Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? Smatram da ga nisam povredila. (Ne.)
Zahvaljujem.
Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović, Nikolić i zajedno Milivojević, Jovančićević, Gavrilović i Miladinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima Srđan Milivojević.

Građani Srbije, pošto sam pročitao stenograme sa sednice Skupštine Srbije od 20. oktobra 1998. godine kada je Aleksandar Vučić kao ministar informisanja obrazlagao jedan od najsramotnijih zakona o informisanju u istoriji Srbije, sad moram da vas podsetim na posledice tog zakona. Već samo posle par meseci od donošenja tog zakona uhapšen je prvi novinar i osuđen, gle čuda, na godinu dana zatvora. Nebojša Ristić iz Sokobanje, član DS, u to vreme novinar na lokalnom radio u slobodnoj opštini Sokobanja osuđen je zato što je na prozor radio stanice stavio plakat radija B92. Osuđen je na godinu dana zatvora. Znači, godinu dana ste oterali čoveka u zatvor na pravdi Boga i godinu dana je on bio u zatvoru.

Na godišnjicu njegovog izlaska iz zatvora vi ste organizovali noćni napad sa oružanom policijom, sa dugim cevima, na Beograđanku gde se nalazilo sedište televizije B92, Studija B, odnosno tada radija B92, Studija B i novinske redakcije „Blica“ sa dugim cevima, sa pancirima ušli ste, premlatili onaj narod napolju, osakatili neke ljude trajno, neki su izgubili ruke, oči, neku su oslepeli, nekima se polomili ruke, razbijali glave ljudima, ponašali se onako kako vas uči vaš gazda Kurti da treba da se ponašate prema građanima Srbije i došli smo u situaciju da ste zaplenili te televizijske stanice. To je dovelo do masovnih građanskih protesta koji su rezultirali vašim padom i razumem zašto se plašite majskih protesta. Oni će takođe rezultirati vašim padom sa vlasti.

Marina Raguš ima reč. Izvolite.

Naravno, gomila laži kao i uvek, ali to je nečista savest. Pogrešili ste samo jednom. Znate, ja se nisam rodila i počela svoju karijeru u politici. Ja sam baš tada radila u Studiju B devedesetih godina. Bio mi je dobar honorar. Jako dobro znam gde su video kasete iz Studija B prvo završavale. To je bio jedan dobar plan, kako beše, energije za demokratiju itd.

Dakle, plan koji je trajao u fazama. Bogu hvala, eto ima i nas još uvek živih svedoka iako ste se trudili da ne budemo među živima pa ćemo sada fazu po fazu. Pa je onda došao leks specijalis pa Beograd, pa ste onda pripremili, onaj koji je Miloševića ubedio da skrati sebi mandat, spoji izbore, taj je radio za vas takođe. Naravno. Pa se onda američki ambasador predomislio pa se napravila zapravo posebna jedinica za rušenje vlasti i dovođenje vlasti, heroja otpora prema tom Miloševiću, tom Vučiću. Mi smo sve vreme bili pod NATO agresijom koju ste vi prizvali jer to je bio deo tog paketa, pa je poginula Milica Rakić, onoliko dece, onoliko nevinih ljudi, pa kesetne bombe pa bolnice, sve legitimne mete. Jel tako? Uživali ste u tome dok ste postavljali lokatore, a to je bio foaje rastakanja Srbije. Pre toga ste morali da razbijete saveznu državu. A pre toga ste morali i da se rešite svog premijera koji je počeo da se bavi Kosovom, a pre toga ste naravno pustili Kurtija da bi ga sada doveli na vlast, Kurtija koji je ležao zatvorsku kaznu, desna ruka Adema Demaćija, onoga ko se zalaže za veliku Albaniju.

Ovo je sve zbog građana. Vi lažete sve vreme gnusno. Molim vas, za ubuduće nemojte nijedan srpski manastir samo vi da pominjete, pogotovo u ovoj zgradi.

Borisav Kovačević po amandmanu.
Izvolite.

Hvala.

Znate, ne znam ko zna, ali znaju skoro svi, ja sam ne od prvog dana do poslednjeg, nego od prvog minuta do poslednjeg minuta radnog staža proveo u nekadašnjem Ministarstvu unutrašnjih poslova Jugoslavije na obaveštajnim i kontraobaveštajnim poslovima. Ovo govorim samo zbog toga da vam jasnije bude ono što ću sada reći.

Dakle, do kraja 20. veka, neću pomenuti ime, jedna od obaveštajnih službi velikih zemalja je do tada oborili širom sveta preko 100 režima. Od tih svih, celog broja samo je četiri učinila atentatom na predsednika države te zemlje ili na predsednika Vlade. Sve ostalo je učinila oslanjajući se na neprijateljske snage u toj zemlji razvijajući njihove inicijative za rušenje sopstvene vlasti u svojoj zemlji.

Neću dužiti. Hoću da pitam gospodina, koji je odjednom danas, juče i prekjuče, niko to nije pominjao krenuo sa propagandnim nastupom, celodnevnim, današnjim da je Kurti naš i na našem čelu, a ovo gospodo što pokazuju, ove parole, pa sada ovo malopre, da je Vučić rekao na nekom skupu to i to, i da se ovaj zahvaljivao Aca, to i to, to nije njegovo. To nije njegovo.

Kao što mnoge stvari govore, ja se sa tim ne slažem. Neki, govorim o političarima i kažu – Kurti je to i to uradio, Kurti je to smislio. Nije. On je dobio direktivu i zna se odakle. Tako rade obaveštajne službe, ne puštajući da svako po svojoj volji konstruiše stvari, nego one pripremaju i kratkoročne i dugoročne planove, kako da se radi, nešto.

Ne može, mi ovde mesecima slušamo i inače, od strane opozicije, slušamo neke navode i čitaju stvari, prihvatajući oni sa njihove strane, da je to apsolutno istina. Pa ovo sada što je on pročitao, da se ovaj zahvalio Aci itd. Ma o čemu pričamo? Ovo danas u njegovom nastupu je pripremljeno. I zna se ko to radi, i zna se zašto rade. Kako je najlakše pridobiti glasove onih koji su se možda već sada odlučili da glasaju za postojeću vlast, pa tako što će ubediti narod sa ovim mesta ovde, ovakvim i sličnim stvarima da je vlast napravila savez, zamislite, sa najvećim danas neprijateljem ove zemlje Aljbinom Kurtijem. To je najjača i najsnažnija stvar sa kojom se može ići u ovim trenucima i biće takvih stvari još do izbora, … Evo, to sam samo hteo reći.

Gospodine Kovačeviću, nekima je ostalo samo to da napad, preostaje im da napad bude jedina odbrana. I to je sve što mogu i sve što umeju.
Na član 16. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Miroslav Aleksić, Aleksandar Jovanović, Borislav Novaković, Đorđe Stanković, Slavica Radovanović, Miloš Parandilović, Danijela Nestorović, Milinka Nikolić, i zajedno Srđan Milivojević, Branimir Jovančićević, Miodrag Gavrilović i Sanja Miladinović.
Srđan Milivojević.

Poštovani građani Srbije, evo čuli smo definiciju kako oni rade. Znači, oni su ovo pripremili, nisu oni ovo slučajno. NJima je ovo zadatak, direktiva od gazde Kurtija. Dakle, nisu ovo slučajno uradili. Evo čuli ste direktno priznanje. Nije ništa slučajno. Nije to tako tek urađeno, u patriotskom zanosu, niti je bilo besplatno. Znači za ovo su dobijeni novci. Znači, ovo je urađeno planski, organizovano, smišljeno, po direktivi stranih službi. Bravo. Pa takve vas volim kada sami skinete maske i kažete – pogledajte građani Srbije, takvi smo. Pogledajte ovo, hvala Aco. Pa to se pripremalo, ne jednu godinu, ne dve, to pripremate od 1999. godine, kada ste vašem gazdi Kurtiju poklonili državu. Kada ste proterali srpsku vojsku i policiju sa Kosova i Metohije i zamenili ih vašim saborcima iz OVK-a i NATO pakta.

A u Kruševcu, tim povodom vatromet napravili. Vatromet. Vatromet, kada je stradala mala Milica, vi ste vatromet pravili da proslavite, da proslavite, remek delo vaših gazda. Svaka vam čast.

Sramota, gospodine Milivojeviću. Ali zaista, preterali ste svaku meru. Dozvoljeno vam je da pričate o čemu god želite u okviru vašeg obrazlaganja amandmana. Ništa o amandmanu nismo čuli, a čujemo takve grozote, da ste prevazišli samoga sebe. Sram da vas bude. Sram da vas bude.
Marina Raguš.

Drago mi je da građani Srbije mogu da vide kakva ste čudovišna stvorenja. Vi za Milicu Rakić pričate, vi NATO lokator, vaša koleginica za pobijenu decu iz Ribnikara kaže za njihove roditelje – nemaju oni monopol na bol. LJudi, pali ste niže da ne može niže biti. To se ne radi, ne ljudski, ne u politici, već civilizacijski.

Ovo nije dno dna, dali ste novu definiciju necivilizacijskog ponašanja. Vi niste roditeljima iz Ribnikara dozvolili da prežale svoju decu, već ste bili na ulicama sakriveni iza onih ljudi ogorčenih, zbunjenih, u bolu. Sve smo pričali od početka šta radite. Evo sada se vidi i sa malom Milicom nemojte da ste je ikada više pomenuli. Ikada više.

Zbog pomoći NATO agresije to dete je stradalo dok je sedelo na noši i ne samo ona. Sram vas bilo u ime svih majki u Srbiji. Vi niste mogli da pomenete, niste smeli nijednog heroja, vojnika koji je ostao bezglavljen od šiptarskih terorista. Sram vas bilo. Za vas su Košare bila zabranjena tema. Sve generale, heroje, junake ste, gde, u pidžami za Hag, preko grane u kesi za Hag. Sram vas bilo.

Vi se gadite na sve što je srpsko. Vama je sve što je srpsko strano. Vama je svaka empatija strana. Bitno je samo da vaši stomaci imaju da jedu, a sve su širi i veći. Nemojte više Milicu Rakić u usta svoja da uzimate, bar pred nama. Nikad više. Sram vas bilo.