Hvala.

Nemam nameru da polemišem sa klapcima i hlapcima. Hoću samo da kažem da zvali to ovako ili onako, ali kako nazvati nekoga ko slika dete Jelene Obućine na pasoškoj kontroli beogradskog ili ne znam kog našeg aerodroma i to objavi u medijima? Kako nazvati nekoga ko slika dete Aleksandra Radića i to kači u svoje medije nego bitangama. Hvala.

(Radomir Lazović: Hoćete li da reagujete?)

Hoću naravno da reagujem, da vas zamolim sve da se međusobnim uvažavanjem komunicirate, da se vaše diskusije isključivo tiču teme dnevnog reda. Znate odredbe Poslovnika.
Šta vi, u stvari, očekujete od mene - da izričem opomene, da udaljavam sa sednice, da kažnjavam?
Ja to neću da radim. Ja verujem da smo svi mi zrele osobe i samo, eto, apelujem na vas dok sam ovde, molim vas, međusobno uvažavanje.
Nemate prava da se direktno obraćate jedni drugima.
Po Poslovniku, gospodin Lazović.

Srbija se nalazi na 13. mestu u Evropi po stopi samoubistava.

Član 108. Ko se stara o redu? Vi se starate o redu.

Da li je normalan ovaj čovek da poziva na samoubistvo nekoga? Da li je normalno to? Da li imamo neke granice u ovome? Da li može nešto da se kaže? Do ovde se ide.

Razne gadosti smo čuli sa druge strane, šta god. To je nešto što govori o vama. Ti uvredljivi izrazi govore o vama. To je nešto što je, prosto, odlika ove strane, ali može li negde da se uvede red, a vi da reagujete i da kažete da ne relativizujete da govorite svi da se sa uvažavanjem ponašaju? Da li možete da kažete da možda nije u redu da čovek poziva na samoubistvo nekoga? Da li tu može da se stane, bre?

Da li želite da se Skupština izjasni u danu za glasanje?

Ne želim, želim da reagujete.

Reagovala sam.
Reč ima gospodin Jovanov.
Izvolite.

Osobe koje napadaju tuđu decu i koje su proganjale decu Aleksandra Vučića, koji su nazivali njegovu decu hologramom zovete profesionalnim medijima, pa se verovatno ta sintagma odnosi i na ove druge ili ćete da nam kažete da su jedni profesionalni zato što napadaju Vučićevu decu, a drugi, iako nisu objavili ni ime deteta, ni lik deteta, ni bilo šta drugo, su, kako ste rekli, bitange, zato što vam se ne sviđaju?

Hajde probajte nekakav samo sistem da uspostavite i probajte samo nekakav kriterijum da uspostavite koji će da važi za sve, a onda možemo da pričamo ko jesu, a ko nisu bitange, a ja veće bitange od onih kod kojih gostujete stalno i koji su citirali laži o zvučnom topu i koji su pokušali zajedno sa vama da naprave građanski rat u Srbiji, nisam video. Hvala.

Dobro.
Da se vratimo mi svom poslu.
Reč ima gospodin Borislav Novaković.
Izvolite.
15/3 GD/MJ

Danas nam sistem ili blokira ili pada, a to baš nije dobar uvod u kvalitetnu raspravu.

Kada je u pitanju Zakon o oružju i municiji, kao i izmene Zakona o Krivičnom zakoniku, ja ne mislim da nijedan zakon treba potcenjivački tretirati, ali plašim se da je problem vladavine prava van ovih zakona.

Onoga momenta kada je Milić, šef beogradske policije, odlučio da bude moderator između različitih kriminalnih grupa, mi smo ušli iz faze organizovanog kriminala u fazu kriminalizovane države.

Kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj, to je potez u dobrom pravcu i sigurno ga treba podržati, ali to nije dovoljno. Kada je u pitanju demografska politika i briga o porodici, Ministarstvo koje je vodila Milica Đurđević Stamenkovski je zavila u crno Srbiju u periodu od 2022. do 2024. godine, a sada to isto radi Jelena Žarić Kovačević.

Reći ću vam samo statistiku. U ovom trenutku da bi se prirodno zanavljali kao narod potrebno je tri deteta po porodici, a mi imamo 1,3. Kada je u pitanju prosek starosti, dakle, naša nacija je jedna od najstarijih u Evropi, jer je prosek 44 godine.

16/1 TĐ/MP 12.30 – 12.40

Kada jedna nacija uđe u fazu da se približi crti od 46 godina u proseku, ona je praktično odumiranju. Mi kao narod odumiremo i najveći problem Srbije je što kao narod odumiremo. Jer ako imamo 1,3 deteta kao priraštaj, ako imamo činjenicu da na godišnjem nivou imamo 59.000 rođene dece, a 95.000 građana koji preminu, mi već imamo demografski gubitak od 35.000. Trideset i pet hiljada ljudi je jedan Vršac. Ako tome dodate 40.000 koji odu iz zemlje trbuhom za kruhom, tzv. ekonomske migracije, vi imate cifru od 75.000, koliko na godišnjem nivou mi imamo demografskog gubitka. Jedno Pančevo je 75.000. Jedno Pančevo na godišnjem nivou nestane iz Srbije.

Milica Đurđević Stamenkovski i Jelena Žarić Kovačević su zavili u crno Srbiju svojom demografskom politikom. Što je više njihovih mera, nas je manje. Što je više uredbi i odredbi, manje nas je na popisu. I to je jedna sramotna činjenica. Ako se nastavi ovakva politika, mi ćemo za 100 godina nestati sa ovih prostora.

Pod dva, kada je u pitanju Zakon o finansiranju, on u jednoj odredbi podstiče veće učešće žena u politici. To je jako važno, ali opet nedovoljno. Dakle, Srbija izrazito patrijarhalno društvo. Nekada kao muškarac osetim sramotu kada slušam priče o tome da je stub porodice u Srbiji srpski domaćin. Stub porodice u Srbiji je srpska žena! Tačka! Stub porodice u Srbiji je domaćica koja brine o porodici, koja brine o budžetu, koja upravlja ekonomijom porodice i moramo vratiti dignitet ženama, a ugrožavamo ga i ekonomski i politički! Svaki put kada mlada žena želi da nađe novi posao poslodavac joj postavi dva pitanja. Prvo, da li želi da zasnuje bračnu zajednicu, a, drugo da li će uzimati porodiljsko bolovanje i da li želi da ima decu. Ako ima nameru da zasnuje bračnu zajednicu i ako ima nameru da se realizuje kao majka i da rađa decu, ona ne može dobiti posao ili je potpuno defavorizovana. Mislim da treba imati neku vrstu krivične sankcije za sve one poslodavce koji vređaju i potcenjuju žene i ne dozvoljavaju im da se realizuju, ni kao žene, ni kao majke, ni u braku, ni u porodici. To su prosto nedopustive stvari.

Kada je u pitanju politika, apsolutno sam za to da struktura žena i u izvršnoj vlasti i u ovoj skupštini odražava strukturu u stanovništvu i ovo je dobar korak, ali mislim da dalje treba ići u tom pravcu.

Kada je u pitanju zaštita životne sredine, taj zakon, znate kako, najčistija energija je struja. Šta ste vi uradili sa strujom? Još pre godinu dana crvenu zonu ste spustili sa 1.600 kilovata na 1.200 kilovata. Onog momenta kada jedna porodica pređe 1.200 kilovata, ona ulazi u crvenu zonu i plaća dva-tri puta veći račun. Dakle, od momenta kada ste spustili sa 1.600 kilovata na 1.200 kilovata oko milion i po porodica je ušlo u crvenu zonu i plaća nemerljivo veće račune nego što je to radila pre! Šta ste obećali „me-me-ef“? Ministarka, hoćete biti ljubazni da javnosti kažete; „me-me-ef“ kaže da ste se saglasili sa njima da cena struje u Srbiji ne može da bude socijalna, nego mora da bude tržišna. Da prevedem narodu – mora struja da poskupi. Koliko će struja da poskupeti? I ako „me-me-ef“ insistira na tome da struja mora da bude tržišna, a ne socijalna, kako u državi u kojoj imamo oskudnu ekonomiju, male plate, možemo imati tržišnu cenu? Dakle, oni bi da imamo sve tržišno sme prihoda i da ovako osiromašene ljude teramo da plaćaju skupu struju. Kažite kako mislite da izađete iz ovog problema.

Napokon, kada je u pitanju sport drago mi je da je tu Zoran Gajić kojeg decenijama poznajem. Molim vas, ministre, da odgovorite na sledeće pitanje. Vi ste čovek iz odbojke, i to ste radili na vrhunski način i sam sam svedok tome. Kako može biti uspešan sport u državi gde se milijardu evra uloži u nacionalni stadion na kome će se igrati četiri-pet utakmica iz sporta, kao što je fudbal, u kome nemamo gotovo nikakve rezultate ni na evropskom, a pogotovo na svetskom nivou? A košarka, muška,

16/2 TĐ/MP

ženska, postiže svetske rezultate, a odbojka muška i ženska postižu svetske rezultate, a vaterpolo postiže svetske i evropske rezultate, kao i rukomet što hvatamo priključak sa vodećim državama.

Isteklo je vreme.