Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Treće sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2025. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Molim da ubacite kartice u identifikacione jedinice.
Konstatujem da je u sali prisutno 115 narodnih poslanika, odnosno da postoje uslovi za rad.
Prelazimo na traženje obaveštenja ili objašnjenja u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine?
Da li neko od predsednika, ovlašćenih predstavnika, želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje?
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Hvala.
Dana 5. septembra ove godine Ministarstvu unutrašnjih poslova podneo sam inicijativu da se opštini Preševo dodele posebne registarske tablice u cilju boljeg administrativnog razdvajanja registarskih područja i efikasnije identifikacije vozila po teritorijalnoj pripadnosti.
Imajući u vidu broj registrovanih, 12.387 motornih vozila i 373 priključnih vozila, na 33.000 stanovnika koje ova opština ima, mislim da je to opravdano.
Do danas nisam dobio odgovor od Ministarstva, pa zato pitam ministra policije zašto nema odgovora po ovom pitanju?
Sledeće pitanje se ponovo odnosi na neku inicijativu koju smo zajedno sa poslanicima Ahmedinom Škrijeljom i Minelom Kalender podneli u Vladi Republike Srbije, a u cilju da se otvori poseban program prihvatanja odnosno primanja kandidata iz albanske i bošnjačke nacionalne manjine u strukture lokalne policije, po posebnom programu. Do danas nemamo odgovor. Zašto Vlada Republike Srbije nije dala odgovor?
Dana 21. avgusta 2025. godine podneo sam ponovo Vladi Republike Srbije inicijativu za formiranje posebnog razvojnog fonda za Preševsku dolinu u iznosu od milijardu i 200 miliona, odnosno oko 10 miliona evra. Fond je neophodan kako bi izrazito nerazvijene opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa izašle iz statusa nerazvijenih devastiranih područja kroz finansiranje kapitalnih projekata koji se ne mogu finansirati kroz nedovoljne lokalne budžete. Do danas nisam dobio odgovor i zato pitam zašto nema odgovora?
Treće pitanje je takođe za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera - zašto je blokiran fond koji vlada Kosova daje Nacionalnom savetu albanske nacionalne manjine? Hvala.

Hvala vama.
Reč ima gospodin Vojislav Vujić. Izvolite.

Hvala vam, predsedavajuća.
Moje prvo pitanje je za ministarku privrede, Adrijanu Mesarović.
Opština Vrnjačka banja je 2017. godine postupila u skladu sa zaključkom Vlade Republike Srbije i prihvatila preporuku da izvrši konverziju svojih potraživanja prema preduzećima namenske industrije iz Trstenika, PPT Namenska i PPT-TMO u njihov kapital. Na dan 31. 12. 2016. godine ukupna potraživanja opštine iznosila su približno 300 miliona dinara, sa pripadajućim kamatama, pri čemu se na osnovu prihvaćene preporuke Vlade kamata otpisala a odlukom skupštine opštine i glavnica u iznosu od 39 miliona i 900 hiljada dinara konvertovana u kapital navedenih društava, 11 miliona i 500 u PPT-TMO i 28 i po miliona u PPT Namenska.
S obzirom na to da se na teritoriji opštine Vrnjačka banja nalazi objekat nekadašnjeg pogona namenske industrije koji je već dugi niz godina izvan funkcije i ne koristi se u privredne svrhe, opština izražava spremnost da ustupi svoj kapital u oba preduzeća Republike Srbije iz oblasti namenske industrije, a zauzvrat preuzme pravo svojine nad navedenim objektom koji se nalazi na našoj teritoriji.
Opština preuzima obavezu da po sticanju prava svojine obezbedi investitora koji bi predmetni objekat stavio u funkciju privredne delatnosti sa ciljem unapređenja lokalnog i ekonomskog razvoja i povećanja zaposlenosti stanovništva u Vrnjačkoj banji. Benefiti za Republiku Srbiju su rasterećenje države od upravljanja neaktivnom imovinom koja trenutno ne stvara nikakvu vrednost, povećanje efikasnosti upravljanja državnim kapitalom prenosom imovine na lokalnu samoupravu koja ima kapacitet da je stavi u funkciju, potencijalno povećanje budžetskih prihoda kroz nove poslovne aktivnosti, zapošljavanje i poreske prihode koje bi generisao investitor, smanjenje troškova održavanja i čuvanja imovine koja je godinama neiskorišćena i podršku ravnomernom regionalnom razvoju, što je jedan od strateških ciljeva Vlade Republike Srbije.
Za opštinu Vrnjačka banja, naravno, privlačenje investitora i otvaranje novih radnih mesta za lokalno stanovništvo, aktiviranje neiskorišćenog industrijskog objekta u novu privrednu funkciju, sa direktnim uticajem na rast lokalne ekonomije, povećanje priliva iz poreza na zarade lokalnih komunalnih taksi i drugih prihoda opštine, podsticanje diverzifikacije privrednih aktivnosti i smanjenja oslanjanja isključivo na turizam.
Drugo pitanje upućujem premijeru, gospodinu Macutu, ministru sporta, gospodinu Gajiću i ministru finansija, gospodinu Siniši Malom. Godine 2016. je u beogradskoj Areni održano Evropsko prvenstvo u vaterpolu. Tada su za potrebe tog prvenstva u Areni montirana dva bazena dimenzija 34h21, znači, takmičarski bazen i bazen za zagrevanje 25h15 metara. Oba ta bazena su posle završetka tog Evropskog prvenstva, i ono što je najbitnije, tada su naši vaterpolisti, naši zlatni delfini osvojili zlato, odlukom i predlogom gospodina Vučića prebačeni u Vrnjačku banju kako bi se na našoj teritoriji formirao jedan nacionalni trenažni centar.
Opština Vrnjačka banja je sve obaveze koje smo tada imali ispunila i mi smo iz našeg budžeta uplatili preko 180 miliona dinara za jednu takvu investiciju. Ono što je vrlo bitno i tada za Republiku Srbiju je da je prva građevinska dozvola, elektronska građevinska dozvola koja je izdata, upravo izdata za taj nacionalni trenažni centar u Vrnjačkoj banji.
Nažalost, mi nemamo kapacitete da kao opština taj projekat da dovedemo do kraja i zato molimo da sada, ukoliko je moguće, pogotovo zbog EXPO-a, gde se rade velike kapitalne investicije koje su nacionalno opredeljene i vezane su za nacionalne infrastrukturu, jedan deo tih sredstava preusmeri u Vrnjačku Banju kako bismo zajednički završili taj trenažni Nacionalni vaterpolo centar.
Hvala vam.

Hvala vama.
Reč ima narodni poslanik Borislav Antonijević.
Izvolite.

Pitanje za predsednika Državne revizorske institucije.
Državna revizorska institucija u Izveštaju o reviziji završnog računa za 2024. godinu otkriva frapantne ponavljajuće nepravilnosti greške u radu Ministarstva finansija i drugih korisnika.
DRI nije mogla da potvrdi stanje nefinansijske imovine Republike Srbije zbog nepostojanja konsolidovanih izveštaja koji nisu sačinjeni.
Ministarstvo finansija nema pomoćne knjige nefinansijske imovine Republike Srbije, što je prouzrokovalo da nefinansijska imovina Republike Srbije u vrednosti od više stotina milijardi dinara nije evidentirana kao imovina u upotrebi.
Vrednost nefinansijske imovine u konsolidovanim finansijskim izveštajima Republike Srbije je netačna.
Stanje obaveza na dan 31. decembar 2024. godine manje je iskazano za vrednost najmanje 2.337.185.000 dinara, što nije u skladu sa Zakonom o budžetskom sistemu.
Šta radi DRI? Četvrtu godinu za redom gleda kroz prste Ministarstvu finansija i iskazuje mišljenje sa rezervom i skreće pažnju, umesto primereno negativno mišljenje. Četiri godine ne preduzima ni jednu od mera od mera koje može. Nije izrazila negativno mišljenje. Nije uručila poziv Vladi Srbije da naloži Ministarstvu finansija da otklone nezakonitosti u svom radu. Nije predložila Odboru za finansije Republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava da zaključkom zahteva od Vlade Republike Srbije otkloni nezakonitosti. Nije podnela prekršajnu prijavu protiv ministra finansija, direktora Direkcije za imovinu Republike Srbije i direktoru Poreske uprave.
Pitanje glasi – zašto DRI prema Ministarstvu finansija i drugim korisnicima državnog budžeta nisu preduzeli nijednu od mera na koje je bila ovlašćena i obavezna Zakonom o DRI? Koju zvaničnu metodologiju DRI je primenjivala u reviziji završnih računa Republike Srbije kada je kvalifikovano dala mišljenje sa rezervom, a ne negativno mišljenje na pravilnost?
Pitanje za ministra Malog. Po kom osnovu je, suprotno Zakonu o ministarstvima, stavio kod sebe u budžet 115.413.035.000 dinara? To će biti pitanje i u amandmanu, pa ćemo raspravljati.
Naftnoj industriji Srbije su na raspolaganju bušotine u Srbiji koje bi trebalo da podmiruju četvrtinu potreba Srbije. Zašto se govori o zatvaranju rafinerije ako ona može da radi sa četvrtinom kapaciteta i prerađuje srpsku naftu? Šta se desilo sa bušotinama u vlasništvu NIS-a u Angoli? Da li su otuđene, kada su otuđene, po kom ugovoru, za koju cenu i koje to odobrio? Ako nisu otuđene, zašto ih ne koristimo?
Pitanje za Ministarstvo infrastrukture i građevinarstva. Građani Jagodine, njih 10.000, su podneli peticiju i inicijativu za izmeštanje planirane izgradnje pruge koja treba da prođe kroz Jagodinu. Zašto o tome niko ne priča i zašto nema odgovora?
Završno pitanje za sve poslanike Narodne skupštine Republike Srbije. Ponavljam, narodne poslanike Republike Srbije. Da li vas noću bude krici dece iz Jastrebarskog? Da li vas noću prate senke ubijenih u Jasenovcu, u Jadovnu, u svim onim mestima u kojima se pominju u crkvi na jutarnjim liturgijama, a za čiju rezoluciju vi niste hteli pre dva dana da glasate? Da li i vi mislite da su to bili samo radni logori u Hrvatskoj i da genocida nije bilo? Predsednik Milanović je rekao da je bilo.
Kada bi se ovakva rezolucija glasala u Hrvatskom saboru, više bi glasova dobila za, nego što smo dobili ovde u Srbiji.
Jedno mogu da vam kažem… Da, tako je i u pravu ste – sram vas bilo što niste glasali za nju i sram će vas biti doveka, jer to ostaje upisano u istoriju, da srpski parlament nije glasao za Rezoluciju o genocidu u NDH. To pokazuje vašu kulturu.
Samo se derite. Samo to znate i da uradite. Sram vas bilo što niste glasali i sada i doveka.
Hvala.

Reč ima gospođa Sonja Pernat.
Izvolite.

Pitanje za ministra zdravlja.
U Zrenjaninu ste 9. oktobra skinuli zabranu vode za piće nakon 21 godine. Ja sam pre dve nedelje postavila istom ministarstvu pitanje, jer sam iznela sumnje kako je moguće da voda u septembru ne valja i to sam dobila od Ministarstva zdravlja, a da oktobra meseca vi volšebno skidate zabranu bez javnih procedura, bez procene uticaja na životnu sredinu i mislim da su moje sumnje u tom smislu bile opravdane.
Ministarstvo zdravlja mi je ovako odgovorilo: „Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo je 9. oktobra 2025. godine skinulo nakon 21 godine u Zrenjaninu zabranu vode za piće.“
Znači, oni su rekli da je voda ispravna zbog toga zato što je vodovod ostavio sve relevantne analize i za kreditovane laboratorije Zavoda za javno zdravlje. Ja ovde posedujem dve analize od niza i mnogo više koje su urađene nakon skidanja zabrane gde doslovce kažu da voda nije ispravna, da u vodi još uvek ima arsena.
Dakle, nedelju dana nakon što ste skinuli zabranu, voda nije ispravna i nedelju dana nakon što je zabrana skinuta, takođe voda nije ispravna.
Ovo su analize Zavoda za javno zdravlje od različitih datuma u svim analizama kaže ovako: voda je higijenski ne ispravna u odnosu na Pravilnik o higijenskoj ispravnosti, problem - prekomerna količina arsena. U nalazu piše – prečišćavanje vode je neadekvatno, distributivna mreža neodržavana. Kao što sam rekla, kroz ove cevi neće moći da prođe voda koja će na kraju biti prečišćena i čista.
Mi smo pranje ovih cevi, ponoviću, platili 282 hiljade evra, ali na kraju nemamo ispravnu pijaću vodu, što kažu analize zavoda za javno zdravlje.
Dakle, arapska firma ne radi izgleda posao, a cevi stare šest decenija, koje ste videli, ne mogu da daju zdravu i ispravnu vodu, a građani ispaštaju. Plaćaće vodu koja će biti, da znate sada, četiri i po puta skuplja u odnosu na ranije.
Moje potpuno pravo je da tražim da voda ne sme da poskupi, jer po zakonu ne smete poskupljivati usluge koje ne ispunjavaju osnovne zdravstvene i tehničke standarde.
Vi ste sada dali da je voda ispravna i voda će biti skuplja četiri i po puta, a voda je ne ispravna i mi ćemo je i dalje kupovati. Da li je ovo korupcija ili je ovo slučajnost?
Moje poslaničko pitanje glasi – ko je skinuo zabranu, na osnovu kojih analiza kada voda nije ispravna u celoj mreži vodovoda Zrenjanina? Ko će odgovarati zbog ovoga i da li će građani moći da plaćaju i plaćati ovako skupu vodu?
Da li ste svesni da trećinu veka Zrenjanin nije imao vodu, a sada ste odredili da će zrenjaninska voda, ovako ne ispravna, sa arsenom, biti jedna od najskupljih u gradu?
Još da vas podsetim nešto, naš gradonačelnik, član SNS, kaže da je voda komercijalno dobro. Ja bih vas zamolila da mu kažete da je voda javno dobro i kao takva ona mora biti dostupna svima. Sa cenom od 129 dinara po kubiku, ona neće biti dostupna svima zato što je to jako puno.
Pitala bih vas još nešto. Za proslavu godišnjice SNS, vi ste svojim članovima obezbedili paletiranu vodu, flaširanu vodu u paletama, niste im dali da piju vodu iz česme, a potrošnja u gradskoj kući te iste vode je duplo veća. I na kraju krajeva, interesuje me zašto su Maja Gojković i gospođa Ana Brnabić primile nagradu za rešavanje vodosnabdevanja kad očito imamo i dalje problem, voda nije ispravna?
Na kraju, za 21 godinu neispravne vode, za nedelju dana, bez procene javnog uticaja na životnu sredinu, bez javne rasprave, bez uključivanja javnosti, ne možete dobiti ispravnu vodu, što i kaže Zavod za javno zdravlje u Zrenjaninu. Hvala.

Hvala vama.
Gospodin Dragan Stanojević ima reč.
Izvolite.

Poštovane kolege, ja imam nekoliko pitanja, ali pre svega, želim da kažem i da napomenem javnosti, videli ste govor mog prethodnika, ja želim da smo mi u stvari kao poslanička grupa podneli ne rezoluciju nego deklaraciju o genocidu u NDH i naravno, nismo to radili niti radi „Tiktoka“, niti smo hteli da to koristimo na takav način, ali ne mogu da se setim da je kolega prisustvovao tada kada smo mi to glasali. Možda grešim, ali eto, prosto bih hteo da znam da li je kolega bio tada, jer ne treba zloupotrebljavati? Naravno da je sramota što niste glasali, to je apsolutno jasno.
Znači, vas stvarno treba da je sramota što to niste glasali, ali nije poenta da ja to sada zloupotrebljavam, jer mi smo to podneli, kažem, deklaracija ima drugi pravni oblik nego što ima rezolucija i naravno da je sramno što nismo izglasali. Jesu neke kolege njihove podržale to, ali kažem, nisam siguran da li su svi bili tu tada.
Sledeće moje pitanje je za Ministarstvo policije. Imamo državljanku Belorusije, koja se zove Olga Kilić, mislim da živi u Surčinu. Ona je od 2017. godine udata za našeg državljanina, imaju šestoro dece i eto, od tada oni nisu dobili državljanstvo, ona ne može da ostvari svoja prava ni kao majka, ni kao građanin ove države, koja je rodila šestoro srpčića i stvarno ne mogu da shvatim zašto se to dešava i to nije jedinstveni i nije prvi slučaj.
Sledeća stvar koju bih hteo da kažem, tiče se, naravno, NIS-a. Ja bih hteo da napomenem ljudima i javnosti da sve ovo što se dešava oko NIS-a izaziva naravno veliku sumnju u postupku kako vlasti, tako i nekih drugih učesnika. Znate, neshvatljivo je to da su oni prebacili sa terena američkog, u stvari, pritiska da se ta kompanija faktički uništi ili preotme, da su sada kao Rusi sad odgovorni što oni neće da prihvate da nekom damo nešto što neko drugi želi. Dakle, mi smo podlegli uticaju, mi smo trebali da se borimo kao što to radi Mađarska, odnosno Orban, a ne da dozvolimo da uništavamo svoju kompaniju i da nam je za to krivac Rus, koji u stvari gubi tu kompaniju.
Želim da napomenem takođe javnosti da ista ta kompanija, NIS, plaća godišnje preko dve milijarde evra poreza i to je takođe činjenično stanje da su oni uložili preko 3,5 milijarde evra investicija ne samo u kompletnu kompaniju, da ne nabrajam sada sve pojedinačno, dakle, da su oni preuzeli tu kompaniju, jeste da je to 400 miliona, neću da govorim o tome ko je za to krivac i da li je trebala da bude takva cena, ali opet da napomenem da je to bio paket, tj. nije 100%, nego 50%, 51% i da su oni preuzeli na sebe odgovornost da plate, oni su isplatili skoro 400 miliona evra dugovanja, znači, preko 800 miliona je cena, a da vam napomenem za koliko ste dali U.S. Steel i koliko je Srbija platila u stvari dugovanja za taj U.S. Steel, što ovde nije ista situacija.
Još jedna stvar, čuo sam da, ne mogu da tvrdim da li je to tako, ali kažem razgovarao sam sa nekim Rusima, pitao sam ga, jer meni je nelogično zašto ne bi dali nama kompaniju, ali koliko je to tačna informacija, ne znam, zato želim da pitam, jer kažu da smo mi ponudili duplo manje od vrednosti, odnosno da smo mi ponudili negde samo oko sedam stotina miliona, naravno, ako su oni uložili 3,5 milijarde, postoji kapitalizacija te kompanije i sigurno da to nije sedam stotina miliona. Mislim da je tu glavni problem.
Poslednja stvar, želim da medijima uputim apel zato što evo već dug period oni stalno govore - opozicija nije glasala za ovo ili opozicija je glasala za ono, nikada nas nisu pitali, dakle, uvek je bila lažna informacija, jer mi smo glasali za jedno, drugo, treće, oni kažu - nisu glasali ili jesu glasali. Dakle, hoću da nas izdvoje. Naša poslanička grupa je za nešto glasala, za nešto nije, ali nemojte da nas svrstavate ni u jednu, ni u drugu stranu, nego da objektivno obaveštavate građane onako kako smo mi glasali, a ne da nas svrstavate i da time faktički dezinformišete ljude u Srbiji. Toliko. Hvala puno.