Vaš član amandmana i dalje glasi član 12. briše se, a vi i dalje reciklirate jedan te isti govor svaki put, tako da vas molim, ukoliko ne govorite o amandmanu, nemojte zloupotrebljavati moju dobru volju da vas pustim i ispunim potpuni kapacitet ovog doma kada govorimo o demokratiji.
Molim vas da se pridržavate onoga što jeste tekst amandmana i vašeg zadatka u Narodnoj skupštini, kao narodnog poslanika, i nemojte se praviti da me niste čuli.
Marijan Rističević, po Poslovniku. Jel tako?
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bruka i sramota koja je vladala ovom državom se ponovo pojavilo sa nekim tvrdnjama koje apsolutno nisu tačne.

Dakle, više novinara je potvrdilo da je majka današnjeg predsednika Republike bila u zgradi RTS, ali hajde sad da pomislimo da to nije tačno, kao što je pomislio ovaj primerak što maše prednjim nogicama stalno ovde. Kako on to onda zna?

Ja sam se samo pitao – da li je može neko da proveri, da li je tog dana ovaj poznati lokator koji je navodio rakete na ciljeve u Republici Srbiji za vreme agresije NATO pakta bio u Beogradu? Ako on tvrdi da je neko ušao ili izašao iz RTS-a, znači onda one vesti koje sam ja dobio su poprilično tačne, ali me nije demantovao kako je avanzovao i kako je ušao u vlast i kako je došao kod Borisa Tadića i kako su preuzeli stranku. Nije me apsolutno demantovao. Nije me demantovao ni u vezi izgradnje divlje države Kosovo, lažne države na našoj teritoriji.

Evo kome je zahvaljivao Kurti? Ako još znamo za to da su Kurtija pustili oni, zajedno sa 2.000 terirista, onda nam je sve jasno. Jasno nam je ko je izgrađivao divlju državu, pa oni. Ko je pustio premijera tadašnjeg teroristu na slobodu? Pa, pustili oni, 1.800 terorista pustili oni. Sve što su uradili pustili oni, ali nije me demantovao da su avanzovali i u vlast ušli tako što su ubili sopstvenog premijera. Ovaj ovde što nije vodio računa o njegovoj bezbednosti savezni ministar policije postao premijer, da nisu ubili premijera kako bi on postao. U Srbiji se uvek ubijamo zbog vlasti i radi vlasti. Znači, streljali su svog premijera da bi se dokopali vlasti i državne kase. Hvala.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam povredila Poslovnik o radu Narodne skupštine.
Da li želite da se izjasni Skupština o tome? (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 13. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Miloš Parandilović, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić i zajedno Srđan Milivojević, Branimir Jovančićević, Miodrag Gavrilović i Sanja Miladinović.
Srđan Milivojević, izvolite.

Ja sam i ovim amandmanom tražio da se ovaj član briše, jer smatram kada bi imali uređenu medijsku scenu, onda bismo mogli da vidimo da se šef kabineta kosovske predsednice zahvalio Aleksandru Vučiću zato što je priznao nezavisnost Kosova. Kaže, 7. oktobra 2023. godine, u 09.49 minuta, šef kabineta kosovske predsednice Bljerim Velja, poznat po čestim kritikama na račun medija i vlasti u Srbiji, sinoć se zahvalio srpskom predsedniku – hvala, Aco, štos i priznao nezavisnost Kosova, i to mu je poručio.

To je vaša politika. To su vaši argumenti. To je ono što vi sledite, to je ono što vi radite i zbog toga je Aljbin Kurti šef vaše liste, zbog toga je on nosilac vaše liste, zbog toga ga krijete, zbog toga ga se stidite. Sada su pale maske, sada se zna za čiji račun radite, sada spustite glave i gledajte ponovo u patos, jer treba da vas je sramota, a ja ću sada još nešto da vam kažem o medijskim zakonima.

Isti taj Aleksandar Vučić, koji je bio ministar informisanja 1998. godine i koji je bio ministar informisanja 2000. godine kada ste izdali Kosovo i Metohiju, kada je menjao Pećku patrijaršiju za stan od dva ara, sada hoće da bude predsednik Srbije koji brani Kosovo. Nek ide tako da brani svoju dedovinu, privatnu imovinu. Nemojte da brani ono što smo krvlju plaćali. Mi bar znamo cenu slobode. Mi bar znamo koliko je naših predaka palo u Prvom svetskom ratu, boreći se protiv dede Aleksandra Vučića koji je u austro-ugarskoj uniformi poginuo kod Kuršumlije.

Nemojte nama koji znamo ko smo, šta smo i odakle smo da spočitavate patriotizam. Nemojte da nam branite da volimo ovu zemlju, da poštujemo njenu slobodarsku tradiciju, da poštujemo njenu zavisnost, da poštujemo to što smo mi patriote, a vi… (Isključen mikrofon.)

Dva minuta vam je isteklo.
Reč ima Marina Raguš.
Izvolite.

Odakle vama ideja da ćemo mi vama bilo šta da branimo. Da smo mi bili vlast posle 2000. godine vi biste lično odgovarali za veleizdajnički čin. Kako mi to znamo? Tako što su se oni vaši sponzori hvalili time, pa tako što je tadašnji američki ambasador napisao knjigu „Kada ovacije utihnu“, pa tako što je „NJujork“ pisao i jurio tragove para. Ne zna se koliko je ko para od vas pokupio za obaranje režima, a posle pljačke Srbije.

Kažete – krv na rukama. Kako vas nije sramota? Vučić je te noći kada je gađan RTS, kao legitimna meta, medijska kuća… O tome ne govorite. Agresija je bila, NATO avioni su gađali medijsku kuću, a Vučić je trebao da gostuje. Njegova majka Angelina Vučić nije pobegla, radila je. Bog je hteo da nije bio na tom mestu gde je bomba udarila. Mi smo svi tada bili na terenu i dobijali podatke o tome šta radite, gde postavljate lokatore, ko sa vama ide u Budimpeštu, pa vi potpisujete uništene bolnice, mostove, onoliku poginulu decu, Milicu Rakić. To je krv na vašim rukama! To vam nije bilo dovoljno. Krv na rukama i za „Ribnikar“! Sram vas bilo! Od toga ste napravili političku ideju, onoliki narod povukli za nos, pa šutnuli, kao i svaki put. Samo ovaj put narod zna da može da prođe kao i onaj gde su reke ljudi išle za vaše i bili opljačkani, poniženi i šutnuti, kao i oni ljudi koji su izašli gonjeni šokom od tragedije na ulice grada Beograda. Sram vas bilo.

Na član 14. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici zajedno Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Miloš Parandilović, Danijela Nestorović i Milinka Nikolić i zajedno Srđan Milivojević, Branimir Jovančićević, Miodrag Gavrilović i Sanja Miladinović.
Srđan Milivojević, izvolite.

Poštovani građani Srbije, vidite kako izdajnici vode zemlju. Oni znaju da je neko počinio neko krivično delo – postavljanja lokatora, izdaje zemlje, ali ga ne hapse. Ne, ne hapse ga. Vidite, razlika između nas i njih je što ćemo mi njih hapsiti zbog izdaje i biće im suđeno i moći će da biraju da li će da im se sudi na nacionalnom stadionu, u Specijalnom sudu za organizovani kriminal, na Ekspu, zajedno sa opljačkanim milijardama. Vidite, oni kažu – mi znamo ko šta radi u ovoj zemlji, ali ne, mi ne hapsimo te ljude. Mi sa Kurtijem Sarađujemo. Mi sa Haradinajem sarađujemo.

Mi sarađujemo sa OVK, mi smo udarna elitna jedinica OVK, mi smo više uradili za nezavisno Kosovo i veliku Albaniju od svih komandanata OVK te terorističke organizacije, nego oni i zato Aleksandar Vučić čeka spomenik u Prištini i zato mu se zahvaljuje šef kabineta predsednice skupštine sa - hvala Aco što si priznao nezavisno Kosovo i zato mu se zahvaljuju i za Briselski i Ohridski i Vašingtonski sporazum i kumanovsku kapitulaciju i morate taj žig da nosite.

Ja znam da to boli, da nije prijatno kad ste čitavoj Srbiji prikazivali kao velike patriote, a završili kao najveći izdajnici u istoriji Srbije. Kad ste završili na izbornoj listi Aljbina Kurtija, predvođeni Aleksandrom Vučićem i znam da vam nije prijatno. Znam, to boli, to je eto tako, nešto ste maštali da budete, da budete graničari kod Karlobaga, a završili ste kao skutonoše i vazali Aljbina Hurtija. Sad ćemo malo i o medijskim zakonima. Valjda vam je dosta.

Povreda Poslovnika, Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je klasična i preterana zloupotreba povrede dostojanstva.

Ako vam jedan političar u demokratskom društvu, višepartijskom, ako vam on zapreti zatvorima, hapšenjima, presudama koje ni za vreme Tita nisu prolazile onda se ja pitam gde je tu kraj.

Dakle, taj obraz, koji je pendžetiran, od takvog obraza pancire da pravite slobodno. To je gotovo neverovatno šta on radi. Kaže da smo mi, to je takođe povreda dostojanstva, kaže da smo mi gradili lažnu državu Kosovo na našoj teritoriji. Pa, kad smo je mi gradili što njima zahvaljuju, evo uporno njima zahvaljuju, zahvaljuju mu na sednicama Saveta bezbednosti UN, hvala Vuče. To je bio njihov ministar spoljnih poslova, omiljeni ministar Borisa Tadića, iako smo mi navodno izdavali, zašto zahvaljuje njima?

Oni uporno grade nezavisnost Kosova. Kod nas je bilo 28 otpriznanja, jel tako gospodine Martinoviću, kod njih je bilo 111 priznanja. Samo što nisu trčali i navodili ljude, kao što su navodili one rakete, da glasaju da Kosova, čitao sam depeše Vikiliksa budu priznate od svih država i oni kažu da smo mi izdali. Državu Srbiju ne mogu srušiti spolja ako im neko ne pomogne iznutra. Ovo je očigledan dokaz da se oni nude da pomognu iznutra ne bi li se dokopali vlasti. Hvala.