Stav moje poslaničke grupe jeste da bi ovaj predlog zakona trebalo povući iz procedure, odnosno da do njega nije trebalo ni da dođe. Svi znamo šta je cilj, a njemu se daje naziv Predlog zakona o posebnim postupcima radi realizacije projekta revitalizacije i razvoja lokacije u Beogradu između ulica Kneza Miloša, Masarikove, Birčaninove i Resavske. Višestruko licemerni eufemizam. Niti se radi o revitalizaciji, niti o razvoju te jedne od ekskluzivnih lokacija od čak četiri hektara u centru prestonog grada.

Reč je o stvaranju pravnog osnova da se ova ekskluzivna lokacija ustupi kompaniji „Afinitiv global development“ u vlasništvu Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa. Ako bi zaista cilj bio revitalizacija i razvoj ove lokacije, onda bi, s obzirom na ekskluzivnost i posebnost ove lokacije, najlogičnije bilo da na njoj država gradi ili neko domaće preduzeće koje bi gradilo u duhu mesta ovoga.

Poniženje je za naš narod i za našu državu da na mestu znanja Generalštaba i Ministarstva odbrane rušenih u NATO agresiji, pod vođstvom SAD, gradi američka kompanija bez obzira ko iza nje stoji. Ne priliči ni dostojanstvo države i naroda da se u središtu državnih institucija, napominjem - u središtu državnih institucija, instalira neka strana kompanija koja bi da gradi hotel i ko zna šta sve još uz njega i pod njegovim okriljem.

Ovaj predlog zakona ne podnosi Vlada, kako je to najčešće, već formalno 110 narodnih poslanika vladajuće koalicije. Za mnoge od njih znam da se intimno sa time ne slažu, ali ipak za njega će oni glasati iz stranačke poslušnosti. Da se na to ne računa ne bi se ni dalo da oni budu predlagači. Time hoće da se stvori utisak kako su tobože narodni poslanici oni koje je narod neposredno birao za tako nešto da bi u istoriji njihova imena bila prva u osudi kada se bude preispitivalo kako je došlo do jedno takvog čina kojim se baca senka na dostojanstvo ovog naroda. Zbog svega toga mi smo za brisanje ovog člana.

Hvala.
Reč ima gospodin Dušan Marić.
Izvolite.

Poštovani građani, poštovane kolege, uz uvažavanje svih argumenata, ja ću podržati donošenje ovog zakona, ali ću biti protiv prihvatanja ovog amandmana, a evo i zbog čega.

Kao neko ko je pune četiri godine proveo na ratištima, jedno vreme mi je komanda bila baš u toj zgradi. Potpuno mi je svejedno da li će zgrada Generalštaba biti srušena ili će biti obnovljena. Nemam stav o tom pitanju, ali imam stav da ta zgrada, realno govoreći, ne može da bude ni spomenik kulture i kulturno dobro zato što nema ni posebnu arhitektonsku vrednost, zato što nema ni nekakve vredne umetničke elemente i zato što nema skoro nikakav istorijski značaj.

Ta zgrada može da bude ideološki spomenik i za neke od kolega iz opozicije ona to jeste. Ideološki spomenik komunističkoj vlasti i Josipu Brozu i zbog toga im je ta zgrada toliko prirasla za srce, ali ideološki spomenik jednom pokretu koji je 1941. godine, da bi izveo revoluciju i došao na vlast, inicirao građanski rat u Srbiji u kojem je poginulo skoro 100 hiljada ljudi i u kojem su iskopani rovovi čije posledice vidimo danas, čak i u ovome parlamentu, a posebno na ulici ispred parlamenta.

Što se simbolike tiče, uvažene kolege iz opozicije su u pravu kada kažu da je ta zgrada simbol otpora Srbije i Jugoslavije agresiji NATO pakta. To je tačno, ali je isto tako tačno da je ta zgrada simbol JNA, vojske koja nije opravdala smisao svog postojanja, vojske koja nije izvršila svoj zadatak, vojske koja nije ispunila svoju ustavnu obavezu, a to je da sačuva Jugoslaviji, da sačuva njen ustavni poredak. Podsećam, čim je počeo rat, ona se nesrećna raspala kao kula od karata.

Za one koji ne znaju, da kažem, zgrada Generalštaba je zamišljena kao simbol kanjona reke Sutjeske. U tom kanjonu su se za vreme Drugog svetskog rata odigrale dve najveće bitke na ovim prostorima. U prvoj, u maju i jun 1943. godine, nemački nacisti, okupatori su opkolili 17 hiljada partizana, proletera sa vrhovnim štabom, dobrih i hrabrih sinova srpskog, ali i hrvatskog i muslimanskog naroda. Nažalost, u tom obruču je ostalo oko devet hiljada partizana. Bogu hvala, partizanski pokret je preživeo taj obruč ali, nažalost, dve godine kasnije četnički pokret nije preživeo obruč u kojem se našao, u tom istom kanjonu Sutjeske.

Naime, u maju 1945. godine, partizani su opkolili više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta tzv. četnika u kanjonu Sutjeske i na ne pokopanim kostima svojih saboraca, koje su ostale rasute po kanjonu Sutjeske, izvršili strašan masakr pripadnika četničkog pokreta. Prema različitim procenama, tamo je ubijeno najmanje pet hiljada, a možda i više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta. Samo u jamu Miljevina bačeno je nekoliko stotina srpskih mladića. I za njih važi ono što sam rekao za partizane – junačkih sinova srpskog naroda.

Kod mene se sad javlja jedna retorička dilema – da li je ta zgrada Generalštaba trebala da simbolizuje ovaj poraz partizana u sukobu sa Nemcima ili pobedu partizana nad četnicima i uništenje Ravnogorskog pokreta, odnosno vojske Draže Mihailovića.

Šta je tu sporno, a na šta je bitno podsetiti? Skupština Srbije je donela zakon kojim je Ravnogorski pokret proglašen za antifašistički pokret i u svemu izjednačen sa partizanskim pokretom.

Što se tiče predavanja koje ovde slušamo o neophodnosti da zgrada Generalštaba ostane kao nekakav spomenik NATO agresiji, malo je licemerno da nam o tome govore ljudi koji su na vlasti bili 12 godina. Na vlast su došli upravo nakon agresije NATO pakta. Šta su za 12 godina uradili sa tom zgradom? Nisu uradili ništa. Naravno, neke od stranaka tada nisu postojale, ali vi ste ideološki naslednici stranaka DOS-a i o tome govorim i građani Srbije razumeju o čemu govorim.

Nama predavanje o patriotizmu, o tome kako je neophodno da baš na zgradi Generalštaba očuvamo uspomenu na agresiju NATO pakta govore sledbenici politike koja je raspustila, rasformirala Prištinski korpus, najelitniju jedinicu Vojske Jugoslavije koja je podnela teret junačke odbrane Savezne Republike Jugoslavije najviše na Kosovu i Metohiji.

Nama predavanje o patriotizmu drže sledbenici politike koja je rasformirala 72. specijalnu brigadu i 63. padobransku brigadu, sledbenici politike koja je odmah nakon završetka NATO agresije, penzionisala, naravno prevremeno, nekoliko stotina oficira koji su komandovali odbranom SRJ na Kosovu i Metohiji, kadrovski osakatila Vojsku Jugoslavije, državi nanela ogromnu štetu, jer mora da plaća penzije ljudima u najboljem životnom dobu, koji umesto da rade svoj posao moraju da sede kod kuće.

Nama o patriotizmu pričate vi koji ste sledbenici onih, politički sledbenici onih koji su generale Ojdanića, Pavkovića i Lazarevića, koji su junački komandovali odbranom Kosova i Metohije i SRJ, smenili i poslali u Haški tribunal.

I na kraju, nama o patriotizmu držite predavanje vi koji ste vrhovnog komandanta odbrane Jugoslavije od agresije NATO pakta, tri puta biranog predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, izručili sudu NATO pakta da tamo bude ubijen, čime je Srbija, odnosno SRJ postala prva savremena evropska država koja je svog predsednika izručila sudu strane zemlje. I kada ste to učinili? To ste učinili na Vidovdan, najveći srpski nacionalni praznik, simbol srpske borbe za Kosovo i Metohiju i srpske borbe za slobodu.

Za kraj, šta god da se tamo bude radilo i gradilo, niko od nas ne zna šta će se graditi i raditi, ako se bude gradio bilo kakav memorijalni kompleks, ako se bude gradilo bilo kakvo spomen obeležje, ono što je jedino važno je da se načinom na koji to bude urađeno sadržajem ni na koji način ne povredi dostojanstvo ove države i uspomena na herojsku odbranu srpskog naroda od agresije ovih fašista iz NATO pakta. Hvala vam.

Gospođa Natalija Stojimenović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Mi smo podneli amandman na član 2. ovog zakona. Član 2. ovog zakona kaže da ovaj projekat predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj …

Izvinite, vi imate naravno pravo, imate vreme, ali mi smo još uvek na članu 1. Da znate.
Hoćete da sačekate?

Sačekaću.

U redu je.
Gospodin Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predloženi amandman ne možemo podržati, ali nemamo nikakav problem sa Predlogom ovog zakona i spremni smo da ga podržimo uz određeno pojašnjenje, tačnije garancije.

Naravno da nikome, kako Beogradu tako i u Srbiji, nije interes da u samom centru grada decenijama stoje ostaci zgrade koja je teško oštećena od strane, kako ih to danas nazivamo, naših zapadnih partnera tokom bombardovanja i zločinačke NATO agresije 1999. godine i da u potpunosti možemo da se složimo da je potrebno dozvoliti revitalizaciju tog prostora i ponovnu gradnju na tom mestu.

Za razliku od jednog broja poslanika u Predlogu zakona ja nisam uspeo da vidim ni ko će, ne šta će graditi na tom mestu, pošto to ne piše u Predlogu zakona, tako da na to ne bih ni trošio vreme.

Kada sam spomenuo pojašnjenje tj. garanciju, odnosi se na to da insistiramo da spomen obeležje mora biti i odgovarajuće adekvatnom značaju koji herojska odbrana naše države od agresije NATO pakta ima u istoriji srpskog naroda, kao i pijetetu prema svim žrtvama te zločinačke agresije.

Ne sme se zaboraviti da je 1999. godine nikada u istoriji ljudskog roda veća, jača, bogatija i brojnija sila, kršeći sve norme međunarodnog prava, napala jedan suveren, miroljubiv narod, čija je jedina krivica bila što udruženim šiptarskim teroristima i njihovim zapadnim sponzorima nije hteo da prepusti trećinu svoje državne teritorije.

Tih 78 dana su pucali u Srbiju i njene građane, ali su ubili međunarodno pravo. Zahvaljujući herojskog odbrani Srbija je preživela, a potom se i podigla iz pepela i ruševina, ali međunarodno pravo je mrtvo od tog 24. marta, a NATO pakt ga je ubio prvom bombom koju je bacio na Srbiju.

Takvo herojstvo i poštovanje prema žrtvama zaslužuju adekvatan i odgovarajući memorijal. Zato bih iskoristio priliku i već sada predložio konkretno rešenje za memorijal, nešto što je u prethodnom periodu kao ideja poteklo iz Ministarstva odbrane, a to je da memorijal bude urađen po uzoru na Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama atomske bombe bačene na Nagasaki i da prostor od tzv. prijavnice i samog ulaza u zgradu Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore u Kneza Miloša broj 35 bude poput Memorijala u Nagasakiju, ostavljen dobrim delom u zatečenom stanju, da bude zaštićen, revitalizovan i po potrebi proširen za neophodne sadržaje budućeg memorijala i pokriven staklenom kupolom, a da u unutrašnjost tog prostora bude smeštena stalna postavka posvećena herojskoj odbrani svim žrtvama zločinačke NATO agresije.

Smatramo da bi sama lokacija budućeg memorijala, njegova pristupačnost građanima, a i veličina prostora bila odgovarajuća jednom ozbiljnom memorijalu.

Na kraju imam obavezu da reagujem na neke tvrdnje koje su netačno iznošene tokom rasprave o ovom predlogu. Naime, nekoliko govornika je reklo da Srbija od 1999. godine do danas nije imala odgovarajuću izložbenu postavku posvećenu odbrani od NATO agresije, kao i žrtvama te agresije. Da to nije istina govori nam činjenica da je 17. aprila 2019. godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin otvorio izložbu koju je priredilo Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije. Izložba pod nazivom „Odbrana 78“ bila je otvorena povodom 20 godina od odbrane otadžbine od NATO agresije. Otvorena je na dan dvadesete godišnjice pogibije male Milice Rakić, a bila je posvećena svim braniocima, vojnicima, policajcima, kao i svim nevino stradalim u NATO agresiji, pre svega ubijenoj deci i ubijenoj pravdi i istini.

Interaktivna i multimedijalna postavka bila je predviđena u prostoru bivše Vojne akademije koja se nalazi u Resavskoj ulici broj 40, a pripada Muzeju grada Beograda. Autor izložbe je bio Dušan Jovović, a realizovana je uz podršku Vojnog muzeja, Muzeja vazduhoplovstva, a dragocen doprinos dale su i brojne jedinice Vojske Srbije.

Izložba „Odbrana 78“ bila je podeljena u osam tematskih celina koje su jasno svedočile o dešavanjima u SRJ, koje su prethodile NATO agresiji, kao i o dešavanjima za vreme NATO agresije. Obilje štampanog, tonskog i video materijala, kao i originalni eksponati bili su jedinstveni prikaz i najbolji putokaz za shvatanje i tumačenje NATO agresije nad SRJ.

Ona više nije tamo, pa me eto interesuje kakva je sudbina izložbe, na osnovu čije odluke je uklonjena, gde se nalazi, u kakvom stanju se nalaze brojni originalni predmeti i dokumenta koja su bila izložena?

Nažalost, ovo jeste bila jedina ozbiljna izložba posvećena ovoj svetloj i ujedno tragičnoj stranici srpske istorije, ali evo imamo priliku da je pronađemo i iskoristimo da bude temelj izložbenog dela memorijala kojim bismo se odužili svim herojima odbrane i svim nevinim žrtvama zločinačke NATO agresije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Branko Pavlović.
Izvolite.