Hvala vam poslaniče i srećno u Mađarskoj.
Reč ima narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.
Izvinite molim vas, Milenko Jovanov.
Života izvinite, moja greška.
Izvolite Milenko.

Dakle, ni u ludilu tako nešto ne bih izgovorio.

Ne znam kakav sam kontekst upotrebio, moguće da se tako razumelo. Ako se tako razumelo, ja se izvinjavam svakome ko je tako razumeo.

Prvo, ne bih mogao da se zalažem za uništenje partizana, pogotovo ne od Nemaca, budući da mi je deda bio u partizanima, pa ne bih ni ja sedeo ovde.

Pa, ne bih, a ti si kao znao?

Ne bih ni sedeo ovde, da se tako nešto desilo, doduše nije bio u bitci na Sutjesci, otišao je sa 15 godina u partizane.

Drugi deda je bio u kraljevoj gardi, doduše pre Drugog svetskog rata, pa je posle celog života iskijavao to što je tamo bio.

Ono što je problem, i za jedne i za druge, to je što su krvavili gaće četiri godine, ovi ovako, ovi onako, tukli se između sebe, a o sudbini te države nisu odlučili ni jedni ni drugi, nego su se sastali na Jalti, u Teheranu i rekli ovde će biti ovako i ćao đaci. To je ono što mi ne smemo da dozvolimo.

Ne smemo da dozvolimo da drugi odlučuju o nama, nego moramo ni da odlučujemo o sebi, a da bi smo odlučivali o sebi moramo da imamo otvorena vrata na svim stranama, a ne da se vežemo za jednu stranu i da kažemo, a to je ono što nam neki pripremaju kritikama, baš kada je u pitanju generalštab, valjda treba večno da budemo posvađani. Konkretno ovde sada više sa Trampovom administracijom, nego sa SAD-om, jer valjda sada ludi Srbi, treba da budu predvodnici svetske borbe protiv Trampa, jer malo smo se borili protiv svega i svačega u ovom svetu, nego sada mi treba da budemo lučonoše belosvetskih liberala koji su rešili da se bore protiv Trampa. Niko drugi da ne strada, nego mi. Pa, valjda smo naučili nešto iz te svoje prošlosti, da više ne guramo glavu, tamo gde drugi neće ni nogu da guraju.

Ono što je, kažem naš cilj i ono što mislim da jeste politika i predsednika Vučića i onu koju mi ovde sprovodimo, jeste ta, da sami odlučujemo o svojoj sudbini, a da ne dozvolimo velikima da to rade.

Napraviću paralelu, koja je danas, dakle nije od pre 80 godina ili ne znam od kada, pa pogledajte ovo šta se, kako se dešava u Ukrajini.

Dakle, sastanu se Putin i Tramp na Aljasci i razgovaraju o tome, kako će da reše krizu u nekoj trećoj zemlji, ovi siroti čekaju da im jave šta su se dogovorili.

Mi to ne smemo da dozvolimo, ni u ludilu, mi to sebi ne smemo da dozvolimo. Kao, što ne smemo sebi da dozvolimo da ulazimo u bilo kakve sukobe, jer nemamo ni demografsku, ni ekonomsku, ni bilo kakvu osnovu za to. Da se branimo, da, a nadamo se da do napada neće doći.

Jedini kontekst o kome sam govorio, kada je u pitanju ta zgrada, jeste u kontekstu onoga što danas spočitavaju, kako to ima, ne znam kakvu vrednost, jer su se tu srpske vojvode obrazovale. Nisu, nema veze sa tim, simboliše kanjon Sutjeske, bitku na Sutjesci iz 1943. godine, u kojoj je da podsetim, Krcun svojim partizanima rekao – više niste ni partizani ni komunisti, nego ste sada ona vojska koja je pobedila na Ceru i Kajmakčalanu, šta je već upotrebio, mislim da je na Kolubari, ne znam šta je od te dve stvari rekao, tako da ih je tim motivisao, što je opet govorilo kako ta Druga proleterska u tom kontekstu i njen sastav i taj neki sentiment koji su imali. Hvala.

Hvala vam, Života Starčević, samo se prijavite još jednom za reč.

Hvala predsedavajuća, narodni poslanici – ćeraj pravdu, ma ih ćeranjem ne ubij, jer su svevremenske reči mudrog Sule Radova koji je bio član Kulučar prve jedinstvene sudijske institucije u Crnoj Gori u 19. veku, ali se te reči mogu primeniti i na današnje stanje u dragoj nam Srbiji.

Imamo situaciju da čitavo društvo, svi mi ovde u ovoj sali, svi prisutni želimo da se otkrije istina o padu nadstrešnice u Novom Sadu 1. novembra 2024. godine, svi mi želimo pravdu za 16 nevinih žrtava koje su stradale tom prilikom. Šta se zapravo desilo?

Nisu prošli ni dani žalosti, a u javnu diskusiju su se pojavili politički jahači, ama baš svake nesreće koja se desi u našem društvu, koje su ne čekajući one kojima je posao da istraže uzroke i donesu pravde, sami optužuju, sami sude, svima onima koji ne misle kao oni, strašnom optužnicom, optužnicom koju smo i danas mogli čuti ovde u ovom domu, optužnicom – ruke su vam krvave. Krenuli su da ćeraju pravdu, tako što su je namah ubili, jer briga ih za pravdu i za žrtve, njihova briga je bila da uzjašu tu nesreću i da dojašu na vlast. Oni i danas jašu nesreću jedne žene, čitavog dana i prethodnih dana, samo da bi dojahali na vlast, a šta su uradili ovi što im je posao da društvu obezbede pravdu, tužilaštvo i sudije, gle slučajnosti, tužilac Slobodan Josimović, odmah sledećeg dana nakon pada nadstrešnice naložio je da se ostaci nadstrešnice uklone sa lica mesta, opravdano se postavljalo pitanje zašto se žuri?

Sve je to dovelo do velikog nepoverenja u rad tužilaštva, otvorilo je prostor za ogromne manipulacije javnim mnjenjem, do javljanja podozrenja kod jednog broja građana.

To ono nepoverenje u rad tužilaštva, oni koji su planirali ovu obojenu revoluciju u Srbiji, putem medijskih biltena obojene revolucije, pokušali su da predoče u nepoverenje u čitavu državu, jer realno tužilaštvo jeste jedan deo države i jeste svojim činjenjem i nečinjenjem generisalo jednim delom to nepoverenje. To nepoverenje dovelo je do toga da jedan manji deo društva, svako malo traži izbore i evo za pet godina, nepunih pet godina, četiri i po godine u Skupštini, evo mi trećeg poslaničkog mandata. Naravno, postavljalo se pitanje izbornih zakona i tako smo došli do današnje sednice, ali pre nego što kažem nešto o izbornom zakonu o jedinstvenom biračkom spisku, ja bih se još malo posvetio ulozi tužilaštva i vrhovnog javnog tužioca gospođe Dolovac, u stvaranju atmosfere nepoverenja.

Već rekoh da je tužilac Josimović, već sutradan, nakon pada nadstrešnice naredio da se ostaci uklone sa lica mesta, uz zdušnu pomoć gospođe Dolovac i Lepotića, Josimović pravi optužnicu vlasti ministru Vesiću, Aniti Dimovski, Jeleni Tanasković, kako bi upodobili svoju optužnicu sa narativom jahača na ljudskim nesrećama, kako su vlasti krvave ruke.

Sreću u tom dogovoru im kvari VJT koje se jel te drznulo, da formira predmet i zadržava petoro lica neposredno odgovornih za pad nadstrešnice, menadžeru preduzeća i četiri člana komisije za tehnički prijem koji su utvrdili da je zgrada Železničke stanice u Novom Sadu bezbedna za upotrebu što je dovelo do njenog otvaranja 5. jula 2024. godine iako nisu izvršili kontrolu ispunjenosti uslova za izdavanje radne dozvole nakon što su uočeni rizici od pada nadstrešnice u vidu pukotina i ugibljenja na njenoj konstrukciji.

Kako bi se izbegla, ova po Dolovac, neprijatna situacija, javlja se spasilac u liku glavnog javnog tužioca Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Mladena Nenadića, koji traži od Dolovac da mu preda u nadležnost predmet – Nadstrešnica.

Znate li ko je Nenadić? Vi ovde u sali sigurno znate, ali građanima se pre svega obraćam. To je onaj koji se nalazi na fotografiji sa rektorom Đokićem, sa Dejanom Bodirogom i, gle čuda, sa Nebojšom Bojovićem, predsednikom Skupštine akcionara privrednog društva „Infrastruktura železnice“, i izvršnim direktom „Infrastrukture železnice“ Milutinom Miloševićem koji je upravo bio nadležan za bezbednost pruga i stanišnih objekata. Sa njima je jeo, pio, cerekao se nakon pada nadstrešnice. Interesantno.

Drugar onih koji su najsumnjiviji uzima predmet u svoje ruke. Pristrastnost ni nema. Reklo bi se „ćeraju pravdu na način da pravdu ubiju“.

Da budem dosledan rečima Sule Radova sa početka govora, on je rekao i – kantar mjeri kako mu ruka naredi.

Već sam više puta u ovoj sali rekao da zakoni ne zavise od onih koji ih donose, već od onih koji ih sprovode. Zato danas ovde, kao narodni poslanik biran od strane naroda ispred poslaničke grupe Dragan Marković Palma – JS, a na osnovu člana 156. Ustava Republike Srbije u čijem 1. stavu stoji da je vrhovni javni tužilac odgovoran Narodnoj skupštini Republike Srbije, i na osnovu člana 158. Ustava Republike Srbije, 103. i 107. Zakona o javnom tužilaštvu, tražim od vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac da podnese neopozivu ostavku na funkciju javnog tužioca.

Da obrazložim ovaj zahtev. Vrhovni javni tužilac Zagorka Dolovac je svojim činjenjem i nečinjenjem dovela čitavo tužilaštvo, državu Srbiju i njene građane u stanje opšteg nepoverenja u rad tužilačke pravosudne grane. Privatizujući važan stub države Zagorka Dolovac je dovela u pitanje poverenje javnosti u javno tužilaštvo i time nanela ozbiljnu štetu ugledu javnotužilačke funkcije, što je po članu 103. stav 1. Zakona o javnom tužilaštvu dovoljan razlog za prestanak vršenja dužnosti, javnotužilačke dužnosti.

Zagorka Dolovac je povredila i član 51. Zakona o Javnom tužilaštvu gde u stavu 2. stoji da je nosilac javnotužilačkih funkcija dužan da postupa i odlučuje nepristrasno, kao i da očuva poverenje i nepristrasnost u svom radu.

Svojim ponašanjem ne samo u predmetu nadstrešnice već i u mnogim drugim slučajevima Zagorka Dolovac je pristupala krajnje pristrasno, čak i lično. Dozvolila je da i pojedini tužioci u skorije vreme postupaju krajnje pristrasno, da ista i slična nezakonita postupanja građana okarakterišu kao različita krivična dela, da jedni za isto krivično delo budu pušteni istog dana, a da drugi budu u pritvoru mesecima, kao u slučaju momaka iz Novog Sada, da devojku koja se zatekla u kolima kada su joj ludaci počeli skakati po haubi, lupati u stakla o straha i panike krene da beži, a tužilac okarakteriše krivično delo kao pokušaj ubistva. Zamalo da izgubimo jedan mladi život zbog takvog tužioca.

Pristrasno postupanje je takođe razlog za ostavku Zagorke Dolovac, a razlog je i nepostupanje u slučajevima izazivanje panike, kao što je u slučaju izmišljenog zvučnog topa, izmišljene smrti, pretučenog nepostojećeg momka u Valjevu, izmišljenog seksualnog uznemiravanja studentkinje, izmišljotine da je policija pretukla studentkinju Poljoprivrednog fakulteta. Ako to nisu krivična dela izazivanja panike onda zaista ne znam šta su.

Zagorka Dolavac je povredila i član 53. Zakona o javnom tužilaštvu koji nalaže javnost u radu javnog tužilaštva i nosioca javnotužilačke funkcije. Sve vreme vršenja svoje dužnosti, vrhovnog javnog tužioca, Zagorka Dolovac je ignorisala svoju zakonsku obavezu vezanu za javnost u radu. Svojom netransparentnošću izazvala je podozrenja i sumnju u pravedno postupanje pravosudne grane na čijem je čelu. Prosto, gotovo da nema čoveka u ovoj sali koji više veruje Zagorki Dolovac.

Ona polaže račune Narodnoj skupštini, a eto još jednog razloga da zatražim njenu neopozivu ostavku.

Gospođa Dolovac je prekršila i član 54. Zakona o javnom tužilaštvu jer je tolerisala političko delovanje pojedinih tužilaca, čak otvoreno anti državno ponašanje tužilaca, poput Bojane Savović.

Ovaj član zakona to izričito zabranjuje, što znači da gospođa Dolovac nije imala ili dovoljno autoriteta ili dovoljno volje ili se možda slagala sa političkim stavovima dotične tužiteljke. Svakako, razlog da se traži njena ostavka.

Član 107. Zakona o javnom tužilaštvu u stavu 1. kaže da odluku o prestanku javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca donosi Narodna skupština na predlog VST posle sprovedenog postupka u kojem se utvrđuje razlog za prestanak javnotužilačke funkcije vrhovnog javnog tužioca.

Imamo Narodnu skupštinu, imamo razloge za razrešenje. Samo Zagorka Dolovac ima privatizovani VSS i zato ovih dana koristi sva moguća sredstva da pritiska svoje kolege oko izbora u tužilačke organe.

Pošto nemam ni trunku vere u moralnost karaktera gospođe Dolovac i ne verujem da će podneti ostavku, tražim od vas, predsednice Narodne skupštine, i od svih narodnih poslanika, naročito narodnih poslanika vladajuće većine, od ministra pravde Vujića da uradimo ono što nismo 2023. godine kada smo se ubili radeći da učinimo pravosuđe nezavisnim i od zakonodavne vlasti, odnosno od nas samih. Naime, mi smo tada organizovali referendum, izvršili smo ustavne promene, doneli smo prateće pravosudne zakone. Resetovali smo čitav pravosudni sistem, ali ne i ljude. Mi smo u potpuno novi sistem inkorporirali postojaće ljude bez neke rasprave o tome. To nas je dovelo do današnje situacije u pravosuđe.

Mnogo puta sam u ovoj sali govorio da i najbolji sistem zavisi pre svega od ljudi. Mi moramo da vratimo uzurpirani deo pravosuđa narodu, više se optužnice ne donose ni u ime naroda, ni u ime države Srbije već isključivo po volji i računajući na moral nosioca pravosudnih funkcija. Moramo učiniti ponovo državu Srbiju funkcionalnu. Ona to sada u delu pravosuđa nije. Država Srbija se ne može oslanjati na taj stub vlasti i to je sada očigledno.

Tražim i od kolege, druga i prijatelja Uglješe Mrdića da prekine štrajk glađu i ne ugrožava više svoje zdravlje i da ne izlaže više svoju porodicu i sve koji ga poštuju i vole strašnoj brizi. Uglješa i ovoj borbi nije sam. U ovoj sali je makar dve trećine ljudi koji će voditi borbu zajedno sa njim. Ima za to podršku svih partija vladajuće većine. Nema potrebe da toliki teret svaljuje samo na svoja leđa, već hajdemo, kolege drage svi zajedno da se izborimo da nam država Srbija bude funkcionalna i operativna u svakom svom segmentu, pa i u tužilaštvu. To Uglješa Mrdić ne može sam ali svi mi zajedno možemo.

Napoleon Bonaparta je rekao da se srce državnika mora nalaziti u njegovoj glavi. U tom smislu obraćanje predsednika Vučića pred 1. novembar je bilo obraćanje državnika. Svi mi u ovoj sali moramo naučiti da kontrolišemo svoje emocije i da ako imamo trunke odgovornosti prema državi i njenim građanima moramo učiniti sve da se slegnu strasti i da objasnimo usijanim glavama da nasiljem ne mogu rešiti ama baš ništa. Pobeda je uvek tamo gde je sloga, a sloga je tamo gde je razgovor.

O ovom Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku smo razgovarali jako dugo kao ni o jednom drugom zakonu. U ovom zakonu su unešeni mnogi predlozi nevladinog sektora i opozicionih poslaničkih grupa. Došli smo do jednog rešenja kojim smo se kao sa najmanjim zajedničkim imeniteljem složili i većina parlamentarnih poslaničkih grupa i predstavnici nevladinog sektora, ali sa kojim su se složili i ODHIR i Evropska komisija.

Mi iz Jedinstvene Srbije smo uvek bili za sistemska rešenja, za funkcionalnu državu, a ne za nekakve komisije, ali smo učestvovali u čitavom procesu donošenja ovog rešenja i radi dogovora i smirivanja tenzija podržali smo ovaj predlog.

Nije ovo zakon kojim se ispravljaju greške koje su prisutne u postojećem Zakonu o biračkom spisku. Odgovorno tvrdim da ni do sada nije bilo zloupotreba biračkog spiska. U mojoj Jagodini mogu lično da garantujem da od 2004. godine do poslednjih izbora u junu prošle godine nije bilo nikakvih zloupotreba biračkih spiskova.

Znate šta, građani daju poverenje političkim strankama na osnovu rezultata i dela i nikakva manipulacija ne može izmeniti volju naroda.

Neka ovaj zakon bude model i put kojim ćemo razvijati i gajiti dijalog i kompromis u društvu i dalje, a ne nasilje, mržnju i isključivost.

Što se tiče Zakona o posebnim postupcima realizacije projekta i razvoja lokacije u Beogradu između ulice Kneza Miloša, Masarikove, Resavske i Birčaninove, Jedinstvena Srbija smatra da je neophodno urbanistički, arhitektonski, bezbednosno, kulturno, istorijski i estetski preurediti taj deo centra grada, jer trenutno nije ni funkcionalan, ni bezbedan. Neophodno je preduzeti mere da se taj deo grada urbanistički sredi.

Optužbe onih koji se protive tome su isključivo politikantske prirode, jer su ti isti svojevremeno poklonili Maršalat za izgradnju Američke ambasade, koja je otvorena u julu mesecu 2013. godine.

One koji smatraju da ruševina zgrade Generalštaba treba da ostane pitam kako bi Srbija izgledala da smo ostavili sve ruševine iz svih ratova u prošlosti? Pa, Srbija bi izgledala gore nego Pojas Gaze danas. Pitam se da li su u Njujorku ostale ruševine kula Bliznakinja? Da li su u Moskvi i Berlinu, koji je drag nekima, bilo kom drugom gradu ostale ruševine iz ratova? Naravno da ne. Ostala su spomen obeležja, što će se i u ovom slučaju desiti.

Zato će poslanička grupa Dragan Marković Palma – Jedinstvena Srbija glasati za predložene zakone.

Hvala.

Hvala vam narodni poslaniče.
Sledeći reč ima Boris Bajić.
Izvolite.

Hvala, predsednice.

Poštovano predsedništvo, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, već smo čuli, današnja sednica ima izuzetan značaj ne samo zbog važne tačke koja je pred nama, mislim tu, pre svega, na izmene i dopune Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, već i zbog činjenice da raspravljamo o pitanjima koja se tiču poverenja u institucije Republike Srbije, ali i poverenja u društvu u celini.

Sama činjenica da o ovim temama razgovaramo ovde u Domu Narodne skupštine, u instituciji Republike Srbije, a ne na ulici, predstavlja veliki korak napred.

Upravo je Savez vojvođanskih Mađara uvek isticao važnost vođenja dijaloga i donošenja odluka tamo gde im je i mesto, u institucijama države.

Svaki predlog zakona zahteva težak i složen rad. Ovaj predlog je poseban zato što je zahtevao dogovor. Verovatno je zato i pokazana istrajnost i odgovornost učesnika, bez obzira na stranačku pripadnost.

Razgovori jesu bili dugi, sastanci ponekad i teški, ali možemo reći da smo uspeli i to zahvaljujući timskom radu, uvažavanju sagovornika, kompromisima, posvećenosti onih učesnika koji su želeli da doprinesu da se pronađu dobra rešenja koja će unaprediti naš izborni sistem. Praktično, svim onim vrednostima za koje se zalaže Savez vojvođanskih Mađara i na kojima se zasniva i naša politika.

Doprinos smo dobili i od ODIHR-a, OEBS-ove kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava, odnosno njihovih preporuka i na dobrom smo putu da unapredimo naše izborno zakonodavstvo.

Savez vojvođanskih Mađara, na čelu sa našim predsednikom dr Balintom Pastorom, dosledno i predano doprinosi jačanju demokratije, unapređenju prava građana i poboljšanju kvaliteta njihovog života.

Ovaj predlog zakona bez ikakve sumnje doprinosi upravo tom cilju. On unapređuje izborne propise, stabilizuje i razvija izborne procese i stvara uslove za dalji napredak Srbije na njenom evropskom putu.

Postoje različiti pristupi bavljenja politikom. Naš pristup u Savezu vojvođanskih Mađara jeste odgovorno, konkretno i posvećeno rešavanje problema građana koji su nam ukazali svoje poverenje.

Ne verujemo u politiku performansa, praznih reči i populizma. Naša politika je politika dijaloga, delovanja i rezultata.

U tom duhu smatramo da je predlog zakona o kojem danas raspravljamo konkretan i kvalitetan rezultat.

Treba napomenuti, kao što je predsednica Skupštine već rekla, ODIHR od 1997. godine posmatra izbore u Republici Srbiji i nakon svakog izbornog procesa daje svoje preporuke za unapređenje izbornog sistema.

Važno je istaći da dugi niz godina, počev od navedene 1997. godine te preporuke nisu bile razmatrane na ovakav način. U to vreme unapređenje izbornih uslova nije bilo među prioritetima. Nije im se pridavao značaj, a bilo je preporuka, naravno, i tada. Tek u poslednjih desetak godina razvila se ozbiljna namera da se preporuke ODIHR-a ne zadrže samo na papiru, već i da se sistemski primene.

U tom pravcu u prethodnim periodima formirane su prve radne grupe koje su se ozbiljno i sistematski bavile preporukama. Na sličan način i sada je nastavljamo.

U februaru 2024. godine ODIHR je objavio konačni izveštaj o vanrednim parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. godine. Izveštaj sadrži 25 ključnih preporuka za poboljšanje budućih izbornih procesa. U cilju njihove analize i primene Narodna skupština je u aprilu 2024. godine formirala parlamentarnu Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa, nastavak dobre prakse i dokaz spremnosti da se preporuke ozbiljno uvaže i ugrade u naš pravni sistem.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka pokazao odgovoran pristup aktivnim učešćem na svim sastancima i konstruktivnim doprinosom raspravama. Kao rezultat tog rada pred nama se danas nalazi Predlog izmena i dopuna Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.

Članovima Radne grupe, kao i javnosti, poznato je da su postojala dva nacrta zakona, jedan koji je predložila organizacija civilnog društva CRTA i drugi koji je pripremio član Radne grupe, naš kolega poslanik Uglješa Mrdić. Nacrt kolege je dobio veći broj glasova prilikom odlučivanja, ali je važno napomenuti da je i on u svojoj osnovi uvažavao rešenja predložena od strane CRTA-e.

U početnim verzijama nacrta zakona teško je bilo doći do kompromisnog rešenja. Zbog toga je nacrt kolege Mrdića više puta usaglašavan i približavan kako stavovima i predlozima CRTA-e, tako i preporukama i sugestijama ODIHR-a.

Organizovano je devet javnih slušanja, što jasno potvrđuje da je proces bio otvoren, transparentan i, što je najvažnije, uspešan. Rezultat tog rada je predlog zakona koji odražava istrajnost, spremnost na kompromis i zajednički cilj da se izborni proces u Srbiji učini još pouzdanijim.

Predložene izmene i dopune Zakona na sveobuhvatan način uvode mehanizme koji sprečavaju bilo kakvu zloupotrebu u materiji koju uređuje.

Birački spisak se u potpunosti izlaže na uvid građanima. Ministarstvo nadležno za poslove uprave omogućava javni uvid u podatke o biračima razvrstane po biračkim mestima, kao i podatke o broju birača po domaćinstvu, adresi i stanu.

Do zaključenja biračkog spiska ministarstvo svakih sedam dana objavljuje broj birača i sve promene u spisku sa navedenim pravnim osnovom svake promene. Time se obezbeđuje potpuna transparentnost i redovno informisanje javnosti.

Pravo uvida u birački spisak imaju članovi i zamenici članova Republičke izborne komisije. Nakon raspisivanja izbora isto pravo stiču i akreditovana udruženja koja posmatraju izbore, kao i podnosioci proglašenih izbornih lista.

Zakon predviđa i suštinsku reviziju biračkog spiska koju sprovodi tripartitna komisija sastavljena od predstavnika vlasti, opozicije i civilnog društva.

Ni jedna odluka komisije ne može biti doneta bez širokog konsenzusa, čime se jača poverenje i onemogućavaju eventualne zloupotrebe.

Osam članova komisije i njihovi zamenici imenuju se na predlog poslaničkih grupa, dok se dva člana i njihovi zamenici imenuju na predlog Udruženja civilnog društva. Sva imenovana lica moraju ispunjavati stroge, stručne i profesionalne kriterijume.

Zakon istovremeno vodi računa i o poverljivosti podataka. Članovi komisije su dužni da postupaju u skladu sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i da sve informacije koriste isključivo u okviru svojih ovlašćenja.

Komisija je stalno telo sa petogodišnjim mandatom, kao što se moglo čuti, što obezbeđuje kontinuitet i efikasnost u radu.

Komisija ima široka ovlašćenja, može inicirati, koordinirati i nadzirati terenske kontrole birača, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Može podneti zahtev za pokretanje postupka o utvrđivanju odgovornosti ili prekršajnog postupka protiv svakog organa koji ne postupi po njenim nalozima. Svi organi javne vlasti dužni su da komisiji dostave tražene podatke i omoguće pristup relevantnim evidencijama.

O rezultatima rada komisija podnosi izveštaj Narodnoj skupštini, sa preporukama nadležnim organima za dalja unapređenja sistema.

Odluke komisije donose se uz postizanje širokog konsenzusa. Potrebna je većina od najmanje sedam članova, pod uslovom da su za odluku glasala po najmanje dva člana iz svake grupe predlagača vladajuće većine, opozicije i civilnog društva. Predsedavanje komisijom je rotirajuće, što dodatno sprečava mogućnost bilo kakvih zloupotreba.

Komisiji bez prava odlučivanja pomažu predstavnici Ministarstva državne uprave i unutrašnjih poslova, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, a po potrebi i predstavnici međunarodnih organizacija i stručnjaci iz relevantnih oblasti.

Prvi sastav komisije dužan je da u roku od devet meseci od imenovanja sprovede prvu reviziju biračkog spiska i o tome podnese izveštaj Narodnoj skupštini.

Jasno je, dakle, da je Predlog zakona kvalitetan, da komisiji daje široka ovlašćenja i da obezbeđuje punu implementaciju preporuka ODIHR-a u ovoj oblasti. Zato je važno da komisija što pre bude imenovana i započne svoj rad.

Da sumiramo, komisiju će činiti stručnjaci relevantnih nauka, imaće široka kontrolna ovlašćenja kojima će moći da zapazi sva sumnjiva kretanja birača i stane na put potencijalnim mahinacijama sa biračkim spiskom.

Posao implementacije ostalih preporuka ODIHR-a i izmena drugih zakona svakako će se nastaviti. Obzirom da će komisija biti sastavljena od stručnjaka iz predmetne oblasti, i od komisije se mogu očekivati konstruktivni predlozi svim organima koji u navedenom procesu učestvuju. Tako i Narodnoj skupštini Republike Srbije, kako bismo nastavili sa unapređenjem našeg izbornog sistema.

Nažalost, deo opozicionih predstavnika nije želeo da učestvuje u radu Radne grupe. Bilo je pokušaja da se dijalog obesmisli i diskusija skrene sa suštine. Ipak, zahvaljujući strpljenju i istrajnosti, postigli smo konkretan rezultat. Saradnja u Radnoj grupi i van nje izuzetno je važna. Samo dijalogom možemo graditi poverenje i zajedno pronalaziti rešenja u interesu građana Republike Srbije.

Savez vojvođanskih Mađara će i ubuduće ostati pouzdan partner i stabilan činilac na političkoj sceni Srbije, faktor normalnosti, odgovornosti i kontinuiteta. Naši prioriteti su jasni - očuvanje identiteta mađarske zajednice kroz kulturu, obrazovanje, upotrebu jezika i pisma, razvoj sredina u kojima pripadnici naše zajednice tradicionalno žive, njihovo ekonomsko osnaživanje, ali i istovremeno aktivno učešće u razvoju države u kojoj živimo. Naš cilj je zajednički prosperitet da se Srbija razvija, da svaka lokalna zajednica napreduje i da svaki građanin Republike Srbije oseća sigurnost, dostojanstvo i veru u institucije svoje države.

Iz svih navedenih razloga, u danu za glasanje poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara podržaće predloge zakona. Hvala na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Branimir Jovanović. Izvolite.

Hvala.

Poštovana predsednice Skupštine, poštovana ministarko, predstavnici Vlade, koleginice i kolege, smatrao sam da bi pre godinu i po dana, kada smo ušli u ovaj postupak izrade nacrta Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, smatrao sam tada da bi najveća vrednost ovog zakona bila da se on donese i izglasa u Skupštini konsenzusom.

Mislim da je na preporuku ODIHR-a tada zaista bio dobar početak, da je i predsednica Skupštine i vladajuća koalicija pokazala odgovornost i da su Radnu grupu činili predstavnici poslaničkih grupa vlasti, opozicije, nacionalne manjine koje nisu bili pripadnici političkih grupa i predstavnici civilnog sektora.

Nažalost, danas imamo situaciju da deo opozicije i ne učestvuje u raspravi o jedinstvenom biračkom spisku, a mislim da bi bilo lekovito da uzmu učešće i mislim da bi bilo lekovito da su uzeli učešće tokom celog ovog procesa izrade zakona. Ali, bez obzira na to, smatram da ipak ovaj zakon je donet na osnovu jedne vrste dogovora, gde su i predstavnici civilnog sektora zastupali jedan kritički stav prema predstavnicima vladajuće koalicije i oni su se na kraju složili sa ovakvim predlogom izmene i dopune zakona.

Upravo bi ovaj zakon mogao da prestavlja jedan korak ka uspostavljanju poverenja i građana i političkih partija u naš izborni sistem, a poverenje je ključna reč danas, i za rešavanje društvene krize i za održavanje nekih budućih izbora koji će se dogoditi.

Podsetiću da je pre konačne verzije ovog zakona održano devet javnih slušanja. Vladajuća većina je pokazala zrelost, jer je ispoštovala princip javnosti u radu. Svi zainteresovani su imali priliku da daju sugestije, da ulože primedbe i da ovaj zakon skrojimo po meri svih nas, odnosno po meri svih građana Srbije.

Godinama unazad se provlači priča da birački spisak nije dobro ažuriran, ali moram da naglasim da smo i ranije radili na sređivanju biračkog spiska, odnosno na tačnosti podataka. Predsednica Skupštine je malo pre navela dobar primer, a to je da do 2009. godine mi nismo uopšte imali jedinstven birački spisak, da je jedinstveni birački spisak prvi put upotrebljen u praksi tek za izbore 2012. godine. Zbog toga smo često slušali kritike da može da dođe do zloupotreba prilikom promena u biračkom spisku.

Međutim, naš princip rada je jedno od najboljih rešenja koje postoji u Evropi, a to je da kada se bilo koja promena radi u biračkom spisku, na primer, ako neko prelazi iz jedne lokalne samouprave u drugu lokalnu samoupravu, donosi se posebno rešenje, dakle, fizički rešenje o brisanju iz biračkog spiska u smislu pripadnosti jedne lokalne samouprave i donosi se posebno rešenje o novoj promeni, odnosno o upisu u birački spisak.

Tako da, u tom pogledu ne može da bude zloupotreba da je jedna osoba glasala u dva, tri različita grada.

Podsetiću i da smo pre nekoliko godina zakonski uveli mogućnost da svaki birač ima pravo da zatraži od lokalne izborne komisije da nakon održanih izbora može da ima uvid u evidenciju biračkog spiska, odnosno ako nije glasao, ako sumnja da je neko glasao umesto njega, da može da ima uvid u to. I nakon održanih izbora 2022. godine, 2023. godine nije zabeležen nijedan takav primer. Dakle, i ova primedba otpada.

Ovim novim predlogom o izmenama i dopunama Zakona o biračkom spisku donosimo nova rešenja. Ta nova rešenja imaju cilj da otklone bilo kakvu sumnju u ispravnost biračkog spiska.

Centralna novina zakona jeste ta što se osniva komisija koja će funkcionisati kao stalno telo nadležno za kontrolu i za reviziju tačnosti biračkog spiska. Smatram da je način na koji se biraju članovi komisije i način na koji oni odlučuju veoma dobar, jer svaka odluka se donosi jednim širim konsenzusom i na taj način ćemo učvrstiti poverenje građana i u birački spisak i u sam izborni proces.

Vodilo se računa i o zaštiti podataka, pa će svako ko bude želeo da ima uvid u podatke iz jedinstvenog biračkog spiska morati pre toga da potpiše izjavu koja je u skladu sa zakonom kojom se uređuje zaštita podataka o ličnosti.

Očekujem da ćemo usvajanjem ovog zakona napraviti još jedan korak ka uspostavljanju novog sistema vrednosti u našem političkom životu, ka uspostavljanju jedne nove političke kulture, odnosno da ćemo ojačati poverenje građana u izborni sistem, a i svih učesnika koji učestvuju u izbornom procesu. Ako ne izgradimo tu vrstu poverenja, onda ćemo stalno ponavljati istu priču, a to je priča koja traje tri i po decenije a od kada se obnovio višestranački parlamentarni život u Srbiji. Postalo je pravilo da se posle svakih izbora upire prstom u pobednika i insinuira da izbori nisu bili fer i pošteni. To se dešavalo godinama unazad. Uvek je poražena strana imala primedbe i uvek je poražena strana govorila da izbori nisu bili regularni. Napravi se takva atmosfera da je uvek jedna strana, obično poražena, nezadovoljna. Ide se toliko daleko da se čak optužuje RIK da prekraja izborne rezultate, a svi dobro znamo da se na sajtu RIK-a objavljuju zapisnici sa svakog biračkog mesta i svako može da proveri i uporedi konačne rezultate i zapisnike sa konkretnih biračkih mesta.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije ne smatramo da ovim izmenama i dopunama postižemo nešto što ćemo primeniti samo na prvim sledećim izborima. Mi smatramo da ćemo na ovaj način unaprediti izborni proces na duži rok i verovatno ćemo u nekom budućem periodu imati još dobrih predloga koje ćemo pretočiti u zakonske norme da bi naš politički sistem još bolje funkcionisao.

Možda nije na odmet ni da razmišljamo o promeni izbornog sistema. Mi smo pre četiri godine iz Socijaldemokratske partije Srbije izneli jedan predlog u javnost da možda treba da razmišljamo i u tom smeru. Predložili smo stepenast izborni cenzus između ostalog, predložili smo da umesto zatvorenih imamo otvorene liste, što podrazumeva da bi se ljudi na listama kandidovali svojim imenom i prezimenom, naravno uz političku partiju ili koaliciju koja ih predlaže, i na taj način bismo postigli možda da imamo, ne možda, nego sigurno, bolju zastupljenost svih regiona u Srbiji, da na taj način nateramo političke partije da kandiduju svoje najbolje kandidate za mesta u zakonodavnoj vlasti.

Smatramo da je zadatak svih političkih partija da konstantno radimo, ne samo sada nego i ubuduće da nastavimo da radimo na unapređenju izbornog procesa, da efekat takvog rada bude da, kada se završe izbori, jedni drugima pružimo ruku i čestitamo na rezultatima. Suština je da u toku izborne kampanje napravimo takav ambijent da političkim partijama ostaje samo da izlože svoje programe, da izlože svoje planove, da ukrste svoje ideje i na osnovu toga da građani biraju određene liste.

Mogu reći da smo se i mi kao koalicija godinama unazad rukovodili ovim principom i uvek smo isticali rezultate našeg rada i isticali naš program, nismo odstupali od njega i mislim da su nam zato i građani i pružali podršku i zato godinama unazad beležimo uspeh.

Važno je da stvorimo jedan stabilan politički sistem u skladu sa voljom građana i realnom snagom političkih partija. U ovom trenutku govorio sam i ranije i ponoviću i sada važno je da sve političke partije rade na tome da se spuste tenzije, da razgovaramo. Mislim da bilo kakvo inaćenje, da bilo kakvo podizanje tenzija u ovom trenutku nije dobro i mislim da je i ova rasprava o biračkom spisku bila jedan dobar poligon za sve nas, da ukrstimo argumente i da razgovaramo kako ćemo unaprediti naš politički sistem, da stvorimo jedan pristojan ambijent za buduće izbore koji će se održati. Ništa se neće rešiti na ulici, sve se rešava razgovorom tako da mislim da je parlament najbolje mesto gde treba da razgovaramo, ne samo o biračkom spisku, nego i o svim gorućim pitanjima.

Socijaldemokratska partija Srbije će podržati ovaj zakon kao i sve druge zakone koji su u cilju napretka Srbije i u cilju boljitka, odnosno većeg životnog standarda građana Srbije. Hvala.

Hvala vama.
Sledeći ima reč narodni poslanik Risto Kostov.
Izvolite.

Poštovana predsednice gospođo Brnabić, uvaženi ministri, pomoćnici ministara, dame i gospodo narodni poslanici i pre svega uvaženi građani Republike Srbije, kao što vam je poznato ime PUPS-a, Partije ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, najčešće je sinonim za socijalnu pravdu, povećanja penzija, uvođenje socijalne garantovane penzije i u tom kontekstu se zahvaljujem kolegi iz SPS-a što je pre nekoliko dana podržao taj naš predlog i inicijativu. Zatim, palijativno lečenje i sve ono što pripada korpusu onih prava i potreba običnih građana koji čine socijalno odgovornu državu. Od svega toga samo ću podsetiti da će za svega 26 dana, dakle, od 1. decembra ove 2025. godine, penzije biti veće za 12,2%. Dakle, poštovani i dragi penzioneri, srećno, znam da ste zauzeli niski start.

Danas ću posebno sa posebnim osećanjem odgovornosti komentarisati put do Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku koji je upravo na dnevnom redu.

Samo 71 dan od početka plovidbe trebalo je mornaru Kristofera Kolumba da uzvikne „tjera, tjera“ kada je ugledao kopno. Nama je trebalo čitavih 19 meseci da ugledamo kopno i stignemo sa predlogom u najviše zakonodavno telo Srbije. Ako je sinoć, kada sam ga konsultovao, pogrešio kolega Uglješa Mrdić, onda i ja grešim, ali mislim da je toliko – 19 meseci. Tu smo da razgovaramo, polemišemo, da otklonimo sumnje, i to sve u interesu građana Srbije.

Lično sam u ime PUPS-a redovno i aktivno učestvovao u svih devet javnih rasprava koje su održane u Nišu, Kragujevcu, Novome Sadu i Beogradu. Bile su konstruktivne, a posebno u Nišu. To se kolega Nikolić posebno seća, bilo je i neprijatnih scena, jel tako, a pre toga u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa. Činili smo to moja malenkost, kao član Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, i koleginica doktorantkinja Kristina Antić, član glavnog Odbora PUPS-a.

Ponosni smo što je jedan od mojih, odnosno predloga PUPS-a postao deo ovog Predloga zakona. Konkretno, u članu 22g – uslovi za imenovanje u komisiju, prihvaćeno je da pored drugih ograničenja za člana i zamenika člana komisije ne može da bude predloženo, odnosno imenovano lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci.

Jedan od predloga PUPS-a, koji doduše nije uvažen, podrazumevao je da primenimo posebne mehanizme za zaštitu podataka ličnosti, posebno kod navođenja jednočlanih domaćinstava koje najčešće čine stara lica, a kako ne bi došli u poziciju da im lična bezbednost bude ugrožena na najrazličitije načine.

Dug put do današnjeg teksta Predloga zakona započeo je u demokratskoj atmosferi uz uvažavanje kulture dijaloge u okviru Radne grupe za unapređenje izbornog procesa, a čiji sam član od početka. Tome su doprineli autor današnjeg predloga dr Uglješa Mrdić, za koga verujem da ćemo ga uskoro videti u ovim klupama, zatim predsedavajući te Radne grupe Nemanja Nenadić, Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, ali i mnogi od nas. Činjenica je da je tom Radnom grupom predsedavao prvi čovek nevladine organizacije Transparentnost Srbija sama po sebi dovoljno ilustruje da Srbija uvažava civilno društvo.

Sve je bilo tako nekako bajkovito, čak da prosto čovek ne poveruje, do trenutka kada su predstavnici opozicije napustili Radnu grupu nezadovoljni dinamikom napredovanja u radu Radne grupe, ali i delimičnim neuvažavanjem njihovih zahteva. Deo opozicije je u korist dijaloga ipak učestvovao u javnoj raspravi. Svojim kritikama, često konstruktivnim, prednjačila je gospođa Ana Jakovljević, mada je bilo još nekoliko aktivnih opozicionih koleginica. To je dobro za ovaj zakon.

Javnost Srbije podsećam da smo na stolu imali predlog CRTA koja je beskompromisno insistirala da budu prihvaćeni svi njeni predlozi. To je bio svojevrsni ultimatum.

U jednom trenutku predstavnik CRTE je povodom tadašnjih najnovijih korekcija Mrdićevog predloga izgovorio nešto što potvrđuje da je bilo reči o ultimatuma, a ne dogovor ili konstruktivnoj raspravi. Rekao je, parafraziram, promenili ste, ali nedovoljno, vaš predlog još uvek nije isti, kao predlog CRTE. Zar to, gospodo, nije uvredljivo?

Kada je reč o ODIHR-u, OEBS-ovoj Kancelariji za demokratske institucije i ljudska prava, mi smo današnjim Predlogom zakona ispoštovali ključne preporuke ODIHR-a. Ali, da li je ODIHR u skladu sa svojim imenom uputio evropskoj javnosti i šire makar jednu jedinu preporuku povodom najgrubljeg kršenja osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, da kaže Krtiju da to što oni njegovi saradnici rade Srbima u srpskoj južnoj pokrajini ne da nema nikakve veze sa demokratijom i ljudskim pravima, već predstavlja očito ponavlja ili najmračnije istorije iz Drugog svetskog rata?

Nameće se prosto pitanje - da li je ODIHR zabranjen u južnoj srpskoj pokrajini na Kosovu i Metohiji?

U tom kontekstu, današnji Predlog zakona je veliki demokratski iskorak Srbije i ne samo to, smatram da smo uvažavanjem preporuka ODIHR-a došli do crvene linije. „Basta“ rekli bi Italijani. U tom procesu uvažavanja preporuka došli smo do tačke kada treba, pre svega da poštujemo činjenicu da je Republika Srbija nezavisna država i da vodi samostalnu politiku.

Naravno, naš put vodi ka Evropskoj uniji, ali to mora da bude relacija uzajamnog uvažavanja i širenja horizonta demokratije.

U tom smislu, posebno ističem član 14. u okviru Odeljka Četiri - izlaganje biračkog spiska na uvid građanima.

Naime, reč je o mogućnostima da svako ustanovi da li je upisan u birački spisak, da proveri podatke o broju prijavljenih lica u domaćinstvu i stanu, kao i o tome da li ova lica glasaju po mestu prebivališta ili mestu boravišta. Takođe, od momenta raspisivanje izbora Ministarstvo za državnu upravu će biti dužno da na svakih sedam dana objavljuje broj birača razvrstan po opštinama broj izvršenih promena u biračkim spiskovima, kao i pravni osnov za te promene.

U sličnom pravcu izvršene su dopune i o aktuelnom članu 21. Najobimnije dopune predviđaju se dodavanjem novih 18 članova u postojeći zakonski tekst, kojima se uspostavlja revizija biračkog spiska. Predviđa se da taj posao obavlja komisija za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti ažuriranja podataka od 10 članova sa zamenicima. Osam članova biralo bi se na predlog poslaničke grupe u Narodnoj skupštini, od kojih bi poslaničke grupe vlasti predložile pet, a opozicija tri člana, dok bi dva člana predložilo nevladine organizacije.

Sada preskačem jedan deo, jer je bilo puno obrazloženja o sastavu te komisije, samo bih rekao još da za svaku odluku komisije biće potrebno najmanje sedam glasova, od kojih po dva moraju biti iz sve tri kategorije predlagača.

Podsećam i ovom prilikom da je najviše nesporazuma u radu Radne grupe za unapređenje izbornog procesa izazvao upravo sastav komisije. Predlog opozicije je, verovali ili ne, bio da to bude tri tri tri. Tri člana vladajuće koalicije, tri opozicije i tri civilnog društva. To je taj Trojanski konj, koji sam pominjao u tim trenucima, zato što praktično to znači šest tri za opoziciju i nevladin sektor, s obzirom da u najvećem broju slučajeva i jedni i drugi imaju slične ili istovetne stavove. Tako je bar dosadašnja praksa pokazala.

Zato je dobro što se u predloženom tekstu predlaže 10 članova komisije sa opisanom zastupljenošću vlasti, opozicije i nevladinog sektora. To je pošteno, jer mehanizam donošenja odluke komisije nikoga ne favorizuje, ne postoji mogućnost nadglasavanja, već sporazumnog donošenja odluka.

Dakle, PUPS, Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbija, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku ne samo zbog toga što smo i mi kao državotvorna partija učestvovali u kreiranju teksta, već što smatramo da zakon donosi sasvim zadovoljavajuću meru demokratije.

Sada mi dozvolite da sa vama o građanima Srbije podelim jedno moje nedavno iskustvo. Ne mogu da imitiram glas, verujem da to niko od nas ne može, Duška Radovića, ali ću pokušati bar u njegovom stilu da to bude izrečeno.

Jedna Anja i jedna Janja, učenice osmog razreda Osnovne škole „Zmaj Jova Jovanović“ u beogradskom naselju Braće Jerković neutešno su plakale kada su napuštale Istraživačku stanicu Petnicu pored Valjeva. Varaju se oni koji su pomislili da ih je neko uznemiravao, ne dao Bog maltretirao. Plakale su jer im se završilo osmodnevno prvo veliko životno naučno istraživanje. Imale su, verovali ili ne, od 11 do 14 časova dnevno. Nedostajaće im Istorija, Geografija, Hemija, Fizika, Geodezija, ali sa mnogo mnogo praktične nastave. Anja i Janja nisu jedini primer radoznale dece, gladne nauke i novih saznanja. Cela Srbija puna je takve dece.

Pošto svet zaista ostaje mladima, ima nade za Srbiju. Zahvaljujem.