Poštovani građani, poštovane kolege, uz uvažavanje svih argumenata, ja ću podržati donošenje ovog zakona, ali ću biti protiv prihvatanja ovog amandmana, a evo i zbog čega.

Kao neko ko je pune četiri godine proveo na ratištima, jedno vreme mi je komanda bila baš u toj zgradi. Potpuno mi je svejedno da li će zgrada Generalštaba biti srušena ili će biti obnovljena. Nemam stav o tom pitanju, ali imam stav da ta zgrada, realno govoreći, ne može da bude ni spomenik kulture i kulturno dobro zato što nema ni posebnu arhitektonsku vrednost, zato što nema ni nekakve vredne umetničke elemente i zato što nema skoro nikakav istorijski značaj.

Ta zgrada može da bude ideološki spomenik i za neke od kolega iz opozicije ona to jeste. Ideološki spomenik komunističkoj vlasti i Josipu Brozu i zbog toga im je ta zgrada toliko prirasla za srce, ali ideološki spomenik jednom pokretu koji je 1941. godine, da bi izveo revoluciju i došao na vlast, inicirao građanski rat u Srbiji u kojem je poginulo skoro 100 hiljada ljudi i u kojem su iskopani rovovi čije posledice vidimo danas, čak i u ovome parlamentu, a posebno na ulici ispred parlamenta.

Što se simbolike tiče, uvažene kolege iz opozicije su u pravu kada kažu da je ta zgrada simbol otpora Srbije i Jugoslavije agresiji NATO pakta. To je tačno, ali je isto tako tačno da je ta zgrada simbol JNA, vojske koja nije opravdala smisao svog postojanja, vojske koja nije izvršila svoj zadatak, vojske koja nije ispunila svoju ustavnu obavezu, a to je da sačuva Jugoslaviji, da sačuva njen ustavni poredak. Podsećam, čim je počeo rat, ona se nesrećna raspala kao kula od karata.

Za one koji ne znaju, da kažem, zgrada Generalštaba je zamišljena kao simbol kanjona reke Sutjeske. U tom kanjonu su se za vreme Drugog svetskog rata odigrale dve najveće bitke na ovim prostorima. U prvoj, u maju i jun 1943. godine, nemački nacisti, okupatori su opkolili 17 hiljada partizana, proletera sa vrhovnim štabom, dobrih i hrabrih sinova srpskog, ali i hrvatskog i muslimanskog naroda. Nažalost, u tom obruču je ostalo oko devet hiljada partizana. Bogu hvala, partizanski pokret je preživeo taj obruč ali, nažalost, dve godine kasnije četnički pokret nije preživeo obruč u kojem se našao, u tom istom kanjonu Sutjeske.

Naime, u maju 1945. godine, partizani su opkolili više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta tzv. četnika u kanjonu Sutjeske i na ne pokopanim kostima svojih saboraca, koje su ostale rasute po kanjonu Sutjeske, izvršili strašan masakr pripadnika četničkog pokreta. Prema različitim procenama, tamo je ubijeno najmanje pet hiljada, a možda i više od 10 hiljada pripadnika Ravnogorskog pokreta. Samo u jamu Miljevina bačeno je nekoliko stotina srpskih mladića. I za njih važi ono što sam rekao za partizane – junačkih sinova srpskog naroda.

Kod mene se sad javlja jedna retorička dilema – da li je ta zgrada Generalštaba trebala da simbolizuje ovaj poraz partizana u sukobu sa Nemcima ili pobedu partizana nad četnicima i uništenje Ravnogorskog pokreta, odnosno vojske Draže Mihailovića.

Šta je tu sporno, a na šta je bitno podsetiti? Skupština Srbije je donela zakon kojim je Ravnogorski pokret proglašen za antifašistički pokret i u svemu izjednačen sa partizanskim pokretom.

Što se tiče predavanja koje ovde slušamo o neophodnosti da zgrada Generalštaba ostane kao nekakav spomenik NATO agresiji, malo je licemerno da nam o tome govore ljudi koji su na vlasti bili 12 godina. Na vlast su došli upravo nakon agresije NATO pakta. Šta su za 12 godina uradili sa tom zgradom? Nisu uradili ništa. Naravno, neke od stranaka tada nisu postojale, ali vi ste ideološki naslednici stranaka DOS-a i o tome govorim i građani Srbije razumeju o čemu govorim.

Nama predavanje o patriotizmu, o tome kako je neophodno da baš na zgradi Generalštaba očuvamo uspomenu na agresiju NATO pakta govore sledbenici politike koja je raspustila, rasformirala Prištinski korpus, najelitniju jedinicu Vojske Jugoslavije koja je podnela teret junačke odbrane Savezne Republike Jugoslavije najviše na Kosovu i Metohiji.

Nama predavanje o patriotizmu drže sledbenici politike koja je rasformirala 72. specijalnu brigadu i 63. padobransku brigadu, sledbenici politike koja je odmah nakon završetka NATO agresije, penzionisala, naravno prevremeno, nekoliko stotina oficira koji su komandovali odbranom SRJ na Kosovu i Metohiji, kadrovski osakatila Vojsku Jugoslavije, državi nanela ogromnu štetu, jer mora da plaća penzije ljudima u najboljem životnom dobu, koji umesto da rade svoj posao moraju da sede kod kuće.

Nama o patriotizmu pričate vi koji ste sledbenici onih, politički sledbenici onih koji su generale Ojdanića, Pavkovića i Lazarevića, koji su junački komandovali odbranom Kosova i Metohije i SRJ, smenili i poslali u Haški tribunal.

I na kraju, nama o patriotizmu držite predavanje vi koji ste vrhovnog komandanta odbrane Jugoslavije od agresije NATO pakta, tri puta biranog predsednika Srbije i SRJ, Slobodana Miloševića, izručili sudu NATO pakta da tamo bude ubijen, čime je Srbija, odnosno SRJ postala prva savremena evropska država koja je svog predsednika izručila sudu strane zemlje. I kada ste to učinili? To ste učinili na Vidovdan, najveći srpski nacionalni praznik, simbol srpske borbe za Kosovo i Metohiju i srpske borbe za slobodu.

Za kraj, šta god da se tamo bude radilo i gradilo, niko od nas ne zna šta će se graditi i raditi, ako se bude gradio bilo kakav memorijalni kompleks, ako se bude gradilo bilo kakvo spomen obeležje, ono što je jedino važno je da se načinom na koji to bude urađeno sadržajem ni na koji način ne povredi dostojanstvo ove države i uspomena na herojsku odbranu srpskog naroda od agresije ovih fašista iz NATO pakta. Hvala vam.

Gospođa Natalija Stojimenović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Mi smo podneli amandman na član 2. ovog zakona. Član 2. ovog zakona kaže da ovaj projekat predstavlja opšti interes od značaja za sveukupni privredni razvoj …

Izvinite, vi imate naravno pravo, imate vreme, ali mi smo još uvek na članu 1. Da znate.
Hoćete da sačekate?

Sačekaću.

U redu je.
Gospodin Bojan Torbica.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, predloženi amandman ne možemo podržati, ali nemamo nikakav problem sa Predlogom ovog zakona i spremni smo da ga podržimo uz određeno pojašnjenje, tačnije garancije.

Naravno da nikome, kako Beogradu tako i u Srbiji, nije interes da u samom centru grada decenijama stoje ostaci zgrade koja je teško oštećena od strane, kako ih to danas nazivamo, naših zapadnih partnera tokom bombardovanja i zločinačke NATO agresije 1999. godine i da u potpunosti možemo da se složimo da je potrebno dozvoliti revitalizaciju tog prostora i ponovnu gradnju na tom mestu.

Za razliku od jednog broja poslanika u Predlogu zakona ja nisam uspeo da vidim ni ko će, ne šta će graditi na tom mestu, pošto to ne piše u Predlogu zakona, tako da na to ne bih ni trošio vreme.

Kada sam spomenuo pojašnjenje tj. garanciju, odnosi se na to da insistiramo da spomen obeležje mora biti i odgovarajuće adekvatnom značaju koji herojska odbrana naše države od agresije NATO pakta ima u istoriji srpskog naroda, kao i pijetetu prema svim žrtvama te zločinačke agresije.

Ne sme se zaboraviti da je 1999. godine nikada u istoriji ljudskog roda veća, jača, bogatija i brojnija sila, kršeći sve norme međunarodnog prava, napala jedan suveren, miroljubiv narod, čija je jedina krivica bila što udruženim šiptarskim teroristima i njihovim zapadnim sponzorima nije hteo da prepusti trećinu svoje državne teritorije.

Tih 78 dana su pucali u Srbiju i njene građane, ali su ubili međunarodno pravo. Zahvaljujući herojskog odbrani Srbija je preživela, a potom se i podigla iz pepela i ruševina, ali međunarodno pravo je mrtvo od tog 24. marta, a NATO pakt ga je ubio prvom bombom koju je bacio na Srbiju.

Takvo herojstvo i poštovanje prema žrtvama zaslužuju adekvatan i odgovarajući memorijal. Zato bih iskoristio priliku i već sada predložio konkretno rešenje za memorijal, nešto što je u prethodnom periodu kao ideja poteklo iz Ministarstva odbrane, a to je da memorijal bude urađen po uzoru na Memorijalni kompleks posvećen svim žrtvama atomske bombe bačene na Nagasaki i da prostor od tzv. prijavnice i samog ulaza u zgradu Generalštaba Vojske Srbije i Crne Gore u Kneza Miloša broj 35 bude poput Memorijala u Nagasakiju, ostavljen dobrim delom u zatečenom stanju, da bude zaštićen, revitalizovan i po potrebi proširen za neophodne sadržaje budućeg memorijala i pokriven staklenom kupolom, a da u unutrašnjost tog prostora bude smeštena stalna postavka posvećena herojskoj odbrani svim žrtvama zločinačke NATO agresije.

Smatramo da bi sama lokacija budućeg memorijala, njegova pristupačnost građanima, a i veličina prostora bila odgovarajuća jednom ozbiljnom memorijalu.

Na kraju imam obavezu da reagujem na neke tvrdnje koje su netačno iznošene tokom rasprave o ovom predlogu. Naime, nekoliko govornika je reklo da Srbija od 1999. godine do danas nije imala odgovarajuću izložbenu postavku posvećenu odbrani od NATO agresije, kao i žrtvama te agresije. Da to nije istina govori nam činjenica da je 17. aprila 2019. godine tadašnji ministar odbrane Aleksandar Vulin otvorio izložbu koju je priredilo Ministarstvo odbrane i Vojske Srbije. Izložba pod nazivom „Odbrana 78“ bila je otvorena povodom 20 godina od odbrane otadžbine od NATO agresije. Otvorena je na dan dvadesete godišnjice pogibije male Milice Rakić, a bila je posvećena svim braniocima, vojnicima, policajcima, kao i svim nevino stradalim u NATO agresiji, pre svega ubijenoj deci i ubijenoj pravdi i istini.

Interaktivna i multimedijalna postavka bila je predviđena u prostoru bivše Vojne akademije koja se nalazi u Resavskoj ulici broj 40, a pripada Muzeju grada Beograda. Autor izložbe je bio Dušan Jovović, a realizovana je uz podršku Vojnog muzeja, Muzeja vazduhoplovstva, a dragocen doprinos dale su i brojne jedinice Vojske Srbije.

Izložba „Odbrana 78“ bila je podeljena u osam tematskih celina koje su jasno svedočile o dešavanjima u SRJ, koje su prethodile NATO agresiji, kao i o dešavanjima za vreme NATO agresije. Obilje štampanog, tonskog i video materijala, kao i originalni eksponati bili su jedinstveni prikaz i najbolji putokaz za shvatanje i tumačenje NATO agresije nad SRJ.

Ona više nije tamo, pa me eto interesuje kakva je sudbina izložbe, na osnovu čije odluke je uklonjena, gde se nalazi, u kakvom stanju se nalaze brojni originalni predmeti i dokumenta koja su bila izložena?

Nažalost, ovo jeste bila jedina ozbiljna izložba posvećena ovoj svetloj i ujedno tragičnoj stranici srpske istorije, ali evo imamo priliku da je pronađemo i iskoristimo da bude temelj izložbenog dela memorijala kojim bismo se odužili svim herojima odbrane i svim nevinim žrtvama zločinačke NATO agresije. Hvala.

Hvala.
Reč ima Branko Pavlović.
Izvolite.

Hvala.

Nastaviću ono što sam juče započeo. Oko simbolike Generalštaba sam govorio. To više neću ponavljati. U odnosu na prethodne govornike bih voleo da razjasnimo dve stvari, da li ćemo stvarno se kriti iza toga, a javno je komunicirano da je leks specijalis namenjen uspostavljanju boljih odnosa diplomatskih sa SAD i da li ćemo stvarno dovoditi u pitanje da je pregovarano sa gospodinom Kušnerom, zetom predsednika, gospodina Trampa, SAD.

Dakle, nije sporno šta je cilj ovog leks specijalisa.

Druga stvar, iskreno se nadam, takođe prethodno diskutovano, da pripadnici vladajuće grupacije ne smatraju da su samo oni patriote. Kada mi iz „Mi - Glas iz naroda“ kritikujemo to što će Generalštab koji su srušili Amerikanci u NATO agresiji biti dat Amerikancima za njihove potrebe, to se nekako dovodi u pitanje da nije patriotski kritikovati, a valjda je patriotski kada se srušeni Generalštab onome ko je srušio Generalštab daje za hotel. Dakle, moramo da se uzdržimo od tih pojednostavljenih kvalifikacija.

Sada da krenemo ovu argumentaciju, samo da bih objasnio zbog čega smo mi na sve članove stavili amandmane da se briše, da bismo, naravno, dobili nešto vremena više za argumentaciju, ali i da bismo istakli do koje mere je ovaj predlog zakona za nas neprihvatljiv.

Dakle, Predlog zakona je protivustavan. O tome sam govorio i na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo i sada ću takođe ponoviti. U čitavoj realizaciji tog dogovora sa gospodinom Kušnerom pokazalo se da u skladu sa pravnim poretkom Srbije nije moguće to realizovati. Prema tome, smisao leks specijalisa je da se zaobiđe pravni sistem Republike Srbije. Zato je on na dnevnom redu. To je zabranjeno članom 194. stav 1. koji garantuje jedinstvo pravnog poretka i naročito se ne mogu specijalnim zakonima kršiti principi na kojima su zasnovani temeljni zakoni, a ovde pre svega Zakon o kulturnim dobrima, koji regulišu određene oblasti.

Drugi deo, takođe sam hteo to i juče, a evo sada ponovno imam razlog da o tome posebno govorim, Memorijalni centar. Da vam samo kažem, fenomenalan muzej starosedelaca Amerike u Vašingtonu postoji. Mi bismo našim rečnikom rekli o Indijancima i indijanskoj kulturi. Samo Indijanaca više nema.

Tako i ovi memorijalni centri. Samo se vi Srbi sami odrecite od toga da izgradite ponovno Generalštab i da pokažete da niste slomljeni NATO agresijom, a mi ćemo vam, Amerikanci, napraviti kakav hoćeš memorijalni centar. Nije problem uopšte, samo neka bude u prošlosti. Prihvatamo mi da ste vi nekad nešto bili. Prihvataju i oni da su Indijanci nekada nešto bili. Samo nemojte danas da budete ponosni sledbenici svojih očeva, dedova i svojih slavnih pobeda i otpora i prkosa u prošlosti, time što ćete pokazati, kao što smo uradili sa Avalskim tornjem, da niste poraženi tom NATO agresijom.

Prema tome, ta ideja kako Memorijalni centar može nešto da zameni je potpuno obmanjivanje javnosti. On ne može, on je pristajanje na ono na šta je agresor veoma spreman da uradi i da prihvati i da obezbedi.

Oko Sutjeske koja je ovde spomenuta. I tu zaista moraju da prestanu naše podele. Reč je o jednoj neverovatnoj pobedi, gde je Prva proleterska brigada tokom noći za pet sati uz litice prešla samo dva kilometra zbog težine terena, prikrala se nemačkim linijama i u svitanje, u juriš kao jedan, razbili Nemce i obezbedili izvlačenje onog dela jedinice koje je bilo moguće izvući u obruču mnogo nadmoćnijeg neprijatelja.

Dakle, to je jedna od slavnih bitaka naših predaka koje se potpuno nadovezuju i na sve ono što smo imali prethodno od moderne Srbije, od Prvog srpskog i Drugog srpskog ustanka, ratova 1875-1878, balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Topličkog ustanka. Dakle, to je svetao primer. Ako to nije primer, neka bude šta biti ne može. Ja ne znam šta je?

Čitava ta ideja „bolje grob nego rob“, to je direktna veza sa Kosovskim zavetom. To je potpuno isti duh istog naroda, nepokolebljiv, nesalomljiv, borci za slobodu bez obzira na izglede, nego zato što se boriš i time opstaješ kao srpski narod i kao svi drugi narodi etnički koji su se takođe borili za slobodu zajedno sa nama.

Prema tome, moramo ovde jednom da prekinemo da insistiramo na greškama koje su bile u prošlosti, naravno da su bile, i da tražimo ono najbolje što se dogodilo u vekovima i u decenijama koje su iza nas, da tražimo jedan kontinuitet za današnji temelj naše današnje borbe za slobodu, naše današnje borbe protiv neokolonijalizma u koji je Srbija zapala.

Dakle, insistiranje večito na greškama ili navodnim greškama u stvari služi neprijatelju, u stvari služi samo i isključivo neprijatelju. S time se mora jednom prekinuti. Što pre prekinemo biće bolje. Nema tu ideologije. Jeste to bila Prva proleterska brigada u sastavu Prve proleterske divizije kao elitne jedinice, ali nisu ti ljudi jurišali iz ideoloških razloga, nego iz vojničko-slobodarskih razloga i bili neviđeno uspešni protiv armije koja je u tom trenutku držala celu Evropu pod svojom kontrolom.

Prema tome, učitavati ideološke manjkavosti da se Generalštab obnovi su potpuno pogrešno razumevanje i još jedan element koji se tu provlačio u diskusiji koji govori o tome kako to nije bitno kulturno nasleđe, kako to nema arhitektonsku vrednost. Molim vas, čitava naša struka je nepodeljena u tome da je to arhitektonsko remek delo. Juče je kolega koji danas nije u sali odlično argumentovao da je to arhitektonsko remek delo dobilo i međunarodno široko potvrđeno priznanje. Slažem se da je trebalo da govori sporije jer bi imao veći uticaj, ali mu je sadržina bila odlična, sasvim na mestu.

Ne može se osporavati domaća struka i nauka, zato što je neko dobio vlast, bilo ko. Mora se poštovati domaće znanje. Na kraju, niko se nije ni kandidovao na izborima tako što je rekao – ako glasate za nas mi ćemo odlučiti u stručnom i naučnom smislu šta jeste, a šta nije, a ne nauka i struka. Niko to nije kandidovao.

Prema tome, ja nisam danas u toj poziciji, ali sam bio u toj poziciji nekoga ko je deo vladajuće grupacije, kad si deo vladajuće grupacije naročito moraš da vodiš računa da poštuješ sve druge sisteme ovog društva i ove države i da ne prekoračuješ okvire koji ti inače po prirodi stvari pripadaju.

Dakle, reč je o jednom od najvažnijih simbola koji treba obnoviti, reč je o tome da Memorijalni centar izvan generalštabskog okruženja nema smisla, to je Pavić govorio, u nekoj varijanti gde bi tu bio obnovljen neki generalštab, sa Memorijalnim centrom to ima smisla, bez toga nema. Reč je o arhitektonskom remek delu. Reč je o tome da moramo da prekinemo sa učitavanjem ideoloških motiva i pobuda. Reč je o tome da je ovaj zakonski predlog protivustavan. Zbog toga ćemo mi, naravno, glasati protiv. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Milenko Jovanov.