Hajte, pokušajte da ne dobacujete.
Zoran Lutovac, povreda Poslovnika.

Član 27. Molim vas opomenite ministarku i sve druge koji dolaze iz izvršne vlasti ovde da se ne ponašaju na ovaj način, da ne iskazuju ovakav ton prema poslanicima i ljudima koji sede ovde. Oni su ljudi, ne samo što su dužni da polažu račun ovom domu, nego su dužni u najmanju ruku da se ponašaju pristojno.

Sve vreme ona govori kako vas nije sramota. Ponaša se kao vaspitačica u vrtiću. Govori „lažete“ i kaže nikog nisam uvredila. Ne znam gde to nije uvreda.

Druga stvar, takođe bih vas zamolio da joj prenesete da dekan nije naučno zvanje, dekan je upravljačka funkcija. Hvala.

Hvala i vama.
Oduzimam ovo vreme od poslaničke grupe.
(Zoran Lutovac: Zašto? Zbog čega?)
Fantastično mi je to da se nijednom rečju niste pobunili npr. kada neko nazove ovu ženu, njene saradnike i sve ostalo „štakori“.
(Zoran Lutovac: Tačno sam naveo šta je. Ne možete mi oduzimati vreme.)
Dobro, neka građani vide duple standarde.
(Zoran Lutovac: Niste me ni pitali da želim da se Skupština izjasni.)
Da li treba da se izjasnimo?
(Zoran Lutovac: Ne, ali treba da se poštuje Poslovnik.)
Reč ima Danijela Nestorović.

Odgovorila bih sada, pošto sam se javila nakon vašeg izlaganja predsednice parlamenta, kada ste iznosili i rekli da ja lažem. Jako je ružno tako nazvati. Možda sam iznela po vama neistinu, ali lagala nisam.

Što se tiče onoga što ste vi izjavili, želim da se osvrnem na to, kažete branite projekat, moram da vam objasnim. Malopre smo imali priliku da čujemo i od vas, a i od ministarke Hajdanović, elementarno nepoznavanje prava. Razumem da niste pravnica po struci, ali onda nemojte da dezavuišete narod i da iznosite neistinite informacije. Moram da vam podučim, vrlo kratko, ali zbog građana, ne zbog vas samih, imate pomoćnike koji će moći da vam objasne šta sam zapravo htela da kažem. Ne mora neko posebno znanje i tumačenje, radi se o vrlo jednostavnim i jednostavnoj stvari.

Ono što ste vi uradili sa uredbom kojom ste oživeli ovaj projekat, odnosno prostorni plan projekta „Jadar“ je ravno tome da recimo dve ugovorne strane potpišu ugovor, odu kod notara, overe ga, notar stavi javnobeležnički zapis, nakon toga taj ugovor se pocepa, nestane, potpisi se izbrišu negde i to je nevažeći akt. Onda ga vi sastavite ponovo, pa ga naknadno dole ispod potpišete iako se najbolje ne vidi overa notara, taj akt nema pravnu snagu. On je nevažeći pravni akt.

Ne možete nešto što je stavljeno van snage i odlukom Ustavnom suda oglašeno za neustavno, čak je i navedeno da je Vlada prekoračila svoja ovlašćenja takvom uredbom, da ponovo oživite. Da to nije tako, ne biste to prikrivali novom uredbom od 16. jula gde samo u „Službenom glasniku“ objavljujete – uredba o sprovođenju uredbe o planu posebne namene prostornog područja Jadar. Znate, ne možete da se igrate sa građanima.

Razumem vašu želju da ovo sprovedete do kraja, stvarno razumem i ja se borim kada se zalažem za određenu ideju, ali nemojte ove građane posmatrati kao skup ludaka i glupih ljudi koji ne razumeju šta se ovde dešava. Ne možete elementarno pravno neznanje da prosto iznosite takve činjenice koje ne odgovaraju istini.

Ministarka je malopre rekla, izvinjavam se, pošto sam bolesna pokušam da se skoncentrišem.

Jeste, došla sam sve da vas zarazim, to mi je želja.

Moram ministarki takođe da objasnim da elementarno pravno neznanje podrazumeva i to da ste malopre izgleda pogrešno upisali dok sam govorila, nisam rekla da je odluka Ustavnog suda neustavna. Ne može odluka Ustavnog suda biti neustavna. Govorila sam o tome da je odluka Ustavnog suda i posebno dva izdvojena mišljenja koja sam juče citirala, a koja su jako bitna, jer objašnjavaju zapravo šta ste vi nakon toga uradili, nakon te odluke. Vi ste i pored saveta sudija Ustavnog suda da ova uredba o projektu „Jadar“ ne vraća u pravni život i ne oživljava, upravo to učinili. Dakle, Vlada je počinila ponovo kršenje člana 3. Ustava, prekoračila svoja ovlašćenja i samim tim povredila Ustav Republike Srbije, te je tim činim počinila državni udar. To sam rekla, to morate da razumete. Ako vi ne razumete, evo objasnila sam da bi građani razumeli šta vi radite kako biste oživeli ovaj projekat, kako biste ovo doterali do kraja.

Moram takođe da vas pitam, malopre kaže takođe predsednica parlamenta da ja lažem kada kažem da neće biti rudnika, da nema rudnika u Valjevu, pa jel možete da mi odgovorite na pitanje, šta radi onda Eurolitijum u Valjevu? Jel proizvodi prah šećer, šta radi? Da li možete da mi objasnite šta se radi na Povlenu, Jablaniku, Rogozni? Šta rade te firme? Hoćete da vam pročitam firme? Eurolitijum, Adrijatik metals, Eldorado gold, Ibaera kapital, Friport mekmoran, Neometals, Dunas risors, Morduro kapital, šta rade te firme u Srbiji? Lutaju tako po teritoriji i ne sprovode nikakve istražne radnje, ništa se ne radi? Nemojte stvarno da zaluđujete ovaj narod.

Takođe, moram da vas pitam, evo predsednik ove države nam šalje informaciju da nas je učlanio u tu neku litijumsku alijansu, pa nemojte onda da lažete narod da mi ovde samo pričamo tek tako o nekom nacrtu studija, o nekom zakonu, pa vi ste se već sve dogovorili. Šta ćemo mi u litijumskoj alijansi ako nećemo rudnik?

Ja se izvinjavam, uz svu najbolju volju ja vas molim da ne pričate neistine, kakva litijumska alijansa. Evo, svima nam pokažite gde postoji ta litijumska alijansa? Ko je organizovao i osnovao tu litijumsku alijansu, pa ću se ja vama izviniti? Ako ne postoji litijumska alijansa, onda vi pred svim građanima Republike Srbije da kažete da govorite neistinu. Evo, ne lažete, nego samo govorite neistinu.
Dajte poštovanje prema ovom domu. Litijumska alijansa, vi stvarno ne znate više šta pričate.

Ako mi vratite vreme, ja bih vam pojasnila.

Litijumska alijansa, možda sam trebala da vam kažem pod znacima navoda.

Dakle, ne postoji litijumska alijansa.
Samo da svi građani Republike Srbije čuju nakon 30 sekundi da ne postoji litijumska alijansa. Eto, tako izgleda čitava ova debata u parlamentu.
Nastavite dalje, da čujemo opet kako je pod znacima navoda.
(Aleksandar Jovanović: Smiri se, nije ovo tvoje.)
Da li vi to meni pretite? Ja sa vama nisam na ti gospodine Jovanoviću.
(Aleksandar Jovanović: Nije ovo tvoje. Nije ti ovo privatna prćija.)

Radi se o Hamburškoj konferenciji o održivosti – Globalna alijansa za baterije, gde je Aleksandar Vučić predsednik ove države rekao da je to velika šansa za sve u budućnosti, jer se tu ne radi samo o rudniku, već i o litijumu.

Dakle, ja možda jesam rekla žargonski naziv litijumska alijansa, ali nisam lagala. Ono što je jako bitno je da nam onda predsednik države objasni zašto pričamo o litijumu i litijumskim baterijama, ako rudnika možda neće biti.

Ono što je jako bitno. Vi ste malopre rekli, pustite ljude da urade studiju. Ne možemo da pustimo ljude da urade studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, jer nemamo prostorni plan. Imamo plan posebne namene područja Jadar koji je ne ustavan. Ne možete od krnjeg praviti novo. Ne možete sklapati deliće kao puzle i praviti studiju.

Takođe se postavlja pitanje i kompanije Rio Tinto. Zašto su onda plasirali u javnost nepostojeći pravni akt, to je jedan termin koji se ne koristi uopšte u pravu, nacrt studije o proceni uticaja na životnu sredinu? Sa tim su izašli u javnost da bi je omekšali, da bi predstavili bez, takođe, postojanja prostornog plana Republike Srbije, bez plana posebne namene područja Jadar. Kako onda mogu da prave nacrt studije o proceni uticaja kada se ne znaju osnovni parametri? To pravno nije moguće.

Takođe, mišljenje Vlade koje smo dobili neposredno pred ovu sednicu se bazira na tom nacrtu studije. Ljudi, da li vi shvatate šta je Vlada uradila? Na osnovu pravnog akta koji je praktično nepostojeći, nacrt studije je improvizacija čista, ste dali mišljenje o Predlogu ovog zakona.

Moram samo još i ovo da napomenem. Da je taj isti dekan Rudarsko-geološkog fakulteta Aleksandar Cvijetić rekao u tom istom „Utisku nedelje“ koji malopre pominje ministarka, da nije siguran u ovu državu. To je njegova rečenica. Zašto to niste citirali?

Takođe, vi ste gospođo ministarka omalovažavali ovde profesore Beogradskog univerziteta Šoškića, Danicu Popović i profesora Ratka Ristića. Možete vi da klimate glavom koliko god hoćete, ti ljudi imaju kredibilitet za ono što iznose. Vi nemate pravo da te ljude nazivate neznalicama i da ih omalovažavate.

Ti ćeš sigurno nekome da objasnih ko je neznalica.

Ono što je bila suština ovog mog izlaganja, htela sam da vam odgovorim i vama, a i ministarki, prestanite samo da iznosite i da izvrćete reči. Ja ovde precizno, glasno i jasno govorim. Ja bih volela da vam Srđan ili bilo ko… Molim, nešto se meni obraćate, ne razumem vas, ne vidi dobro. Malo je bez veze to što radite.

Pravno bi trebao neko da vam objasni zašto je Uredba ne važeća, zašto je neustavna, da na osnovu toga ne može da se radi studija o proceni uticaja na životnu sredinu, da nacrt studije na koju se Vlada poziva u svom mišljenju na ovaj Predlog zakona je praktično pravno ne valjan. Vi ne možete na osnovu nacrta studije davati mišljenje na Predlog zakona.

Ono što je ključno, neka Vlada odgovori, neka ministarka odgovori. Zašto nemamo ovde ministarku za zaštitu životne sredine i ministra za građevinarstvo i infrastrukturu? Jako je bitno da oni budu tu i da odgovore zašto nemamo strategiju upravljanja mineralnim resursima, zašto nemamo prostorni plan, zašto se sve ovo traljavo radi, da bi se što pre zaključio investicioni ugovor sa Rio Tintom?

Hvala vam.
Možda da ukinemo Ustavni sud i da nam vi tumačite sve.
Branimir Jovanović.

Hvala predsednice, poštovana ministarko, poštovani predstavnici Vlade, koleginice i kolege.

Očigledno je da jedna tema nije davno izazvala ovako veliku pažnju javnosti, kao što je Projekat „Jadar“. Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije želimo da sa što više činjenica, što više podataka i saznanja pristupimo ovoj temi i da bismo bili sigurni kakvu odluku donosimo i na osnovu kojih argumenata.

Kao i uvek mi prednost dajemo nauci. Zato smo i sada u pripremi ove sednice moje kolege iz poslaničkog kluba i ja razgovarali sa univerzitetskim profesorima sa Rudarsko-geološkog fakulteta, Mašinskog fakulteta, Biološkog fakulteta, sa inženjerima, sa stručnjacima koji se bave zaštitom životne sredine. Cilj nam je da ovde prenesemo ono što smo čuli od njih i da prenesemo njihovo mišljenje. Bilo je i onih koji su za rudarenje, bilo je onih koji su protiv.

Nažalost, čini se da mnogi u ovoj sali ulaze sa jednim političkim predznakom kada govorimo o ovoj temi. Zaključke želimo da donosimo isključivo na osnovu činjenica, a ne na osnovu utisaka. Impresije su jedno, činjenice su drugo. Utisak često zna da bude pogrešan, a naučni argumenti su jedino pouzdani kada treba da donesemo jednu ispravnu odluku.

Ovo pitanje se namerom svelo na politički teren. Niko više ne želi, čini mi se ni da čuje argumente. Malo je onih koji žele da čuju stručnjake iz ove oblasti. Profesori i inženjeri sa kojima smo mi razgovarali, čak ne žele da izađu u javnost, jer je stvorena takva jedna atmosfera, tako jedan ambijent da svako onaj ko pokuša da objasni ovo pitanje sa naučne strane, biva stigmatizovan. Najlakše je uperiti prstom u nekoga i reći da je strani plaćenik, da je plaćenik neke kompanije, ali to nije rešenje.

Nama je ovde potrebna stručna rasprava, a ne politička rasprava. Upravo zbog toga smatramo da treba da imamo jednu civilizovanu raspravu na ovu temu u danima koji slede, kada govorimo o celoj priči o litijumu. Nama i Socijaldemokratskoj partiji nije cilj da ubeđujemo građane ili bilo koga da li treba da bude za rudarenje jadarita ili protiv toga. Nama je cilj da iznesemo naš stav. To je da čujemo stručnu analizu, da čujemo reč profesora, a tek na osnovu toga da donosimo zaključak.

Očigledno da je svima zajedničko da se svi bore za zaštitu životne sredine i da je svima zdravlje ljudi na prvom mestu, bar po onome kako se deklarišemo ovde u u ovoj sali. To ističu i vlasti i opozicija. U razgovorima sa profesorima, inženjerima zaključujemo da kada govorimo o eksploataciji jadarita da je sa jedne strane važno da se sam proces proizvodnje zaštiti od nekih negativnih uticaja koji mogu nepogode da izazovu na proces proizvodnje, a sa druge strane da ne dođe do određenih propusta u proizvodnji, samim tim da se ugrozi životna sredina i da proces deponovanja bude bezbedan, a što smo mogli na osnovu dokumenata kojima raspolažemo da vidimo da se radi na tome da bude čitav proces bezbedan.

Cela priča oko bezbednosti ne sme da se banalizuje, ona mora da se posmatra kroz tri posebna procesa. Prvi je proces vađenja koncentrisane rude, drugi proces odnosi se na samu preradu i treći proces je proces deponovanja. Upravo zbog toga se rade tri različite studije procene.

I rizik kada posmatramo, moramo da ga posmatramo iz tri aspekta, a on se inače posmatra kroz prizmu nekoliko zakona - moramo da ga posmatramo toksikološki, uticaj na zdravlje ljudi, ekotoksikološki, na životnu sredinu i na fizičke eventualne probleme koje mogu da izazovu u toku proizvodnje, a to su požari i eventualne eksplozije.

Ovo govorim da pokažem da nije sve tako crno ili belo i da ne treba unapred da se deklarišemo tek tako lako prema ovom pitanju, da je čitav proces proizvodnje veoma složen i da moramo da sagledamo svaki njegov segment da bismo doneli jednu ispravnu odluku.

Naš poslanički klub neće podržati Predlog izmene i dopune Zakona i obrazložiću takvu odluku. Neću ni da ulazim u pravnu valjanost ovako predloženih izmena Zakona, ostaviću to po strani, jer želim da se fokusiram samo na njegov cilj, odnosno na njegovu suštinu. Smatram i da je predlagač sam sebe demantovao u nekim stvarima koje su navedene u samom predlogu zakona i kasnije izrečene ovde.

Najpre primedba koja je navedena, a to je da će se ruda tretirati koncentrovanom sumpornom kiselinom na 250 stepeni, pa smo onda čuli i ono što su nam profesori potvrdili, a čuli smo i ovde, da nije u pitanju taj podatak, nego da je podatak od 90 stepeni ispod temperature ključanja.

Takođe, u obrazloženju ovog Predloga zakona navodi se da će se koristiti fluorovodonična kiselina. I opet, u razgovoru sa profesorima, sa inženjerima, dolazimo do saznanja da se fluorovodonična kiselina uopšte ne koristi u ovom procesu proizvodnje, niti su moguća bilo kakva isparavanja koja bi oštetila životnu sredinu i koja bi uticala na zdravlje ljudi.

Jednostavno, svaki proces proizvodnje, pa i najobičnija fabrika, mora da podrazumeva određene zaštitne mere i to naši propisi dobro tretiraju ovu oblast. Samo ću da napomenem da jedna obična fabrika peleta mora da ima određene filtere da se ne bi ugrozila životna sredina i zdravlje ljudi, a kamoli kada govorimo o jednom ovako ozbiljnom procesu proizvodnje. Dakle, to nije moj zaključak, niti sam inženjer, niti sam hemičar, prenosim samo ono što govore stručnjaci iz ove oblasti.

Još jedna teza koja se pominje u obrazloženju Predloga zakona i koja izaziva pažnju javnosti, to je zagađenje pijaćih voda.

Opet, u razgovoru sa stručnjacima, dolazimo do podatka da su pijaće vode i one vode koje se nalaze u rečnim tokovima koje su za upotrebu do 30 metara dubine, da će se prema projektu eksploatacija vršiti na dubini između 370 i 650 metara i da vode na tim dubinama nemaju nikakve veze sa ovim pijaćim vodama, odnosno sa vodama koje koristimo za svakodnevnu upotrebu.

Opet, nije to naš zaključak, to je stav stručnjaka iz ove oblasti. To je još jedno pitanje koje u narednom periodu treba da razjasnimo, a ne tek tako da sudimo o tome.

Smatramo da ovakva pitanja moramo da razjasnimo, da ne bismo unosili pometnju, da ne bismo zbunjivali javnost i moramo da damo na ovakvu temu jasan odgovor, i to od strane kredibilnih institucija, da li zaista može da dođe do zagađenja, kao što se tvrdi od strane predlagača zakona, da li može da dođe do zagađenja rečnih tokova nakon što se višak vode iz procesa proizvodnje pusti ili ćemo se držati dokumenata koji govore da će takva voda biti tretirana u skladu sa strategijom upravljanja vodama, da će biti remineralizovana pre nego što bude taj višak pušten, kada ga ima, u vodotok.

Ne smemo unapred da osudimo svakoga ko daje argument na neka pitanja koja nas sve interesuju i ne sme Gugl da nam bude izvor informacija, već moramo da se oslonimo na naše profesore i na stručnjake iz ove oblasti.

Smatram da je najvažnije da proces bilo koje proizvodnje bude bezbedan, da ne dođe do incidenata ili propusta, a standardi i propisi upravo služe da i kada dođe u procesu proizvodnje do nekog propusta, da imamo plan B i da imamo plan C, da znamo unapred koje opasnosti vrebaju i kako možemo da obezbedimo sigurnost.

Onog trenutka kada budemo imali sve te podatke na stolu, kada razmotrimo sve te činjenice, onda treba da donesemo konačnu odluku. Nije ovo pitanje za bilo kakvu vrstu politikanstva. Ponavljam i podvlačim, država je ta koja postavlja standarde, država je ta koja ispostavlja uslove i država je ta koja donosi zakone i na osnovu tih zakona i propisa radi se eksploatacija bilo koje vrste rude, a ne samo jadarita. Dakle, mi se pitamo i lopta je u našem dvorištu. Mi diktiramo uslove rada. Siguran sam da niko nije lud da podrži nešto što može da izazove neki veći rizik, ne manji, nego veći.

Inženjeri nas uveravaju da je u 21. veku sve moguće, u kontekstu da je tehnika i tehnologija na tom nivou da je moguće obezbediti bezbedne uslove koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali je pitanje koliko to košta i koliko je to isplativo za onoga ko radi i ko investira. Treba samo poštovati propise koji već postoje, propisi koji su u skladu sa međunarodnim standardima i navešću da su čak neki naši propisi rigorozniji u odnosu na evropske, pa tako imamo primer da ono što se po evropskim standardima tretira kao deponija industrijskog otpada, kod nas se tretira kao deponija opasnog otpada. Najlakše je doneti zakon o zabrani, o zabrani bilo čega što može, što može bilo šta da ugrozi. Ali to je pogrešan pristup.

Prvo, nije u skladu sa demokratskim načelima. Drugo nije u skladu sa konceptom razvoja jedne države. Ozbiljna država ne pravi od sebe ovo zatvoreno društvo, ozbiljna država zakonima i propisima reguliše svaki segment društva kako da on besprekorno funkcioniše. I tako ćemo tretirati i ovo pitanje. Očigledno je da je svima nama zdravlje ljudi na prvom mestu, zaštita životne sredine na drugom mestu, a na trećem mestu je tek ekonomski interes i ako ispunimo ova prva dva uslova onda možemo da razgovaramo o ekonomskom interesu, a naša uloga je da postavimo standarde, da donesemo sve moguće propise da bismo zaštitili naš interes. Mi smo decenijama donosili propise iz ove oblasti, iz oblasti rudarstva, oblasti zaštite životne sredine. Tu su na desetine i desetine zakona, podzakonskih akata, propisa, uredbi, pravilnika.

Između ostalog, navešću samo neke - Zakon o rudarstvu i geološkom istraživanju, Zakon o zaštiti životne sredine, Zakon o transportu opasnih materija, Zakon o vodama , Zakon o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama, Zakon o zaštiti od požara, set propisa o hemijskoj industriji i da ne nabrajam dalje.

Dakle, desetine i desetine propisa, koje imaju cilj godinama unazad da svaku vrstu eksploatacije rude, a na kraju krajeva i ovu, uvedu u jednu bezbednu zonu. Ako treba, uvek treba da donesemo i poseban zakon koji će drugačije da tretira ovu oblast, da bismo delovali preventivno, ali da to uradimo na osnovu činjenica, a ne na osnovu određenih utisaka.

Ne želim na ovaj način da višegodišnji, višedecenijski rad i ove Skupštine i nadležnih ministarstava, i inženjera i stručnjaka iz oblasti zaštite životne sredine, da potremo i bacimo pod tepih, da bismo doneli jednu ovakvu izmenu zakona samo zato što je to politički popularno u ovom trenutku. I nisu samo zakoni najvažniji, važno je i sprovođenje zakona i svesni smo toga, važan je monitoring celog procesa i kada propisujemo određene uslove, ne mora samo država da kontroliše kako će se sprovoditi, može i lokalna samouprava da se uključi u to jer je ona u suštini i najviše zainteresovana.

Dakle, ponoviću da SDPS neće podržati predložene izmene zakona, jer smatramo da ne treba ništa unapred odbacivati. Imamo dovoljno vremena da čujemo reč stručnjaka, imamo dovoljno vremena da se okrenemo dijalogu, argumentima i da ovu priču ne svodimo isključivo na politički teren gde je ona podložna jednoj manipulaciji, a posebno manipulaciji podataka.

Smatramo da imamo dovoljno obrazovanih ljudi, da imamo dobre organizovane institucije i institucije od poverenja i onda kada čujemo njihov sud i kada čujemo njihove analize, onda treba da dođemo i da donesemo odluku koja je u skladu sa interesima svih građana Srbije. Hvala vam.