opredeljenje, mislim da bi kolege iz opozicije i svi zajedno trebali da podržimo ove populacione mere i da kažemo da je Vlada Srbije, odnosno vladajuća većina učinila prave korake i da i dalje treba insistirati na tome da se podrže majke, odnosno da se podrži rađanje što više dece da bi sutra ponovo, ponavljam, imali ko da radi fabrikama i ekonomiji koju smo oporavili.

Sada u ovom trenutku moramo da koristimo i stranu radnu snagu da bi eventualno sutra ukoliko ove populacione mere daju još bolji rezultat, imali dovoljno zaposlenih da izdržavaju stanovništvo koje u međuvremenu odu u penziju i da imamo tu generacijsku solidarnost koju smo mi iskazali prema penzionerima koji su u penziju otišli pre nas. Hvala.