Hvala vama gospođo ministar.
Reč ima gospodin ministar Nenad Vujić.
Izvolite.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, uvažene narodne poslanice i uvaženi narodni poslanici, kada govorimo o zakonu o oružju i municiji, ponavljam da ovim izmenama zakona se išlo za tim da se rasterete savesni vlasnici oružja od suvišnih administrativnih procedura i pritisaka, ali da se dodatno učvrsti bezbednost sistema u našoj državi. To je vrlo jasno postavljeno u ovom zakonu, zato su i u radnoj grupi koja je radila zakon o oružju i municiji bili predstavnici građana, raznih udruženja građana, ali i sportskih udruženja, lovačkih udruženja. Zato što, recimo, kada je u pitanju lovačko oružje, za sve one koji savesno imaju pribavljeno lovačko oružje tu nema nikakvih problema. Čak je i olakšano pribavljanje određenog oružja koje se koristi za lov ili sport. Tako da, to su vrlo jasne karakteristike ovih izmena zakona.
11/2 MV/MP
Ponavljam još jednom, javnosti radi, da je napravljen i taj iskorak koji govori u prilog tome da se olakšava onim koji su savesni, koji drže savesno oružje i municiju, a to je da je omogućeno po prvi put da se oružje može legalno čuvati i u mestu prijavljenog boravišta, što je sada bio problem jer ljudi su imali negde boravište, a prebivalište na drugom mestu, a oružje je bilo vezano za prebivalište. Na taj način ovo su sve pokazatelji da za one koji su savesni, legalni, ovaj zakon ne predstavlja problem. Zato smo i napravili izmene u Krivičnom zakonu gde smo razdvojili određene članove sadašnjeg člana 348. i doneli članove a, b, c i isto tako povećali, pojačali kaznenu politiku, zato što svako onaj ko neovlašćeno, nelegalno ima oružje ima jasne zakonske konsekvence. Ali, tu treba razdvojiti zakon o oružju i municiji koji predstavlja proceduru za legalno pribavljanje oružja. Kažem, traži se uvek taj balans između bezbednosti građana, ali i smanjenje nekakve nepotrebne birokratske procedure gde je to uvek nešto na čemu se radi. Hvala.

Najlepše hvala.
Gospodin Igor Bečić, replika.
Izvolite.

Poštovane kolege, mnogo puta smo videli da ovi sa blokaderske strane često im ništa nije jasno i ne pristupaju na pravi način i ne razumeju ono što govorimo. Nekima je i problem što naša koleginica Slavica Đukić Dejanović često ne svraća u zadnje vreme u ovaj visoki dom.

Jasno sam rekao da ovaj predlog zakona nije usmeren protiv savesnih i odgovornih vlasnika, već predstavlja mehanizam kojim se sprečavaju zloupotrebe i smanjuju rizici po bezbednost društva u celini. Država ovim obezbeđuje jasna pravila, efikasan nadzor i doslednu primenu kako bi se sprečile moguće posledice neodgovornog rukovanja. Znači, jasno je da nije usmeren prema savesnim i odgovornim vlasnicima, već predstavlja mehanizam koji sprečava zloupotrebe i smanjuje rizike. O tome sam ja govorio. Zahvaljujem se.

Hvala.
Sledeći je gospodin Ahmedin Škrijelj.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, SDA Sandžaka predloge zakona Vlade posmatra, pored ostalog, i prema tome kakve posledice proizvode u Sandžaku. Kada jedinstveno pravilo zbog slabije razvijenih institucija, usluga ili infrastrukture u Sandžaku proizvodi teži efekat nego u razvijenim delovima zemlje, naša je obaveza da na to ukažemo i zatražimo rešenje.

Kod izmena Krivičnog zakonika predlog precizira da se kod višestrukog povrataka kao ranija osuda uzima u obzir i pravosnažna presuda suda strane države. Sama namera je opravdana, ali takva presuda može dovesti do strožijeg kažnjavanja u Srbiji. Zato zakon treba dopuniti zaštitnom garancijom da se pre nego što strana presuda proizvede težu posledicu proveri da li je postupak u kom je doneta zadovoljio osnovne standarde na pravično suđenje iz Evropske konvencije o ljudskim pravima. Za Sandžak to ima poseban praktičan značaj, jer veliki broj naših građana živi i radi o država porodične i poslove veze u više država.

Raniju osuđivanost treba uzeti u obzir, ali strožija kazna u Srbiji ne sme biti zasnovana na presudi donetoj u potencijalno nepravičnom postupku. Istovremeno, predlog uređuje presude domaćih sudova i sudova stranih država, ali ne i presude međunarodnih sudova. Srbija je ugovorna strana Rimskog statuta Međunarodnog krivičnog suda, a potvrđeni međunarodni ugovori su deo unutrašnjeg pravnog poretka

11/3 MV/MP

Republike Srbije. Zato nije dosledno urediti presudu nacionalnog suda druge države a izostaviti pravosnažnu presudu Međunarodnog suda čiju je nadležnost Republika Srbija prihvatila.

Za Bošnjake ovo pitanje ima posebnu težinu, ali princip je znatno širi. Država mora jasno urediti koje pravosnažne presude proizvode posledicu kod višestrukog povrata i pod kojim uslovima, uzimajući u obzir i Zakon o saradnji sa Međunarodnim krivičnim sudom, posebno njegove članove 8. i 9.

Kod zakona o roditeljima negovateljima smatramo da bi bila greška da se posle toliko godina čekanja usvoji zakon čiji domašaj veliki deo porodica ostavlja izvan sistema. Zakon se previše oslanja na ranije priznate administrativne statuse, čime ograničenja postojećeg sistema prenosi u novi zakon. Zato je potrebna individualna funkcionalna procena stvarne potrebe čoveka koliko mu je pomoći potrebno, koliko često i kojim intenzitetom.

Zakon treba da omogući da roditelj negovatelj radi do 20 sati sedmično uz srazmerno umanjenje naknade. U sredinama sa užim tržištem rada, kakvo je područje Sandžaka, dugotrajni, potpuni izlazak iz zaposlenosti može značiti i trajni gubitak posla. Zakon koji štiti porodicu ne sme proizvoditi njenu dugoročnu ekonomsku zavisnost. Problem stomatološkog zbrinjavanja osoba sa invaliditetom najbolje pokazuje zašto status i naknada sami po sebi nisu dovoljni.

12/1 MZ/CG 11.50–12.00

Podsetiću javnost da je u Novom Pazaru sprovedena peticija koju je podržalo gotovo 5.000 građana, sa zahtevom da se u Sandžaku obezbedi stomatološko zbrinjavanje osoba sa invaliditetom, koje se danas zbog nedostatka odgovarajućih uslova u zdravstvenim ustanovama regiona upućuju na Stomatološki fakultet u Beogradu. Nije dovoljno priznat status roditelja negovatelja, ako država nije obezbedila potrebnu zdravstvenu uslugu za posebno ranjivu grupu građana.

Kod integrisanog sprečavanja i kontrole zagađenja, viši standardi životne sredine jesu potrebni i mi ih podržavamo, ali država mora preuzeti odgovornost za uslove u kojima se ti standardi primenjuju. Vlada infrastrukturu za upravljanje otpadom u sandžačkim opštinama nije razvila u skladu sa stvarnim potrebama regiona. Ako propišete novu obavezu, a u regionu ne postoji odgovarajući kapacitet za tretman određene vrste otpada, opština, ili kako to zakon kaže, operatori, moraju plaćati duži transport i veće troškove. Zato zakon treba dopuniti obavezom države, a to smo predložili amandmanom, da utvrdi program teritorijalne dostupnosti infrastrukture, gde kapaciteti postoje, gde nedostaju, koji regioni zbog udaljenosti imaju veće troškove i u kojim rokovima će se te razlike smanjiti. Program treba da obuhvati i nesanitarne deponije i druga ozbiljno zagađena područja. Isti ekološki standard mora da važi za sve, ali država mora preuzeti odgovornost za infrastrukturni zaostatak, koji je u Sandžaku rezultat višedecenijskog zapostavljanja ovog regiona.

Kod finansiranja političkih aktivnosti moramo biti potpuno jasni. Ovo pitanje se ne može odvojiti od izbornog sistema i prava nacionalnih manjina na autentično političko predstavljanje. Kad se određenim novim političkim subjektima olakšava pristup budžetskim sredstvima ukidanjem jemstva, a izborni sistem nema dovoljno snažne mehanizme da spreči zloupotrebu manjinskog statusa i pojavu fantomskih lista, otvara se mogućnost da budžetska sredstva završe kod kratkotrajnih ili zavisnih projekata čiji efekat može biti fragmentacija glasova manjinske zajednice i slabljenje njenih autentičnih predstavnika.

(Predsedavajuća: Molim vas, privodite kraju. Isteklo je vreme.)

Završavam, hvala.

Ne sporimo pravo bilo kome da učestvuje na izborima, ali država ne sme napraviti sistem u kojem se formalno koristi manjinski status, povlače budžetska sredstva i rasipaju glasovi manjinskih zajednica, bez stvarnih mehanizama koji sprečavaju zloupotrebu posebnih prava namenjenih političkom predstavljanju nacionalnih manjina.

Poštovane koleginice i kolege, u svim oblastima vidimo isti problem. Država donosi normu iz centra, ali ne preuzima dovoljno odgovornosti za nejednake uslove u kojima će se ta norma primeniti. Hvala.

Hvala vama.
Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Kao poslanik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, želim odmah na početku jasno i nedvosmisleno da poručim – naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona.

Kao što je poznato, Narodna skupština Republike Srbije u kontinuitetu radi na implementaciji ODIHR preporuka, pažljivo analizirajući izveštaje iz prethodnih izbornih ciklusa, počev od 2020. godine, preko 2022. godine, pa sve do decembra 2023. godine.

12/2 MZ/CG

Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona je direktan proizvod inkluzivnog parlamentarnog dijaloga u okviru skupštinske radne grupe, vođenog u stalnoj koordinaciji sa ODIHR-om i Evropskom komisijom. Srbija time pokazuje spremnost da sasluša sugestije i sposobnost da te sugestije pretoči u zakonska rešenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, za Savez vojvođanskih Mađara, kao najveću stranku nacionalne manjine u Republici Srbiji, jednakost izbornih uslova, pravna sigurnost i očuvanje stečenih manjinskih prava su od vitalnog značaja.

Kada govorimo o reformi izbornog zakonodavstva i finansiranju političkih subjekata, moramo sagledati širi kontekst specifičnosti multietničkih sredina, posebno u AP Vojvodini. Stranke nacionalnih manjina, po svojoj prirodi, nemaju ravnopravnu startnu poziciju sa većinskim političkim organizacijama. Zbog toga je za nas svaki zakon koji unosi red, transparentnost i ograničenja u trošenju novca zapravo korak ka zaštiti naših političkih prava.

Naš stav je po ovom pitanju potpuno jasan. Još u junu 2015. godine predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik naše poslaničke grupe zvanično je izneo stav Saveza vojvođanskih Mađara povodom potrebe za reformom političkog sistema Srbije. Pastor je tada pred skupštinskom akcionom grupom naglasio da se naša stranka zalaže za sistemsko unapređenje niza zakonskih akata, precizirajući upravo potrebu za izmenama Zakona o političkim strankama, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naš stav je i tada bio, a i danas je, da je reforma izbornog i finansijskog okvira neraskidivo vezana za prava i položaj nacionalnih manjina u našoj zemlji.

Ovaj predlog zakona donosi novine koje direktno adresiraju preporuke ODIHR-a. Podržavamo uvođenje maksimalnog gornjeg limita za troškove izborne kampanje, koji je definisan na šest miliona evra za parlamentarne i predsedničke izbore, jedan i po milion evra za pokrajinske izbore u Vojvodini, milion evra za gradske i 400 hiljada evra za opštinske izbore. Ova mera je u nekoliko navrata predlagana od strane ODIHR-a. Uvođenjem finansijskih limita promoviše se jednakost i sprečava se da se izborna trka pretvori u arenu u kojoj pobeđuje isključivo onaj ko ima najdublji džep. Isto tako, smanjenje dozvoljenih limita za privatne donacije sa deset na pet prosečnih plata za fizička lica, odnosno sa trideset na deset prosečnih mesečnih zarada za pravna lica značajno doprinosi transparentnosti i jačanju poverenja građana u nezavisnost političkih subjekata. Za manjinske zajednice ovo je važno jer sprečava ekonomski pritisak krupnog kapitala na lokalne samouprave i obezbeđuje da glas običnog čoveka, građanina, poljoprivrednika u Vojvodini ima istu težinu kao i glas velikih korporacija.

Posebno želim da pohvalim uvođenje člana koji detaljno uređuje korišćenje usluga i dobara u javnoj svojini tokom kampanje. Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave sada imaju zakonsku obavezu da svim izbornim akterima ponude jednake uslove za korišćenje javnih prostora i resursa, bez obzira na to da li se daju uz naknadu ili bez nje i da se svoje odluke i akte u roku od jednog dana javno objave na svojim veb-sajtovima.

Tokom izborne kampanje rok za odgovor na zahtev političkog subjekta skraćen je na svega dva radna dana. To je direktno ispunjenje Preporuke 13 ODIHR-a iz 2023. godine i predstavlja snažnu kočnicu za bilo kakav pokušaj zloupotrebe javnih resursa od strane bilo koje lokalne vlasti.

Za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara je izuzetno značajan i predlog kojim se grupe građana i političke stranke koje nisu osvojile mandate u prethodnom sazivu izuzimaju od obaveze polaganja izbornog jemstva, kao preduslova za isplatu prve rate

12/3 MZ/CG

javnih sredstava za izbornu kampanju. Ovo je direktno usklađivanje sa Preporukom 15 ODIHR-a iz 2023. godine. Za stranke koje tek ulaze u politički život ili se bore na lokalnom nivou ovo rešenje otvara vrata ravnopravnosti i omogućava vođenje efektivne kampanje, bez diskriminatorskih, finansijskih blokada i hipoteka. Istovremeno se osigurava povraćaj tih sredstava u roku od 30 dana, ukoliko se ne pređe cenzus, čime se država obezbeđuje od eventualnih zloupotreba.

Poštovane kolege, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo uvođenje članova koji decidno zabranjuju privrednim društvima da vrše ili omoguće promociju političkih subjekata u svojim prostorijama, na skupovima ili preko svojih komunikacionih kanala, bez zvanično zaključenog ugovora o pružanju usluga. To znači da se u potpunosti eliminiše mogućnost skrivenog ili neformalnog sponzorstva političkih partija od strane privatnih firmi.

U potpunosti prateći Preporuku 6 ODIHR-a iz 2022. godine i Preporuku 16 iz 2023. godine, po prvi put se u našem pravnom sistemu sveobuhvatno reguliše pojava sprovođenje izborne kampanje od strane trećih lica.

13/1 MT/VZ 12.00 – 12.10

Zakon jasno definiše šta je kampanja trećih lica. To je svaka plaćena aktivnost ili nenovčano davanje koje prelazi 50% prosečne mesečne zarade u Srbiji, a sprovodi ga lice koje nije povezano sa političkim subjektom sa ciljem da pozitivno ili negativno utiče na izbore.

Zakon uvodi gvozdenu disciplinu za treća lica. Ona, naime, pre započinjanja bilo kakve aktivnosti moraju otvoriti poseban namenski račun za svaku izbornu kampanju pojedinačno. O tome moraju obavestiti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od tri dana. Za finansiranje mogu koristiti isključivo sopstvena sredstva ili kredite i ne mogu potrošiti više od 10 prosečnih mesečnih plata na nivou cele kalendarske godine. U roku od deset dana od održavanja izbora dužni su da podnesu detaljan elektronski i pisani finansijski izveštaj o svim prikupljenim i utrošenim sredstvima koju je Agencija objavljuje već narednog radnog dana.

Ključno, direktnu zaštitu prava naših manjinskih institucija, kulturnih udruženja i civilnog sektora je da Predlog zakona koji se nalazi pred nama propisuje da se kampanjom trećih lica neće smatrati iznošenje stavova o pitanjima od javnog interesa od strane udruženja, verskih organizacija, medija ili pojedinca.

Ovim se jasno i precizno razdvaja šta je legitimno pravo civilnog društva, crkve, nacionalnih fondacija i kulturnih institucija, a to je da u javnosti iznose stavove, štite interese svoje zajednice, apeluju na očuvanje jezika, kulture i tradicije, a šta je ključna politička i izborna kampanja usmerena na osvajanje vlasti.

Svako ko želi da vodi kampanju za ili protiv neke liste moraće da otvori račun, registruje se kod Agencije i podnose račun državi. To je vladavina prava u svom punom kapacitetu.

Dame i gospodo poslanici, osnova ovih izmena i dopuna zakona je osnaživanje nadzorne i kontrolne uloge Agencije za sprečavanje korupcije, što je direktan odgovor na preporuku 20 iz 2020. godine i preporuku 17 iz 2022. godine. Vrši se jasna sistematizacija ovlašćenja Agencije, koja dobija potpuno pravo neposrednog i neometenog pristupa celokupnoj knjigovodstvenoj evidenciji, dokumentaciji i finansijskim izveštajima ne samo političkih subjekata, već i svih zadužbina ili fondacija čiji je osnivač neka politička stranka.

Politički subjekti su dužni da u roku od 15 dana van kampanje, odnosno u roku od svega tri dana tokom izborne kampanje dostave sve tražene podatke.

Agencija je sada u zakonskoj obavezi da od banaka na teritoriji Republike Srbije traži kompletne izvode po računima svih registrovanih politički stranaka i grupa građana koji učestvuju u kampanji ili imaju predstavnike u skupštinama, a komercijalne banke su dužne da te izvode dostave bez odlaganja.

U pogledu ove obaveze ne primenjuju se nikakva ograničenja utvrđena drugim propisima. Ovo je direktno ispunjenje zahteva ODHIR-a da se omogući nezavisna verifikacija tačnosti izveštaja putem neposrednog uvida u bankarske tokove.

Takođe, u cilju transparentnosti svi izveštaji će se podnositi obavezno elektronskoj i pisanoj formi. Agencija će ih objavljivati na svom veb sajtu u formatu koji omogućava pretragu, analizu i preuzimanje podataka. To pruža mogućnost ne samo državnim organima, već i medijima, civilnom sektoru i građanima da vrše neposredan uvid i analizu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SVM veruje da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, predstavlja odlučan korak napred ka potpunoj evropeizaciji našeg izbornog sistema. Ovaj zakon donosi neophodnu finansijsku disciplinu, eliminiše sive zone, štiti legitimna

13/2 MT/VZ

prava civilnog društva i prava nacionalnih manjina na slobodno iznošenje stavova od javnog interesa i jača kapacitete nezavisnih institucija, konkretno Agenciji za sprečavanje korupcije.

Ispunjenjem preporuka ODHIR-a i GRECO Srbija šalje jasnu preporuku, jasnu poruku da je privržena najvišim demokratskim standardima i vladavini prava.

Savez vojvođanskih Mađara podržava ovaj Predlog zakona svesni da njime gradimo transparentniju pravednu državu za sve.

Iz razloga o kojima sam govorio u danu za glasanje poslanička grupa SVM će glasati za predložene zakone.

Hvala na pažnji.

Najlepše hvala vama, gospodine Ujhelji.
Reč ima gospodin Zdravko Ponoš.
Izvolite.

Hvala.

Najpre želim da kažem da mi je drago da opet vidim da je Veljko Odalović sa nama, bilo bi stvarno bez veze da razgovaramo o zakonu iz nadležnosti tog ministarstva a da nema nikoga iz Ministarstva unutrašnjih poslova. Ispalo bi da to ministarstvo češće ima predstavnike na Istarskoj 27 nego u Skupštini. Koliko vidim, do sad je bilo tako. I premijer je češće u Istarskoj 27 nego u Skupštini.

Čini mi se i da na ovoj sednici većina, odnosno SNS cedi suvu drenovinu svoje vladavine, u stvari lične vladavine Aleksandra Vučića, jer ovo što vi radite ovde, kao što rekoh, to je uglavnom ekipa za pritiskanje zvonca.

Ta strategija opstanka na vlasti se svodi na to da se obezbedi izborna krađa, ako ne neprimećeno, ono da prođe nekažnjeno, a da bi to moglo da prođe nekažnjeno neophodno je da se u to upetlja EU administracija, odnosno da sve što uradi, a to znači da prizna da je urađeno nešto što nije urađeno a obećano, da može sutra da se iskoristi, tako da ne može da ne prizna pokradene izbore. I to da se zloupotrebi ta jedna spremnost briselske birokratije i političkih evropskih moćnika da se iz geopolitičkih razloga progleda kroz prste ovoj vlasti i da se kaže – dobro, niste uradili, ali nema veze, uradićemo to zbog građana Srbije, da Srbija nepovratno nezaostane.

Naravno, da bi ta krađa prošla nekažnjeno, ako ne može proći neprimećeno, pre toga je neophodno da se desi, a da bi se ona desila, i to u iznosu koji je Vučić jasno i glasno rekao, preko 15%, potrebno je da se izmanipulišu svi mehanizmi koji su traženi i obećani. To nije lako i ono u šta se sad uplela ova vlast to je da se najviše poradi na astigmatizaciji i kriminalizaciji opozicije. Opozicije u najširem smislu reči. Znači, parlamentarne, političke, stranačke i naravno studenata.

S obzirom, to sam vam i prošli put rekao, da ne možete više da se skrivate ni iza Vučićevog imena, to ne prolazi, ostalo vam je ovo da sve političke protivnike proglašavate rušiteljima Srbije, rušiteljima ustavnog poretka, a vi ste, kao, branitelji. Vi, od kojih svi mi na ovoj strani u stvari spasavamo Srbiju.

Nas proganjate da smo 15. marta uznemirili javnost. Normalno bi bilo da odgovaraju oni koji jesu uznemirili javnost, koji su napali mirne demonstrante na ulici, koji su naredili i upotrebili zvučni top. Normalno bi bilo da odgovaraju oni koji su ga nezakonito nabavili i oni koji su ga upotrebili. Normalno bi bilo da se istraga vodi protiv onih koji su dokazano lagali svo ovo vreme. Najpre su lagali da policija ne poseduje zvučni top, pa su lagali da poseduje, ali nije raspakovan. Nikad nije izašao iz magacina. Pa su lagali, nakon što je viđeno da ti topovi podbačaju Skupštinu ovde sa strane, da su bili na ulici, ali, eto, nisu upotrebljeni. I na kraju je Ivica Dačić rekao – evo, od danas ja sam naredio da se blokira taj mod na tom sredstvu, koje inače izaziva posledice kakve smo videli na ulici.

13/3 MT/VZ

Dakle, normalno bi bilo da se na informativni razgovor pozovu i da se on obavi sa Vulinom, koji je te topove nabavio, sa Dačićem, sa Vasiljevićem, sa Vučićem, sa komandantom beogradskog odreda Žandarmerije. To je naravno iluzorno očekivati da se desi sada, ali doći će i to na red.

U međuvremenu, možete da se poigravate na način na koji to radi predsednik vaše stranke, Vučević. Citiram šta je čovek rekao. Kaže: „pri tome, ta devojka koja je fizički snažna, vrlo visoka, krupna, takođe se fizički obračunavala i prilikom nekog pada se povredila u predelu brade. Nije udarena bejzbol palicom, ona je u nekoj tuči, guranju pala i prilikom pada je povredila bradu. Ja mislim da nije slomila vilicu“, itd.

Doktor Vučević misli da nije slomila vilicu. Baba Vanga Vučević se javlja da studentkinju niko nije udario, njemu se javlja, nego je sama pala. Pravnik Vučević primećuje da je studentkinja krupna i snažna. To bi valjda trebalo da znači da je četiri njegova magarca nisu mogla da povrede. I ukratko, političar Vučević se ponaša tako da vređa studentkinju i zdrav razum.

14/1 VS/IR 12.10 – 12.20

Nesuđeni predsednički kandidat Vučević ne može da prežali što je zbog tog događaja morao da podnese ostavku i izgubio dah da bi sutra mogao da bude predsednički kandidat. Sad mu je rejting pretpostavljam na nivou Atlagićevog. Ovo je u stvari ono što je naučio od Šešelja. Ako se sećate 1997. godine je Šešelj rekao da se Barović okliznuo na bananu, a ne da su ga pretukli njegovi telohranitelji, tako da ovo što danas imamo je Vučević, „kao Šešelj sa Temua“.

Čemu vam služi Narodna skupština, to je ovo što sada upravo radite, da udarite pečat na ono što ste zeznuli pre toga, a što vam sad treba ili nešto unapred da smuljate. Probali ste to da uradite i uradili ste na način kako ste uradili sa Selakovićem kada ste probali da ga amnestirate za onu gadost koju je probao da uradi sa zgradom Generalštaba kada ste rekli, pa s obzirom da smo skinuli oznaku kulturnog dobra na toj zgradi, to znači da nije ta oznaka bila validna ni tada kad je on probao da uradi to što je uradio.

Ono što radite je u stvari laganje svih o svemu, Vučić laže građane Srbije i to više ne daje rezultate, vidim da mu ne prolazi ni laganje kod vaših članova na način kako vam je prošao ovaj miting slavno, ni to baš ne prolazi, ali to nije ni važno. Problem je ovo laganje prema svetu. To laganje nanosi reputacionu štetu Srbiji, kao državi, nanosi štetu njenim građanima i ne dobijamo te pare iz plana rasta kao društvo zbog vas, zbog ovakve vlasti. Građani Srbije ne mogu normalno da putuju, to doživljavaju sad kao neprijatnost na granicama da satima čekaju. Mi nemamo rešen roming zbog ove i ovakve vlasti i niz drugih stvari i to su posledice tog i takvog laganja, i posledice ovakve spoljne politike u kojoj radite stvari koje ne idu zajedno.

Da je to ozvaničena spoljna politika, možda bi čovek mogao da kaže, okej je, takva je spoljna politika i normalno je da Ana Brnabić putuje u Brisel, i da tamo zvižduka odu radosti zajedno sa Bože pravde i da pokaže da zna i jedno i drugo, a da vam ovaj ministar Bratina putuje u Teheran, ali bi onda bilo normalno da njih dvoje mogli da zamene ulogu ako bi to bila dosledna spoljna politika, ali ne mogu nekako da zamislim da Bratina nešto radi u Briselu, a da Ana Brnabić sa hidžabom nešto radi u Teheranu, mada mi opet lakše da zamislim Anu u Teheranu, nego Bratinu u Briselu.

Vučić je javno priznao da ne sme da napravi REM po zakonu, jer se plaši da će izgubiti Informer i priznao je ipak da mora nešto da uradi, i onda je odlučio da uradi, da to bude nefunkcionalan REM. Od nas se očekuje da glasanjem proglasimo da se desilo ono što se nije desilo i da protumačimom suprotno odredbe zakona od onoga što piše, a to je kako se postaje član REM i kako se prestaje član REM, biti član REM, na isti način kao što je urađeno sa Selakovićem.

To što vi tražite od nas, to pokazuje da je to vaš rezon i ne bi čudilo da sutra tražite kreativno tumačenje, da niko vaš nije odgovoran za pad nadstrešnice u Novom Sadu, zato što rekonstrukcija u trenutku pada nije bila stupila na snagu, nije bila ozvaničena, i to znači da ljudi koji su putovali, putovali na svoju ruku i odgovornost.

Vi sada hoćete autentično tumačenje Skupštine, šta je mislila Ana Brnabić, kada je 12. novembra potpisala odluku o izboru članova REM. Koga je briga šta je mislila Ana Brnabić, i neka ona tumači šta je mislila, zakon je zakon i to je jedino merodavno i važno i drago mi je, i neverovatno mi je da vidim ovde da među vama, među većinom ima onih koji razumno i racionalno se odnose prema ovoj stvari i koji isto tako kažu zakon je zakon i mora da se poštuje. Nije važno šta je sada mislio ili šta misli naknadnom pameću neko od četvoro koji su podneli ostavke.