Hvala vam.
Sledeći reč ima narodni poslanik Mitar Kovač.
Izvolite.

Hvala poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo, prvenstveno od ovih zakona nešto ću reći o Predlogu zakona o posebnim postupcima radi revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove, Resavske. Takav je pun naziv Predloga zakona, što unosi sumnju i građanima, ali i običnom posmatraču koji dođe u kontakt sa ovim zakonom. Trebalo je reći pravo ime koje jeste te lokacije, ali načelno na početku ističem da se u zakonu ne vide osnovni elementi koja površina se otuđuje, jer ovaj prostor koji je omeđan ovim ulicama je veoma veliki prostor, zahvata i druge objekte koji se ne podvode pod pojam Ministarstva odbrane i Generalštaba.

Sporne su i reči koje se koriste u ovom nazivu zakona – revitalizacija i razvoj lokacije. Da ne trošim vreme na tom, ali nijedan ni drugi termin, pa i pojam ne određuju smisao i suštinu. Ovde se stvaraju povoljni uslovi za predaju, nije ni prodaju, za nikakvu nadoknadu ovog prostora upravo onoj državi ili ljudima iz te države koja je bila predvodnica agresije NATO pakta na našu zemlju.

Sporan je i čitav proces vezan za korumpiranost pojedinih ljudi i priznanje da su učestvovali u krivotvorenju informacija za skidanje oznake da je taj objekat kulturno dobro ove zemlje.

Takođe, 14.11.2024. godine doneta je odluka Vlade na podacima koji su dati sa krivotvorenim podacima. Dakle, i jedan i drugi momenat su sporni i trebaju se imati u vidu pri predlaganju ovog zakona.

Iskren moram biti da nije mi jasno ko je došao na ideju da se predlaže ovakav jedan zakon koji će, siguran sam, u budućnosti biti razdor u društvu. Nastaviće rastakanje i polarizaciju u društvu, čak verujem i u redovima vlasti biće puno ljudi koji su u partijama, a i onih koji su glasači, simpatizeri koji neće blagonaklono prihvatiti ovakav čin.

Nije Generalštab i ministarstvo bilo koji objekat koji su agresori razorili uništili. Ipak to je simbol države, simbol nacije. Tako to prihvataju i u toj Americi i u tom kolektivnom zapadu i obično ako gledaju na nas kao na neke posebne

Đavole, onda gledaju da svoje simbole postave na ta mesta. Nije slučajno Maršalat kod prošle vlasti izabran za lokaciju gde će pobosti prvi Glogov kolac i ovoj je drugi Glogov kolac između institucija državnih da večno ljudi imaju simbol pred sobom pobede te Amerike i ostvarenih ciljeva agresije.

Po tome, oni sude da jedan deo agresije kada su podobili vlast i vladine institucije da prihvate izgradnju takvog objekta između Vlade, između starog Generalštaba, između Ministarstva spoljnih poslova i dela ministarstva gde se nalazi sada Ministarstvo odbrane Srbije. Zašto se u nazivu koristi pojam Srbija i Crna Gora? Ovde možemo od izvora krenuti, to je bio Savezni sekretarijat. Korektnije je uzeti to prvo ime ili zadnje ime. Zadnje ime nije ni Ministarstvo odbrane Srbije i Crne Gore, nije ni državne zajednice Srbija i Crna Gora, to je vlasništvo države Srbije, odnosno i dalje katastarski se vodi u Ministarstvu odbrane Srbije.

To su sve neki sporni momenti koje moramo imati u vidu, jer će one naneti dugotrajne štetne posledice u našem društvu. Narod će se pitati za koga se ovaj zakon tako hitno spremio, zašto su u njemu predviđene tako hitne i kratke mere, rokovi 15 dana, toliko kvadrata, odrednice. Zato što se zna unapred investitor. Niko ga i niko ne može ubediti da to nije tako. Onda se pitamo jel to projekat koji se spominje u Nacrtu zakona naše Vlade ili Ministarstva odbrane i Generalštaba, ili je to predsednički predlog, ili je to zahtev nekog iz institucija SAD da bi se napravili povoljni društveni uslovi za investiciju pojedinca iz Amerike?

Mislim da to nije trebalo u ovom momentu, da će to biti kamen spoticanja i da će to produbiti ovu političku krizu u Srbiji. Imaćemo sigurno i dalje tu šatore, kao što ih imamo ovde, s jedne ili s druge strane, ili s obe strane, ali nasilno se neće moći stvoriti povoljna društvena klima da investitor nesmetano izvodi tu svoje radove.

Takođe je sporno zašto se 110 poslanika pojavljuje kao predlagač ovog zakona. Zašto to nije predložila Vlada, a u okviru Vlade Ministarstvo odbrane i Generalštab? Onda bi i narod bio načisto da li iza ovog predloga stoji Generalštab, načelnik Generalštaba, ministar odbrane, Ministarstvo, jedna i druga agencija koje su sad u komšiluku te lokacije, a mislim na Vojno-obaveštajnu i Vojno-bezbednosnu službu. To bi onda bila kompletna informacija, da iza toga u celini stoji vlast. Ovako, 110 poslanika ne znam da li imaju saglasnost nadležnih državnih organa da se donosi ovakav zakon. Da li se u razgovorima došlo do toga da su saglasni sa ovakvim predlogom zakona i Ministarstvo odbrane i Generalštab Vojske Srbije?

Zašto praviti izuzetak u okviru Zakona o planiranju i izgradnji, kad se mogao sprovesti postupak normalno tamo? Čemu ubrzavati proces? Ovo me sve dovodi negde u sumnju da li smo to pomalo zvanično zapadna kolonija? Maršalat je prodat za neke pare koje su znatno manje od vrednosti koja je bila za tu lokaciju. Šta sad, ovo treba sad da damo investitoru za nula dinara? Postavljao sam ovo pitanje u dva navrata, jednom na odboru, a jednom ovde na Skupštini ministru odbrane. Naravno, nikada nije dobijen nikakav odgovor. Ovaj prostor ovakvog odnosa prema zakonu dovodi sumnju kod običnog naroda da se zakonom ne želi štititi korupcija i neki organizovani kriminal.

Zašto se daje ovaj prostor bez nadoknade? Ako je bila ideja da je ruglo gledati one zgrade, zašto se nije dalo domaćem investitoru? Pa, ne mora da se gleda Sutjeska, nek se obnove simboli iz Kraljevine Srbije. Valjda bi trebali vrednosnom sistemu da se vraćamo, tim vrednostima, ako nam smetaju te ideološke granice ili takvi simboli nekog minulog vremena.

Takođe, pored te spomen sobe koja se pominje u samom kompleksu, niko za sada javno nije rekao gde bi se to nalazilo u tom hotelu, u toj zgradi, kolika će spratnosti biti zgrada. Nema nikakvih dodatnih elemenata, ne u zakonu, nego radi informisanja javnosti. Svako zna da je ovo ciljano usmereno na određenog investitora kome je to namenjeno. Još bi samo falila slika Havijera Solane i Klarka, pa bi komplet i ta zgrada bila simbol beščašća agresora iz tog vremena.

Moram jednu informaciju da podelim sa svima, NATO-vci su obeležili kabinet načelnika Generaltšaba, u kome su bili tri meseca pre na sastanku, obeležili koordinate. Prva raketa je pogodila taj kabinet. Onda, naravno, u ta dva dana nanete su grozne slike, prvenstveno prema predstavnicima medija koji su se našli ispred već bombardovane zgrade.

U noći između 29. i 30. aprila bombardovane su mnoge zgrade, pre svega Generalštab, Ministarstvo, Savezni SUP i jedna stambena zgrada na Vračaru. Pri tome su ubijena tri lica i ranjeno 40 lica. Za 26 godina mi veoma brzo zaboravimo svoje žrtve. To nam u moralnom i svakom drugom smislu ne može služiti na čast. Ne radi se o bilo kom privrednom objektu, pa da se sad ta zgrada otuđi. Verujem da se vojnici i oficiri neće nikada složiti sa ovakvim zakonom i odlukom i biće ti koji će braniti taj prostor, bez obzira iako zakon bude usvojen.

Dovodimo ponovo u problem deljenje tih ljudi i veterana, kao što je nažalost i sada napravljena deoba, pa imamo one koji jesu uz vlast sa beretkama, a imamo nažalost i one koji jesu s druge strane. Ja kažem, u nekom momentu, to je zlokobna situacija, kada se dele ljudi koji su ustavom i zakonom bili nadležni i trebali da brane samo ovu državu. Dakle, ne podržavam takvo prisustvo veterana ni na jednoj ni na drugoj strani. Beretke jesu tu u onom momentu ako država pozove u rat ili treba da se brani od nekog agresora ili da izvršava zadatak od nacionalne važnosti.

Dalje, nije istaknut problem ovde još dva objekta u neposrednom susedstvu starog Generalštaba, a to je upravo zgrada starog Generalštaba ili Kamena zgrada iz 1928. godine, koja bi bila tu tik uz ovaj novoizgrađeni hotel, kao i zgrada Sedmog puka kao kulturno dobro koje je izgrađeno 1895. godine. Šta sa njima? Hoće li oni biti tu negde kao pomoćne zgradice tog visokoetažnog hotela i da uvek gledaju prema tom hotelu, ili će morati da se isele iz starog Generalštaba i VOA i BIA, ali takođe i Ministarstvo odbrane u onom krilu visokom koje je stradalo neposredno uz rušeni objekat?

Sledeće, nije ovo jednokratan posao. Ipak, ovo će ostati za sva vremena. Iako se investicije te vrste daju na neki ograničen rok, ali znamo da tolike investicije u takvu vrstu objekata ostaju trajno, da ne kažem decenijama, vekovima. Ne treba nam takav simbol beščašća ove generacije i vlasti i opozicije. Mislim da treba povući ovaj zakon iz procedure. Ako se usvoji ovaj zakon, on će sigurno dodatno podeliti, nastaviti podelu društva, kao što je to učinila nadstrešnica, a ne želim da se to desi. Voleo bih da grešim u nekoj svojoj prognozi, ali, eto, vreme je pred nama. Nažalost, mislim da ću biti u pravu. Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima Milenko Jovanov.
Izvolite.

Samo nekoliko opaski. Naravno da neću da povučem Predlog zakona, naprotiv, niti smatram da bilo ko od predstavnika poslaničke grupe kojoj pripadam i 100, 110 poslanika koji su formalno predlagači ovog zakona, treba bilo kome bilo šta da se pravda i objašnjava zato što hoće da Srbija ide napred, da se dalje razvija i da se dalje gradi.

Za mene je nepojmljivo i ne mogu da prihvatim ni pod razno da je ruševina simbol države Srbije, što nije, nije ni bio simbol naše zemlje, ove sadašnje. To je možda bio simbol neke prethodne države u kojoj smo živeli, ali to ni ta država nije definisala kao sopstveni simbol.

Dakle, ta država SFRJ ili FNRJ ili kako se već zvala u vreme izgradnje, nije to definisala kao sopstveni simbol, nije ga zaštitila kao kulturno dobro i nije ništa uradila od onoga što se od nas danas traži da radimo sa ruševinom. I ubeđuju nas da je zapravo ruševina simbol države i zbog toga treba da ostane ruševina narednih ne znam koliko. Pa nije to, ljudi, koloseum. Nije to nastalo u antičko doba, pa sad mi rušimo to. Ja bih razumeo da rušimo Kalemegdansku tvrđavu. Nije ni to, doduše, iz antičkog doba, ali ima neku vrednost iz nekog davnašnjeg perioda. Mi pričamo o zgradi koja je nastala sredinom prošlog veka od strane ideološki podobnog arhitekte i koju ni ta država nije zaštitila kao takvu. Dakle, apsolutno ne mogu da prihvatim da je to simbol države.

Da je u pitanju korupcija, takođe. A kakva korupcija? Ništa se još nije desilo. Da se nešto desilo, pa da čovek i kaže, ništa se nije desilo, ko je korumpiran i zašto je korumpiran. Neko će da brani. A šta da brani i od čega da brani? I pritom, prihvatam kao dobronamerno upozorenje, ali mi smo zaista već na to navikli. Mi imamo ljude koji su protiv bilo čega da se gradi u ovoj zemlji. Šta god spomenete, oni su protiv. Most – protiv, auto-put – protiv, tržni centar – protiv, i uvek iste priče.

Imamo ljude koji jednostavno žele da konzerviraju stanje takvo. Ne diraj ništa, ne radi ništa, neka sve stoji i naricaćemo nad svojom tužnom sudbinom što nemamo ništa. Mi to ne prihvatamo. Za nas je to neprihvatljivo. Mi hoćemo da guramo stvari napred, da se promene, da se poprave, da nemamo ruševinu u centru grada.

Opet da ponovim, zašto je obnovljen toranj na Avali? Toranj na Avali je simbol Beograda koji se vidi iz aviona, koji se vidi 50 kilometara daleko od Beograda. Ako je nešto simbol Beograda, simbol ovog grada, to je taj toranj na Avali, između ostalog, Pobednika, ovog, onog. Pa što je to obnavljano? Što nije ostavljeno kao ruševina, da služi za naredne generacije, da vide kako nas je NATO bombardovao? Još je bila akcija, sećam se kao danas, na RTS-u, da narod učestvuje, pa ono – gradimo toranj na Avali, kad narod srpski navali da daje šakom i kapom, tako je išla neka pesmica.

Kompletna država se uključila u to. Ne samo Vlada, nego i građani. Davali donacije, pravili neke emisije na tu temu, da se ponovo digne toranj na Avali. Pa što smo ga dizali, što ga nismo ostavili kao simbol nečega? Što je prodata zgrada CK? Srušena jednako bila, evo, potpuno uporediva sa ovom zgradom. Jedno dizala ona država za svoje potrebe, drugo dizala ona država za svoje potrebe. Vojska i partija su u onoj državi bilo jedno. Nisi mogao da budeš oficir Vojske, ako nisi bio član Komunističke partije.

Što smo dizali zgradu CK? Što nismo ostavili ruševine da se vide? Što su Kinezi napravili novu ambasadu? Što nisu ostavili srušenu ambasadu i rekli – evo, to je simbol. Ako je nešto simbol države, to je ambasada. I to je i po međunarodnom pravu i kako god hoćete simbol države. Kada uđete u ambasadu, kao da ste ušli u stranu državu. Pa što je Kina svoj simbol sravnila sa zemljom, pa pravila novu? Što nisu ostavili da kažu – evo, vidite kako su nas ovde tri put slučajno, kako su oni cinično govorili, gađali?

Da li će neko da brani? Pa hoće, branili su i most da se gradi, branili su sve živo da se gradi. Ali nije to od juče. Mi imamo čitav niz, mi imamo istoriju toga da smo protiv nečega. Bili smo protiv toga da se izgradi Beograđanka. Dakle, pisan tekst u „Politici“, izašao tekst u kome piše da je predlog da se zove „crnograđanka“, jer će da naruži centar grada, to će da bude ovo, to će da bude ono, to će da bude ovako, to će da bude onako. Bili smo protiv izgrade Palate Albanija, jer je tu zemljište takvo da tone, pa će onda ta zgrada da potone i povuče za sobom sve zgrade koje se tu nalaze. I protiv toga smo bili. Bili smo protiv toga, inače leks specijalisom je donet okvir, da može da se gradi Gazela. Šta će Beogradu šest traka? Megalomanija da li Branka Pešića ili ko je već bio gradonačelnik. Šta će šest traka? Pa sad da ima 66 traka, bilo bi malo. Ali neko treba da razmišlja malo u budućnost, a ne samo da se okrećemo u prošlost i kažemo – hej, znaš, tu je nekad nešto bilo. Pa bilo.

Na kraju, ljudi, mi smo imali sputavanje izgradnje i odbranu, kako se kaže, izgradnje auto-puta da bi se sačuvao hrast. Hrast. Kao u ono vreme, kako se zove ona serija, „Igra prestola“, pa se tamo mole ispod hrasta? Pa jesmo li mi hrišćani ili nismo hrišćani? Ako smo hrišćani, ako nismo ateisti. Ateistima je hrast ko hrast. Ako nisu ekolozi, nešto i ne smeta. Ali mi smo ovde imali religijsko objašnjenje zašto hrast ne sme da se dira. Pa šta je sledeće, ne smemo da diramo ljubičicu? Ne razumem. Gde je kraj tome? Gde je kraj zaustavljanju bilo kakvog napretka Srbije, bilo kakve gradnje u ovoj zemlji?

U Novom Sadu krenuli da grade mostove – ne sme most da se gradi. Zašto? Nemamo pojma, ne sme. Krenuli da grade tamo onu, kako se zove onaj tržni centar, „Promenadu“, to će da potone. Evo, pumpe, ispumpavaju, gotov. Pa jel potonuo? Pa nije potonuo. Beograd na vodi, to tone. To tone sigurno. Da ne pričamo o tome, to je posebna tema, Beograd na vodi. Pa protiv svega smo bili. I sada, ko god ode u taj Beograd na vodi, kaže – u, pa vidi kako ovo izgleda. Meni je to onako jedan simbol koji mi pokazuje da mi možemo mnogo bolje od onoga kako smo navikli, jer u tom Beogradu na vodi je trava uvek uredno pokošena, to je prosto neverovatno da se korov čupa iz onih travnjaka, da nema nijednog grafita, da nema nikoga ko ostavi auto nasred raskrsnice i nasred ulice uključi sva četiri i ode malo da popije kafu. Nema toga. Pa mi možemo, znači, i tako da živimo. Jel se mi plašimo toga da budemo bolji, pa nam je super da imamo ruševinu i kažemo – e, to je naš simbol, ruševina? Nije. Nije i ne može da bude.

I na kraju, što se tiče tog NATO bombardovanja, odnosno NATO agresije, pa tamo će biti memorijal. To je predviđeno zakonom, da se izgradi memorijal. I sad pogledajte paradoks. Mi sami kažemo za to – znate, to je naš simbol, to je simbol države i to je simbol otpora NATO-u i NATO agresiji na Srbiju, a onda sami nismo memorijal napravili ispred te zgrade ili bilo gde na tu temu, ništa nismo uradili u vezi sa tim. I to nam je uvek isti način ponašanja. To je modus operandi stalno. Milion razloga zašto nešto ne može. I tako nam funkcioniše državna uprava kompletna skoro, tu je i ministarka i nadam se da će to da menja, mada je tu potrebno, to je čišćenje Augijevih štala, jer kod nas konačno ljudi moraju da shvate kad nešto treba da se radi, mi treba da objasnimo kako nešto može, a ne zašto sve nešto ne može. Šta god da se kaže, milion razloga – e, ne može zbog ovog, ne može zbog ovog, nemoj zbog ovog, nemoj zbog onog, nemoj ovako, nemoj onako.

Ako ćemo tako da gledamo, mi ništa živo gradili ne bismo u ovoj zemlji jer je sve bilo u nekom ratu razrušeno, porušeno, spaljeno, uništeno. Ceo Novi Sad bio spaljen, ceo grad bio spaljen 1848. godine, kad je već bila ta situacija. Hajde sve da ostavimo u ruševinama, pa da živimo u ruševinama kao miševi i da kažemo, eto to je simbol kako su nas sve uništavali.

Neće time što će da se izgradi zgrada prestati sećanje o tome da nas je NATO divljački bombardovao 78 dana i 78 noći, da su ubili dete na noši. Ne ostaje to u sećanju jednog naroda tako što se jedna zgrada koja je inače ruševina skloni i tamo se izgradi nešto drugo, nego tako što ćete da organizujete događaje kojima ćete da posvetite pažnju tom periodu. To se nije radilo, nego su se koristili eufemizmi.

Nije NATO bombardovanje, nego NATO intervencija, NATO operacija. Kao da je medicina u pitanju a ne ubijanje ljudi. Mi to bombardovanje, to ubijanje srpskog naroda 78 dana i noći nosimo u sebi, to nam je u DNK. I ova država zahvaljujući Aleksandru Vučiću je počela to da obeležava. Pre toga nikada niko. Na dostojanstven način da iskažemo da smo svesni toga. To se tako radi.

Hajde da se vratimo čak u taj period kada je ta zgrada građena, pa da vidimo kako se tada ponašala država. Na srušenim zgradama su gradili nove zgrade, ali su i za Dan borca i za Dan ustanka i za „29. novembar“ i Dan Republike i sve ostale dane podsećali na neke vrednosti koje su smatrali da su bitne za tu zemlju. Mi danas kažemo ne, nećemo da organizujemo ništa, nećemo da napravimo memorijal, nećemo da se sećamo tih ljudi, nećemo da organizujemo godišnjice, ali ćemo da držimo ruševinu i to će da nam bude simbol kako su nas bombardovali.

Ljudi, to je neozbiljno. Mi smo onda kao narod neozbiljan. Ja verujem da nismo. Zato treba da napravimo taj iskorak, da se ne plašimo promena i da ne budemo stalno protiv promena. Subotički jedan odbornik, time da zaključimo, kada je trebalo da se gradi, odnosno da se postavlja ulična rasveta je rekao, pošten čovek u to vreme spava, a onaj ko se smandrlja u mraku i treba da razbije glavu. To se onda i u Beogradu koristilo kada je Beograd postavljao javnu rasvetu. I protiv toga smo bili.

Ne možemo biti protiv bilo kakvog modernizma. Mi moramo još više da grabio napred kada su te stvari u pitanju. Četvrta industrijska revolucija ne sme da nas zaobiđe. Imamo pametne ljude, uradili smo mnogo oko tih DATA centara. Nisam protiv toga da pokažemo na kraju, krajeva pripadamo organizaciji koja je to i započela, da pokažemo pijetet prema stradalima u NATO agresiji, ali ne možemo zbog toga što je nešto razrušeno u toj agresiji da kažemo, e sada konzerviramo stanje, ništa ne diramo, jer smo to već narušili. Ako smo to hteli da radimo, onda je trebalo staviti tačku i ništa što je uništeno u NATO agresiji ne sme da se dira, ne malo hoćemo, malo nećemo.

Nema to veze, cela ova priča sa bilo čijom ambicijom da očuva nekakvo sećanje na NATO agresiju. Oni ili većina onih koji nas danas napadaju i govore bilo šta loše o ovome što radimo, tu agresiju ne smeju da spomenu kao agresiju. Nikada ništa nisu uradili da osude ono što se desilo njihovom sopstvenom narodu kome bar po rođenju pripadaju. Prema tome nije to, nego jednostavno ako je Vučić rekao da je nešto dobro, mi smo onda protiv. Šta god da je rekao, da je danas rekao da je zemlja okrugla oni bi rekli nije nego je kvadrat ili kockasta. To je tako.

To da se mi pravdamo, da mi objašnjavamo zašto hoćemo da vučemo stvari napred, mislim da nema nikakvog smisla i nema nikakve potrebe. Stvari moraju da se popravljaju, da se poboljšavaju, da idu napred. Neko će da razume, neko neće, neko će da podrži, neko neće. Da li će izazvati neku podelu, neće, jer ništa ni ono što su napadali do sada nije napravilo ne znam ni ja kakve podele.

Na kraju evo šta se desilo, sklonjen most, evo to je poslednje. Rekli su, svet propada ako se skloni. Evo, sklonjen je i šta se desilo? Nije se ništa desilo. Svaki put je isto. Taj most vam je simbol, isto kao što je i ova rezolucija Evropska parlamenta od prethodnog zasedanja, od pre dve nedelje. Napravi se priča od nečega, to će biti i evo ga sada i opet ne bude ništa. Nema veze, sada je novo, sada je Generalštab tema. Došao je onaj isti Miketić nesrećni da brani Generalštab pošto je odbranio most. Sačuvao je most, sada će da sačuva Generalštab. Šta je sledeće što će da sačuva ne znam. Najbolje bi bilo da predsednik da planiramo nešto da radimo na Marsu, pa da ode na Mars da mitinguje i da luduje. Pošto je ovde prešao igrice otprilike, od svega što je radio.

Tako da u svakom slučaju memorijal za NATO žrtve će biti, i ako ima nekakve kosmičke pravde za one koji su ateisti, ili za nas koji smo vernici da kažemo da neko to vidi sve i tako treba da bude, red je da taj memorijal naprave baš oni koji su to stradanje izazvali. E, to je pobeda Srbije. Hvala vam.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Pavle Grbović.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, imamo dva zakona koja su vredna pažnje javnosti u većoj meri, jedan se tiče Zakona o jedinstvenom biračkom spisku. Ono što je pred nama, predlog koji je pred nama, se suštinski svodi na jednu vrstu hendikepiranog predloga koju je CRTA davala prethodnih meseci, a koji ste vi toliko uporno izbegavali da prihvatite, na kraju ste ga prihvatili, ali sa nekim suštinskim izmenama.

Taj zakonski predlog je bolji nego ono što smo imali pre toga, jer pre toga nismo imali ništa, tako da vam ni ambicija nije bila baš tako visoko postavljena da učinite nešto što je bolje od toga.

Sam zakonski tekst ima prednosti, ima mana, ali ima samo jednu malu suštinsku manu, a to je da ne radi, odnosno da ovaj zakon usvojen danas ili ne usvojen, imali izbore za mesec i po dana ili za godinu dana, teško da će promeniti neke stvari suštinski kada je reč o izbornim uslovima, kada je reč o poverenju u birački spisak i teško da će doprineti tome da nakon narednog izbornog procesa građani Srbije u deset uveče, te nedelje, poveruju da su rezultati izbora zaista onakvi kakvi bi trebalo da budu.

Naravno, da naše zamerke, kada je reč o predloženom zakonu, idu u pravcu načina na koji će komisija biti formirana. Kompozicija te komisije koja ne predstavlja ono što bi trebalo da predstavlja ukoliko želimo zaista da imamo zakon i komisiju koji treba da radi i da bude funkcionalna, a to je da bude formirana po paritetnoj osnovi, a ne po tome da jedna strana, odnosno vladajuća većina ima predominantnu većinu u tom telu u odnosu na, recimo, opozicione stranke.

Takođe, ti zaštitni mehanizmi u pogledu načina odlučivanja mogu da se prestave kao demokratski iskorak, ali sa druge strane oni u praksi predstavljaju vrlo lak mehanizam za blokadu rada buduće komisije, odnosno za opstajanje statusa kvo kada je reč o stanju u biračkom spisku.

Međutim, naravno najveća zamerka ide u pravcu toga što ova komisija neće imati izvršna ovlašćenja. Što će ova komisija i njeni članovi morati da se pouzdaju u političku volju pre svega MUP-a i Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Onih ministarstava i onih institucija koje su direktno sprovodili izbornu krađu u prethodnom periodu, one policije koje je štancovala lažne lične karte i onog ministarstva državne uprave koja je na osnovu tako falsifikovanih ličnih karata upisivala fiktivne birače, selila fiktivne birače gde je to potrebno za predstavnike vlasti.

Dakle, jasno je da ukoliko opstane i ostane takav način funkcionisanja, da ovaj zakonski tekst može da posluži jedino kao jedna lepa fasada koju vi pokušavate da predstavite partnerima iz međunarodne zajednice i da na neki način ublažite oštre kritike koje ste dobijali u rezolucijama i u dosadašnjim izveštajima, a verovatno i nakon poslednje posete gospođe Ursule fon der Lajen.

Ono što je naivno, jeste naivno je očekivanje da ćemo mi, kao predstavnici opozicije i da će građani imati poverenja u našu policiju, da će odjedanput da dožive neku kolektivnu katarzu, da se jednog dana probude i da počnu pošteno da rade svoj posao, da počnu da prestanu da kradu izbore, da prestanu da tuku građane da hapse studente, da prestanu da štite kriminalce, ili da i sami bivaju kriminalci, što smo neretko imali priliku da vidimo poslednjih meseci.

Tako da, ovaj zakon nažalost će verovatno da se ispostavi, kao jedna promašena dobra šansa, da napravimo neke suštinske iskorake u smeru, za koje verujem da bi bio dobar za sve nas i da bi bio dobra za naše društvo, za našu državu, kako bi smo krizu u kojoj se nalazimo, a koja je duboka, koja je vrlo izražena, na kraju mogli da razrešimo na jedini legitimni i demokratski izbor, jedini demokratski način, a to su izbori u normalnoj atmosferi, izbori koji bi svi prihvatili.

Drugi zakon koji ste ovde predložili, koji privlači pažnju, jeste zakon pod jednim nazivom, koji ovako deluje dosta čudno i dosta nevino i naivno, a to je Predlog zakona o posebnim postupcima, radi realizacije projekta revitalizacija i razvoja lokacije u Beogradu, između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske.

Sada, prosečni građanin koji ovo sluša, on sada razmišlja, bože moj, šta li je sad tu prostor od neke četiri ulice, u Beogradu, da li rade neki put, da li rade tu rasvetu, šta rade. Pa, suštinski radi se o poklanjanju generalštaba. Dakle, to je zakon o poklanjanju generalštaba i tako treba i da ga nazovete.

Mislim da ovo što danas radite u Skupštini, a i ovo što radite ispred Skupštine, na najbolji način, za ovih 13 godina, ukazuje na suštinu vaše vladavine. Dakle, generalštab na doboš, a „ćacilend“, pod nacionalnu zaštitu. Generalštab postaje višak, generalštab postaje moneta za podkusurivanje, postaje sredstvo za međunarodnu korupciju, a „ćacilend“ postaje projekat od nacionalnog interesa, koji će čuvati država, čuvaće ga vojska, čuvaće ga policija, čuvaće ga svi redom. Vama je „ćacilend“, zvanično postao srce Srbije i to nisu moje reči, to vam je rekao vaš lider, kada vas je okupio u Zrenjaninu, pre desetak dana, kada je rekao kako je „ćacilend“ srce otpora, kako je u srcu Srbije tu napravljen otpor obojenoj revoluciji itd.

To je zaista jedan žalostan kraj vaše političke karijere, dakle počelo je od Velike Srbije, pa se onda nastavilo preko sprskog sveta, a na kraju se završilo sa odbranom „ćacilenda“, jednog paramilitarnog, paranormalnog naselja, koji ste napravili ovde ispred skupštine, ne biste li vređali građane Srbije.

Zaista, tužan kraj jedne epohe, jedne monstruozne političke ideologije koju ste zastupali sve ove godine.

Ali, kada smo kod tog srca Srbije vašeg, moram da vam kažem da to srce ima neke tegobe. Mi smo pre jedno sat, sat i po vremena, kolege iz opozicije i mi, izašli smo ispred kako bi smo tišinom, ćutanjem 16 minuta odali počast žrtvama vaše korupcije. U tom trenutku se tamo okupila jedna prilično brojna količina ćacadi, onda su se oni nešto uzjogunili, u nekom trenutku, pa su krenuli tu da pričaju o ubistvima, o klanju, o streljanju, o najrazličitijim oblicima seksualno devijantnog ponašanja, naravno neželjenog i protivpravnog, koji bi primenjivali prema nama i prema drugima. Onda kada su ušli u tu neku fazu ekstaze, onda su krenuli tamo nešto da viču, meni se činilo, kao da viču nešto „Aco, svrbi me“, „Aco svrbi me“. Ja, sada ne znam ko je Aco, ali definitivno tamo neki problem postoji. Možda bi trebao neko to da pogleda, možda Lončara da im pošaljete, da vidi šta tim ljudima tamo fali, mada ne mrzim ih baš toliko da bismo im Lončara slali, ali nekoga definitivno tamo treba da pošaljete.

Kaže vaš lider, ne predsednik stranke, ali lider Aleksandar Vučić da se ovaj zakon ruši i iznutra i spolja, zato što neko ima protiv da uspostavimo bolje odnose sa SAD-om, što je naravno brutalna laž.

Prvo, mi, kao PSG smo se od svog osnivanja zalagali da imamo što je moguće kvalitetnije odnose i sa EU i sa SAD, zbog čega smo često bili meta, upravo vaših napada. Nemamo ništa protiv toga da se sa SAD-om, ko god bio na vlasti, uspostavljamo što je moguće jaču i kvalitetniju saradnju. Ali, imamo protiv toga, da u tom cilju, koristite imovinu građana Srbije, koristite nešto što pripada svima nama, da koristite nešto što pripada istoriji ovog naroda, kako bi ste vi ugovorili neke svoje lukrativne aranžmane.

Imate ove desetine i stotine vaših novih milijardera, imate Milenijum tim, imate Konkort vest, imate Galens, imate Zvonka, imate Milana, imate kuma Nikolu, imate sve ostale, pa nek se otvore malo za dobrobit otadžbine, nek vrate deo onih milijardi koje su oteli svih ovih godina pa da ulože u te kvalitetnije odnose. Nemojte ulagati od građana Srbije, uložite u to sami. Ono što je jasno, jeste da i na taj način pokušavate da dobijete nečiju podršku ili makar da dobijete nečije razumevanje ili prolongiranje. Ja vam neću govoriti kao neke druge kolege, jer nije u mom stilu da govorim o bilo kome da je izdajnik, zato što mislim da to jeste najteža reč koju možete da uputite bilo kome i da treba da se suzdržavamo od takvih reči, ali u najmanjoj meri je licemerno to što vi ljudi radite tokom svih ovih 13 godina.

Vi se ovde na domaćoj sceni predstavljate kao jedna jaka suverena, samostalna, nezavisna vlast, maltene nas niste ubedili da Marko Đurić ide po svetu kao onaj Druid koji traži čarobni napitak, pa kad ga nađe onda Ana Brnabić, Vučić ko Asteriks i Obeliks se nagutaju tog napitka, pa idu po svetu da prkose kako niko ništa ne sme da vam kaže, kako vi sami donosite te odluke, a suština je potpuno drugačija. Vaše ponašanje mnogo više liči na ponašanje heroinskih zavisnika koji rasprodaju imovinu bud zašto, ne bi li se još malo održali na nekom nivou, nekom stanju koje vam ne pripada.

Ono što vama ne pripada jeste to stanje da ste u poziciji vlasti, da ste postali gospodari života i smrti u ovoj zemlji i iz tog stanja morate što pre da izađete jer je to u interesu građana Srbije, i zbog toga pokušavate korupcijom međunarodnom, domaćom, rasprodajom imovine davanje naših resursa, Kinezima istočne Srbije, Amerikancima Generalštaba, drugim privrednim komorama, svima redom, pokušavate da otkupite njihovo ćutanje, njihovu podršku ili makar da prolongirate ono što je neminovno, a to je vaš politički pad.

Ono što je dobro, ne dolazi sa vaše strane, ono što je dobro se odnosi na signale koje dobijemo iz Međunarodne zajednice, a to je da je ta vaša politika i ta vaša igra, konačno doživela svoj debakl.

O tome ne govorim ja, o tome vam govore rezolucije evropskog parlamenta, koji na vrlo precizan način, definišu sve probleme sa kojima se naša zemlja suočava, ali još preciznije definiše i ko je uzrok tih problema. Ko je uzrok problema što mi nemamo funkcionalnu demokratiju, što imamo pokradene izbore, što nemamo slobodu okupljanja, što neko tuče studente na protestima, što je neko na mirne građane pucao nedozvoljenim zvučnim oružjem, što smo zemlja koja najsporije napreduje, odnosno koja nazaduje u regionu. Mi smo došli u situaciju da su nas na evropskom putu pretekli Albanija i Crna Gora.

Apsolutno poštujem te zemlje, ali Srbija ima i veće resurse i veći potencijal nego Crna Gora i Albanija.

Oni su trenutno nedostižna kategorija za nas i to je rezultat vaše trinaestogodišnjeg rada, to će se videti danas i u izveštaju evropske komisije, koji će biti najnegativniji od kada se takvi izveštaji o Srbiji sastavljaju i to se vidi iz odluke Vlade Švedske, koja je rekla da više neće da troši svoj, odnosno novac svojih poreskih obveznika, da bi pomagala režimu koji uništava demokratiju ,u svojoj zemlji i zato kažem da dolazi kraj razumevanju vašeg šibicarskog načina vođenja i kafanskog vođenja međunarodne politike.

Srbija, danas, po pitanju Evropskih integracija ne postoji, Evropske integracije Srbije su fiktivni pojam, 4 godine bez otvorenih poglavlja i to ne zbog onoga što pokušavate sve vreme da podvalite ljudima da je to samo zato što nećete da se usaglastie sa spoljnom i bezbednosnom politikom, već zato što ne možete da se usaglasite sa osnovnim postulatima demokratske države, jer se ne može u Evropu ući sa političkim zatvorenicima, zato što se ne može ući sa zatvorenim medijima, zato što se ne može ući sa partijskim pravosuđem, zato što se ne može ući sa bezbednosnim sektorom koji prati i prisluškuje opoziciju, mesecima ste mi ovde objašnjavali kako su neki ljudi iz moje stranke snimali jedni druge, pa da ste na bazi toga pravili fingirani politički proces protiv njih.

Dobili smo prošle nedelje zvaničnu potvrdu da su kancelarije Pokreta slobodnih građana tri meseca bile prisluškivane u kontinuitetu, kancelarije opozicione političke stranke, a da je pritom više od godinu dana, jedan od članova Pokreta slobodnih građana, bio meta vrlo intenzivnih i širokih mera BIA, pod kojim obrazloženjem, sa kojim pravom?

Na vreme sam vam govorio – nemojte da radite te stvari, nemojte da vodite fingirane političke procese protiv svojih političkih protivnika, vi ste nastavili. Sad vam kažemo – ako je suđenje tim ljudima zakazano 24. novembra ja pozivam sve i pozivam pravosudne organe da otvore to suđenje za javnost i da vidimo ko je, u kom periodu, pod kojim obrazloženjem i ono što je najvažnije za čiji račun bio praćen i prisluškivan duže od godinu dana. Učinite to.

Pozivam i ministra pravde i ostale da iskoriste svoj uticaj da konačno raspletemo tu priču, pa da vidimo da li je jedini razlog zašto je Srbija zaglavljena u blatu u odnosu na sve zemlje u regionu to što samo nećete da uvedete sankcije Rusiji ili je ipak stvar u tome da ste od Srbije napravili jednu vrstu autokratskog feuda u kome bijete, tučete, pratite, progonite, dehumanizujete svoje političke protivnike umesto da se sa njima obračunate na jedini normalan način, a to je Narodna skupština, lokalne skupštine, debate, a na kraju krajeva to su fer i slobodni izbori.

Zato vas pozivam da odbacite sve ove ideje koje ste ovde namerili da usvojite u narednih dan, dva ili tri ili koliko će već trajati ova sednica i da učinite makar jednu dobru stvar za ovih 13 godina za naše društvo, a to je da omogućite da se reforma biračkog spiska sprovede na jedna pošten demokratski način i da iz ove agonije u kojoj se nalazimo, a koja zaista utiče na mentalno stanje svih nas jer ovo što viđamo ispred Skupštine nije dostojno naše zemlje. Ova atmosfera u kojoj mi funkcionišemo i živimo, ova količina obrade i pranja i ispiranja mozgova ljudi, ova količina ubrizgavanja mržnje koju ste vi preko svojih medija i svojih tabloidi ubrizgali onim ljudima tamo koji bi najverovatnije pucali na nas samo kada bi im to neko rekao, to nije normalno i to mora da se završi i razreši. Jedini način da se to razreši jesu fer i demokratski izbori.

Zahvaljujem.

Hvala vam.
Reč ima Milenko Jovanov.

Najblaže rečeno, ja sam šokiran ovom količinom licemerja i bezobrazluka. Baš to, u šoku sam potpuno.

Kaže – neko bi od njih možda pucao na nas. Pucali ste na čoveka, radovali se što gori „ćacilend“ ovde, bre. Kako vas nije sramota?

Radovali se, izlazili napolje da navijaju da izgori što više. Lagali ovde kako je, pobili se međusobno. Ovaj ulazio, nije tu u sali, da nam saopštava – eno vam, gori „ćacilend“, na prošloj sednici. Nema 10 dana tome. Umalo ubili čoveka zato što ste ovo radili, huškali ludake da ispunjavaju vaše ideje, pritom to naše pravosuđe pustilo nasilnika Štimca ponovo. To naše pravosuđe, partijsko pravosuđe, kako kažete, nije nam dalo odgovor na pitanje šta znači reč potencijalnog ubice ovde ispred Skupštine: „Javite mojima u Hrvatskoj da sam završio posao, da je zadatak obavljen“. To nismo čuli od našeg pravosuđa, kao što nema ni kvalifikacije za terorizam, nego za pokušaj ubistva.

Ovo ostalo sve, nema toga biračkog spiska koji njemu može da pomogne da dođe na 1%. Ne na cenzus, nego na 1%. Jedan, uno. Ne postoji. Ta cela priča o tom biračkom spisku, evo vam sad pa radite šta hoćete.

Rekli smo prošli put kad su bili izbori u Beogradu kojom magijom čovek može da glasa na dva mesta? Kako kad ima onaj sprej kojim ga poprska? Kako? I ne, nikakvog odgovora nema. E znaš, ima sad prijavljenih… Evo, sad nam lepo uđite u komisije i eno vam sad pa obilazite transformatore po Beogradu, pa tražite ko gde živi pošto vam je to bila teza – kako ljudi žive u transformatorima. Idite pa ih tražite i da više završimo sa tim.

Izmišljaju gluposti i sve vreme beže od onoga što je Ana Brnabić rekla na početku rasprave, a to je da kažu ljudima – evo, ljudi, u nama je problem.

Meni je žao što mlad čovek završi karijeru političku pre nego što je počne, ali to je tako.

Nesposoban si, druže, da dođeš na 1%. Treba da te menjaju, treba da uvedu nekog drugog.

Pre tebe, kad smo već o mržnji i kad smo o tome kako neko mrzi, je na čelu te stranke bio onaj ko je pričao kako će nam pišati po grobovima. Citiram: „pišati po grobovima“. Ali, to su ti ljudi u „ćacilendu“, jel? Oni su problem, oni mrze? Oni su problem ovog društva? Ne, oni su vaš problem iz više razloga.

Prvo, jer ne možete da podnesete da neko se usudi da misli drugačije od vas i, drugo, što su vam onemogućili sprovođenje obojene revolucije, jer to isto ste planirali vi i nije vam pošlo za rukom. E sad, ajde da ih oteramo, da se mi tu nekako naguramo. E, pa ne može da vi zauzmete prostor između Predsedništva, Narodne skupštine, Narodne banke, Vlade, Ustavnog suda, Televizije, Pošte i da kažete – država ne funkcioniše, mi odlučujemo, a mi svi sisali vesla i nemamo pojma šta planirate u vašim obojenim revolucijama. Ali, čitaćete u knjizi predsednika Vučića kako i zašto ste prozreni, a na izborima ćete saznati zašto ste prezreni.

Naravno, Rezolucija Evropskog parlamenta. Samo pitam – kad ćemo osetiti posledice i gde je komisija iz prethodne rezolucije koja je došla da utvrdi da smo autobusima vozili birače? Isto ono što ste im diktirali prošli put sad diktirate ovo, zvučni tom i ove i one gluposti i tračeve. Pre ste im gluposti lupetali kako smo uvezli 15.000 birača, kao da je 15.000 birača… Dakle, 15.000 birača je za vas neka cifra, za nas nije ništa, kap vode u moru.

Znači, kako je uvezeno 15.000 birača, dovoženi autobusima, kako je ne znam ni ja šta sve rađeno, kako su izbori neregularni, kako je ovako, kako je onako. Evropski parlament usvojio Rezoluciju, aha, sad ćete vi da vidite. Seirili ovde, bre, skakutali kao veseli na samoj sednici i pričali nam – sad ćete da vidite, sad će da se utvrdi. Sad ćete da vidite kad dođe komisija. I, gde je komisija? Nema.

Hajde jednom prestanite da lažete. Hajde što lažete sebe, nas da lažete ne vredi. Mi vas, pravo da vam kažem, ne uzimamo za ozbiljno, ali hajde ono malo vaših birača prestanite da lažete. Hajde prestanite da lažete te ljude, ti ljudi vas podržavaju, nije lako podržavati vas. Neko se odlučio za to.

Pa, dajte pokažite nekakvo poštovanje prema njima, pa im bar recite istinu, recite – ta je rezolucija Evropskog parlamenta je neobavezujući akt, ne važi ni za one koji su je usvojili, još manje važi za one koje su iza njih, a za nas potpuno ne važi ništa.

Mi smo im diktirali šta će da napišu. Imamo tamo neke svoje varijante preko Picule, pa eto mi smo sad malo dobili vetar u leđa pred skup 1. novembra.

Kažite ljudima istinu. Možda vas više cene. Možda dođete do 0,8%.

To je laž, kaže, narušavaju se odnosi. Hajde da vidimo šta se narušava u zemlji Srbiji danas kada je u pitanju geopolitika.

Dakle, kada je u pitanju najveći kineski projekat u Evropi, vode kampanju godinu dana na tu temu. Njihovi listovi objavljivali na naslovnim stranama i „Nedeljnik“ i NIN kako je cela priča ovde zapravo o Kini i kineskim investicijama, a ne o Srbiji, pa valjda zato što Srbija nije klekla pred tim pritiscima i nije se priključila celom tom napadu i mi smo postali meta. Tako su pisali. Sami su o tome pisali.

Znači, kineske investicije. O američkim investicijama je sam rekao i treća investicija NIS, ruska investicija. Pa, šta je ostalo jedino da nije pod udarom? Emirati, ali nisam mislio na njih i to je sve izmišljeno i to se zapravo ne dešava. To je naša fikcija.

Nećete isprovocirati ove ljude ispred da urade ono što ste uradili vi nikada i među nama postoji razlika. Bogu hvala i ja kažem, jer mi nikad nismo pucali ni na koga. Mi na Srbe pucali nismo ispred ove zgrade, vi jeste i pokušali da ubijete tog čoveka. Ko je od vas to osudio? Gde vam je saopštenje barem da to osudite? Reč jednu niste rekli, osim seirenja i radovanja što gori „ćacilend“ i malo je bilo toga, nego nastavljate i sada da provocirate i da se iživljavate.

I, da, taj „ćacilend“ jeste to Galsko seoce koje prkosi celoj imperiji, imperiji zla koju predstavljate vi, koju mrzite od jutra do sutra, pa ponovo svaki dan. Mrzite, ne podnosite. Mrzite organski. Ne doživljavate kao živa bića ljude sa druge strane. Nikada niko sa ove strane za vas nije izgovorio za vas da vas ne doživljava kao ljude. To vi govorite, a kada ne doživljavate drugu stranu kao ljude, onda sledi ono što se radi onima koji nisu ljudi.

Ne pričam o onom psihopati koji se dernja ovde kako smo demonizovani i ne znam ni ja šta. Imao čovek teško detinjstvo, imam razumevanja za to, a nije se lečio na vreme. To rade vaše uzdanice, vaše javne ličnosti, potpuna dehumanizacija cele Srbije.

Doveli ste dotle da je najveća građanska hrabrost u ovoj zemlji ne biti opozicija, nego javno reći da podržavaš vlast, jer sledi provlačenje kroz blato na društvenim mrežama, u medijima, gde god i vas sramota da kažete - e, ti ljudi bi na nas pucali da im neko kaže. A ko je rekao ovom zlotvoru da puca ispred Skupštine? Vi? Vaš prethodnik? Ko? Picula? Ko?

Vi o licemerju? Pa, vi ste licemerje koje hoda, licemerje koje govori, licemerje koje hoda, licemerje koje diše. Vi ste personifikacija licemerja.

Ovo sve što ste izgovorili je golo licemerje, da se čoveku povraća od smrada koje to licemerje širi.

To što mislite da ćete tako na fin način da nas izvređate i da crtate mete svakome ko drugačije razmišlja od vas neće da vam prođe, a svako vaše licemerje će biti ponovo dokazano.

Nastavite ono što ste počeli, da tražite novi politički brak koji će vas možda uvesti u ovaj parlament. Možda da se izjasnite kao manjina, pa da zajedno sa njima, kao što ste već ušli u Skupštinu, napravili klub, možda tako sada uđete u Skupštinu, pošto vidim da vas nešto ne mirišu oni koji su vas do sada u Skupštinu uvodili.

A to licemerje da nam neko ko ne može da dobaci do 1% drži predavanja kako zemlja treba da se vodi, kako treba da izgleda, e to je već megalomanija za koju ja niti sam nadležan, niti sam stručan.

Hvala vam.
(Pavle Grbović: Replika.)
Gospodine Grboviću, imaćemo pauzu.
Daću vam repliku kada se vratimo.
Već smo se dogovorili da prekoračimo vreme. Dakle, pitala sam vas, ako se dobro sećate, da li želite pre ili nakon pauze. Rekli ste pre.
Dakle, sada ćemo napraviti pauzu.
Moći ćete da dobijete repliku kada se vratimo sa pauze.
Vidimo se u 15 časova i 15 minuta.
Hvala.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Po replici, Pavle Grbović.
Izvolite.