Dosta zanimljivih stvari smo čuli, od toga da će SAI da hapsi, pa je zbog toga promenjen načelnik ili kako se već zove, komandant, do svega ostalog, do krađe termina od mučenog Ćute. Mučeni Ćuta je održao konferenciju za štampu pre nego što je počela sednica i rekao - ovo nije leks specijalis nego leks kriminalis, ukrade mu bez problema njegov termin, on bojkotuje sednice i eto, ostade bez termina. Svoju intelektualnu svojinu je jedan Ćuta posudio a da nije ni znao da je to uradio. Pravda za Ćutu.
Ali, kada neko sebi dozvoli da bude oteran i onda objašnjava kako, bez obzira što me teraju, eto, ja ću da budem tu, bez obzira na volju tog koji neće sa mnom da komunicira ja ću da budem tu, ja ću da se prišljamčim jer to je jedini način da politički opstanem, stvarno svašta možemo da očekujemo.
Međutim, postoji ovde jedna druga stvar, poštovana gospođo predsednice parlamenta, postoje kod ovih ljudi očigledno roditelji žrtava prvog reda i drugog reda. Pa je pokojni Đuro Raca roditelj drugog reda, pa je Danijela Firić roditelj drugog reda, pa kad ti ljudi kažu - nemojte našom decom da trgujete za vašu politiku i za vaše političke svrhe, oni kažu - prodala si smrt svoje dece za vlast. A onda kada Đuro Raca kaže nešto što on misli da se desilo, oni kažu - ludi deda, izlapeo deda, priča teorije zavere. E, takvi su vam to ljudi. Kao sa CRTOM, ako CRTA kaže ono što mi mislimo, onda je CRTA nevladina organizacija, a ako CRTA kaže ono što mi ne mislimo, to su vaši saradnici. Ako roditelj koji je izgubio dete kaže ono što mi mislimo, to je onda za podršku, a ako roditelj koji je izgubio dete kaže nešto što mi ne mislimo, taj je prodao decu da bi se ulagivao vlasti. Pogledajte vi koje je to moralno dno i kakvo je to posrnuće tih ljudi! Tu dna u stvari i nema, tu nema kraja.
Što se tiče ovih drugih stvari, Nikola Selaković se uplašio pa nije došao da čuje šta će da mu kaže, ja verujem, čovek sedi kod kuće, gleda Skupštinu, pošto je prošla opasnost, sad će da iskoči tamo iza onih vrata i da kaže - evo me, tu sam, sad je prošla opasnost, sad mogu da uđem! Svašta čovek može o sebi da pomisli, stvarno, ali baš da je toliko opasan i da ga se toliko svi plaše, tu nešto, hajde da ne komentarišem.
Što se tiče ove priče oko toga šta je sve razotkrila, ponovo svetsku zaveru, nakon što smo utvrdili da su kokoške pakovale heroin, kokain, marihuanu, šta je već bilo, nakon što smo utvrdili da je Vučić pakovao, a da bi sakrio to kako trguje drogom stavio je svoju sliku na pakete droge, pa onda smo utvrdili prošle ili pretprošle nedelje na prethodnoj sednici da je neko kidnapovao studentkinju, stavio joj kesu na glavu, pa je onda tukao, pa je onda pustio sa tom kesom i ona tako sa tom kesom išla po gradu i na kraju završila na Poljoprivrednom fakultetu, pa su nam onda čitali kako se koja modrica zove, koja modrica pripada SNS-u, koja modrica pripada SPS-u, to su nam sve čitali.
Sada su razotkrili novu. Dakle, Molder i Skali u novoj epizodi razotkrivaju zaveru oko Generalštaba. Dakle, to je sada Siniša Mali ponovo i Nikola Selaković, oni su tu nešto petljali i, naravno, Kušner koji će da dobije franšizu na, ne znam, na zvučni top, pa će moći to da proizvodi u Americi, da prodaje po svetu ili ćemo da mu prodamo kokoške iz Morovića. To u Americi nema, dresirane kokoške ili dresirane pčele koje napadaju samo one koji su protiv vlasti ili će da dobije neku novu laž koju će da smisle u međuvremenu da se time zabavljaju.
Dakle, ponovo ništa konkretno, ništa jasno. Mi smo krali izbore, oni su ne znam šta. Oni su dokazivali po trafo-stanicama... Pa, evo vam sad komisija, uđite u komisiju, pa nađite trafo-stanice.
Znači, ovi ljudi iz RIK-a mučeni pokušavali da objašnjavaju - te kuće bez broja, te ovo, te ono. Ma, ne vredi to ništa. Evo, sada lepo imate komisiju, od trafo-stanice do trafo-stanice istražujte, ispitujte, pišite, brišite, radite šta god hoćete.
Znači, apsolutno nas ne zanima to šta ćete da radite sa tim, samo više završite sa tom pričom i konačno stanite pred te ljude i recite – mi smo ti koji nisu u stanju da bilo šta urade. Posle toliko poraza, posle toliko neuspeha valjda je red da i vi podnesete neku odgovornost ili ta odgovornost treba da važi samo za druge, a nikako za vas? Ali, ne vredi, to je to.
Mi sada imamo taj problem, da mi ovde sve vreme moramo da raspremamo sa ovom „lafufu“ opozicijom, pošto ova „labubu“ opozicija tek treba da dođe, nama je upala ova „lafufu“ opozicija i sada mi sa „lafufu“ opozicijom moramo da se svađamo i preganjamo ceo dan i danima, do izbora, a oni siroti znaju da im je ovo labudova pesma i sada gledaju kako da prežive i kako da preteknu i sada pričaju svašta ne bi li se dočepali nekog glasa i nekog birača.
Daš im mehanizam da učestvuje u nečemu što su pričali da im je najveći problem, oni kažu – ne, ne, to vi radite da biste nastavili da kradete. Pa, kako da krademo, kada vam dajemo uvid u sve što hoćete? Ovaj kaže – nema tu ovih ovlašćenja. Pa, daj da ukinemo ministarstva, da ukinemo MUP, da ukinemo državnu upravu i lokalnu samoupravu, sve da ukinemo i sve da radi komisija. Šta će nam pola Vlade? Za sve ćemo komisiju da ovlastimo i gotova stvar. Neka pišu, brišu, neka rade šta hoće.
Dakle, komisija se formira, birački spisak se sređuje i posle toga imamo izbore i onda ćemo da vidimo šta je narod da kaže, ali da vidimo šta će onda biti izgovor pošto oni, naravno, nikada neće biti krivi i nikada neće biti odgovorni i nikada se niko od njih neće povući i reći – nisam ja baš za ovaj posao, ne ide ovo meni, radiću nešto drugo.
Kada neko kaže – oterali ste Maju Gojković, smenili ste Maju Gojković i dali joj da bude predsednica pokrajinske Vlade. Sa ministra kulture na mesto predsednika pokrajinske Vlade? Nije to loša smena.
(Marinika Tepić: Vodi Galić.)
Vodi Galić? Pa, ne vodi Galić, ali dobro, nema veze, Galić je potpredsednik pokrajinske Vlade. Ali, hajde, nije ni važno.
U svakom slučaju, to je ono čime se vi bavite. Vi se bavite prepričavanjem tračeva koje čujete i mislite da je to politika. Nije, to su tračevi i dalje. To što vi pričate u Skupštini to su i dalje tračevi. Pustite to, politika je nešto drugo. Dajte malo više politike, a ne prepričavanja tračeva i nagađanja oko toga ko, šta i kako radi i kako pravi kombinacije i ne znam ni ja šta.
Dakle, ono što je bitno je da mi nemamo i dalje, evo, za ceo dan, osim kritike da je zakon ovakav, onakav, manjkav, ovo, ono, ni za jedan ni za drugi predlog zakona nijednu ponuđenu alternativu. Ništa. Dakle, ni za jednu, ni za drugu situaciju da se reklo – evo, mi smo krenuli, znate, mi smo bili na vlasti u nekim godinama i mi smo krenuli da to rešavamo ovako, ovako i ovako i vi to niste nastavili, nego ste napravili kopernikanski obrtaj, to je loše i treba da se vratimo. Ne, toga nema. zašto? Pa, zato što ništa nisu ni radili kada je u pitanju birački spisak, a isto kada je u pitanju i Generalštab. Da su za svaki dan vlasti postavili po jednu ciglu, možda bi to na nešto i ličilo. Pošto nisu, sada imamo ruševinu, ali, ne, to nije ruševina, to je simbol, a ja sada ponovo pitam zašto onda nije simbol RTV? Zašto nije to simbol agresije protiv slobodne reči, protiv reči druge strane? Dakle, neko je pokušao da uništi bilo kakvu mogućnost da se čuje glas onoga ko je bombardovan? Zašto to nije ostalo kao simbol nego je obnavljano?
Zašto to nije ostalo kao simbol, nego je objavljeno? Zašto nije ostalo kao simbol most u Varvarinu, gde je voz, čist civilni objekat, gađan, gde su poginuli i žena i deca? Grdelička klisura isto. Zašto to nije ostalo, pa da kažemo – evo, taj most je ostao. Ne, sve je izgrađeno, a ovo mora da ostane.
Opet kažem, kljuni razlog nije to što je to ruševina, niti to njima ništa ne znači, niti je njima stalo da postoji nešto što je nekakav simbol otpora NATO itd. Ruševina je simbol da se zemlja podiže. Pa, valjda je novi objekat simbol da se zemlja podiže, a ne ruševine. Ruševina je ruševina. Ruševina je znak da je zemlja bila rušena, a ne da se podigla, a kada na toj ruševini podignete nešto, vi pokazujete da ste uspeli, da ste zapravo pobedili i da je zemlja nastavila dalje i to upravo i radimo.
Ja sam tu saglasan potpuno, jer očigledno da ona isto razmišlja, samo što nije baš dobro napravila metaforu. Dakle, da, zemlja mora da nastavi da se gradi da bi se pokazalo da to bombardovanje nije postiglo onaj efekat koji su hteli i upravo kada tu više ne bude bila ruševina, nego zgrada, to će biti dokaz da smo napravili taj iskorak i to je to, a ne da stojimo u mestu i naričemo nad nekom tužnom sudbinom koja nas je zadesila, a da pritom i te žrtve nismo obeležili ni na koji način, niti smo na bilo koji način napravili nekakav memorijal vezan za stradanje u tom bombardovanju, a upravo to ovim zakonom predviđamo.
Još jednom i time da zaključim, zaista mi je degutantno da ovakvo deljenje roditelje stradale dece imamo na sceni i da se to dešava ceo dan danas, da su neki roditelji dobrodošli i njihova borba i njihova bol je prihvatljiva, a da neki roditelji kada kažu – ostavite nas sa sopstvenom boli da tugujemo i da ližemo svoje rane, oni kažu – a pa ti si prodao grobove sopstvene dece SNS-u i takvi su to ljudi.
Pitanje je vremena i pitanje je dana, pitanje je momenta, pitanje je trenutka kada ćemo ponovo čuti da ti roditelji, ovi ili oni, jer nikad ne znaš ko njih može kad i kako da razočara, nemaju tapiju na bol. Već je to jednom rečeno, ako je jednom rečno, ako je to jednom prevaljeno preko usta, pa što ne bi bilo prevaljeno neki drugi put u nekoj drugoj situaciji za nečije drugo dete koje je stradalo itd.
Ostavimo te roditelje, i danas se niko s ove strane, ponosan sam zaista na to, ni na koji način nije ružno izrazio o bilo kom roditelju, koji bilo šta da je rekao. Majka koja je izgubila dete može da kaže, po mom viđenju, može da kaže bukvalno šta hoće. Niti ću to da osudim, niti ću to da pozdravljam. To je majka koja je izgubila dete, to je za poštovanje i kraj priče. Tišina i kraj.
(Jelena Milošević: Što joj puštaš muziku?)
(Marinika Tepić: Što je maltretirate onda?)
