Građanima je veoma važno da su bezbedni i da su sigurni, a ne to koje na vlasti, zato što imate, to je jedna hijerarhijska vrsta komandovanja, vi slušate svog nadređenog i zato je ružno što ste govorili kako su policajci naoružani ulazili u neke institucije.
Ono što mi je isto važno danas ceo dan da kažem, a to je često se spominje da ubistvo Zorana Đinđića i kako nikada niko nije snosio posledice. Nažalost i tada je politika umešala svoje prste i tada je na čelu bio ministar koji je došao politički, koji nije došao iz struke. Ali, znate ko je snosio posledice? Posledice je snosio načelnik Jedinice za obezbeđenje, zato što je njegova jedinica bila zadužena za obezbeđenje i predsednika i tadašnjeg premijera. To je bio karijerni policijski službenik i tada je to zaista bila velika stvar, neko je morao da snosi posledice.
Znači, u pravu ste kada kažete što tada nije ministar, ali ste dokazali da je on politička ličnost i da on neće snositi posledice, a taj karijerni policajac 15 godina više nije napredovao. Bio je obeležen za sva vremena. Tako da nije tačno, snosile su se posledice u policiji, ali nažalost karijernih policajaca i zato mi je jako krivo zato što znam šta su tada policijski službenici prošli i kako je izgledalo raditi u „Sablji“ 24 sata dnevno i boriti se sa političkim odlukama i boriti se sa ljudima koji su došli politički da vladaju, koji ne poznaju policijske poslove i ne poznaju policijsku struku, a nažalost to se nastavilo i dalje i ja sam zato tu. Ne mogu policijska profesija i politika da idu zajedno. To mora da se prekine. Na čelu policije mora da bude profesionalac stručan i obučen.

Na član 41. amandman su zajedno podneli Lazović, Đorđević, Kozma, Jerinić i Pavićević.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ja bih dala još par primera koji pokazuju zašto je monopol Telekoma loš za ostvarivanje prava građana na obaveštenost, koji je kao što sam rekla Ustavom garantovano.

Recimo, građani koji su korisnici Telekoma ne znaju za slučaj „Jovanjica“. Oni ne znaju da je u „Jovanjici“ otkrivena najveća plantaža marihuane u Evropi i ne znaju da se trenutno vode sudski postupci „Jovanjica 1“ i dva i da je u pripremi postupak „Jovanjica 3“.

Što se tiče „Jovanjice 1“, tu su optuženi pre svega vlasnik plantaže i njegovi saradnici, u „Jovanjici 2“, optuženi su policajci, pripadnici BIA i Vojno-obaveštajne agencije zbog svoje umešanosti u uzgoj kanabisa. „Jovanjica 3“, koja se najavljuje i na koji radi Tužilaštvo za organizovani kriminal, trebalo bi da obuhvati neki od visokih državnih funkcionera.

Takođe, građani ne znaju da policijski inspektori koji su istraživali ovaj slučaj, Milenković i Mitić, da im je bezbednost ugrožena, da je bila priprema njihova likvidacija, a da je procena njihove bezbednosti proglašena službenom tajnom.

Ja sam pitala ministra policije - zbog čega je to tako, on mi nije odgovorio? Takođe, građani ne znaju za izvesnog Nenada Vučkovića, koji je visokopozicioniran u Žandarmeriji, a koji uporedo sa svojim poslom u policiji takođe upravljao kriminalnom grupom, izdavao im naređenje koordinira njihove aktivnosti i takođe ne znaju da su mu kolege iz policije omogućile da uništi ključne dokaze u jednom predmetu sa telefona njegovog bliskog prijatelja Aleksandra Stankovića koji je bio osvedočeni kriminalac. Dakle, nisu to mogli da čuju ni juče u prenosu RTS-a, jer ministar odbio da odgovori na moje pitanje.

Dva minuta. Građani znaju ili ne znaju, ali upravo vezano za tu priču „Jovanjica“ Miroslav Aleksić je pravosnažno osuđen kao lažov. To je istina.
Na član 41. amandman su zajedno podneli Manojlović i Lutovac.

Predlog zakona o javnom informisanju i medijima je prvi otvoreno revizionistički zakon koji se vraćanjem države u vlasništvo istovremeno suprotstavlja evropskim standardima i posle 25 godina vraća nas na početku tačku tranzicije.

Zato DS predlaže da se član 41. menja i glasi – pravna lica iz stava 1. ovog člana ne mogu neposredno ili posredno osnovati Republika, autonomna pokrajina i jedinice lokalne samouprave, kao ni ustanova, preduzeće i drugo pravno lice koje je u celini ili u delu u državnoj svojini, odnosno koje se u celini ili delom finansira iz javnih prihoda.

Smatramo da je principijalno sprovođenje unapred zacrtane politike prioritet od koga ministarstvo ne bi smelo da odustane, ali o tome koliko ministarstvo ozbiljno shvata svoju ulogu govori i to da još uvek nije imenovan državni sekretar zadužen, zamislite, za informisanje. U momentu kada se donose dva izuzetno značajna medijska zakona gospodin ministar koji inače i nema baš nikakve veze sa informisanjem u svom prethodnom profesionalnom angažmanu nije našao za shodno da imenuje državnog sekretara i pomoćnika zaduženog za informisanje. Toliko o njegovoj ozbiljnosti i o tome koliko ova Vlada ozbiljno pristupa ovom problemu. Zato ne čudi što su neposredno pred usvajanje ovog zakona počeli da podmeću neke stavove kao kukavičja jaja, pa tek kada ih uhvate sa rukama u pekmezu onda kažu – majke mi…

Dva minuta.
Na član 41. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Vlada i Odbor za kulturu i informisanje prihvatili su amandman. Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Hvala vam poštovani predsedniče Skupštine.

Dakle, mi poštujemo sugestije Evropske komisije i ovaj amandman koji sam podneo predlaže dodatnu zaštitu i garanciju koja će obezbedi konkurenciju i tržišnu utakmicu u skladu sa najvišim evropskim standardima i naglašavam čak strožije od evropskih standarda.

S tim još moram da kažem da pripadnici u vezi zakona jednog starog, pripadnici bivšeg režima treba da se stide antievropskog i neustavnog žutog zakona o informisanju koji su doneli 2009. godine. Zakon je predviđao, nećete verovati, gašenje nepodobnih medija. To je najgori zakon o informisanju koji je ikada donet, ja mislim, u Evropi.

Ustavni sud Srbije je oborio taj zakon i konstatovao da je suprotan Ustavu. Inače, danima u Skupštini, pošto sedim non stop ovde do dva ujutru, NATO opozicija nam preti da će nas hapsiti, zatvarati, juriti po ulicama, ubijati, bacati u reke. Ustaše su masovno bacale tela ubijenih Srba u reku Savu. Starca Vukašina Mandrapu, srpskog seljaka iz sela Klepci u Hercegovini je u januaru 1943. u Konslogoru su zaklale ustaše, a on im je rekao – radi ti dijete svoj posao.

Što se tiče toga, lideri NATO opozicije nam prete i kažu, citiram – da će pišati po našim grobovima. Bejaste li braćo moja mlada, dal bejaste vi na groblju kada, svaka stopa grob do groba, groblje i spomen doba sviju, groblje knjige što se štuju. To su svetli grbovi Jovana Jovanovića Zmaja.

Inače samo da kažem i da završim, predsednik Vučić uzdiže Srbiju, gradi Srbiju, leči Srbiju, leči prošlost u sadašnjosti radi budućnosti. Živela Srbija. Hvala vam.

Na član 41. Đorđe Miketić.
Na član 41. amandman zajedno podneli Tepić, Stefanović, Grujić, Veselinović, Obradović, Oreg, Veselinović, Milošević, Lukić, Grbović, Ristić, Jekić, Albahari, Pašić i Đorđić.

Zahvaljujem.

Svi mi znamo i niko ne treba da se pravi sud da ovaj medijski zakon je uperen prema tome da se televizije kao što su Nova S i N1 na neki način uguše i da nijedna kritička reč ne može da čuje na tim medijima. Ono što mene interesuje, opet ću se držati svoje teme je to da su jedino televizija Nova S i N1 prenosili i prenose probleme sa kojima se suočavaju radnici Srbije. Ja sam nekada imao prilike da se dugo godina bavim ovim poslom da i na RTS pa čak i na tom Pinku i nekim drugim televizijama i Hepiju govorim o problemima radnika.

Danas to mogu da kažem samo na televiziji Nova S i N1 i žao mi je što „Telekom“ kao državna kompanija služi isključivo za to da se kupuju ti privatni mediji, a niko ne pita kakav je položaj radnika danas u „Telekomu“.

Nekada su radnici „Telekoma“ bili najplaćeniji radnici u Srbiji. Danas je jedna sasvim druga situacija, jer očigledno je da „Telekom“ više nije profitabilna firma i da su radnici kojih ima nekoliko hiljada tamo na zadnjem mestu. Ja samo želim da skrenem pažnju na to, kao što sam već rekao, da je veoma teško, praktično nemoguće, doći do televizije sa nacionalnom frekvencijom jer mi svuda imamo prilike da vidimo kako predsednik Aleksandar Vučić otvara razne fabrike po Srbiji, to je okej, nemam ništa protiv toga, ali je problem taj što nikada ne možete da čujete kako se ti poslodavci, kao što je recimo Gruner, kao što je Jura, kao što je Geoks, koji su hvaljeni na televizijama sa nacionalnom frekvencijama na sva usta, kako se oni ponašaju prema radnicima i koji odnos imaju prema radnicima i da ih ponižavaju i drže kao robove. Hvala.

Na član 42. amandman su zajedno podneli Aleksić, Jovanović, Novaković, Stanković, Radovanović, Parandilović, Nestorović i Nikolić.